Večni dom – zemlja neograničenih mogućnosti

Poslednji događaj i otkriti njegov rasplet

Dok zajedno proučavamo Biblijske događaje, shvatamo da ih je Bog prelepo uredio, kao što zlatar ukrašava nakit predivnim dijamantima. Danas ćemo pogledati poslednji događaj i otkriti njegov rasplet.Pogledaćemo da li ima srećan ili tužan kraj. Već na samom početku moram da kažem da ima srećan kraj, jer ako svoje odluke donosimo prema volji Isusa Hrista, tada će nas naši izbori dovesti do pozitivnog cilja.

Empajer Stejt Bilding (Empire State Building) je oblakoder koji je postao simbol grada Njujorka. Zgrada je visoka 442 m. Ima 6.500 prozora. Samo dužina telefonskih kablova u ovoj zgradi iznosi oko 6.200 km, a dužina vodovodnih cevi je 90 km. Zgrada ima 73 liftova i otvorena je posetiocima tokom cele godine. Oko 2,5 miliona ljudi poseti ovu zgradu svake godine. Jedan otac je odlučio da sa svojim sinom obiđe zgradu i da zajedno uživaju u panoramskom pogledu koji može da se vidi sa najviših spratova. Čitao je već dosta o pogledu koji se pruža sa vrha zgrade, a sada je hteo i da ga doživi. Sa 86. Sprata mogli su da se vide brodovi koji su od kopna udaljeni 60 km. Sa 102. sprata, pod uslovom da vremenski uslovi to dozvoljavaju, mogu da se vide brodovi na pučini udaljeni od kopna oko 120 km. Otac je želeo da pruži sinu takvo iskustvo. Dečak je do tada bio samo u zgradama sa najviše 40 spratova. Ušli su u jedan od brzih liftova i neverovatnim brzinom se približavali vrhu. Ubrzo su stigli na četrdeseti sprat, a već za nekoliko sekundi su bili na pedesetom, pa na šesdesetom, sedamdestom, osamdesetom. Tada je dečak počeo da se brine. Povukao je tatu za rukav i rekao:

  • „Tata! Da li Bog i anđeli znaju da dolazimo?”

Dečak je mislio da će ih tako brzi lift odvesti do Neba. Da li Bog zna, da li Isus Hristos zna da vi i ja idemo ka Nebu? Ne postoji vrsta lifta ili lestava koje je čovek stvorio, a kojima bismo mogli da dođemo do Božjeg carstva. Jedini put koji imamo je jedna naročita ličnost. Ta osoba je Isus Hristos. On ne samo što nas je urezao na Svojim dlanovima, već se i molio za nas. Čitali smo molitvu koju je uputio svome Ocu: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine.”

Ali šta se dešava kada znamo šta treba da činimo i kada znamo kakve odluke treba da donosimo? Ako svi donosimo dobre odluke, možemo da se pridružimo Isusu u molitvi koja je zabeležena u jevanđelju po Jovanu, u 17. poglavlju 24. stihu: „Oče! Hoću da i oni koje si mi dao budu sa mnom gde sam ja; da vide slavu moju koju si mi dao; jer si imao ljubav k meni pre postanja sveta.” (Jn 17,24) Kakva molitva! Kada se Isus okreće Svom Ocu i kaže: „Oče, oni koje si mi dao… oni koji su odlučili da budu deo Mog Carstva ovde na Zemlji, voleo bih, hoću da i oni budu tamo gde sam ja.”

Ali, gde je to Isus? Dok se molio, On je tačno znao naš krajnji cilj. On je tačno znao gde idemo. Hajde da iz Božje reči pročitamo jevanđelje po Jovanu 20. poglavlje 17. stih. Kada je Isus sreo Mariju kraj groba rekao joj je: „Reče joj Isus: Ne dohvataj se do mene, jer se još ne vratih k Ocu svom; nego idi k braći mojoj, i kaži im: Vraćam se k Ocu svom i Ocu vašem, i Bogu svom i Bogu vašem.” (Jn 20,17) Isus Hristos je kod svog Oca. I zato kad se moli, On traži: „Oče, oni koje si mi dao, oni koji su odlučili da budu deo istorije, hoću da i oni budu sa mnom gde sam i ja.” Bilo bi zanimljivo uporediti Isusove dve molitve. U okviru jedne Isus kaže: „Oče! Hoću da i oni koje si mi dao budu samnom gde sam ja…” (Jn 17,24) Razmišljajmo o tome kako se Isus molio u Getsimaniji. U 26. poglavlju Matejevog jevanđelja u 39. stihu stoji: „I otišavši malo pade na lice svoje moleći se i govoreći: Oče moj! Ako je moguće da me mimoiđe čaša ova; ali opet ne kako ja hoću nego kako Ti.” (Mt. 26,39) Šta bi se dogodilo da je Isus zamenio delove ove dve molitve? Šta bi bilo da se Isus ovako molio: „Oče, hoću da me mimoiđe ova čaša.” Vrlo je verovatno da bi se u tom slučaju Isus odmah vratio u Nebo, i ne bi prineo Sebe na žrtvu. Vi i ja bismo tada sedeli ovde na Zemlji bez ikakve nade. Biblija ne bi imala nikakvu svrhu ako bi Isus zamenio ove dve molitve. Da li želite da budete u Božjem carstvu ili ne? Pitanje nije da li biste voleli da budete u Božjem carstvu. Nije ni pitanje da li biste voleli da budete u Carstvu ako je to moguće. Pitanje je da li želite da budete u Božjem carstvu? Uopšte nije svejedno kako ćemo odgovoritina ovo pitanje.

„Hoću da i oni koje si mi dao budu sa mnom gde sam ja.” Ovo je Isusova molitva, i ukoliko se naša volja uskladi sa Njegovom voljom, mi možemo da budemo tamo, u Carstvu koje, prema planu našeg dobrog Boga, treba da bude naš večni dom.

Gde je, dakle, Isus Hristos? Ako bismo sada trebali da odredimo mestu u svemiru, gde bi bila Njegova lokacija? U jevanđelju po Jovanu, u 3. poglavlju u 13. stihu, čitamo: „I niko se ne pope na nebo osim koji siđe s neba, Sin čovečiji koji je na nebu.” (Jn 3,13) Biblija tvrdi da je Isus Hristosna ne besima. Vrhunac Biblije je Isusov povratak na oblacima na ovu Zemlju. On ne samo da će okupiti Svoje, nego će ih i odvesti na najsigurnije i najlepše putovanje u svemiru – odvešće vas i mene na Nebo. Tamo gde sam Bog živi. Ali gde je to Nebo?

Šta znamo o Nebu? Apostol Pavle je doživeo jedno vrlo zanimljivo iskustvo. On je Nebo video izbliza. Bog mu je pokazao Nebo, Svoje prebivalište. U 2.Korinćanima, u 12.poglavlju, čitamo o tome: „Znam čoveka u Hristu…” Obratimo pažnju na poniznost i poštovanje sa kojima apostol Pavle piše ove reči. On ne kaže da je on najveći čovek koji je ikada živeo na ovoj Zemlji, jer mu je Bog pokazao nešto posebno. Ne! On ponizno kaže: Znam čoveka u Hristu koji pre četrnaest godina (ili u telu ne znam; ili osmi tela, ne znam: Bog zna) bi odnesen do trećeg neba. I znam za takvog čoveka (ili u telu, ili osim tela, ne znam: Bog zna) da bi odnesen u raj, i ču neiskazane reči kojih čoveku nije slobodno govoriti. (2Kor. 12,2-4) Kada čitajući Sveto pismo stignemo do ovih stihova, možemo da se ražalostimo. Bilo bi dobro da je apostol Pavle duboko udahnuo i kazao: „Molim vas, dajte mi jedan dugačak pergament, i mastilo i pero da bih detaljno opisao sve što će biti na Nebu.” Umesto toga on kaže: „Video sam Nebo, ali je to tajna.” Zasigurno bismo rado slušali i čitali o onome što je video. Rado bismo poslali reportera sa kamerom da intervjuiše Pavla, ali je to nemoguće, jer i Pavle, u svom grobu, čeka Isusov drugi dolazak. Pavle je rekao da je video Nebesa. On je rekao da postoje tri neba, jer je on bio odnesen do trećeg Neba. Ako bi vam neko rekao da sa porodicom živi u trećoj kući, u ulici posle raskrsnice na kojoj treba skrenuti levo, šta biste vi pomislili? Pomislili biste da u toj ulici postoji prva kuća, druga kuća i u trećoj kući živi ta osoba sa svojom porodicom. Isti je slučaj i sa Pavlom. Pavle kaže da je odnesen do trećeg Neba, što znači da mora da postoji prvo nebo, drugo i treće Nebo.

Šta znamo o prvom nebu? Prvo nebo je atmosfera koja okružuje Zemlju. Veoma je važno da shvatimo da je Bog stvorio Zemlju i da je ona okružena omotačem koji je štiti od mnogih štetnih dejstva, od mnogih štetnih zračenja i obezbeđuje nam život putem vazduha. U 1.poglavlju 1. Knjige Mojsijieve, od 6. stiha, čitamo: Potom reče Bog: Neka bude svod posred vode, da rastavlja vodu od vode. I stvori Bog svod, i rastavi vodu pod svodom od vode nad svodom; i bi tako. A svod nazva Bog nebo. I bi veče i bi jutro, dan drugi. (1Mojs. 1,6-8) Ovo nebo je Bog stvorio. Kada putujete avionom, avion leti na oko 10 ili 11km iznad površine Zemlje. Gore je strašno hladno. Može da bude čak -56 do -60 stepeni Celzijusovih. Ne bi bilo dobro živeti na tako visokoj planini, jer bi se na njoj svi već odavno smrzli. Ali naš dobri Bog je tako dizajnirao nebesa, da atmosfera oko nas, oko Zemlje, deluje kao zaštitni omotač. Iznad nas je nebeski svod, rasprostrto nebo. Šta znamo o njemu? U slučaju atomske eksplozije ozonski sloj nebeskog omotača gori i gubi se. I zaista se događa ono što smo čitali u Otkrivenju: „I nebo se izmače kao knjiga kad se savije…” (Otk. 6,14a) Kada se Isus vrati na oblacima, ovaj deo neba će nestati i po mišljenju mnogih, mi ćemo ostati bez vazduha.

Ozon je kao kaput, koji nas štiti od štetnog zračenja iz svemira, i koji nas štiti od hladnoće. Zbog njega se Zemlje ne smrzava. Zbog njega možemo da osetimo toplotu u ovoj prostoriji. Bog je naš Stvoritelj. Priznajmo da nas je divno stvorio. U knjizi o Jovu, čitamo da Bog poziva Jova da stane uspravno pred Njim, jer želi da razgovara sa Jovom. U 38. poglavlju Bog na veoma interesantan način Jovu postavlja pitanja: „Gde si ti bio kad ja osnivah zemlju? Kaži, ako si razuman. Ko joj je odredio mere? Znaš li? Ili ko je rastegao uže preko nje? Na čem su podnožja njena uglavljena? Ili ko joj je metnuo kamen ugaoni? Kad pevahu zajedno zvezde jutarnje i svi sinovi Božji klikovahu. Ili ko je zatvorio more vratima kad kao iz utrobe iziđe? Kad ga odenuh oblakom i povih tamom?“ (Jov 38,4-9) Mi ljudi ne možemo da shvatimo kako je divno Bog stvorio našu Zemlju i kako je veličanstvene uslove za života stvorio za nas. Za nas je to prirodno i zato mi tu činjenicu uzimamo zdravo za gotovo.

Ali, to neće uvek biti tako. Bog želi da dokaže još jednom da mi ne zavisimo od vazduha, ni od fotosinteze, nego neposredno od Životodavca, od Njega, od samog Boga. Stihovi koji opisuju stvaranje Zemlje su neverovatni i zato ih čitajte i kod svojih kuća. „On kad pusti glas svoj, buče vode na nebesima, podiže paru s krajeva zemaljskih, pušta munje s daždem, i izvodi vetar iz staja njegovih.” (Jer. 10,13) Bog je sve to uzrokovao i On je tačno znao kako da se nosi sa temperaturom, brzinom vetra, sa svim što se dešava na ovoj Zemlji. I dalje zna i vodi računa i o tim promenama na Zemlji. Prorok Isaija u 55.poglavlju piše: „Jer kako pada dažd ili sneg s neba i ne vraća se onamo, nego natapa zemlju i učini da rađa i da se zeleni, da daje seme da se seje i hleb da se jede.” (Isa. 55,10) Da li osećate kao da je naš dobri Bog na našoj Zemlji pokrenuo jedan životodavni automat? Kada vidite ciklus godišnjih doba, da li se ikada zapitate šta čini da voćke ponovo cvetaju? Šta čini da drveta opet donose svoj rod? Šta je garancija da će pšenica koju smo zasejali u jesen, u proleće izrasti, kasnije doneti klasje puno semena i da ćemo to seme samleti i praviti hleb? Kao da Bog upravlja jednim životodavnim automatom na Zemlji, a mi ljudi se, kada vidimo sve to što Bog radi, ponašamo kao da smo sve to odavno zaboravili, da je sve to prirodno i sve uzimamo zdravo za gotovo. Međutim, Biblija nas upozorava da to neće uvek biti tako. „Ali će doći dan Gospodnji kao lupež noću…” piše Petar u 3. poglavlju svoje Druge poslanice. Apostol Petar ovde daje neku vrstu vremenske mape onoga što će uslediti: „…u koji će nebesa s hukom proći, a stihije će se od vatre raspasti…” (2Pt. 3,10) Šta se dešava? Nebo će se raspasti. Nebo će se kao papirus uviti i mi ćemo ostati bez vazduha. Tada će se saznati ko pripada Isusu Hristu, a ko Ga je odbio. Ovo je trenutak kada ćemo se preobraziti. To je neophodno, jer mi zavisimo od Boga. Ako se ne bismo preobrazili ne bismo mogli da izdržimo uticaj štetnih zraka i ne bismo mogli da preživimo bez vazduha. Nastavljamo da čitamo: „… a zemlja i dela što su na njoj izgoreće.” (2Pt. 3,10c) Ovo je već sledeći korak koji ćemo uskoro objasniti; ali, prvo nebo će proći. Da li smo spremni za to?

Jednom je jedan američki turista odlučio da poseti najmudrijeg rabina. Imao je mnogo pitanja i želeo je da od njega zatraži odgovore. Negde u sredini jedne poveće šume, rabin je imao malu kolibu. Turista je pokucao na vrata. Kad je ušao, video je da rabin živi u siromaštvu. Rabin je pogledao turistu i ponudio mu da sedne. Ali u ovoj maloj kolibi nije bilo slobodnog mesta gde bi turista mogao da sedne, jer je mudrac već sedeo na svom malom krevetu a stolica nigde nije bilo. Tako je putnik ostao da stoji ne znajući gde da sedne i upitao:

  • „Zašto rabine imate tako malo stvari? Gde je stolica ili fotelja na koju bi mogao da sednem?”

Na to je mudri rabin odgovorio:

  • „Čoveče, a gde je tvoja stolica, gde je tvoja fotelje? Nisi je poneo sa sobom?

  • „O, pa ja sam samo turista” – odgovorio je ovaj.

  • „E, pa vidiš” – rekao je mudar čovek – „I ja sam samo turista. Ja sam samo putnik na ovoj Zemlji. Ova Zemlja nije naš večni dom.”

Bog ima plan da nas sa ove Zemlje odvede u Zemlju koju je za nas pripremio. Prvo nebo je, dakle, zaštitni omotač koji nas okružuje, koji deluje kao neka vrsta automata koji održava život.

Šta znamo o drugom nebu? Drugo nebo je zvezdano nebo.To je ono što vidimo noću kada nema oblaka na nebu. Dok ste se divili kako je Bog predivno stvorio naš solarni sistem i naš svemir, da li ste ikada osetili da ste maleni i sićušni? Da li ste pomislili koliko je čovek mali? Što više saznajemo, kada gledamo internet stranice koje je napravila NASA, sa astronomskim sadržajem, ili kad gledamo snimke Mlečnog puta, Orionovog sazvežđa, obuzima nas divljenje prema onome što je naš dobri Bog stvorio. U 19. Psalmu možemo da pronađemo prelep opis: Nebesa kazuju slavu Božju, i dela ruku Njegovih glasi svod nebeski. Dan danu dokazuje, i noć noći javlja. Nema jezika, niti ima govora, gde se ne bi čuo glas njihov. Po svoj zemlji ide kazivanje njihovo i reči njihove na kraj vasiljene. Suncu je postavio stan nad njima. (Ps. 19,1-4) Kako je zanimljivo to da je čovek već i u starom dobu shvatio koliko je velik svet kog je Bog stvorio. Shvatio je da Bog Tvorac stoji iza ogromnog, stvorenog sveta.

Jednom prilikom je Napoleon (Napoleon Bonaparta) svojih 40.000 vojnika i celu svoju flotu prebacivao iz Francuske na obalu Egipta. Na jednom brodu su plovili imperator i njegovi generali. Generali su za vreme duge plovidbe počeli da razgovaraju i diskutuju. U to vreme je Evropom počela da se širi ideja da Bog ne postoji i da ljudi ne treba da se bave temama o Tvorcu. Generali su rekli: „Mi ćemo svojom silom postati gospodari celog sveta.” Gledajući Napoleona svako od njih je znao da on to pokušava da ostvari. Tvrdili su da Bog ne postoji. Svako od njih je dao svoj razlog zašto misli da Bog ne postoji. Celoga dana su razgovarali i diskutovali. Napoleon je samo ćutao. Sačekao je noć kada je već nebo bio prilično tamno i osuto zvezdama. Ustao je i rukama kao da je pomilovao nebo, a zatim je rekao: „Gospodo, a ko je onda stavio zvezde tamo gore? Želim vam laku noć!” I zatim je otišao da spava.

Čovek može da vidi da sve što nas okružuje, planete i zvezde, imaju svoje zacrtane putanje i vrše svoje zadatke po savršenom redu koji je uredio Bog. Tada čovek jednostavno shvata koliko je sićušan, pada na kolena i priznaje da je Bog njegov Stvoritelj.

Zatim, tu je i treće Nebo. Šta znamo o tom trećem Nebu? Ono je Božje sedište.Treće Nebo je ono što apostol Pavle kaže da je video kada je bio odnesen do trećeg Neba. U 1. Carevima, u 8. poglavlju, Solomun razgovara sa Bogom i između ostalog Ga pita: „Ali hoće li doista Bog stanovati na zemlji? Eto, nebo i nebesa nad nebesima ne mogu Te obuhvatiti, a kamoli ovaj dom što ga sazidah?” (1Car. 8,27) Jer svako mesto gde se obožava Bog, svaka crkva predstavlja neku vrstu Božje ordinacije.

 Žena jednog lekara i njihov sin šetali su gradom. Dečak je tek počeo da uči da čita i da piše. Na zgradama sričući slog po slog pokušavao je da pročita natpise. Na jednoj crkvi bio je napis koji je dečak polako pročitao: „Bo –ž –ji h –ram”. Pogledao je mamu i upitao je:

  • „Mama, ovde živi Bog?”

Majka je polgledala sina i odgovorila:

  • „Ne, sine, ovo je Njegova ordinacija.”

Bog ima ordinacije u ovom svetu i ova prostorija gde smo sada je Njegova ordinacija. Bog ispunjava celi svemir. Ne postoji ni jedan milimetar svemira a da u njemu Bog nije prisutan. I kad Solomun postavlja pitanje da li će dom koji je sazidao biti dovoljno velik za Boga, odgovor je odrečno – ne! Zato što je Bog mnogo veći od hrama. Ali ipak, iako je tako veliki, Bog može da stanuje i u srcu poniznog čoveka. Bog ispunjava celi svemir. Iako otkrivamo da je Bog svuda, da je sveprisutan, ipak prema navodima u Bibliji postoji mesto gde je Bog postavio Svoj presto, mesto na kome sedi i vlada svemirom. Solomun, najmudriji čovek koji je ikada živeo na Zemlji je to shvatio.

Solomun je nadahnut Božjim Duhom naspisao sledeće stihove: „Čuj molbu sluge svojega i naroda svojega Izrailja, kojom će se moliti na ovom mestu; čuj s mesta gde stanuješ, s neba, čuj, i smiluj se.” (1Car. 8,30) Bog ima mesto svog prebivališta. Treće Nebo je mesto gde Bog prebiva. Kada apostol Pavle piše o svom iskustvu, on treće Nebo identifikuje sa rajem i kaže da raj nije ništa drugo nego ono što Biblija opisuje kao mesto gde Bog boravi. Knjiga Otkrivenja nam pomaže da ovo bolje razumemo. U Otkrivenju čitamo pisma koja je Bog poslao u svojih sedam crkava. Čitamo 7. stih u 2. glavi: „Ko ima uho neka čuje šta govori Duh crkvama: koji pobedi daću mu da jede od drveta životnoga koje je nasred raja Božjega.” (Otk. 2,7) Kada čitamo ovaj tekst možemo da se naježimo pitajući se zašto se nasred raja opet pojavljuje neko drvo? Ali to je drvo života. U novom stvaranju, u raju, nema mesta za drvo poznanja dobra i zla, već samo za drvo života. Bog nas čeka u raju i želi da doživimo ono što nam je On sam izgradio, nešto što je mnogo lepše i mnogo bolje, složenije, nego što je prvobitni raj bio na ovoj Zemlji u Edenskom vrtu.

Zar nije izvanredno to da Bog ne može da ide unazad? Bog ne može da nazaduje. Nije reč samo o tome da smo mi ljudi u Edemskom vrtu zloupotrebili mogućnost da slobodno biramo, što smo ubrali zabranjeno voće, i time rekli Bogu da nam više ne treba. Reč je i o tome da nam Bog, kada nas vraća sebi u Hristu i u Svome Sinu, daje novu priliku. On ne samo što gradi novi rajski vrt, nego nam priprema i grad. U ovom gradu postoji reka, tu je drvo života pored koga je drvored. Hajde da čitamo tekstove iz poslednjeg poglavlja knjige Otkrivenja: I pokaza mi čistu reku vode života, bistru kao kristal, koja izlažaše od prestola Božijeg i Jagnjetovog. Nasred ulica njegovih i s obe strane reke drvo života, koje rađa dvanaest rodova dajući svakog meseca svoj rod; i lišće od drveta beše za isceljivanje narodima.” (Otk. 22,1-2) Bog kaže da dozvoljava Svom narodu da jede sa ovog drveta da bi ozdravio. Bog isceljuje i obnavlja čoveka i usmeravaga na put večnosti na kome nikada više neće postojati greh niti pobuna protiv Boga. Iz carskog prestola izlazi voda života i na njenim obalama stoje drvoredi drveta života. Biće tamo čitav niz drveta, ne samo jedno jedino drvo koji može da nas hrani. Isus je već tamo. Hoće da nas odvede tamo gde nam priprema mesto. Možda ponekad zamišljamo da pred sobom vidimo Isusa kako zakucava pločicu sa našim imenom na vratima kuće koju je namenio baš za nas i želi da tamo budemo sa svojom porodicom, tamo u gradu koji je sagradio za nas.

U Jevrejima poslanici, u 6. poglavlju 20. stihu, piše: Gde Isus uđe napred za nas, postavši poglavar sveštenički doveka po redu Melhisedekovom.” (Jevr. 6,20) On ide pred nas da nam pripremi mesto i utaba put. Kada čitamo o tom gradu, o nebeskom Jerusalimu, koji ima 12 vrata, nemojte misliti da Sveti Petar drži u svojim rukama ključeve, jer ima 12 vrata koja su cela izgrađena od bisera. Reč je o bisernim kapijama. Kapije nisu samo predivne, nisu samo prelepe poput bisera. Na Zemlji, pravi biser nastaje mukom Božjeg stvorenja i tako kada pogledamo biserna vrata tog grada, koji je izgrađen u obliku kocke, ne možemo a da ne pomislimo na stradanja Isusa Hrista. Cena koju je On platio Svojim stradanjem daje nam mogućnost da uđemo u grad.

I kako izgleda grad koji je Isus sve ovo vreme gradio za nas? Tekst u 1.Korinćanima, u 2. poglavlju u 9. stihu, sadrži reči pomalo iznenađujuće, a u isto vreme ispunjene nadom: Nego kao što je pisano: Što oko ne vide, i uho ne ču, i u srce čoveku ne dođe, ono ugotovi Bog onima, koji Ga ljube.” (1Kor. 2,9) Govornici koji žele da opišu kako izgleda taj grad su u velikoj nevolji. Šta može bilo ko da vam kaže u nameri da objasni ovaj stih? Ako bismo sada počeli da nabrajamo osobine toga grada, Novog Jerusalima, koje svojim ograničenim umom možemo da shvatimo, verovatno bismo mogli da čujemo našeg dobrog Boga kako progovora i kaže: „Mnogo više i mnogo lepše.” Ako bismo zatim počeli da opisujemo ulice, kuće, Gospod bi se, verovatno, ponovo umešao i rekao: „Mnogo lepše i mnogo više.” Šta god da kažemo, Bog bi na sve to rekao: „Dete moje, pripremio sam za vas mnogo više od onoga što tvoj ograničeni um može da shvati.” To je razlog zašto su važne prilike kao što su ove, kada saznajemo da smo i mi deo Božjeg plana i da On želi i za nas, za tebe i za mene, da pripremi mesto.

Jedan propovednik je u svojoj kancelariji priremao propoved, kada je iznenada ušla njegova četvorogodišnja ćerkica. Zamislite je kako sasvojim velikim očima gleda svog oca i kaže mu:

  • „Tata, hajde se igraj samnom. Molim te, igraj sa mnom.”

Kako odoleti takvoj molbi? Otac ju je pogledao i odgovorio:

  • „Dozvoli mi da ovo završim. Treba mi samo još par minuta pa ću doći da se igram sa tobom.”

  • „Dobro, tata. Ali znaš šta? Ako ispuniš svoje obećanje i dođeš da se igraš samnom, onda ću da te zagrlim tako jako da ćeš znati da takav zagrljaj u životu još nisi dobio. Važi?”

  • „Važi!” – odgovorio joj je propovednik.

Devojčica se okrenula i prošla prema vratima. Kod vrata se naglo okrenula, dotrčala do svog oca, skočila u tatin zagrljaj i svom snagom ga stisnula oko vrata.

Otac je pogledao svoju ćerku i rekao:

  • „Draga moja, još nisam završio. Kad završim igraćemo se.”

  • „Znam, znam, tata. Znam da još nisi završio. Zagrlila sam te da bi znao šta te očekuje kad završiš.”

Isto se ovo dešava i danas u našoj zajednici. Bog želi da nas zagrli da bismo osetili šta nas očekuje. On želi da nam da zagrljaj dobrodošlice, jer želi da čitajući Bibliju shvatimo kako divan događaj nas očekuje.

Mnogi ljudi se pitaju da li ćemo prepoznati jedni druge kada stignemo u Božje carstvo, u raj? U Filibljanima, u 4. poglavlju u 3. stihu, čitamo sledeće: Da, molim i tebe, druže pravi, pomaži njima koji se u jevanđelju trudiše sa mnom, i Klementom, i s ostalima pomagačima mojim, čiji su brojevi u knjizi života.” (Fil. 4,3) Da li smo dobro pročitali? Ne! Božje carstvo neće biti poput stare kineske imperije u kojoj je svako morao da nosi sivu haljinu, vozi istu marku i model bicikla, tako da niko nije mogao da razlikuje jednog čoveka od drugog. Mi nemamo neke bezlične brojeve u knjizi života! Apostol Pavle piše „kojih su imena u knjizi života”. Bog čuva i obnavlja naš karakter, našu ličnost koju prema Bibliji opisuje naše ime. Zato ćemo tamo prepoznati jedni druge. Pogledajmo šta apostol Pavle piše u 1.Korinćanima, u 13. poglavlju. U ovom poglavlju, nakon tekstova u kojima govori o ljubavi, on kaže u 12. stihu sledeće: Tako sad vidimo kao kroz staklo, u zagonetki, a onda ćemo licem k licu; sad poznajem nešto, a onda ću poznati kao što sam poznat.” (1Kor. 13,12) Divno je to da sada kada se sretnemo prepoznajemo jedni druge. Tada, kada nas Bog vrati u prvobitno stanje preobrazivši nas, kada budemo bolje čuli, bolje videli, bolje shvatali tajne večnosti, naravno da ćemo prepoznati jedni druge. Molimo se svi da budemo u Carstvu Božjem.

Jednom prilikom je Džon Njutn (John Newton) razmišljajući o ovom tekstu i želeći da bude u carstvu Božjem, znajući da i mnogi drugi to žele, napisao sledeće: „Ako ikada stignem u raj, tamo ću videti tri čuda: prvo, srešću se sa osobom za koju sam mislio da neće biti tamo; drugo, tamo neće biti osoba za koju sam mislio da će biti i najveće čudo će biti to što ću i ja biti tamo.” Molimo se da naš dobar Bog priprema jednu ulicu sa raskršćem gde se svi mi možemo susreti i da budemo zajedno u Božjem carstvu.

Šta se dešava na Nebu? Na Nebu se završava suđenje. Jovan piše u Otkrivenju da je video prestole: „ …i seđahu na njima, i dade im se sud.” (Otk. 20,4) Šta će se desiti tamo? Bićemo u carstvu Božjem i mi ćemo da sudimo. Podsetimo se da nismo još videli rasplet svih događaja:  „… i oživeše i carovaše s Hristom hiljadu godina. (Otk. 20,4 ) Mi ćemo na Nebu suditi hiljadu godina, ali kome? U 1.Korinćanima Pavle kaže: Ne znate li da ćemo anđelima suditi, a kamoli stvarima ovoga sveta? (1Kor. 6,3) Šta će se zbivati na Nebu? Prema Bibliji Nebo neće biti naš večni dom. Čovek koji je poveravao u Isusa Hrista na Zemlji na Nebu će stanovati samo hiljadu godina. Tamo će se doneti odluka o smrti. Na primer, Sotona i njegovi sledbenici će dobiti konačnu presudu. Biće plača posebno zbog naših milih i dragih koji neće biti tamo. Ljudi će međusobno tražiti oproštenje. Na primer, David će zatražiti oproštaj od Urije. David će morati da kaže Uriji: „Žao mi je. Oprosti mi. Uzeo sam ti ženu.” Tamo ćemo rasti, jer će lišće drveta života služiti za naš rast, za nas razvoj. Kada se navrši hiljadu godina, Bog će sprovesti u delo Svoju presudu.

Šta se dešava prilikom izvršavanja konačne presude? Bog otkriva da će se Novi Jerusalim, grad kockastog oblika, vratiti na Zemlju i da će Bog vaskrsnuti sve koji nisu ušli u Njegovo carstvo. Pročitajmo Otkrivenje 20. poglavlje 13. stih: „I more dade svoje mrtvace, i smrt i pakao dadoše svoje mrtvace; i sud primiše po delima svojima. (Otk. 20,13)  Šta se dešava? Ljudi u poslednjem trenutku odlučuju da ustanu protiv Boga. Na to će Bog odgovoriti kao roditelj koga je sopstveno dete izbacio iz kuće i reklo: „Više nikada nemoj da se vraćaš.” Roditelj izlazi kuće i kaže: „U redu, dete moje, više neću vratiti.” Pošto su proterali Boga iz svog okruženja, Bog se iz njega povlači, a povlači i svoje prisustvo od njih. Niko ne može da živi, niko ne može da postoji bez Boga, zato što Bog drži zajedno elemente koji čine naš svemir i našu Zemlju. Bez Božje prisutnosti svi elementi Zemlje i Neba bi se raspali. Otkrivenje 20. poglavlje piše: I ko se ne nađe napisan u knjizi života, bačen bi u jezero ognjeno.(Otk. 20,15) Oni će se naći van Božjeg prisustva. Petar nastavlja da opisuje: Ali će doći dan Gospodnji kao lupež noću, u koji će nebesa s hukom proći, a stihije će se od vatre raspasti a zemlja i dela što su na njoj izgoreće. (2Pt. 3,10) Bog se povlači, vraća se jedan korak unazad. „Pošto nisu tražili Moje prisustvo Ja se povlačim” – kaže Bog.

Bog će se preseliti na Novu zemlju. Ovo je jedna od najneverovatnijih činjenica. Pogledajmo šta kaže Otkrivenje 21. poglavlje. U okviru 21. poglavlja Jovan opisuje Novu zemlju. I videh nebo novo i zemlju novu; jer prvo nebo i prva zemlja prođoše, i mora više nema. I čuh glas veliki s neba gde govori: evo skinije Božje među ljudima, i živeće s njima, i oni će biti narod njegov, i sam Bog biće s njima Bog njihov.” (Otkrivenje 21,1.3) Šta tekst kaže? Nakon što grešna Zemlja izgori, Bog će je potpuno obnoviti. Na Zemlju će preseliti središte Svog upravljanja svemirom. On želi da provede večnost sa nama. Bog je bio dosta udaljen od nas, ali nam je u Isusu Hristu rekao: „Želim da provedem večnost sa vama.”

Propovednik Vintli Pips (Wintley Phipps) imao je prilike da pred kraljevima, prinčevima i predsednicima peva i govori o svojoj veri u Isusa Hrista. Kada je probao da odgovori na pitanje „Koji je tvoj najveći san?” – sa oborenom glavom je rekao: „Moj san je sledeći: Znam da kada na Novoj zemlji moj dom bude završen, Bog verovatno neće okrečiti sobe mog stana u moje omiljene boje, nego će to ostaviti meni da ja to uradim. Onda ću obući radno odelo i dok budem krečio zidove soba, pevaću najlepšu pesmu koju znam. Odjednom ću čuti kucanje na vratima. Otićiću da otvorim i predamnom će stajati sam Isus Hristos. On će me pogledati i reći: ‘Vintli, nemoj da se ljutiš što te zadržavam u poslu, ali planiram da posetim deo svemira u kome još nisu videli spasenog čoveka. Molim te, pođi samnom da vide kakav je to spasen čovek.’ ‘Naravno, Gospode. Brzo ću se presvući i smesta dolazim.’ Krećemo na putovanje i Gospod me iznenada pogleda i kaže: ‘Vintli, ja ću da održim jedan kratak govor ovim stvorenim bićima, ali pre nego što počnem svoj govor da li bi ti otpevao pesmu – Zadivljujuća blagodat – (Amazing grace)?’ Sa suzama u očima odgovoriću mu: ‘Da, svakako, Gospode!’”
U okviru svog predivnog plana Bog je pripremio za nas Novi Jerusalim. I po Svom proviđenju, nakon perioda od hiljadu godina, On će stvoriti Novu zemlju na kojoj će želeti da provede vreme sa mnom i sa vama. Želite li da budete tamo?