Neki zakoni za koje možda ne znate: U Velikoj Britaniji: Svi muškarci u Engleskoj preko 14 godina starosti treba oko 2 sata sedmično da vežbaju s lukom i strelom uz nadzor lokalnog sveštenika. Od 1313. g. članovi Parlamenta ne smeju da unose oružje u ovu ustanovu. U Italiji: Čovek koji nosi suknju može biti uhapšen.
U Švajcarskoj: Protivzakonito je povlačiti vodu u WC-u nakon 22 h. U Francuskoj: Nijednoj svinji vlasnik ne sme da dâ ime po Napoleonu. U Singapuru: Banži džamping nije dozvoljen zakonom. Očigledno, zakoni koji su osetljivi na neke aktivnosti izgledaju stroži nego što jesu.
Od momenta kada je ideje trebalo bukvalno urezati u kamenu da bi bile sačuvane do današnjih dana, filozofi, umetnici, političari, monarsi i mudraci pokušavali su da se oprobaju u tom zadatku.
Danas, kompjuteri i laserski štampači olaškavaju beleženje i štampanje tih presudnih ‘reči po kojima treba živeti’. Možda čak i previše olakšavaju. Na primer, engleska verzija Odredaba Evropske unije ima 265 stranica i više od 60.000 reči.
Možda ja imam previše saosećanja za drevne egipatske pisare koji bi ceo svoj život proveli rezbareći one ideograme u stenama, ali za mene to iznosi oko 263 strane. Ko može da zapamti 265 strana bilo čega? Vi ne možete živeti sa 265 stranica pravila, tipa ‘s obzirom na’ i ‘po nalogu…’.
Osim toga, što je veći broj zakona, veća je verovatnoća da će biti u suprotnosti jedni sa drugima, i veća je mogućnost da će ova blokirajuća mreža zakonodavstva uloviti neku nevinu osobu samo zbog njenog neznanja.
Nacistička Nemačka umnožila je zakone i propise do te mere da prosečni građanin nije imao načina da zna da li je prekršio zakon. Ali, to je išlo u korist jednom totalitarnom režimu, jer tako može problematične ljude da baci u zatvor kad god njihove aktivnosti postanu previše nepovoljne za njega.
S tako mnogo zakona, samo se postavlja pitanje otkrivanja konkretnog zakona koji je prekršen. I tako, dok je svrha vlasti da praktično ucenjuje svoje građane – kao što totalitarni režimi i rade – ‘reči po kojima treba živeti’ treba da bude manje da bi savesni građanin imao šanse da ih zapamti.
Šezdeset hiljada reči je previše – zaista previše! Negde 1960-ih godina izvesni ljudi su predlagali da se živi po pravilu od četiri reči: Radi ono što voliš. Uvek je zvučalo dobro. Ali, naravno, ‘stvari koje volimo’ da radimo mogu biti različite za različite ljude, a istim ljudima da iziskuju različito vreme.
‘Radite što volite’ nije imalo sadržaj, i na kraju je postalo ‘Radi ono što osećaš da ti se radi’. Umesto unapređivanja mira, radosti i harmonije, ‘raditi ono što se voli’ proizvelo je dosta konflikata, ljutnje i nesloge, jer su neki napustili svoje bračne drugove i decu da bi ‘radili što vole’ s drugim partnerom.
Šezdeset hiljada reči je možda previše, ali četiri reči je premalo. Previše reči dovodi do kontradikcije, konfuzije i frustracije. Premalo reči nas ostavlja bez pravog vođstva.
Da bi bile od koristi, ‘reči po kojima treba živeti’ treba da budu dovoljno kratke da bi se lako pamtile i lako primenjivale, ali isto tako i dovoljno dugačke da bi nas vodile u našem svakodnevnom životu.
Što više razmišljamo o tom zadatku, sve više smo obeshrabreni. Sabijanje najznačajnijih stvari koje su nam poznate u nekoliko reči, koje mogu lako da se zapamte i razumeju, zahteva genija – ili nadahnuće.
Što se mene tiče, mislim da sam našao te nadahnute reči. Na engleskom jeziku, one broje ukupno nešto manje od 250 reči. I tih 250 reči pokrivaju osnove uređenog društva. Pa ipak, danas ih mnogi ljudi smatraju zastarelim.
Premalo reči nas ostavlja bez pravog vođstva. Govorim, naravno, o Deset zapovesti. O, znam, one su izašle iz mode. Ništa novo. Prvi čovek koji ih je video bacio ih je sa odvratnošću. Izvesno vreme one su nošene u drvenom kovčegu ukrašenom zlatom.
Originali su izgubljeni pre nego što je Navuhodonosorova armija osvojila svet. Kroz sledećih hiljadu godina one su bile zanemarivane, ponižavane, razbijane, ismevane i odbacivane ali, uprkos tome, one su opstale. Sama ta činjenica čini ih vrednim pa ih valja pogledati.
Većina zakona koje smo naveli na početku možda imali su smisla u vreme kad su nastali, ali s vremenom su postali smešni. Nasuprot tome, Deset zapovesti otelovljuju principe koji još uvek zvuče dobro.
Na primer:
Jedan: Bez drugih bogova.
Niko ne može da putuje odjednom u dva smera. Šta god bio smisao života, razjasnite ga i držite ga se. To je ipak dobar savet.
Dva: Bez rezanih slika.
Suprotno popularnom mišljenju, ovo ne zabranjuje vajarstvo, već nošenje ‘boga’ sa sobom kao neku amajliju za sreću. ‘Uzdanje u sreću’ i dalje ne funkcioniše. Neko dobije na lutriji. Milioni izgube.
Tri: Ne zloupotrebljavaj Božje ime.
Prvobitna publika je ovo razumela kao zabranu korišćenja Božjeg imena radi bacanja čini. Magija i dalje ne funkcioniše; pokušaj da se manipuliše ljudima ili događajima završava se loše na duge staze.
Četiri: Sećaj se Subote.
Sokrat nam je rekao da neistražen život ne vredi živeti. U današnjoj sumanutoj kulturi, odvajanje vremena da bi se razmišljalo o sopstvenom životu, da analiziramo sebe, odakle smo došli i kuda idemo, ima više smisla nego ikada.
Pet: Poštuj roditelje.
Mark Tven je tvrdio da ga je, kad je imao šesnaest godina, užasavalo očevo neznanje. Kad je napunio dvadeset jednu, iznenadio se koliko je stari čovek naučio za pet godina. Roditelji imaju bogato iskustvo, i mogu da vam pomognu da izbegnete neke ozbiljne greške.
Šest: Ne ubij.
Društvo koje toleriše ubistvo uskoro će nastradati zbog toga.
Sedam: Bez preljube.
Danas se na ovo reaguje kolutanjem očiju. Ali, istorija nas upozorava da kada se porodica raspada, raspada se i veća društvena zajednica. Deca razvedenih roditelja dobro znaju kakav haos to donosi.
Osam: Bez krađe.
Kad krađa postane unosnija od proizvodnje, ljudi prestaju da proizvode i onda očigledno ne preostaje više ništa da se ukrade. Devet: Bez lažnih iskaza. Laganje uvek prouzrokuje probleme, ali kad lažni iskazi podrivaju pravdu, društvo ne može da preživi.
Deset: Bez žudnje.
Ova zapovest odvaja Deset zapovesti od svih drugih drevnih propisa. Studenti prava će vam reći da koren svakog zločina leži u ‘mens rea’ tj. kriminalnoj nameri. A deseta zapovest upravo to ističe. Ljudi koji ne uspevaju da disciplinuju svoje misli, često završe u zatvorima ili bolnicama za mentalne bolesnike. Deset jednostavnih principa. Manje od 250 reči, daleko ispred svog vremena. Reči po kojima treba živeti
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
