SADRŽAJ
UVOD U POSLANICU
U grčkom rukopisu naslov ove poslanice je „Joanu B“ što znači „Jovanova II“. Nikakvih dokaza nemamo da je ova poslanica po redu druga Jovanova napisana poslanica. Upoređenjem sadržine Treće Jovanove poslanice izgleda da je ova njegova poslanica napisana posle prve poslanice.
Sam apostol Jovan kaže da je on (“starešina”), pisac ove poslanice. Utvrđeno je da je ovaj izraz upotrebljavan da označi starog apostola. On se upotrebljavao i posle Jovanove smrti. Kad je apostol pisao pojedincima ili crkvi koju je dobro poznavao, on se nazivao “starešinom”, kako je i bio poznat (uporedi: 2.Jovanova 1).
Sličnosti između Druge i Prve poslanice otkrivaju istog pisca; na primer izraz “antihrist” (7.stih) nalazi se i u 1.Jovanovoj 2,18.22; 4,3. Zatim, način izražavanja: “hode u istini” (stih 4), “nova zapovest” (stih 5), “ovaj ima i Oca i Sina” (stih 9), itd. Ovo pokazuje da je apostol Jovan pisac ove poslanice kao i Prve poslanice Jovanove i evanđelja.
Ovu je poslanicu apostol pisao uskoro posle prve svoje poslanice. Ova nam poslanica otkriva da su lažni učitelji koristili gostoprimstvo vernika da seju lažno učenje.
Ova poslanica je privatno pismo apostola. Da li je napisano lično nekom pojedincu ili grupi vernika zavisi od tumačenja reči “izabranoj gospođi i deci njezinoj” (1.stih). Sadržina poslanice je izražavanje zadovoljstva zbog dobrog duhovnog stanja onih kojima je namenjena, ohrabrenje da ostanu na ovom putu, opominjanje protiv lažnih učitelja i savet kako da se postupa sa varalicama. Iz ove poslanice se vidi apostolova ljubav, nežnost , kao i duh prisnosti koji je postojao kod vernika u prvoj hrišćanskoj crkvi.
Jovanova Druga i Treća poslanica pokazuju uobičajenu veličinu papirusa na kome se obično pisalo u ono vreme.
I UVOD
(2.Jovanova 1-3)
Pozdrav (1-2.)
“1. Od starešine izabranoj gospođi i deci njezinoj koju ja ljubim va istinu1, i ne samo ja nego svi koji poznaše istinu,”
(stih 1)
Izraz “starešina” (grč. presbiteros = starešina) može da se odnosi na godine ili položaj. Svi komentatori Svetog pisma slažu se da je pisac ove poslanice bio apostol Jovan i u ovom slučaju ovaj naziv ovde potpuno odgovara. U vreme kada je ova poslanica bila napisana (95. godine posle Hrista), apostol Jovan je bio star čovek. Kao jedini preživeli apostol, on je uživao naročiti ugled u crkvi koja se naglo širila. Kada je apostol pisao vernicima bilo je dovoljno da samo napiše da je od “starešine” pa da svi znaju da je reč o apostolu Jovanu.
“Izabranoj gospođi”. Grčka reč kiria može dvojako da se prevede. Prvo, ličnim imenom Kiria. Ali grčka konstrukcija ove rečenice ne dozvoljava da se ovde misli o ličnoj imenici. Druga mogućnost je da se ova reč prevede sa gospođa (ženski oblik od muškog kirios = gospodin).
Postavlja se pitanje: kome je upućena ova poslanica?
Postoje dva odgovora na ovo pitanje:
Ona je upućena nekoj naročitoj gospođi, hrišćanki i njenoj deci.
Jovan je pisao grupi vernika ili crkvi.
Ali, kombinacija ova dva mišljenja daje najbolje rešenje ovog problema. Gospođa kojoj apostol piše bila je vođa grupe, a “deca” su vernici, njena duhovna deca. Jovan naglašava svoju stvarnu ljubav prema ovoj grupi vernika. Možda su postojali neki lažni učitelji koji nisu voleli vernike kojima apostol piše. Ali, on i svi oni koji poznaju istinu i nisu otpali, iskreno ih ljube.
Za istinu koja u nama stoji i biće s nama doveka:”
(stih 2)
To je tako uopšte zbog same istine preko koje su svi vernici usko povezani međusobno vezom ljubavi. Apostol ovde izražava čvrsto uverenje da će istina koja stanuje u njihovim srcima uvek ostati u srcima vernika. Jovan ovde ne misli na pojedince koji su kasnije otpali.
Blagoslov (3.)
“3. Da bude s vama blagodat4, milost5, mir od Boga oca i od Gospoda Isusa Hrista, sina očina6, u istini i u ljubavi.”
(stih 3)
Grčka reč haris koja se nalazi u Jovanu 1,14.16.17; Otkrivenju 1,4; 22,21 nalazi se još samo ovde u spisima apostola Jovana. Ona je ključna reč u Pavlovom rečniku. Apostol Jovan često upotrebljava reč agape (ljubav).
Trostruki pozdrav “milost, milosrđe i mir” nalazi se često u Pavlovim pastirskim poslanicama. Jovan ih ovde uzima u nešto drugačijem obliku.
Kada Božja “milost” probudi želju za spasenjem, a srce traži oproštenje i novorođenje, tada Bog može da dâ jedan drugi dar, “milosrđe” (milost ili saosećanje), iako neko to ne zna da ceni. “Mir” dolazi kad grešnik oseti da je pomiren sa Bogom.
“Očeva Sina”.7 Ovo je jedinstvena rečenica u Svetom pismu. Ona otkriva glavnu misao u Jovanovim spisima; božanstvo njegovog Gospoda, Isusa Hrista.
“Istina i ljubav” su dva neophodna uslova da bi mogli da primimo darove milosti, milosrđa i mira. Ove dve reči su ključne reči ove poslanice.
II JOVANOVA VEST
(2.Jovanova 4-11.)
Pohvala vernosti (4.)
“4. Obradovah se vrlo što nađoh neke od tvoje dece koji hode u istini, kao što primismo zapovest od oca.”
(stih 4)
Posle pozdrava apostol počinje sa svojom vešću. Jovan počinje sa zadovoljstvom i pohvalom kao što obično radi i apostol Pavle. Jovan je stekao uverenje o vernosti onih vernika na osnovu ličnog posmatranja i znanja ili iz raznih izveštaja o njima. Izraz “neki od tvoje dece” može da se tumači ili da svi vernici nisu bili verni ili da nije dobio izveštaj o svim vernicima. Zapovest o kojoj je ovde reč ustvari je “nova zapovest” o ljubavi koju Jovan često spominje u svojim spisima.
Ohrabrenje da se nastavi u ljubavi (5-6.)
“5. I sad molim te, gospođo, ne kao da ti novu zapovest pišem, nego koju imamo ispočetka, da imamo ljubav među sobom8.
I ova je ljubav9 da živimo po zapovestima njegovim. Ova je zapovest, kao što čuste ispočetka, da u njoj živite.10”
(stihovi 5 i 6)
Apostol upotrebljava u ovoj poslanici jedninu i množinu kad se obraća osobi kojoj piše poslanicu (vidi stihove: 5.10.i 12.). Jovan spominje “novu zapovest” u svojoj prvoj poslanici (1.Jovanova 2,7.8; 3,11). On smatra da su slušaoci ove poslanice već slušali njegovu prvu poslanicu.
U ovom stihu apostol objašnjava da je ljubav o kojoj on piše život “po zapovestima njegovim”. Ljubav se ne sastoji samo u nežnim osećanjima prema drugima nego u pridržavanju Božjim zapovestima prema bližnjima. Kad se čvrsto držimo ovih zapovesti rezultat će biti praktično pokazivanje ljubavi prema svojim bližnjima.
“Ovo je zapovest”.11 Jedna zapovest u pogledu ljubavi obuhvata sve druge zapovesti koje je Bog dao. Ovo objašnjava Jovanovu upotrebu jednine umesto množine. Apostol ne daje definiciju ove zapovesti nego ih samo podseća na ono što oni dobro znaju.
Opomena protiv lažnih učitelja (7-11)
“7. Jer mnoge varalice iziđoše na svet12 koji ne priznaju Isusa Hrista da je došao u telu13; ovo je varalica i antihrist.14
Čuvajte se da ne izgubimo što smo zaradili, nego da primimo platu potpuno15.”
(stihovi 7 i 8)
Razlog što Jovan ističe “zapovest” je delatnost varalica kojima se može suprotstaviti samo praktičnim držanjem zapovesti o ljubavi. Ove varalice koje prave nemir, raskrinkane su u ovom istom stihu. To su oni koji ne priznaju da je Isus došao kao utelovljeni Mesija16 (uporedi: 1.Jovanova 4,2). Jovan smatra sve ovakve “varalice” predstavnicima varalica i antihrista-sotone. Svaka prevara je Sotonino delo, bez obzira na spoljnu formu koju uzimaju njegove sluge.
Jovan ovde daje opštu opomenu protiv varalica, ali ne cilja ni na koga od vernika. On piše jednoj grupi, a ne pojedincu.
Apostol opominje da je moguće da se otpadne od vere. Zato on želi da im otvori oči da vide opasnost. Ali, odgovornost ostaje na svakom pojedinom verniku koje on opominje.
“Cela plata”17, koju treba da zarade i koju treba da prime jeste besmrtnost, koju će primiti samo oni koji se verno održe do kraja.
“9. Koji god prestupa i ne stoji u nauci Hristovoj18 onaj nema Boga; a koji stoji u nauci Hristovoj onaj ima i oca i sina.”
(stih 9)
Apostol Jovan ovde hoće da kaže da svaki onaj koji “ide dalje”19, tj. koji pokušava da ide ispred Hristovog učenja, kao što gnostici rade, i tako krši Hristovu nauku, nema Boga. Ići napred nije zlo dok se ostaje u okviru Hristove nauke, ali onaj koji ide tamo gde Hristos ne vodi, stavlja sam sebe van Hristovog područja i zato ne stoji u Hristovoj nauci.
Stajati u “nauci Hristovoj” ne znači imati neko učenje o Hristu. Ovde se misli na ono učenje koje je objavio Hristos. “Varalice” nisu ostale kod ovog učenja, nego su dodavali neko svoje učenje i tako se udaljili od Hristovog učenja.
“Onaj nema Boga”. Pošto su Sin i Otac jedno, onaj koji odbacuje Hristovo učenje odbacuje i Očevo i time pokazuje da želi da se udalji od Boga. Takav nije zadovoljan duhovnim poznanjem koje je Bog pružio čoveku nego želi da prodre u područje gde nema istine. Ali, ostati samo na nauci koju je Hristos objavio i ne ulaziti u područje filozofskog razmišljanja ili ići za prevarnim sjajem Sotoninih obmana, jedini je put koj nam osigurava dobar odnos sa Ocem. Oni koji ne idu stazom istine izgubili su Oca, a onaj koji ostaje na pravoj stazi ima i Oca i Sina, preko koga je otkrivena sva istina.
“10. Ako ko dolazi k vama i ove nauke ne donosi, ne primajte ga u kuću , i ne pitajte se s njim20;
Jer ko se upita s njim, prima deo21 u njegovim zlim delima.”
(stihovi 10 i 11)
U ovom stihu apostol pravi razliku kod posetilaca. Onaj koji se ne slaže s pravom naukom jasno pokazuje da je učitelj lažne nauke. Ovakvi zavode verne i naivne vernike.
“Ne primajte ga u kuću”. Ovaj apostolov savet odnosi se samo na “varalice i antihriste” (stih 7), a ne ukida hrišćansku gostoljubivost prema prijateljima i strancima. Ovo se odnosi na one posetioce koji su došli s namerom da prevare i zavedu vernike i prijatelje crkve.
“Nemojte ga pozdravljati”.22 Grčka reč kairein znači radovati se, a upotrebljava se često u Novom zavetu kao pozdrav (Rimljanima 1,7). Nije ispravno da se jedan hrišćanin “raduje” ili želi Božji blagoslov jednom varalici ili antihristu. Hrišćanin može da se moli za njega da uvidi svoju zabludu i vrati se na put evanđelja, ali nikakva zajednica i veza nije moguća između vernika i lažnog učitelja.
Jovan objašnjava zašto ne treba da se mešamo i družimo sa lažnim učiteljima. Naše druženje sa ovakvima može da se tumači kao da se mi slažemo s njihovim učenjem, ili da se naše naše nerazlikovanje ovakvih objašnjava kao svesno i namerno druženje sa ovakvima.
III ZAVRŠETAK POSLANICE
(2.Jovanova 12-13.)
“12. Mnogo bih vam imao pisati23, ali ne htedoh hartijom i mastilom; jer se nadam da ću doći k vama i iz usta govoriti24, da radost vaša bude ispunjena25.
Pozdravljaju te deca tvoje sestre izabrane. Amin.”
(stihovi 12 i 13)
Apostol je u ovoj poslanici izneo samo najhitnije da bi ih opomenuo na opasnost od lažnih učitelja. Mnoga druga pitanja su isto vredna pažnje, ali ona se mogu mnogo bolje razumeti i objasniti u razgovoru.
“Hartijom i mastilom”. Hartija (grč. kartes = list papirusa) je bila materijal na kome se pisalo. Ova se reč upotrebljava u Novom zavetu samo ovde i u Starom zavetu u Jeremiji 36,33 u prevodu LXX. “Mastilo” je bilo sredstvo za pisanje na papirusu. Ono se pravilo od čađi i soka hrastovog drveta u kome ima gvožđa.
Ove reči se mogu odnositi ili na sestru po telu ove “izabrane gospođe”, kojoj je apostol Jovan pisao ovu poslanicu, ili na neku grupu ili crkvu u pokrajini odakle apostol piše. Možda je potrebna i neka kombinacija ova dva mišljenja.
U nekim prevodima opravdano je izostala reč “amin”.
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
