Komentar Filimonu poslanice

SADRŽAJ

UVOD U POSLANICU

Pošto je ova poslanica bila pismo koje je apostol Pavle lično uputio Filimonu, ona nema nikakvog naslova. Najstariji grčki rukopis ima naslov „Pros Filemona“ (Filemonu). Izgleda da je neki hrišćanin, koji je prikupio i sastavio Pavlove poslanice, objavio ovu zbirku i dao ovakav naslov ovoj poslanici.

U poslanici se kaže da ju je napisao sam apostol Pavle (stih 1). Svi komentatori smatraju ovu poslanicu verodostojnom.

Apostol Pavle je napisao ovu poslanicu u zatvoru u Rimu. On ju je uputio hrišćaninu po imenu Filimon, koji je živeo u Kolosi. Nju je odneo u Kolosu apostolov prijatelj Tihik, kao i Poslanicu Kološanima.

Onisim, Filimonov rob, odbegao je s novcem i stvarima svoga gospodara i došao u Rim (stih 18). Tamo se on sreo sa apostolom Pavlom i obratio se.

Onisim je u Rimu pomagao Pavlu. Savest ga je gonila da popravi sve svoje ranije greške. Zato se on odlučio da se vrati ranijem gospodaru. On nije čekao odgovor na Pavlovo pismo njegovom gospodaru, nego je pošao sa Tihikom. Ne znamo kako ga je gospodar primio, ali kao dobar hrišćanin svakako mu je oprostio. Apostol Pavle se nadao da će ga Filimon primiti kao „brata ljubaznog, a osobito meni“ (stih 16).

Bez razumevanja položaja jednog roba u ono doba, ne može se potpuno shvatiti značaj ove poslanice.

Ropstvo je bilo sastavni deo socijalnog uređenja Rimske imperije. Robovi su se smatrali vlasništvom gospodarevog domaćinstva. Od 146. godine pre Hrista do 235. godine posle Hrista odnos slobodnih prema robovima u državi bio je 3:1. Plinije Mlađi kaže da je u vreme cara Avgusta neki slobodnjak držao 4116 robova. Zbog ovakvih prilika, država je izdavala stroge zakone za robove da ne bi došlo do pobune. Gospodar je imao punu vlast nad životom svojih robova. Rob nije mogao da ima nikakvu svojinu, niti pravo da se ženi. Gospodar je mogao da ga oženi da bi se povećao broj robova. U svako vreme su mogli da mu se oduzmu žena i deca. On nije mogao da se žali na gospodara, niti da izlazi na sud, i niko nije smeo da mu pruži zaštitu. Ako je njegov gospodar optužen za zločin, on sam (rob) je mogao biti ponuđen da ga mučenjem ispituju umesto gospodara. Kazna za bekstvo roba bila je smrt, ponekad na krstu.

Mnogi robovi ipak su uživali poverenje svojih gospodara. Često, kao posledica vojnih osvajanja i pobeda, mnogi učitelji, lekari ili filozofi postajali su robovi. Neki robovi su vodili trgovinu, radionice ili upravaljali imanjem svojih gospodara. Ali, oni su uvek bili samo svojina svojih gospodara.

Zakon je predviđao i oslobođenje od ropstva na razne načine. Najčešće, gospodar bi doveo roba pred vlast, okretao ga govoreći: „Liber esto“ (budi slobodan) i udario ga trskom. Bilo je i drugih načina: pismom kojim ga postavlja za učitelja svojoj deci ili stavljajući mu na glavu kapu slobode.

Ovu najmanju poslanicu apostola Pavla najstariji crkveni pisci su prirodno slabo navodili, ali se ona ipak nalazi u Muratorijevom fragmentu i kod Tertulijana i Origena. Duh poslanice jasno otkriva duh apostola Pavla.

Ova mala poslanica pokazuje hrišćansku ljubav i zauzimanje u odnosima između jednog gospodara hrišćanina i odbeglog roba, koji se kaje i sam se vraća svom gospodaru.

U ovoj poslanici nema nikakve hrišćanske nauke, ali ona je ipak u duhu ostalih Pavlovih poslanica.

Ovo privatno pismo pokazuje da je bilo dopisivanja između apostola Pavla i pojedinih članova prve crkve. Ona nam otkriva neka osnovna načela u svakodnevnom hrišćanskom životu.

Pozdrav (1-3)

„1. Od Pavla, sužnja Isusa Hrista, i Timotija brata, Filimonu ljubaznome1 i pomagaču našemu,

I Apfiji, sestri ljubaznoj, i Arhipu, našemu drugaru u vojevanju2, i domašnjoj tvojoj crkvi3:
Blagodat4 vam i mir od Boga oca našega, i Gospoda Isusa Hrista.“

(stihovi 1-3)

Apostol Pavle obično počinje svoje poslanice ukazivanjem na svoje ovlaštenje od Boga da bude apostol. Ali, pošto ovo nije poslanica koja će se pročitati u javnosti, on ovo ne naglašava.

Sadašnje Pavlovo stanje je sasvim drugačije nego kada je bio kod njih. Filimon ga poznaje kao revnog evanđelistu i neumornog putnika i radnika. Filimon isto zna da je apostol dospeo u ovo teško stanje zbog svog neumornog svedočenja za Hrista. Iako je i Filimon sužanj Hristov, za razliku od Pavla, on je slobodan. Pavle piše svom omiljenom prijatelju koji je bio saosećajan.

Apostol Pavle je Filimona zadobio za hrišćanstvo izgleda u Efesu, jer Pavle nije nikad bio u Kolosi. Tamo se Filimon upoznao i sa Timotijem. Možda su oni bili u velikom prijateljstvu, što je trebalo da posluži pomirenju između Filimona i Onisima. Pored Timotija sad je i Onisim postao njegov brat u Hristu. Pavle naglašava ovaj duh bratstva da bi osigurao kod Filimona nakonost prema odbeglom robu. Ovaj duh treba da bude jači od duha ropstva, kojim su ljudi bili nadahnuti.

„Filimonu ljubljenome“.5 Ništa nam nije poznato o Filimonu, osim onoga što je napisano u ovoj poslanici. On je svakako živeo u Kolosi, jer je Onisim bio odande (Kološanima 4,9), kao i Arhipa (Kološanima 4,17). Filimon je bio ugledna ličnost, koja je mogla dobro da utiče na druge.

Izgleda da je Filimon radio sa Pavlom i Timotijem na propovedanju u Efesu i okolini. Ali, on ovde misli i na crkvu u Kolosi. Njegova je pomoć i tamo bila veoma potrebna.

2-3. „I Apfiji, sestri ljubaznoj.“ Pavle pohvaljuje i Apfiju. U Novom zavetu se ističe trud i rad mnogih žena. One su mnogo doprinele širenju hrišćanstva. U mnogoboštvu žene su imale više ropski položaj, ali u hrišćanstvu one su slobodne i izjednačene sa mužem u duhovnom i socijalnom pogledu.

Izgleda da je Arhipa bio sin Filimona i Apfije. Ovo izlazi iz uskog povezivanja, koje Pavle čini među njima. Pavle ga pohvaljuje kao saborca za Hristovu stvar. Možda je on vodio crkvene poslove u odsustvu Epafrasa, koji je bio starešina one crkve. (Kološanima 4,17)

„I crkvi koja se sastaje u tvojoj kući.“6 Neki smatraju da se ove reči odnose na članove Filimonove porodice i sluge u njegovoj kući, dok mnogi veruju da apostol ovde misli na vernike koji su održavali bogosluženje u njegovoj kući. Hrišćani su se u ranom hrišćanstvu sastajali na bogosluženju po privatnim kućama. Po većim gradovima sastajali su se oni u raznim domovima. Apostol Pavle je znao da će se cela crkva interesovati za povratak odbeglog Onisima. Ova je poslanica trebalo javno da se pročita u crkvi.

Pohvala Filimonu (4-7)

„4. Zahvaljujem Bogu svojemu spominjući te svagda u molitvama svojima,

Čuvši ljubav tvoju i veru koju imaš ka7 Gospodu Isusu i k svima svetima:
Da tvoja vera, koju imamo zajedno, bude silna8 u poznanju svakoga dobra, koje imate u Hristu Isusu9.
Jer imam veliku radost i utehu radi ljubavi tvoje, što srca svetih počinuše kroza te, brate!10“

(stihovi 4-7)

Apostol Pavle podseća Filimona na poštovanje i zahvalnost što apostol oseća prema njemu kao svom prijatelju za koga se on često molio. Aposto Pavle taktički priprema put kod Filimona da lepo primi Onisima. Pavle izražava puno poverenje u dobrotu i pravilan sud svoga vernog prijatelja.
On je ovo doznao od Epafrasa ili samog Onisima. Njegova ljubav (grč. agape) i vera nisu bile samo sentimentalnost. On je to potvrdio delima prema Bogu i ljudima. Apostol je očekivao da će Filimon to isto pokazati i prema Onisimu.
Apostol očekuje da će se Filimonova vera i dobrota pokazati kao delotvorna u svakom slučaju koji mu se ukaže da pokaže sovju hrišćansku ljubav i vernost. Filimon je poznat kao velikodušan i čovek koji je voljan da pomogne. Sve to služi samo na čast Isusu Hristu.

Ovde apostol Pavle ne misli samo na Filimona, nego na celu crkvu u Kolosi, pred kojom će se čitati ova poslanica. Oni treba da pokažu „ljubav i veru“ ne samo prema Onisimu nego prema svim hrišćanima koji su robovi, a članovi su crkve u Kolosi.

Apostol iznosi u ovom stihu razlog za zahvaljivanje Bogu. Kada je Pavle dobio izveštaj o Filimonovoj vernosti (stih 5), on je uvideo da se njegov trud oko Filimona bogato isplatio. Filimon je bio čovek koji je hrabrio i krepio vernike. Pavle se nadao da će on biti takav i u slučaju Onisima.

Apel Filimonu da srdačno prihvati Onisima (8-20)

„8. Toga radi ako i imam veliku slobodu u Hristu da ti zapovedam što je potrebno11,

Ali opet molim ljubavi radi, ja koji sam takovi kao starac Pavle12, a sad sužanj Isusa Hrista;
Molimo te13 za svojega sina Onisima, kojega rodih u okovima svojima;
Koji je tebi negda bio nepotreban14, a sad je i tebi i meni vrlo potreban, kojega poslah tebi natrag;
A ti ga, to jest, moje srce primi15.
Ja ga šćadijah da zadržim kod sebe, da mi mesto tebe posluži u okovima16 jevanđelja;
Ali bez tvoje17 volje ne htedoh ništa činiti, da ne bi tvoje dobro bilo kao za nevolju18, nego od dobre volje.
Jer može biti da se19 za to rastade s tobom na neko vreme da ga dobiješ večno.
Ne više kao roba, nego20 više od roba, brata ljubaznoga21, a osobito meni, a kamoli tebi, i po telu i u Gospodu.
Ako dakle držiš22 mene za svojega drugara23, primi njega kao mene.
Ako li ti u čemu skrivi24, ili je dužan, to na mene zapiši25.
Ja Pavle napisah rukom svojom26, ja ću platiti: da ti ne rečem da si i sam sebe meni dužan.
Da brate! Da imam korist od tebe u Gospodu, razveseli srce moje u Gospodu.“

(stihovi 8-20)

Pavle je čvrsto verovao da će Filimon prihvatiti njegov savet u pogledu Onisima zato što je on razumeo i sprovodio u život razumno hrišćanstvo i pokazao veliku ljubav. Ne primaju svi koji veruju u Hrista savete drugih, pa čak ni oni koji imaju veće iskustvo i praksu u hrišćanskom životu.

Apostol Pavle, kao apostol i Filimonov otac u veri, ima toliko ugleda da bi mogao da traži od njega da lepo primi Onisima kao brata i hrišćanina. Ali, Pavle je izabrao bolji način da dođe do cilja. On ostavlja Filimonu da svojom odlukom pokaže hrišćanska načela kojih se pridržavao.

„Molim ljubavi radi“. Kao starešina apostol ne zapoveda nego apeluje na plemenite pobude jednog hrišćanina. Filimonu se pruža prilika da učini dobro. Pavle ovde više moli kao ravan Filimonu, a ne kao veći od njega. On očekuje da mu Filimon pomogne da se reši stanje Onisima kao roba koji se pokajao i postao hrišćanin. Pavle je uveren da će mu Filimon pomoći da reši ovaj problem.

„Ja starac Pavao“.27 Starost apostola Pavla u ovom trenutku ne može da se tačno odredi. Prošlo je 28 godina od kamenovanja Stefana kad je apostol bio još „mladić“ (neanias; Dela 7,58). Prema ovome Pavle je imao do 60 godina kada je pisao ovu poslanicu. On je bio istrošen i umoran zbog svog napornog života, ali ne i senilan.

Apostol Pavle upotrebljava prisvojnu zamenicu „svojega (sina)“ da bi istakao prisnu vezu koja je postojala između njega i Onisima. Filimon ne bi mogao da odrekne uslugu apostolu koga je tako cenio, pošto je i on bio njegov „sin (u veri)“.

„Kojega rodih u okovima“. Ništa se ne kaže kako je Onisim došao u vezu sa apostolom. Zna se da Pavle nije propustio nijednu priliku da svedoči o Hristu.

„Nekoristan“.28 Ne zna se da li apostol ovde misli na lenjost ili krađu kad je Onisim još bio kod Filimona, ili na štetu koju je gospodar imao kad mu je rob odbegao.

Ali, sada je sve to drugačije. Da Onisim nije pobegao on ne bi postao hrišćanin. Kao da ovde ima nekog malog prekora Filimonu; da je bio hrišćanin, Onisim ne bi sve to činio. Onisim je pobegao od svog gospodara i onda našao apostola u Rimu pre nego što je našao Gospoda i vratio se svom gospodaru.

Apostol je na ovaj način izbegao moguće primedbe od strane Filimona. Onisim je nekad bio nekoristan Filimonu , ali sada on se vraća svom gospodaru kao nov čovek. Filimon će sada imati koristi od svog ranije „nekorisnog“ roba. Što god Filimon sada učini za Onisima to je i u korist apostola.

„Njega šaljem tebi natrag“.29 Onisim je trebalo da se vrati Filimonu kad i ova poslanica. Ne može se tvrditi da je apostol prinudio Onisima da se vrati svom gospodaru. Apostol nije imao vlast da ga vrati, niti je bio siguran da će Onisim stići u Kolosu. Ali, Pavle je imao puno poverenje u ozbiljnost i savesnost Onisima. Onisimova hrišćanska dužnost je bila da se vrati Filimonu. Pavle ga je otpustio da njemu više ne služi da bi se vratio u službu svom gospodaru.

„Srce moje“. Pavle u duhu gleda povratak roba gospodaru. Prihvatanjem Onisima, Filimon ne samo da dobija odbeglog roba, nego i obraćenog hrišćanina. Filimon u ovom povratku može da vidi i Pavlovo nesebično srce, koje je sada usko vezano sa Pavlovim srcem.

Onisim je mogao da ostane u Rimu kao apostolov lični pomoćnik. Za jednog ostarelog i istrošenog radnika, kao što je bio Pavle, ovo bi bilo od velike koristi. Ali, apostol želi da se svega toga liši samo da bi se izmirila njegova dva prijatelja.

Filimon treba da se raduje što je njegov rob, umesto njemu, poslužio apostolu u propovedanju evanđelja. Tako su oni obojica služili svoga Gospodara. Apostol se nalazi u rimskom zatvoru pod teškim okolnostima, a Filimon je slobodan i uživa blagodati od Pavlove službe.

Apostol je uvek poštovao pravo slobodnog izbora, zato on ostavlja Filimonu konačnu odluku o Onisimu. Njegova namera nije da utiče na Filimona da bi Onisima vratio Pavlu. On samo želi da njegova odluka ne izgleda kao prinudna nego dobrovoljna.
Pavle ne smatra da je Onisimov beg bio bezuslovno Božje proviđenje, ali možda je i bio. Apostol time ne umanjuje krivicu Onisima, ali Filimon će se i ubuduće mnogo više radovati svome robu nego ranije.
Apostol Pavle podstiče Filimona da primi Onisima kao brata u Hristu, kao onoga čiji je život u Božjim rukama kao i njegov. Onisim se vraća kao obraćeni hrišćanin i koristan čovek. Iskustvo sa Onisimom pokazuje Božju silu koja zlo pretvara u dobro. Onisim se vraća Filimonu kao preporođen čovek. Zato bi trebalo da Filimon smatra prednošću saradnju sa Bogom u slučaju Onisima.

Apostol se radovao zbog Onisimove službe „po telu“, a od sada će ovu radost da oseća i Filimon. Ne obazirući se na nekadašnji stav prema odbeglom robu, Filimon bi trebalo sada da gleda u Onisimu ljubljenog brata u Hristu koji se kao i on sprema za nebo.

Prema grčkom tekstu između Pavla i Filimona postojao je topli hrišćanski odnos. Zato treba prevesti ovu rečenicu sa „pošto“, a ne „ako“.

„Primi ga kao mene“. Posle dugog uvoda, apostol iznosi svoj zahtev, koji je vrhunac ove poslanice. Po postojećim zakonima Filimon je mogao i drugačije da postupa sa Onisimom, ali Pavle očekuje da ljubav bude jača od pravde i zakona. Pošto Filimon visoko poštuje Pavla i njegovu ljubav, apostol se nada da će on primiti Onisima kao samog apostola.

Onisim je načinio štetu Filimonu kada je odbegao i kao hrišćanin očekuje se da on sve to popravi. Pavle ovde ne zahteva od Filimona da se odrekne naknadne štete zbog njegovog duga apostolu. Ovo ne bi odgovaralo Pavlovim moralnim načelima.

„Metni to na moj račun“.30 Apostol Pavle bi želeo da nema nikakvih smetnji dobrom prijemu Onisima kad stigne u Kolosu. Apostol odobrava da Filimon dužni duh odbeglog roba stavi njemu na račun, kao što otac plaća dug svoga sina. Ovo nas podseća na ono što je Bog učinio za čoveka. Hristos, isto kao i Pavle, nije odgovoran za ono što su ljudi učinili, pa ipak je On platio dug da bi pokajani grešnik bio opravdan. Zato, kad se pokajani sluga vrati, Filimon ne treba da ga smatra dužnikom.

Izgleda da je apostol celu ovu poslanicu napisao svojom rukom.

„Ja ću platiti“. Ova obaveza je trebalo da ukloni i poslednju smetnju, koja bi mogla da smeta Filimonu da ne primi Onisima.

Apostol ljubazno podseća Filimona na njegov dug prema Pavlu. On je dvostruk. Filimon duguje Pavlu što je Onisim sada postao „koristan“ sluga „po telu i u Gospodu“ (stih 16). Zatim, Filimon mu duguje što je preko njega upoznao radost evanđelja. Pavle je obratio obojicu što ne može da se plati nikakvim novcem.

Grčka reč oninemi znači imati korist ili radost. Od ovog glagola je postala lična imenica Onisim. Od prihvatanja Onisima svi imaju korist: Pavle, Onisim i Filimon. Apostol ne želi nikakvu materijalnu korist. On samo želi da vidi da su se njegova dva snopa sjedinila u Hristovoj ljubavi.

Pozdravi i blagoslov (21-24)

„21. Uzdajući se u tvoju poslušnost31 napisah ti znajući da ćeš još više učiniti nego što govorim32.

A uz to ugotovi mi i konak33; jer se nadam da ću za vaše molitve biti darovan vama34.
Pozdravlja te Epafras koji je sa mnom sužanj u Hristu Isusu35, Marko, Aristarh, Dimas, Luka, pomagači36 moji.
Blagodat Gospoda našega Isusa Hrista sa duhom vašim. Amin.“

(stihovi 21-24)

U ovom stihu apostol izražava svoje poverenje u Filimona u pogledu prijema Onisima. Ovako mogu da pišu samo dobri prijatelji jedan drugom.
Apostol Pavle je imao neki opravdani razlog da ovako piše o svom skorom otpuštanju iz zatvora. On obećava da će posetiti Kolosu. Crkva u Kolosi, kao i mnoge druge crkve, molila se Bogu za apostolovo oslobođenje. Svestan svoje apostolske službe, Pavle zna od kakve je važnosti njegova prisutnost u crkvama.
Epafras je bio osnivač i vođa crkava u Kolosi, Laodikiji i Jeropolju (Kološanima 1,7; 4,12.13).

Dalje, apostol izručuje pozdrave svojih saradnika u propovedanju: Marka, svakako Jovana Marka, evanđeliste, mladića koji je pratio apostola na prvom misionarskom putovanju; Aristarha (Dela 19,29; 27,2; Kološanima 4,10); Dimasa, koji je tada još bio apostolov saradnik, ali je kasnije otpao (vidi: 2.Timotiju 4,10); Luke, lekara evanđeliste, koji je bio Pavlov saradnik za vreme njegovog putovanja po Makedoniji (Dela 16,10; 20,5.6).