SADRŽAJ
Mihej 6,6-8: „Sa čim ću doći pred Gospoda da se poklonim Bogu Višnjem? Hoću li doći preda Nj sa žrtvama paljenicama? Sa teocima od godine? Hoće li Gospodu biti mile hiljade ovnova? Desetine hiljada potoka ulja? Hoću li dati prvenca svog za prestup svoj? Plod utrobe svoje za greh duše svoje? Pokazao ti je, čoveče, šta je dobro; i šta Gospod ište od tebe osim da činiš što je pravo i da ljubiš milost i da hodiš smerno s Bogom svojim?“
Uvod
A. Danas ćemo istraživati jedan veoma interesantan biblijski odlomak koji se nalazi u Starom zavetu. U njemu prorok Mihej postavlja pitanje: „Šta Bog stvarno želi od nas? Šta možemo da Mu damo?“
Ilustracija: Postoji jedna stara priča o jednom dečaku koji je ugledao mudrace koji su dolazili da se poklone novorođenom Isusu. Posmatrao je, očiju raširenih od čuđenja, dok su davali poklone zlata, tamjana i smirne. I on je želeo da se pokloni detetu. Ali nije imao ništa da da, nikakav poklon dostojan malog cara. Oči su mu se ispunile suzama dok se okretao i počeo da odlazi.
Ali tada mu se pojavio jedan anđeo i rekao: „Daj ono što je najdraže tvom srcu.“ Dečak je za trenutak razmišljao, a zatim, sledeći savet anđela, stavio je jednu izbledelu plavu tašnu pored darova mudraca. Unutar njegove tašne nalazio se leptir sačuvan u voštanoj sveći, račvasti štap koji je koristio kao praćku, istrošeni konopac kojim se peo na visoka drveta i školjka koja, kad se prinese uhu, odjekuje zvukom mora. Dao je ono što je bilo najdraže njegovom srcu i tako je imao privilegiju da stoji u prisustvu cara.
Ilustracija: Jedna stara poslovica kaže: „Jedini dar dostojan davanja je dar sebe.“ Možda je Pavle to najbolje izrazio kada je rekao: „Dajte vaša tela Bogu kao živu žrtvu.“
B. Ovo je godišnje doba kada dajemo, zar ne? To je vreme velikodušnosti, vreme kada potrošimo više nego što stvarno možemo da priuštimo. Ali čini se da se običaj davanja darova Isusu, koji su uspostavili mudraci, promenio. Mi sada ne donosimo darove Isusu, već jedni drugima. Mislimo o tome. Mučimo se sa tim. Trošimo. Žrtvujemo se. Podnosimo bilo kakvu nepriliku da bismo kupili darove drugima.
Primena: Pitam se kako bi bilo kada bismo, samo ove godine, načinili zavet da potrošimo istu količinu vremena i energije i spremnosti na žrtvovanje, da potrošimo istu količinu novca—da načinimo poklon Isusu?
C. Mihej je sigurno prolazio kroz tu istu vrstu dileme u tekstu koji se nalazi pred nama. Slušajte njegove reči: „Sa čim ću doći pred Gospoda da se poklonim Bogu Višnjem? Hoću li doći preda Nj sa žrtvama paljenicama? Sa teocima od godine? Hoće li Gospodu biti mile hiljade ovnova? Desetine hiljada potoka ulja? Hoću li dati prvenca svog za prestup svoj? Plod utrobe svoje za greh duše svoje? Pokazao ti je, čoveče, šta je dobro; i šta Gospod ište od tebe osim da činiš što je pravo i da ljubiš milost i da hodiš smerno s Bogom svojim?“
„Šta ću doneti Gospodu?“ pita Mihej. To je kao da pravi spisak: „žrtve paljenice,“ „teoci od godine,“ „hiljade ovnova,“ „potoci ulja?“ Ali zatim dolazi odgovor: „Ne, Bog ne želi ništa od toga. Ono što Bog želi je trostruko. On želi da postupamo pravedno. Želi da volimo milost. Želi da ponizno hodamo sa Gospodom.“
I. Pravda
A. Pravda. Ima tako malo pravde u našem svetu. Skoro sve deluje nepravedno. Bogati postaju bogatiji, a siromašni još siromašniji. Zli kao da doživljavaju uspehe, a dobri neuspehe. Sve deluje kao da je naopačke. Teško je odrediti šta je stvarno pravda.
Ilustracija: Godinama već slušamo staru šalu: „Ukradi 10 dolara i otićeš u zatvor. Ukradi milion dolara i izabraće te u kongres.“
Ilustracija: Mislim da nikada neću moći da razumem pravdu onoga što se dogodilo u Kaliforniji pre određenog broja godina. Jedan čovek oteo je jednu mladu devojku, napao je, a zatim joj odsekao ruke i izbacio je pored puta da umre. Ali ona je preživela i identifikovala ga, i on je poslat u zatvor. Jedino kajanje koje je ikada pokazao bila je žalost što ona nije umrla i tako nije mogla da ga identifikuje.
On je proveo samo 8 godina u zatvoru pre nego što su ga pustili. Javnost nikada ne bi ni znala da je opet na slobodi da nije bilo nekih prijatelja žrtve koji su protestovali zbog nepravde.
Ilustracija: Porota odlučuje satima, čak i sedmicama, i ponekad se pitamo kako su uopšte došli do bilo kakve presude.
Ilustracija: Pre nekoliko godina užasni detalji ubistva sekirom u Teksasu emitovani su na radiju i televiziji i objavljeni u novinama. Žena koja je otišla u kuću svog ljubavnika da se suoči sa njegovom ženom priznala je da je ponela sekiru sa sobom i ženu udarila 50 puta. Bila je oslobođena. Porota je rekla da se ona „jednostavno branila.“ Pedeset puta? Samo se branila?
Moj konzervativni um ne vidi ovde nikakvu pravdu.
Ilustracija: Ili šta je sa automobilskom nesrećom u kojoj su poginuli otac i troje dece? Jedna žena je vozila daleko iznad dozvoljene brzine. Prošla je kroz crveno svetlo i sa strane udarila u drugi automobil, ubijajući oca i njegovo troje dece na mestu. Ali žena koja je vozila preterano brzo i prošla kroz crveno svetlo uopšte nije bila povređena. Nekako to ne deluje pošteno, zar ne? Postoji toliko mnogo toga što u ovom svetu nije pravedno.
B. Pitam se kako bi bilo kada bismo mi, koji smo deo crkve, upakovali mali poklon koji se zove „pravda“ i doneli ga u crkvu? „Gospode, nije nas briga šta svet može da uradi, ali mi, kao Tvoj narod, želimo da budemo pravedni jedni prema drugima. Bićemo pravedni u našoj igri. Obećavamo da nećemo varati. Obećavamo da ćemo uvek biti pravedni prema našim bližnjima.“
„Obećavamo da ćemo biti pravedni u našem poslu. Obećavamo da ćemo se prema alatu našeg zanata ponašati onako kako se ponašamo prema čaši za vreme Gospodnje večere. Obećavamo da nećemo varati naše mušterije. Uvek ćemo biti pošteni u onome što im govorimo. Uvek ćemo biti pošteni i pravedni u svemu što radimo.“
„Obećavamo da ćemo biti pravedni prema ljudima koji imaju kožu drugačije boje od naše. Nikada nećemo nepravedno govoriti o njima. Obećavamo da nećemo ogovarati, nećemo se žaliti, nećemo se prepirati i svađati jedni sa drugima. Uvek ćemo biti pravedni!“ Kako bi bilo kada bi Božji narod učinio to?
II. Dobrota
Bog je rekao Miheju da voli milost. Biblija kaže: „Ljubav je strpljiva, ljubav je dobra“ (1. Korinćanima 13,4; Savremeni srpski prevod). Danas je teško pronaći dobrotu i ljubaznost. Toliko mnogo ljudi je neljubazno.
Ilustracija: Možda ste čuli priču o ženi koja nikada nije psovala, ali je izazivala da svi koji su oko nje psuju. Svi znamo takve ljude. Rezultat neljubaznosti je odbacivanje. Da li su ikada prema vama postupali neljubazno? Da li ste ikada u sebi imali ono teško osećanje kada osećate da ljudima nije stalo do vas i da ste odbačeni od njih?
Ilustracija: Setite se gubavaca u novozavetno vreme. Gde god su išli, morali su da najave svoj dolazak uzvikujući: „Nečist, nečist!“ Kako su se osećali kada bi ih ljudi pogledali, okrenuli se i pobegli od njih, strahujući da ih dodirnu, ne želeći uopšte da budu u njihovom prisustvu. Oni nisu bili dobrodošli u svom domu ni među članovima porodice.
Ipak, kada su došli Isusu, On se nije okrenuo i pobegao. On je pružio ruku, dodirnuo ih i iscelio! Ponašao se ljubazno prema njima i rezultat je bilo isceljenje.
Šta je sa ženom koju je Isus sreo na Jakovljevom studencu? Koliko muževa je imala? Je li bilo pet? A čovek sa kojim je sada živela nije joj bio muž. Cela zajednica ju je žigosala kao nemoralnu—prostitutku. Kada je hodala ulicom, sigurno su se rugali i izgovarali uvrede. Verovatno su toliko bili neljubazni prema njoj da se plašila da dođe na studenac ujutru ili uveče, kada su dolazili svi ostali. Umesto toga, došla je u vrelini podneva da uzme vodu. Tada je pronašla Isusa.
Šta da je Isus bio neljubazan? Šta da je Isus rekao: „Neću da imam ništa sa tobom, nemoralna ženo?“ Ali On to nije učinio. Umesto toga, govorio je s njom na takav način da je žena otrčala nazad u Sihem i rekla ljudima da dođu i upoznaju čoveka koji joj je rekao sve što je ikada učinila—čoveka koji se ljubazno ponašao prema njoj.
Dobrota i ljubaznost su dobri darovi koje možemo da damo. Hoćete li da napravite zavet, zajedno sa mnom, da damo dar dobrote? Možemo li da obećamo da ćemo biti ljubazniji jedni prema drugima? Da ćemo biti mnogo strpljiviji kada idemo našim gradom? Da ćemo odražavati pravi Hristov duh i pokazati svetu da je On načinio razliku i promenu u našem životu?
III. Hodati smerno sa Bogom
Gospod je rekao Miheju da želi još jedan poklon—da „hodamo smerno“ sa našim Bogom. Isus je došao na svet koji nije baš bio oduševljen poniznošću. On je došao na svet pod uticajem grčke kulture i umetnosti. Ljudi su bili arogantni i ponosni. Oni su mislili da ako ste bogati, možete da imate određeni broj robova i živite među aristokratijom. Mogli ste da nosite mnogo nakita i da ga prikazujete među običnim ljudima.
On je došao na svet na koji je uveliko uticala „moć.“ Rimski vojnici jahali su živahne konje, sa perjem na njihovim kacigama—koplje i štit na mestu—dajući naređenja. A ljudi su brzo reagovali na njihova naređenja. U takav svet je Isus došao, jašući ne na živahnom konju već na mladom magarcu. On je došao bez ikakve imovine, bez blistavih dragulja, bez materijalnog bogatstva, i svet nije bio oduševljen! Svet Ga je odbacio. Rugao Mu se i razapeo Ga!
Od tada je prošlo više od 2000 godina. Jesmo li mi išta drugačiji od Grka i Rimljana? I sada nas oduševljavaju brendovi zvučnih imena. I dalje želimo da nosimo pravu kravatu, ili farmerke, ili jaknu—da vozimo pravi automobil i živimo u pravom susedstvu. Ipak, Gospod je rekao Miheju: „Da smerno hodiš s Bogom svojim.“
Zaključak
Tri poklona. Za njih nije potreban novac. Ne treba nam poseban talenat da ih upakujemo. Svako ko se ovde nalazi može da ih da. Možemo da ih donesemo i stavimo pred Isusove noge. Predlažem da kada to učinimo, to će biti najbolji poklon koji smo mogli da damo.
Izdvajamo:
Kosmički susret: Hristov povratak
Ispunjavanje vaših najdubljih potreba
