SADRŽAJ
Jedna od najtajanstvenijih i najobeshrabrujućih oboljenja je Alchajmerova bolest (AB), progresivno, degenerativno oboljenje mozga koje utiče na memoriju, razmišljanje i ponašanje. Kada neko ima AB, njegove moždane ćelije (neuroni) kolabiraju i umiru, čineći da je moždanim signalima teško da se pravilno prenose. To utiče na svakodnevni život, društveni život i odnose sa osobama koje su najbliže obolelom od AB.
Početak i prognoza
U najčešćem obliku kasnog otkrivanja AB, simptomi se pokazuju posle 60. godine starosti, ali pojavljivanje AB kod mlađih osoba takođe je alarmantno visoko – do 10% od ukupnih slučajeva AB. Rano pojavljivanje AB uglavnom je vezano za genetiku i može da se pojavi kada osoba ima između 30 i 40 godina starosti, ili najkasnije između 40. i 50. godine starosti.
Alchajmerova bolest predstavlja spori i bolni put ka smrti. Prema nekim organizacijama koje se bave ovim oboljenjem, smrt se događa 8 do 10 godina nakon pojavljivanja, a prema nekima, može da prođe i do 15 godina. Tipični radijus može da bude bilo kada između jedne do 25 godina. Porodice u kojima se nalazi osoba sa ranom AB ne moraju samo da se bore sa slabim sposobnostima, već takođe i sa fazama tugovanja zbog neposredne smrti njihove mile i drage osobe.
Suočavanje sa ovim može da dovede do užasavanja i očajanja za sve koji su uključeni, a skoro sasvim sigurno za rezultat ima depresiju i zabrinutost kod mnogih bolesnika i staratelja.
Kada Alchajmerova bolest nastane rano
Bolni simptomi
Zamislite da ste čovek ili žena u četrdesetim godinama života. Vaše troje dece sada su stariji tinejdžeri, a vi počinjete da vidite neke rane simptome AB u vašem životu: čujete sebe kako ponavljate rečenice, gubite stvari, vaš bračni drug se žali kako se vaša ličnost menja, gubite zanimanje za ono u čemu ste nekada uživali. Posle malo istraživanja, shvatite da biste mogli da imate AB i zato zakazujete kod lekara i prolazite kroz čitav niz dijagnostičkih testova. Kada je sve gotovo, lekar vam kaže da je 90% siguran da imate ranu AB. Takođe vam govori da je prognoza loša i da većina pacijenata živi još samo osam do deset godina; počinju da pokazuju značajno propadanje zdravlja i kognitivnih funkcija, i to se pojačava duž puta.
Česta je potpuna nesposobnost i većina žrtavaranih Alchajmerove bolesti ne može da razumeju jezik, prepoznaju članove porodice ili obavljaju osnovne aktivnosti svakodnevnog života, kao što su jedenje, oblačenje ili kupanje. Kada upitate o procesu umiranja, lekar vam kaže da ovakve smrti najčešće nastaju zbog nedostatka vitalnosti, neuhranjenosti ili upale pluća.
Uticaj na staratelje
Uveren u osnažujući uticaj Alchajmerove bolesti u vašem životu, počinjete da mislite na vašeg partnera i decu, vašeg šefa i saradnike, kao i na prijatelje i porodicu. Vi i vaš bračni drug malo istražujete Internet i nalazite važne činjenice o Alchajmerovoj bolesti i kako da se kao porodica nosite s njom. (Npr.; PBS Coping with Alzheimer’s)
Kada sledeći put posetite lekara, pitaćete ga o boli koju će doživeti članovi porodice. Pošto je lekar oduševljen vašim istraživanjem, dodaje da su mnogi staratelji iznenađeni i prosto paralizovani promenama u ličnosti i ponašanju koje Alchajmerova bolest donosi. Upozorava vas na probleme kao što su zabrinutost, sumnjičavost, nervoza, obmane i halucinacije.
Pored toga, lekar može da kaže:
“Pošto više od 70% ljudi obolelih od AB žive u domu, gde se za njih najviše brinu porodica i prijatelji, to na staratelje stavlja fizički, emotivni i finansijski stres dok preuzimaju sve veće odgovornosti koje mogu da sadrže ispunjavanje fizičkih potreba, održavanje dnevne rutine i donošenje važnih medicinskih i zakonskih odluka.”
Sada ste svesni koliko ćete postati težak teret – fizički, finansijski, društveno i mentalno. I vi i vaš bračni drug sada ste puni očajanja. Pored ogromne ljubavi koju imate jedno prema drugome, situacija deluje beznadežno.
Pitanje i izazov
Koliko god da je zastrašujuće, verujem da postoji odgovor koji može da unese radost i oduševljenje čak i u najgore situacije. Iako postoje mnogi resursi koji će vam pomoći, Biblija daje mnogo više od toga – ona vam nudi način da napredujete.
Duhovna podrška
Apostol Pavle u Rimljanima 5,2-5 kaže:
“Kroz kog i pristup nađosmo verom u ovu blagodat u kojoj stojimo, i hvalimo se nadanjem slave Božije. Ne samo, pak, to nego se hvalimo i nevoljama, znajući da nevolja trpljenje gradi; A trpljenje iskustvo, a iskustvo nadanje; A nadanje neće se osramotiti, jer se ljubav Božija izli u srca naša Duhom Svetim koji je dat nama.”
U Poslanici Jakovljevoj piše:
“Svaku radost imajte, braćomo ja, kad padate u različite napasti, Znajući da kušanje vaše vere gradi trpljenje; A trpljenje neka delo dovršava, da budete savršeni i celi bez ikakve mane.” (Jakov 1,2-4)
Prema tome, šta možemo da uradimo kada se nama draga osoba razboli od ove bolesti? Ovaj članak iznosi principe koji mogu da pomognu osobama sa AB. Verujem da je moguće pomoći onima koji su pogođeni ranom AB da se raduju u Bogu u sred njihovih užasnih dilema. Otkrio sam šest principa koji mogu da pruže ljudima celoviti hrišćanski pogled na svet koji će im pomoći u ovakvoj situaciji. Ovi principi će takođe pomoći i nama, koji radimo u crkvi, u radu sa vernicima koji imaju ovu bolest.
IZDVAJAMO:
Da činiš što je pravo
Kada je neko koga volite povređen
Rođenje koje je promenilo svet
Moć prepoznavanja onoga što već imamo
Principi za suočavanje sa Alchajmerovom bolešću
Princip 1: Alchajmerova bolest uči nas o pravoj ljubavi
Staranje za osobu sa AB je veoma teško: ono zahteva davanje a da se zauzvrat dobije vrlo malo. Ono postavlja pitanje: Šta je ljubav?
Često kada kažemo da volimo nekoga i dajemo im našu ljubav, oni nam daju nešto zauzvrat; tako postajemo programirani da o ljubavi razmišljamo u terminima davanja i dobijanja zauzvrat. Ipak, u Pismu smo pozvani da volimo kao što je Hristos voleo nas (Jovan 13,34).
U 1. Jovanovoj 4,10 učimo se da ljubav daje bez razmišljanja o vraćanju:
“U ovom je ljubav, da ne mi pokažemo ljubav k Bogu, nego da On pokaže ljubav k nama, i posla Sina svog da očisti grehe naše.”
Bez obzira na ružnoću uticaja rane Alchajmerove bolesti na žrtvu i staratelje, mi se podsećamo da prava ljubav nije recipročna. Ne možemo da se staramo za voljenu osobu koja ima AB i da živimo u iluziji da će se ona zauzvrat starati za nas.
Princip 2: Alchajmerova bolest uči nas o pravoј prirodi ljudskog dostojanstva
Biblija jasno kaže da Bog smatra da ljudsko dostojanstvo nastaje iz njihovog bića, a ne iz njihovog činjenja. Mi smo ljudska bića, a ne ljudske stvari. Psalam 139 izražava divnu pesmu o Božjoj kreativnosti i svrsi našeg stvaranja i našeg vođstva kroz život. Mi smo upućeni da razmišljamo o svakom našem danu i svim događajima jer oni nastaju iz Božje unapred određene svrhe i plana.
Zato kada mislimo na osobu koja postaje svesna dijagnoze o Alchajmeru, Bog je tu i bio je tu dugo pre nego što je ta osoba stvorena. On nije šokiran medicinskim otkrićima, niti je zbunjen. On nema loše mišljenje o osobi čiji um postaje sve nesposobniji. Božja ljubav prema onima koji su veoma mentalno oštećeni snažna je kao i prema nuklearnom fizičaru, jer je Njegova ljubav zasnovana na našem biću, a ne na onom što radimo.
Kada je Bog stvorio ljudska bića, On ih je stvorio po svome liku (1. Mojsijeva 1,26-27). Mi smo ogledalo ličnosti i karaktera Božjeg, jer i On ima emocije, misli i volju. Kada vidimo Alchajmerovu bolest kod drage osobe, brzo zaključujemo da je ogledalo polomljeno, ako ne i razbijeno na parčiće.
Konačno, kakvo dostojanstvo ima osoba od 55 godina koju morate da zaključate kao da je malo dete? Ipak, istina o AB je da nas podseća, čak i uči, da pogledamo u ljudsko dostojanstvo koje boravi u našem biću, a ne u onome što radimo. Osoba ima vrednost zato što je Bog stvorio s vrednošću, a ne zato što je uradila nešto vredno.
Princip 3: Alchajmerova bolest uči nas o Božjoj ljubavi
Rana Alchajmerova bolest može da nas podseti na Božju neverovatnu ljubav. Iako mi možda imamo duhovnu demenciju, Bog nas nikada neće zaboraviti. On nas voli ne zato što smo nešto naročito ili zato što nešto možemo da radimo bolje od drugih. Često zaboravljamo našu sposobnost da izgubimo razum, i Božju sposobnost da nas i dalje zasipa svojom milošću.
Titu 3,3-7 nas podseća:
“Jer i mi bejasmo nekada ludi, i nepokorni, i prevareni, služeći različitim željama i slastima, u pakosti i zavisti živeći, mrski budući i mrzeći jedan na drugog. A kad se pokaza blagodat i čovekoljublje Spasa našeg Boga, Ne za dela pravedna koja mi učinismo, nego po svojoj milosti spase nas banjom prerođenja i obnovljenjem Duha Svetog, Kog izli na nas obilno kroz Isusa Hrista Spasitelja našeg, Da se opravdamo blagodaću Njegovom, i da budemo naslednici života večnog po nadi.”
Ovaj odlomak nam pokazuje da smo svi radili nerazumne stvari (3. stih), a to je isto kao da još uvek verujemo da nas je Bog voleo “za dela pravedna koja mi učinismo” (5. stih). Zar smo zaboravili šta je navedeno u 3. stihu? Da li imamo neki oblik prigodne duhovne demencije koja nam dozvoljava da mislimo da nekako zaslužujemo Božju dobrotu?
Alchajmerova bolest nas uči da nas Bog voli i da Njegova ljubav prema nama nije zasnovana na našoj sposobnosti da je zaslužimo.
Princip 4: Alchajmerova bolest nas podseća na krhkost ljudskog života
Isaija 40,6-8 nas uči da je slava ljudskih bića slična cvetu i naše telo je kao trava. Vremenom ono vene i propada. Samo Bog ostaje nepromenljiv. Pismo nas podseća da sam naš dah dolazi od Boga (Dela 17,24-28). On sve drži svojom moćnom reči.
Iako ni jedna osoba koja voli ne bi drugoj poželela da dobije AB, Bog je to dozvolio iz nekog razloga i može da upotrebi ovu bolest da nam ukaže na našu sopstvenu smrtnost, našu sopstvenu krhkost i našu sopstvenu potrebu za Njim. Mi nismo gospodari sopstvene sudbine. Imamo Boga koji živi na nebesima i radi ono što Mu je ugodno (Psalam 115,3).
Zato ako dozvolimo da se klatno našeg razmišljanja zaljulja do ekstrema naše ljudske sposobnosti ili do ekstrema naše sudbine kao žrtve, Pismo i čitavo hrišćanstvo podseća nas da ozbiljno razmislimo o sebi i našem životu ovde.
Princip 5: Alchajmerova bolest nas uči o vrednosti međuljudskih odnosa
Isus je u Jevanđelju po Luci ispričao parabolu o zemljoradniku koji je sve pogrešno uradio:
“A njima reče: Gledajte i čuvajte se od lakomstva; jer niko ne živi onim što je suviše bogat. Kaza im, pak, priču govoreći: U jednog bogatog čoveka rodi njiva. I mišljaše u sebi govoreći: Šta ću činiti? Nemam u šta sabrati svoju letinu. I reče: Evo ovo ću činiti: pokvariću žitnice svoje i načiniću veće; i onde ću sabrati sva svoja žita i dobro svoje; I kazaću duši svojoj: Dušo! Imaš mnogo imanje na mnogo godina; počivaj, jedi, pij, veseli se. A Bog njemu reče: Bezumniče! Ovu noć uzeće dušu tvoju od tebe; a šta si pripravio čije će biti? Tako biva onome koji sebi teče blago, a ne bogati se u Boga.” (Luka 12,15-21)
Čovek je imao imovinu i dostignuća, ali je propustio da razvije život koji je orijentisan ka Bogu i Njegovim vrednostima. Bog kao da se više zanima za način na koji se ponašamo prema drugima nego za ono što ostvarimo ili steknemo.
Jedna stvar koju AB čini staratelju je da usporava život tako jako da vreme lično provedeno s bolesnikom postaje neophodnost. Život, u izrazima onoga što ljudi čine da bi ostavili utisak, prestaje i naše vrednosti dovode se u pitanje. Iako je ovo veoma težak proces, osoba koja želi da se pokori Bogu i postane sličnija Hristu rašće u verovanju Bogu čak i u ovom vremenu u životu. To je priroda hrišćanskog života. Iako nije neophodno trenutan ni završen, to je proces koji Bog vodi u nama kako bi nas promenio i obnovio iz dana u dan.
Alchajmerova bolest uči nas o vrednosti međuljudskih odnosa nad dostignućima i imovinom. Moramo da usporimo i staramo se za bolesnu osobu. To je oblik pokoravanja toj osobi, kada ćemo naše planove staviti posle njihovih potreba.
Princip 6: Alchajmerova bolest podseća nas da smo došljaci na ovoj Zemlji
Rana Alchajmerova bolest suočava vas sa stvarnošću bola i konačnim pitanjem u životu: Zašto smo ovde? Za šta služi život? Da li je ovo sve što postoji?
Kada pogledamo Pismo, uključujući Jevrejima 11,13, gde se podsećamo da smo “gosti i došljaci na zemlji”, vidimo da su u prošlosti veliki hrišćani vere gledali unapred na bolju zemlju, onu nebesku. Živeti sa bolom kao hrišćanin podseća nas da čeznemo za nebom i da živimo naš život u razumevanju da je ovo fizičko postojanje samo deo celokupne slike.
Znamo da Bogu ne možemo da ugodimo bez vere, verovanja u Njega (Jevrejima 11,6) i da je Avram morao da donese slične odluke (Jevrejima 11,8-10, 17-19). Pismo nas ohrabruje da i sami imamo ovakav pogled, da živimo kao došljaci i stranci na zemlji (1. Petrova 2,11), umesto da mislimo da je ovo što sada imamo sve.
Patnja zbog Alchajmerove bolesti može i treba da nas privuče Ocu, koji nas voli i ima plan za naš život, postavljen od početka vremena. To nas podseća da nismo stvoreni samo za život ovde na zemlji, već ovaj život može da se opiše samo kao senka onoga što ćemo imati za Boga za svu večnost.
Hrišćani mogu da imaju nadu i radost u najgorim situacijama
Bol i žalost zbog rane Alchajmerove bolesti je sveprožimajuća. Ona poništava život bolesnika i staratelja. Alchajmerova bolest može direktno da vodi ka sumanji i očajanju, doužasavanju i razočaranju. Samo verovanje u hrišćanski pogled na svet, ukorenjen u Pismu, i duboka zajednica sa Bogom može da učini nešto vredno u ovoj strašnoj situaciji.
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
