Izdvajamo:
SADRŽAJ
Ako postoji ljubazan i pouzdan Bog, kako mogu da ga upoznam?
Božije postojanje – Jevrejima 11,6; Dela 17,23-28
Kako poznavati Boga – Rimljanima 1,19.20; 2,14.15; Psalam 19,1-3; Jovan 17,3; 5.Mojsijeva 29,29;
Kakav je Bog – 1.Jovanova 14,16.17
Ljudi žele da odgovore na tri osnovna pitanja o svom postojanju i postojanju Boga: odakle sam došao, zašto sam ovde i gde ću da odem. Ljude privlače razne nepoznate i misteriozne činjenice, koje prevazilaze njihova shvatanja. Žele da upoznaju misterije života i ono, što im je nepoznato. Da li postoji nešto više sem toga, što se može postići, na šta se možemo fokusirati, izračunati? Da li postoji neko iznad nas? Šta je to „nepoznato“? Da li je to neka vrsta bezlične kosmičke sile, zastrašujuća inteligencija koja diktatorski kontroliše ceo univerzum ili je to lični i ljubazan Bog?
Ljudi često postavljaju ova pitanja: Da li postoji neko iznad nas? Ko je to? Da li Bog postoji? Ako postoji, kakav je u stvari?
Božije postojanje – Jevrejima 11, 6; Dela 17, 23-28
Ako želim ili treba nekog da upoznam, pre svega moram znati da li to biće postoji. Da li Bog postoji? Ako postoji, kakav je?
Argumenti za i protiv postojanja Boga ne vode nikuda, jer Boga ne možemo dokazati niti opovrgnuti. Kao hrišćani, verujemo u Boga, svedočimo o njemu. Naša vera, čak i ako se ne zasniva na tačnim, naučnim dokazima, zasniva se na logičkim dokazima.
Savremeno doba karakteriše isticanje naučnog mišljenja. Ljudi su ubeđeni u ono, šta mogu postići. To nije loše. Moramo shvatiti, da ako je Bog zaista Bog, on ne može postati predmet naučnog istraživanja. Na ovaj način ga ne možemo testirati, istraživati ili upoznavati.
Tokom istorije ljudi su nailazili na različite argumente u korist postojanja Boga. Poznata su četiri filozoska „dokaza“ u korist Božijeg postojanja, koji zapravo nisu u stanju to i da dokažu. Protiv svake ove tvrdnje postoje i protivargumenti. Naša vera u Božije postojanje zasnovana je na Božijem samootkrivenju čiji je sadržaj u skladu sa zdravim razumom i spremnošću da se prihvati ovo otkrivenje. Moramo pamtiti, da u Boga verujemo ne zato što ga je neko dokazao, već zbog našeg susreta s njim.
Kao prvi „dokaz“ Božijeg postojanja navodi se ontološki dokaz. Prema njemu, sam pojam „bog“ je već dokaz da Bog mora postojati. Bog je biće, izvan kojega se ništa drugo ne može izmisliti. Kada ovo najvišše i najsavršenije biće ne bi postojalo, ne bi mogli da ga zamislimo ili izmislimo. Postojanje mora biti deo takvog savršenog i neophodnog bića. Što znači, da takvo biće postoji u stvarnosti.
Problem ove argumentacije je, na primer, činjenica da se o postojanju koncepta ne može zaključiti iz postojanja samog predmeta. (Pojmovi poput vodenog čoveka, malog stvorenja iz bajke, sirena i slično, uopšte ne dokazuju postojanje takvog bića). Postoji realna opasnost, da čovek može da izmisli nešto, što mu je potrebno. (Tako su nastali razni bogovi). Ponekad naše ideje ne moraju imati nikakve veze sa realnim svetom.
Drugi je „dokaz“ kosmološki. Ovaj argumenat zasniva se na pretpostavci, da svaka posledica ima svoj uzrok. Ne moguće je zamisliti da je sto nastao sam od sebe, bez rada stolara, da je Narodno pozorište nastalo bez arhitekte, šefa gradilišta i radnika. Niti je moguće zamisliti našu zemlja ili univerzum da su se pojavili tek tako, sami od sebe, bez ikakvih prvih pokretača ili uzroka.
Težnja ove filozofske argumentacije je da zaustavi lanac uzročno-posledičnih veza (odnosa) na samom početku, kada više ne tražimo osnovni uzrok Boga, prvog pokretača, odnosno pra uzrok.Za sve mora postojati uzrok. Bog nema svoj uzrok, zato što kao duhovno biće stoji van prostora i vremena. Istina je, da se lanac uzroka i posledica mora negde zaustaviti. To priznaju i oni koji nisu pristalice ovog dokaza (na primer tvrdnja o materiji večnosti ili hipoteza o velikom prasku). Ovaj argument se može koristiti, ali mudro i oprezno.Treći je argument teološki. Temelji se na ideji, da u svemiru i prirodi posmatramo red i svrhu. Ako na primer posmatramo leptira, orhideju, ljudski mozak ili nebo puno zvezda, očarani smo oblikom, skladom boja, veličanstvenošću i lepotom. Mislimo na to, da iza svega ovoga mora da stoji neka najviša inteligencija ili jedinstveni arhitekta. Ovi su dokazi vrlo ozbiljni, ali u svetu gde vlada zlo, sve baš i nema svoju logiku, svrhu i poredak.Četvrti je „dokaz“ moralni. Imanuel Kant je izjavio: „Dve stvari me ispunjavaju sve većim strahopoštovanjem i divljenjem što ih više promišljam – zvezdano nebo nada mnom i moralni zakon u meni“. Čoveka od životinja razlikuju savest i moral. Ljudi čeznu za „najvišim dobrom“, za pravdom. Žele da dobro nadvlada zlo. Ta unutrašnja čežnja pokazuje da mora postojati neki nezavisni izvor ljudskog morala – Bog kao moralno biće.Greh je oskrnavio savest i prouzrokovao da čovek postane grešnik, to je činjenica koja komplikuje ovaj argumenat. Na moralno osećanje čoveka utiče sredina, u kojoj živi, vaspitanje, obrazovanje i njegova sopstvena iskustva.U odbranu Boga, pored gore navedenih razloga, predstavljeni su i različiti argumenti iz oblasti prirodnih nauka, kao što je drugi termodinamički zakon, zakon entropije ili razni zakoni fizike, astronomije, biologije … Može da ih koristi samo onaj, ko je iz ove oblasti „na svom“.Ne treba da se stidimo zato što verujemo, da Bog postoji. Pa i mnogi naučnici, dobitnici Nobelove nagrade i svetski poznati stručnjaci kao na primer Nikola Kopernik, Johan Kepler, Blez Paskal, Isak Njutn, Alesandro Volta, Andre Mari Amper, Luj Paster, Tomas Alva Edison, Aleksis Karel, Albert Ajnštajn i mnogi drugi verovali su i veruju u Boga.
Kako poznavati Boga – Rimljanima 1, 19.20; 2, 14.15; Psalam 19, 1-3; Jovan 17,3
Iako postavljamo pitanja o Bogu, u stvari on je taj koji nam se predstavlja. Ne tražimo Boga mi, on traži nas. Ono što znamo o njemu, ne znamo zato što smo saznali sami od sebe, već zato što nam se on otkrio. Bog beskrajno nadmašuje naše znanje, zato ga ne možemo u potpunosti shvatiti (5 M 29,29). Boga poznajemo samo toliko, koliko nam on dozvoli da ga poznajemo.Na raspolaganju imamo dva izvora, zahvaljujući kojima možemo nešto saznati o Bogu. Prvi izvor je knjiga prirode, koja samo nagoveštava (Rimljanima 1, 19.20), drugi je Sveto pismo koje nam daje verodostojno znanje o Bogu, čoveku i svetu.Bog nije odredio dva puta spasenja – jedan kroz prirodu (Rimljanima 1, 19.20) a drugi posredstvom Biblije. Radi se o jednom procesu. Posmatrajući prirodu, Boga možemo samo videti u nagoveštaju, možemo videti njegove stope koje namerno ostavlja (Psalam 19, 1-3; Dela 17, 28; Matej 6, 25-30). U punini nam se okriva samo u Bibliji. U prirodi ne nalazimo zapis o ličnosti Isusa Hrista, o njegovom delu, o drugom dolasku i slično. Jedinstvenu vest pisma ništa neće zameniti. Samo iz ovog specijalnog otkrivenja saznajemo da „Bogu tako omilje svet da je i sina svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga veruje ne pogine, nego da ima život večni“ (Jovan 3,16.)Samo jedan put vodi do istinskog znanja o Bogu, ne više puteva kao što su osećanja, intuicija, savest, iskustvo, istorija, razum, otkrivenje, itd. Taj jedini put je Isus Hrist (Jovan 14, 6) koga možemo da upoznamo samo posredstvom Božije reči – Biblije. O Bibliji ćemo više govoriti u narednoj lekciji.
Kakav je Bog?
Da bi smo nekog poznavali, treba da znamo kakav je. To saznajemo na osnovu njegovih osobina, karaktera, ponašanja i dela.Celokupno naše postojanje zavisi od pravog znanja o Bogu (Jovan 17,3). Ne radi se samo o intelektualnom, „tehničkom“ znanju o Bogu, već o znanju egzistencijalnom, suštinskom, praktičnom, znanju koje je zasnovano na iskustvu. Razlika je ako nekoga poznajem samo po spoljašnjem izgledu, poznate su mi njegova visina, težina, izgled, boje njegovih očiju i kose, ili ga poznajem na osnovu ličnih razgovora, zajedničkih iskustva.Bog nam se otkriva u svojoj reči, kao dobar, ljubazan, pravedan i pouzdan. To nije samo neka bezlična kosmička sila, već ličnost. To je biće koje voli čoveka (1 Jovanova 4,16), razume ga, poštuje njegovu slobodu i individualnost, ponaša se s poštovanjem i brine o njemu. Ovo izuzetno biće oprašta, rešava probleme krivice i zla, menja čoveka, pomaže mu i daje snagu za novi život. Mrzi zlo, greh, sebičnost, laž, izdaju neverstvo i licemerje.Bog se u Bibliji predstavlja kao tri različite ličnosti: kao Otac, Sin i Duh Sveti (Matej 28,19; 2 Korinćanima 13,13). U suštini su ove tri ličnosti jedno, u namerama u odnosu prema čoveku i ciljevima koje slede (Jovan 10,30). Imaju različite funkcije.Bog – Otac upravlja svime. On je vrhovni vladar celog univerzuma (Danilo 7, 9.10; 1 Timoteju 1, 17).Bog – Sin je posrednik stvaranja (Jovan 1, 1-3) i iskupljenja (Dela 4,12), on je sudija (Jovan 5,22) i posrednik (1 Timotiju 2,5). Isus je došao na zemlju i postao jedan od nas. Dobio je ljudsko obličje ali nije prestao da bude Bog. Njegov jedinstveni život i delo nam upravo zato predstavljaju ko je Bog i kakav je Bog (Jovan 1,18; 14,9). U njemu se u potpunosti otkriva Božiji karakter. Bog – Duh Sveti osnažuje, usmerava i vodi čoveka (Jovan 16:7-11; Zaharije 4:6). On je taj koji pomaže verniku da se usidri u istini i da živi u Hristu. Daje mu snagu za novi život u praktičnom hišćanstvu (Jovan 16, 13; 14, 26; Efežanima 4,30).Znati nekoga, znači voleti ga. Bog nas poziva ka ličnom, suštinskom znanju zasnovanom na sopstvenom iskustvu (Psalam 34, 9; 1 Jovanova 4,19)
Objašnjenja
Treba smo svesni, da nakon pada u greh knjiga prirode nije čitljiva, jer je greh poremetio prirodu. Čovek kao rezultat svoga greha ne može pravilno protumačiti jezik prirode i otkriti u njoj Božiji karakter. Bez prosvetljenja Svetim Duhom Božije otkrivenje u prirodi oko nas, je neshvatljivo, zavaravajuće i kontradiktorno.Danas ne vidimo samo prelepe i tihe oaze sa pticama, slike šuma koje se ogledaju na površini jezera sa fascinantnim brdima u pozadini, nego se susrećemo sa poplavama, uraganima, sušom, šumskim požarima, zemljotresima, vulkanima koji pak ne govore o ljubaznom i brižnom Bogu. Samo čovek koji veruje u prirodi prepoznaje Božije delo. Samo njegova vera mu pomaže da vidi ljubaznog Boga Stvoritelja.Koristiti text Rimljanima 1,19,20 za objašnjenje da će neznabošci biti spašeni u suprotnosti je sa kontekstom čitavog prvog poglavlja poslanice Rimljanima. Apostol Pavle u Rimljanima 1 ne govori o tome kako su neznabošci spašeni već kako su odsuđeni. Javlja se Božiji gnjev, zato što u svojoj bezbožnosti ljudi su rešili da ignorišu Boga – njegovu moć i božanstvo koje su mogli da prepoznaju već od stvaranja sveta, da su o tome razmišljali. Umesto toga oni nalaze zamene. Kada su ljudi odsuđeni, nemaju izgovor i snose potpunu odgovornost.
U Rimljanima 2, 14-16 Pavle opisuje život neznabožaca koji iako nisu poznavali Mojsijev zakon, živeli su pravedno. Priznaje, da čak i neznabošci mogu biti spašeni. Ne zato što imaju zakon u srcu (Pavle nije rekao da im je zakon dat u srce, već zato što rade ono što zakon nalaže), pa time čine dobra dela (dela zakona), dozvolili su Hristovom duhu da u njima čini dela koja se pojavljuje u njihovim životima, dela koja su u skladu sa Božijim zakonom. Neznabošci neće biti opravdani svojim delima, nego će biti suđeni na osnovu jevanđelja Rimljanima 2,16). Svaki čovek će biti suđen na osnovu svetlosti koju je dobio. Pavle ne govori o savesti kao Božijem glasu u čoveku, već govori u smislu moralne odgovornosti. Samo savest koja je očišćena Božjom milošću, Bog može upotrebiti kao sredstvo za pravilno vođenje (1 Petrova 3, 21; Jevrejima 9,14). Savest, dela zakona i priroda nisu putevi koji vode ka spasenju. Jedini put ka spasenju je Hristos (Dela 4,12).
Kod proučavanja ove lekcije nećemo filozofski proučavati probleme koji su povezani sa shvatanjem Božije ličnosti (kao na primer sveprisutnost, sveznanje, svemoć i trojstvo). Želimo da prikažemo ljudima lepotu njegovog karaktera, da ih Božija ličnost privlači, da požele da imaju sopstvena iskustva s njim.
Praktična primena
Veoma je bitno da imamo znanje o Bogu. Od toga zavisi i sve ostalo. Moja slika o Bogu imaće uticaj i na moju predstavu o životu.
Ako ja Boga vidim kao tiranina, ili nekog ko je jako daleko ili kao biće koje je ravnodušno prema ljudima, onda ću se i ja slično ponašati. Ako mislim da sam produkt prirode i da Bog ne postoji, onda ću posmatrati život kao slučajnost i smatraću da mogu da radim šta želim. Moja svest o odgovornosti će biti znatno umanjena.
Ako ću uvek pred sobom videti ljubaznog, dobrog, učtivog i praštajućeg Boga, onda će i moj život biti život pun ljubavi, razumevanja, strpljenja, brižljivosti, poštovanja i poverenja. Kako roditelji, učitelji, propovednici, duhovni ljudi i političari vide Boga, tako se i ponašaju, vaspitavaju decu i omladinu i vode sav narod. Naš pogled na Boga imaće uticaja i na međuljudske odnose. Kako zamišljamo da on postupa sa ljudima, tako ćemo se i mi ponašati prema bližnjima. Ako mislim, da Bog za postizanje svojih ciljeva koristi razna sredstva, čak i manipulaciju, i ja ću koristiti protiv ljudi razna sredstva, pa i manipulisanje. Ako pak vidim sa kakvim poštovanjem i pažnjom Gospod Bog deluje, kakvu slobodu i dostojanstvo pokazuje drugima, i ja ću raditi slično. Kada nešto saznajemo o Bogu, saznajemo o čoveku.
Poznavati Boga, znati ko je i kakav je, potrebno je zato da mu mogu bezuslovno verovati. Jedino tako ću ga uvek poštovati – to znači da ću ga voleti i sa radošću ću mu biti poslušan.
Ako čoveka oplemenjuju odnosi sa važnim ličnostima, onda poznavati Boga, negovati odnos sa onim ko je najveće dobro i istinska ljubav, može biti za nas najlepše oplemenjivanje.
