Rođenje koje je promenilo svet

Te godine rodilo se nekoliko značajnih ličnosti koje će oblikovati budućnost. Na britanskom ostrvu rodio se Vilijam Gledston, koji će postati jedan od najvažnijih engleskih političara i državnika. U porodici siromašnog propovednika rođen je Alfred Tenison, pesnik čiji će stihovi oblikovati svet književnosti. Na američkom kontinentu, u Kembridžu, rodio se Oliver Vendel Holms, lekar i esejista koji će inspirisati generacije intelektualaca. U Bostonu je započeo svoj kratak, ali intenzivan život Edgar Alan Po, čovek čiji će radovi ostaviti dubok trag u literaturi.

Te iste godine, u porodici Darvin, rođen je Čarls Darvin, naučnik koji će promeniti način na koji svet razume prirodu kroz svoju teoriju evolucije. Negde daleko, u siromašnoj kolibi u Kentakiju, rodilo se još jedno dete – Abraham Linkoln, budući predsednik koji će voditi Ameriku kroz najteže trenutke i oblikovati njen moralni kompas.

Kada se osvrnemo na ta rođenja, jasno je da su se najveći događaji 1809. godine dešavali ne na bojnim poljima, već u skromnim domovima i kolevkama širom sveta.

Rođenje Spasitelja koje je promenilo čovečanstvo

Na isti način, kada se Isus Hrist rodio, činilo se da se ništa važno nije dogodilo. Vesti su tada bile usmerene na popis za porez koji je organizovala rimska vlast. Ali u skromnim jaslama u Betlehemu, mlada Jevrejka donela je na svet vest koja će zauvek promeniti svet. Njegovo rođenje nije bilo tek još jedan događaj – bilo je to rođenje Spasitelja, koji je došao da premosti jaz između Boga i ljudi i donese svetu nadu.

Isusovo rođenje – nadu za svet

Od pada u Edemskom vrtu, čovek je bio odvojen od Boga. Taj jaz između Stvoritelja i čovečanstva bio je nepremostiv. Svi ljudski pokušaji da se vrate u zajednicu sa Bogom bili su uzaludni, sve dok nije došao Isus. Njegovo rođenje donelo je nadu – nadu da se taj jaz može premostiti, da greh može biti oprošten, i da je Bog ponovo dostupan ljudima.

Otkup kroz Njegovu žrtvu

Apostol Pavle u Efescima (1:7) kaže: „U kome imamo izbavljenje Njegovom krvlju i oproštenje greha, po bogatstvu Njegove blagodati.“ Isusova smrt nije bila obična žrtva – to je bio most između Boga i ljudi, otkup za grehe čovečanstva. Bez Njega, ljudski rod bi ostao zauvek odvojen od Boga. Njegovo otkupljenje je otvorilo put za obnovljenu zajednicu sa Bogom.

Priča o spasenju:
Na jednom imanju u Engleskoj, dete je upalo u jezero i počelo da se davi. Baštovan je zaronio i izvukao dete iz vode. Taj dečak bio je Vilijam Čerčil, budući britanski premijer. Njegovi roditelji, duboko zahvalni baštovanu, pitali su ga kako mogu da mu se oduže. Baštovan je poželeo da njegov sin postane lekar. Mnogo godina kasnije, kada je Čerčil postao premijer i teško oboleo od upale pluća, spasao ga je dr Aleksandar Fleming, pronalazač penicilina – upravo sin tog baštovana. Čerčil je kasnije rekao: „Retko se dešava da jedna osoba nekome dva puta spasi život.“

Kao što je baštovan spasao Čerčila dva puta, Isus je došao da spasi svet – jednom zauvek, ali za sve nas.

Promena statusa – od robova do prijatelja

Isusov dolazak promenio je način na koji ljudi prilaze Bogu. Pre Njegovog rođenja, ljudi su morali da zavise od sveštenika, koji su posredovali između njih i Boga. Isusova žrtva je prekinula taj posrednički odnos i omogućila svakom verniku direktan pristup Bogu.

Od robova do prijatelja

U Jevanđelju po Jovanu (15:15) piše: „Više vas ne nazivam slugama… nego vas nazvah prijateljima.“ Isus je došao da obnovi prijateljstvo koje je bilo narušeno grehom. Njegov dolazak nije samo otkupio grešnike već je otvorio vrata prijateljstva sa Bogom.

Carsko sveštenstvo za sve ljude

Apostol Petar u svojoj poslanici (1. Petrova 2:9) piše: „A vi ste izabrani rod, carsko sveštenstvo, sveti narod…“ Pre Hrista, ljudi su bili izgubljeni i bez nade, ali Njegova žrtva ih je učinila dostojnim da budu deo Božjeg naroda – uzdignuti i obnovljeni kroz milost.

Isus – izvor ispunjenja i sigurnosti

Pre Isusa, ljudi su se borili da pronađu sigurnost i ispunjenje – u sebi, u drugima ili kroz svešteničke rituale. Njegov dolazak je promenio sve jer je omogućio ljudima da pronađu ispunjenje i sigurnost u Njemu.

Život i pobožnost

Apostol Petar piše (2. Petrova 1:3): „Sve božanske sile koje trebaju za život i pobožnost darovane su poznanjem Onoga koji nas pozva.“ Isus daje sve što nam je potrebno za svet i pobožan život.

Zdravlje i isceljenje

Prorok Isaija u 53. poglavlju piše: „On je bio ranjen za naše prestupe… i Njegovim ranama mi smo isceljeni.“ Isusova žrtva nije donela samo duhovno, već i fizičko isceljenje. On je došao da obnovi sve što je greh pokvario, uključujući zdravlje i dobrobit.

Svetlost koja nikada ne prestaje da sija

Tokom zime 1864. godine, tokom američkog građanskog rata, general Robert Li primio je vest da mu je supruga rodila sina. U znak proslave, vojnici Konfederacije su zapalili logorske vatre. Kada je general Grant, komandant Unije, čuo za to, naredio je svojim vojnicima da učine isto. Te noći, na obe strane bojišta gorele su vatre u čast novog života. Niko nije pucao, nije bilo borbe – samo svetlost koja je slavila rođenje deteta.

Ipak, te vatre su se na kraju ugasile, a tama rata se vratila.

Priča o Isusovom rođenju nas podseća da svetlost koja je tada došla na svet nikada neće biti ugašena. Ona nije bila samo trenutni plamen – to je večni oganj, koji sija kroz sve vekove i sve tame.

Čak i kada nam se čini da je svet obavijen tamom, priča o Hristovom rođenju nas podseća da svetlost i dalje sija – i uvek će sijati.