Držao sam evanđeoska okupljanja u zemlji za vreme rata. Okruženje je bilo teško za rad ali, bez obzira na to, ljudi su dolazili. U svojim domovima, oni su brinuli zbog nedovoljne količine hrane kao i zbog rođaka i prijatelja koji su čak više trpeli zbog rata. A kad bi došli na sastanke, dvorana je bila slabo osvetljena jer je usled ratnog stanja bilo premalo struje za sve u gradu.
Ali, oni su dolazili. Iz večeri u veče punili su dvoranu i oduševljeno učestvovali na sastancima. Poruke iz Reči Božje davale su im nadu, a ta nada im je bila potrebna, jer su svakodnevno živeli u neizvesnosti.
Nekoliko noći nakon prvog sastanka, primetio sam nešto neuobičajeno. Mnogo posetilaca – muškarci, žene, mladi, sredovečni i stariji – dolazili su ranije i tražili Biblije koje smo davali prisutnima. Oni bi uzeli Bibliju, našli neko mesto u slabo osvetljenoj dvorani i čitali.
Iz večeri u veče, posmatrao sam ih kako čitaju Bibliju. To mi je izgledalo čudno, jer većina njih ranije nije imala mnogo kontakta sa Biblijom. Zašto su je onda čitali tako željno? Odlučio sam da ih pitam za tu naviku uzimanja Biblije i čitanja u slabo osvetljenoj dvorani.
Svako od njih mi je dao sličan odgovor: »Nikad ranije nisam čitao ništa slično ovom.« I, iz večeri u veče, oni su nastavili s tom praksom čitanja Biblije. Biblija je postala značajan deo njihovog života.
Nedavno mi je jedan čovek koji živi u zemlji koja je imala vrlo negativan stav prema svim religijama, ispričao kako mu je neko dao Bibliju. Počeo je da je čita iz radoznalosti. Rekao je: »Nisam mogao da prestanem.« Nastavio je da čita sve dok nije pročitao celu Bibliju.
Nastavio je da proučava Bibliju, a danas je on pastor Hrišćanske adventističke crkve.
Šta je to što Bibliju čini tako privlačnom, tako vrednom? I šta je to što ljude podstiče da idu korak dalje od običnog čitanja i krenu u dublje proučavanje ove knjige koju zovemo Biblija? A možda je najvažnije kako vi i ja proučavamo Bibliju?
Kako prelazimo sa običnog čitanja Biblije na razumevanje i život po njenim uputstvima? Postoje neka pravila – kao što je upoređivanje pasusa, razumevanje konteksta čiji su deo i tako dalje – koji su važni.
Međutim, pogledajmo jedan ličniji pristup kroz principe koji će nam pomoći da prihvatimo Bibliju kao živu poruku za svakog od nas. Ti principi pomoći će svakoj osobi ne samo da postane bolji proučavalac Biblije već i da doživi blagoslov proučavanja Božje Reči.
Ako se ne držimo čvrstih načela, vrednost Biblije u našem životu neće biti toliko velika. Pogledajmo neke od tih principa. Provoditi vreme s Biblijom: Da biste proučavali Bibliju, potrebno je da provodite vreme s njom.
To možda izgleda očigledno, ali u stvarnosti se Biblija često zaboravlja. Veliko je iskušenje pomišljati na neko vreme u budućnosti kada ćete imati dovoljno vremena na raspolaganju da ga provedete sa Biblijom.
To se neće desiti, jer će se uvek naći nešto na putu. Imate par minuta upravo sad? Otvorite Bibliju, pročitajte nekoliko stihova, i dopustite im da postanu deo vas. To nije jedini način da se proučava Biblija, ali shvatićete da je to vrlo efikasno.
Tih nekoliko trenutaka daće vam priliku da pročitate stihove koji bi mogli da vam pruže lep doživljaj u životu. Jedna od naših ćerki i ja trebalo je da posetimo ujaka u drugoj zemlji. Započeli smo putovanje rano ujutru jednog ponedeljka da bismo otkrili da nam ta zemlja ne dozvoljava ulazak.
Uprkos svim preprekama, uspeli smo da s njim provedemo oko dva sata na samoj granici. Ceo dan smo putovali da bismo se videli samo na dva sata! Da li je to bilo vredno toga?
Apsolutno – još uvek imamo predivna sećanja na taj kratak, ali radostan susret. I upravo je to vrsta iskustva koje možete steći čak i ako provedete samo nekoliko trenutaka usredsređeni na neki biblijski pasus.
Važno je, naravno, da se tokom tih trenutaka usredsredimo na Bibliju i da ne dopustimo drugim stvarima da zaokupe naše misli i pažnju. Ti trenuci će postati deo vas od tada pa nadalje.
Međutim, blagoslov nije na raspolaganju samo pojedincima, već i zajednici ljudi. U našim bogosluženjima potrebno nam je da javno čitamo Bibliju kako bismo od nje imali koristi. Sećam se jednog polučasovnog bogosluženja na fakultetu.
Više od pola vremena proveli smo čitajući Bibliju – bilo da ju je čitala osoba koja je vodila bogosluženje, bilo cela grupa. Kakav smo samo blagoslov imali od Reči Božje! U našim crkvama potrebno je provoditi dosta vremena u čitanju Biblije.
U jednom tekstu iz Svešteničke službe od juna 2007, pod nazivom » ‘Ovo pismo treba pročitati svima’: strategija hrišćanskog jedinstva«, Bernar Ojstrih kaže da su Pavlova pisma pisana da bi se čitala na crkvenim bogosluženjima.
On piše da je deo Pavlove strategije bio da se pisma čitaju pred celom zajednicom kako bi se »ostvario uticaj na međuljudske odnose slušalaca i izgradila jaka crkva«. U Jevanđelju po Luki 4,14-30, Luka nam govori kako je Isus koristio Reč Božju na crkvenim bogosluženjima.
Mi često koristimo ovaj pasus kao primer da je Isus slavio Boga subotom. Da, ti stihovi nam daju jasan primer o subotnom slavljenju Boga, ali taj pasus takođe pokazuje i značaj korišćenja Reči Božje na našim crkvenim bogosluženjima. Luka kaže: »… uđe po običaju svom u dan subotni u zbornicu«. Luka takođe pokazuje da je središte bogosluženja bilo čitanje Reči Božje jer Isus »ustade da čita«.
Dakle, jedan od načina za proučavanje Biblije može biti da je više koristimo na crkvenim bogosluženjima. Primenite poruku iz Biblije u svom životu: Drugo, mi proučavamo Bibliju shvatajući da je njena poruka data za nas.
Da, Reč od Boga je upućena svim ljudima, ali moramo to da personalizujemo, imajući na umu da je Bog svoje poruke namenio nama kao pojedincima. Razmotrimo reči psalmiste Davida u njegovom Psalmu 119,105: »Reč je Tvoja žižak nozi mojoj, i videlo stazi mojoj.« Lakše nam je da mislimo da je Reč Božja pisana za svakog osim za nas.
Međutim, David vrlo jasno Božju poruku predstavlja ličnom, jer je namenjena svakome od nas. Viljem Miler, veliki propovednik o Drugom dolasku, nije uvek bio vernik ili sledbenik Reči Božje. Zapravo, nekada je on bio glasni kritičar Biblije.
On i njegovi prijatelji uživali su u nalaženju onoga što su smatrali problemima u Bibliji i onda su ih naglašavali. Ali, zahvaljujući uticaju Svetog Duha, njegov život se promenio i njegovi stavovi prema Reči Božjoj su se takođe promenili.
Jednom su mu tražili da čita propoved u maloj crkvi u koju je njegova porodica išla na bogosluženja, a on odlazio neredovno. Tokom čitanja propovedi, Sveti Duh mu je još jednom progovorio i Miler je odgovorio pozitivno.
Kasnije je pisao: Karakter Spasitelja »bio je živo utisnut u moj um«. Kako je on doživeo karakter Isusa Hrista? On kaže: »Video sam da mi je Biblija približila upravo takvog Spasitelja kakav mi je bio potreban«. Milerovo lično obraćenje počelo je u tom trenutku, kao i njegova služba propovedanja.
Zaista, Reč Božja je upućena nama kao pojedincima, i dok je čitamo, moramo da se zapitamo: Šta mi Bog poručuje kroz ove reči? Biblija nam donosi večnu poruku: Treće, Biblija ima poruku za večnost.
Ta poruka je usmerena na Božji plan za večnost. Reč Božja ne odgovara na svako pitanje koje smo imali u prošlosti, niti odgovara na svako pitanje koje imamo sada ili ćemo imati u budućnosti, ali ona deli sa nama Božji plan spasenja i Božji način suočavanja sa grehom i savlađivanja greha.
Dok proučavamo Reč Božju, potrebno nam je da shvatimo da je njena pažnja usmerena i na Božji plan rešavanja problema greha. Iako nam Biblija ne objašnjava kako se greh pojavio na ovom svetu, ona nam govori da Bog zna za katastrofalne posledice greha.
Biblija nam govori da Bog ima plan za rešenje problema greha, a plan nije ništa drugo do Isusa Hrista, našeg Gospoda i Spasitelja. Dalje, kaže nam se da greh neće zauvek vladati na ovom svetu, da smrt neće uvek biti kraj ljudskog života.
Ona nam obećava da će Bog obnoviti svet na takav način da greha više neće ni biti. Da bismo razumeli ovaj koncept, potrebno nam je da sistematski proučimo Bibliju, imajući na umu Božji plan. Isus je Bibliji prilazio sistematski i Luka 24,27 nam pokazuje kako je Isus to radio: »I počevši od Mojsija i od svih proroka kazivaše im šta je za Njega u svemu pismu.« Isus je, dok je živeo i hodao s pojedincima na ovom svetu, svakako znao da je Njegova služba deo Božjeg plana.
Njegov dolazak je bio obećan i On je sada bio s njima, ispunjavajući svrhu svog dolaska. Isusovo rođenje, smrt i vaskrsenje bili su deo Božjeg obećanja. A vi i ja danas možemo biti sigurni da će i obećanje o Njegovom povratku biti ispunjeno.
Božja Reč nam daje opis Božjeg plana. Božja Reč nam pomaže da se usredsredimo na ono što je značajno u životu. Božja Reč nam daje nadu. To nije samo Knjiga – to je Isus: Konačno, Biblija sama po sebi nema vrednosti.
Tu se ne radi samo o značajnoj knjizi, kakvih ima na svetu. Ja, kao i mnogi od vas, uživam da čitam knjige, i ima ih dosta dobrih na raspolaganju. Biblija, naravno, stoji iznad svih tih knjiga. Međutim, otkrićete u njoj više od samog sadržaja knjige.
Same po sebi, reči nemaju silu, ali Bog koji ih je dao ima tu silu. Isus koji je obećan u Reči, daje život toj Knjizi. I zato Isus kaže u Jovanu 5,39- 40: »Pregledajte pisma, jer vi mislite da imate u njima život večni; i ona svedoče za mene. I nećete da dođete k meni da imate život.«
Ni na koji način Isus nikad nije umanjivao vrednost Biblije, ali On kaže da se u njoj nalazi više od samih njenih reči. Reč je o Isusu. Bez Isusa, Biblija bi samo zauzimala određeno mesto među drugim velikim knjigama na ovom svetu.
Mogli bismo da joj se divimo, da je čitamo, da pokušamo da sledimo njene principe, ali samo Isus daje život Bibliji. I tako, kad proučavamo Bibliju, mi shvatamo da nas Sveti Duh, koga je Isus obećao, vodi kroz proučavanje Biblije.
Svaki put kad otvorim Bibliju, ja zatražim od Boga da mi otvori um da razumem Njegovu poruku u rečima koje ću čitati. Same po sebi, reči nemaju silu, ali Bog koji ih je dao ima tu silu Bez prisustva Svetog Duha, reči u Bibliji imaće vrlo malu vrednost u našem životu.
Prisustvom Svetog Duha, život, služba i obećanje o dolasku Isusa Hrista postaju stvarnost za svakog od nas, tako da mi ne samo što imamo nadu za sadašnjost već smo uvereni i da će Bog ispuniti svoja obećanja koja nam je dao.
Zaključak: Dakle, kako da proučavamo Bibliju? Mi treba da je čitamo kao da je Biblija oružje ne usmereno protiv drugih, već oružje protiv greha. A to podrazumeva postojanje greha u našem životu. Mi čujemo reči Biblije kao Božju posebnu poruku svakome od nas. To je poruka nade. To je poruka ljubavi. To je poruka Isusa, našeg Gospoda i Spasitelja.
