03 – Šta je greh i priroda greha

Uvod

  1. Šta je greh
  2. a) Greh je poremećen odnos sa Bogom – 1 Mojsijeva 3, 1-7; Rimljanima 14,23
  3. b) Greh je bezakonje – 1 Jovanova 3, 4
  4. c) Greh je stav ravnodušnosti – Jakov 4,17
  5. d) Greh je stanje u kome se rađamo – Rimljanima 7, 14-20
  6. Posledice greha
  7. a) Poremećen odnos prema ljudima i prirodi – 1 Mojsijeva 4, 5-8; 6,11
  8. b) Poremećen odnos prema sebi – 1 Mojsijeva 6,5
  9. c) Smrt, bolest, nasilje – Rimljanima – 6, 23; 1 Mojsijeva 6, 13
  10. d) Hristos – jedino rešenje za problem greha – Jovan 3, 16; Jovan 1, 12

Greh je tema o kojoj nerado govorimo. Najradije bismo ovu reč izbacili iz svog rečnika. To je stavka koja ima direktan uticaj na svakoga od nas. Obeležava nas u tolikoj meri, da se rađamo kao grešnici. Svima nam je poznata aktraktivna, zavodljiva moć i ukus greha.

Ako želimo da shvatimo Božije rešenje problema greha u univerzumu, na zemlji, u našem životu, moramo znati u čemu je problem. To je slično kao kad lekar može da odredi odgovarajuću terapiju i odgovarajući način lečenja, tek kada postavi dijagnozu. Problem je greh. Rešenje je Hristos sa svojim planom spasenja. Ovaj biblijski čas govori o problemu greha, a sledeći o njegovom rešenju.

Šta je greh?

a) Greh je poremećen odnos sa Bogom – 1 Mojsijeva 3, 1-7; Rimljanima 14,23

Greh je poremećen odnos sa Bogom, nepoverenje prema njemu, pokušaj živeti odvojeno i biti nezavisan od Boga.

Sve počinje u našim mislima. Kakve su naše misli, takvi smo. Glavna bitka je bitka za naše misli. Greh na našoj planeti počeo je sa Adamom i Evom (1 Mojsijeva 3, 1-7). Greh je nešto podmuklo i izdajničko. Izgleda privlačno. Privlači, mami, ali na kraju ujeda kao zmija. Ubija i uništava sve što je istinski lepo. Biblijski tekst tri puta ističe da je greh na prvi pogled bio primaljiv, sa pohotom i obećavao je obogaćenje. Zavarava čoveka, stvara iluziju da će rešiti njegove probleme i brige. Međutim, stvarnost je potpuno drugačija. Čovek se najpre poigrava sa grehom, a zatim se greh poigrava sa čovekom.

Neprijatelj se trudi da ubaci sumnje u Adamov i Evin odnos sa Bogom: „Je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakoga drveta u vrtu?“ Kada ubaci u misao čoveka tračak sumnje, ima otvoren put u propast. Sotona je mogao da nastavi razgovor čistom laži: „Nećete vi umreti.“

Osnovno pitanje je bilo kome će Adam i Eva da veruju da li Bogu koji je rekao: „Samo roda s onoga drveta usred vrta, kazao je Bog, ne jedite i ne dirajte u nj, da ne umrete“ ili sotoni koji je rekao suprotno: „Nećete vi umreti.“ Čovek mora samostalno da donese odluku. Prava bitka se odvija u srcu čoveka. Kome ću verovati? Na koga ću se osloniti? Greh nije nešto materijalno, opipljivo već stav uma. Naši stavovi i postupci samo su rezultat rezonovanja. Ako ga posmatramo bez iluzije, bez sopstvenih laži, bez šljokica, bez lažnog nagovaranja, vidimo ga u svoj njegovoj golotinji. U suštini, greh je pobuna protiv Boga. To je poremećaj divnog odnosa sa njim, stav neprijateljstva i otpora prema Bogu, kada me se ne tiče kako Bog govori već činim ono što smatram da je ispravno.

Greh je želja da sam nezavisan od Boga. Čovek želi da živi bez njega, da bude sam svoj gospodar, želi da bude slobodan i da živi prema sopstvenim idejama, Greh je neko nezdravo nespokojstvo. Sve ovo može sažeti biblijska definicija greha: „a šta god nije po vjeri grijeh je“ (Rimljanima 14,23). Greh je kršenje odnosa poverenja.

b) greh je bezakonje (anomija) – 1 Jovanova 3, 4

Greh je želja da se živi bez zakona. Prirodan čovek shvata zakon kao određeno ograničenje i želi da ga se reši. Ne shvata ga kao spoljašnji izraz Božijeg karaktera i prirodnog toka u univerzumu. Zakon je izraz zakonitosti života. Ako čovek želi da živi bez zakona, on ga ne poštuje i krši ga. Greh je nešto više od formalnog kršenja zakona. Zakon ne postoji da Bog kontroliše njegovo ispunjenje i da proverava ko je poslušan. Kada govorimo o održavanju i poštovanju zakona, moramo se zapitati, koja motivacija postoji da se  poštuje zakon. Zašto to radimo? Da li se zakona pridržavamo zbog straha, nagrade, interesa ili iz ljubavi i zahvalnosti?

Kršenje zakona je spoljašnja manifestacija stanja srca i uma, ono što se događa unutar njega. Eva je izgubila misaonu bitku sa neprijateljem, tek onda je posegla za voćem i jela. Potrebno je uvek poznavati razlog našeg lažnog i lošeg delovanja. Stvarni problem je u poremećenom odnosu, ne u kršenju zakona, reda ili pravila.

Na osnovu 4 Mojsijeve 20,12 Bog kaže da Mojsije i Aron neće ući u obećanu zemlju, zato što u potpunosti nisu verovali Bogu. Ne kaže da neće ući zato što nisu slušali, već zato što nisu verovali. Kao rezultat toga nisu predstavili Izrailjcima Boga u pravom svetlu, a to je greh, jedan od najopasnijih. Isto je uradio sotona na nebu i u raju. Isto su učinili Mojsije i Aron i zato je Bog bio tako strog.

c) Greh je stav ravnodušnosti – Jakov 4,17

Nema ništa gore od ravnodušnog stava prema Bogu, prema čoveku, prema ljudskoj patnji i nevolji. Ravnodušnoj osobi nije moguće verovati. Bog nas ne vodi u pasivno hrišćanstvo (ne činiti ništa loše), već u aktivan život (činiti dobro). Hrišćanstvo ne znači, da nešto nećemo pokvariti. Ne znači, da ne sagrešimo, da ne činimo dobra dela i da nemamo loše stavove. Treba da budemo novi, aktivni ljudi koji nisu egocentrični već treba da Bogu i bližnjima služimo – iz ljubavi.

d) Greh je stanje u kom se rađamo – Rimljanima 7, 14-20

Još nismo rekli sve. Prožeti smo grehom u tolikoj meri, da se svako od nas rađa sa grešnom prirodom. Zapravo sve je posledica prvobitnog greha. Svi smo rođeni grešnici sa sklonošći ka grehu. Greh nam je svojstven. Kao što su jabuke plodovi drveta jabuke, tako je i greh grešnikov plod. Greh je egocentrizam, fokusiranje na sebe i sebičnost. Uvek je na prvom mestu moje ja. Ova grešna priroda će nam ostati do Isusovog drugog dolaska. Tek tada će se promeniti (1 Korinćanima 15, 50-54; Filibljanima 3, 21).

 

Posledice greha

 

a) Poremećen odnos prema ljudima i prirodi – 1 Mojsijeva 4, 5-8; 6,11

 

Neposredna posledica poremećenog odnosa sa Bogom je iskrivljeni odnos sa ljudima i prirodom. Kada su Adam i Eva poremetili svoj odnos sa Bogom, počeli su da okrivljuju sebe, da se optužuju i traže izgovore ( Mojsijeva 3, 12. 13). 4 poglavlje 1 Mojsijeve govori o tome kako su se poremetili odnosi  među braćom – Kain je ubio Avelja (1 Mojsijeva 1, 5-8; vidi još i Rimljanima 1, 21-32).

U životinjskom carstvu nastala je borba za opstanak. Čovek je počeo da bezosećajno vlada ne samo nad ljudima već o životinjama, počeo je da ih koristi, da uništava prirodu ( M 6,11; Rimljanima 8, 19-22).

b) Poremećen odnos prema sebi – 1 Mojsijeva 6,5

Greh je promenio čovekovo mišljenje. U  1 Mojsijevoj 6,5 je napisano: „I Gospod videći da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su sve misli srca njihova svagda samo zle …“ Čovek je postao sebičan, bio je zavidan, tvrdoglav,  i fokusiran na sebe. Greh je krutost, nespremnost da se pokoravamo (Osija 4,16). Vodi čoveka ka površnost i nedoslednosti. Kada čovek greši, nanosi sebi velike povrede. Uništava svoj integritet i pogoršava lepe međuljudske odnose.

c) Smrt, bolest, nasilje – Rimljanima – 6, 23; 1 M 6, 13

Krajnja posledica greha je smrt. To je moja posledica moje odluke da istrajem u grehu. Greh odvaja čoveka od Boga. Čovek nema u sebi života. Ako je dobrovoljno odlučio da se odvoji od izvora života, rezultat je smrt. Smrt nije kazna za greh u tom smislu da bi Bog rekao: „Ljubi me, ili ću te ubiti.“ Bog nije nebeski Navuhodonosor, despot koji bi izjavio: „Ili ćeš mi se pokloniti, ili ću te baciti u peć.“ Greh je rezultat nepoznavanja Boga; smrt je njegova prirodna žetva, Isus Hristos je došao da nam pokaže ko je Bog i kakav je Bog (Jovan 17,3).

 

Hristos – jedino rešenje za problem greha – Jovan 3, 16; Jovan 1, 12

 

Jedino pravo rešenje za problem greha nam daje Isus Hristos. Greh je u nama. Svi smo sagrešili i igubili Božiju slavu (Rimljanima 3, 9-23). Greh je u Božijim očima veoma ozbiljna stvar. Bog ga nije mogao da greh odbaciti u stranu, nije mogao da ga previdi. Da bi rešio ovaj ozbiljan problem, morao je da da svoj život (Jovan 3,16). Kada čovek veruje i počne da veruje i Hrista, Hristos menja njegovo srce (Jovan 1,12). Ako mu ne dozvolimo da promeni naš život, kontroliše naše misli i ponašanje nikada se nećemo moći osloboditi greha i i vrtloga životnih gubitaka.

Hristos je živeo među nama da bi nam pokazao kakav ljubazan odnos ima Bog prema čoveku i kakav stav treba da ima čovek prema Bogu. Prava religija rešava problem greha podstičući čoveka da neguje lični odnos sa Bogom, a kao rezultat toga je njegov odnos prema ljudima i prirodi. To je slično kao kad trolejbus ostane bez trolea. U nedostatku veze sa izvorom energije trolejbus ne radi i ništa ne funkcioniše. Vožnja se može nastaviti samo ako se trole uključe na struju i ponovo uspostavi veza. Ako želimo da popravimo odnose sa ljudima, najpre treba da promenimo svoj stav prema Bogu i uspostavimo odnos. Nas odnos sa Bogom odraziće se i u našem stavu i ponašanju prema ljudima, životinjama i prirodi.

Onaj ko živi u grehu skriva i greh i sebe. Odbija svetlo. Situacija se sve više pogoršava. Bog ne voli greh ali voli grešnika. U raju se čovek plašio Boga, zato što je poverovao sotoninim rečima. Ponaša se kao kukavica. Nema hrabrosti da prizna greh. I u takvoj situaciji Bog traži čoveka i doziva ga: „Adame, gde si?“ (Mojsijeva 3, 9.10). Bogu nije bila potrebna ova informacija. Dobro je znao gde je Adam i šta se dešava. Ovim pitanjem želeo je da pokaže čoveku da ga traži, da ga voli i da se njegov odnos ljubavi prema čoveku nije promenio. Bog nas voli bezuslovnom ljubavlju. Greh ne menja Božiji odnos prema nama ali deformiše naš odnos prema njemu. A upravo taj je odnos Hristos došao da promeni.

 

Objašnjenja

 

Između mog ličnog greha za koji snosim odgovornost i prvobitnog greha (koji je nasleđeng) za koji nisam odgovoran ali zahvaljujući njemu sam nasledio grešnu prirodu od svojih predaka, postoji određena razlika. Rađenjem sa grešnom prirodom, odvojeni od Boga, svi snosimo posledice Adamovog greha (Efežanima 2, 1-3). Zato umiremo. Ovo je prva smrt. Ova smrt nije posledica našeg ličnog greha već posledica grešne prirode koju smo nasledili i greh iskvarene sredine u kojoj živimo. Postoji pak i druga, večna smrt koja je posledica našeg života, našeg ličnog greha. Prva smrt u Bibliji se poredi sa snom u grobu, dok je druga definitivna, večna i nastaje i događa se nakon poslednjeg suda (Otkrivenje 20, 6.10.14).

Kada bi nam noću neko ispred kuće iskopao duboku jamu i mi bi upali u tu jamu, pitali bi smo se, da li smo krivi što smo upali. Ne, za to nismo odgovorni, nismo mogli znati da nam je neko podmetnuo zamku. Ali ako smo u jami i neko nam baci uže za spašavanje, a mi počinjemo da pametujemo: „Ipak nije moja krivica što se nalazim u jami, zašto bih se hvatao užeta?“ odgovorni smo, da li smo ili nismo prihvatili uže. Da, od nas zavisi da li ćemo prihvatiti spasilačku akciju, koja je za nas organizovana ili ćemo je odbiti.

Zbog Adama i Eve svi se nalazimo u dubokoj jami greha. Imamo grešnu prirodu za koju nismo krivi. Bog nam u svojoj velikoj ljubavi nudi rešenje (Jovan 3, 16; Rimljanima 5, 12-17). Ako neko umre na poslednjem sudu  to neće biti zato što je grešnik (grešnici smo svi), već zato jer nije prihvatio ponuđenu pomoć koju je Hristos dao, kada je umro za nas. Hristos ne oslobađa od prve, već od druge smrti.

Ne postoje mali i veliki gresi. Biblija ne poznaje samo nekoliko smrtnih greha (na primer sedam). Svaki greh je smrtni, vodi u smrt. Gresi mogu imati „veće“ ili „manje“ posledice. Sigurno da postoji razlika ako neko ukrade u marketu čokoladu ili ubije oca dvoje male dece. Mi ljudi u kategoriju velikih greha svrstavamo: ubitstvo, preljubu ili krađu. Bog pokazuje da je najgore ono što izlazi iz čoveka: loše misli, sebičnost, zavist, mržnja i slično, jer u nama, u našem srcu rađa se svo zlo koje se na kraju manifestuje lošim delima (Marko 7, 21-23). Naše procene su površne, na osnovu onoga što vidimo ali Bog prodire u suštinu problema (1 Samuilova 16,7).

 

Praktične implikacije

 

Problemi nam dolaze zbog naše grešne prirode. Naša najveća potreba je da promenimo naše srce, naše misli i našu unutrašnjost (Rimljanima 12, 1.2). Vaspitanje, obrazovanje, dobra sredina mogu pravilno voditi čoveka, imati pozitivan uticaj i da pomoći mu, ali samo Hristos može da nas promeni i da nam novo srce. Na ovakav način naša grešna priroda dozvoljava da nas vodi Duh Sveti (Rimljanima 8, 5-11). Svoju grešnu prirodu imaćemo sve do drugog Isusovog dolaska. Tada će se naše oštećeno/grešno telo promeniti.

U našem životu, dakle, ne radi se o stvaranju bilo kakve veze, to je negovanje ličnog, intimnog prijateljstva sa Bogom.

Ako greh proizilazi iz naše unutrašnjosti, naših misli, treba da imamo na umu ko „vlada“  izvorom našeg života. Treba da molimo Boga, da Duh Sveti vlada našim mislima i da se na nama ispune reči: „… što je god istinito, što je god pošteno, što je god pravedno, što je god prečisto, što je god preljubazno, što je god slavno, i još ako ima koja dobrodjetelj, i ako ima koja pohvala, to mislite“ (Filibljanima 4, 8).