SADRŽAJ
Većina sveta nije biblijski pismena, ali skoro svako je čuo za Armagedon, koji je pop kultura svela na knjige i popularne filmove. Armagedon se dobro prodaje, ali nažalost, vrlo malo ljudi ceni pravu prirodu ovog neverovatnog biblijskog događaja.
Naravno, popularna slika Armagedona je svetovna bitka, ali Biblija se ne bavi svetovnom istorijom; to je knjiga o verskoj istoriji – knjiga koja prati Božji narod i Njegovu zajednicu sa njima. Zato govori o nacijama samo u smislu njihove negativne i pozitivne interakcije sa Božjim narodom. Umesto svetovne bitke, Armagedon je kulminacija duhovne bitke između Božjeg naroda i onih koji slede sotonu.
Globalna priroda Armagedonske bitke
Knjiga Otkrivenje takođe naglašava globalnu prirodu Armagedonske bitke. U Otkrivenju 16,12-16, opisujući pripremu za bitku, mi čitamo da đavolski duhovi odlaze „k carevima svega vasionog sveta“ (14. stih), okupljajući mase na svoju stranu. S Božje strane, tri anđela odlaze „onima koji žive na zemlji“ (Otkrivenje 14,6-11), pozivajući narod da se pridruži Hristovoj strani u bici. Stihovi 14-20 nekoliko puta spominju „zemlju.“
Postavljena je pozornica za globalni rat: tri đavolska duha i njihovi sledbenici nasuprot tri anđela i onima koji odgovore na njihovu poruku. Povučene su borbene linije i čitav svet je ili na jednoj strani ili na drugoj u ovom obračunu na kraju vremena.
Armagedon je mnogo više od hrane za uzbudljive filmove. On je globalna bitka između dobra i zla na sve ili ništa, u kojoj pobednik uzima sve.
Nagoveštaji o Armagedonu u Starom zavetu
Knjiga Otkrivenje je prekrasan mozaik starozavetnih aluzija i referenci – ima ih oko pet stotina. Znaci i simboli koji se koriste u Otkrivenju ukorenjeni su u Izrailjskoj istoriji o spasenju i pažljivo proučavanje Starog zaveta rasvetljava njihovo značenje. Razumevanje tako teških tema kao što je Armagedon moguće je samo unutar šireg konteksta starozavetnih narativa i prepoznavanja njihovog proročkog značaja. Osnovni alat za ostvarivanje ovog zadatka je onaj kojeg su Reformatori dobro upotrebili – princip da Biblija tumači samu sebe. Često se nađemo u iskušenju da skočimo odmah na poslednji politički naslov u novinama da tražimo objašnjenje, ali Pismo, a naročito Otkrivenje, zahteva pažljivu analizu čitavog biblijskog izveštaja.
Megido u Sudijama
Sledeći ovaj pristup, pregled starozavetne literature pokazuje da Sudije 4 i 5 sadrže prvo spominjanje reči Megido (korensko značenje reči Armagedon; har-megido na starozavetnom jevrejskom jeziku znači „planina Megido“). Izrailj je bio tlačen dvadeset godina od strane Javina, Hananejskog cara (Sudije 4,1-4), a vojskovođa Javinove vojske bio je Sisara. U to vreme, Izrailjci nisu imali čak ni štit ni koplje (Sudije 5,8). Devora, proročica, rekla je Varaku, čoveku kojeg je Bog postavio da oslobodi Izrailj, „Ustani, jer je ovo dan, u koji ti dade Gospod Sisaru u ruke. Ne ide li Gospod pred tobom?“ (Sudije 4,14). Naročito je zanimljivo zapaziti da se bitka vodila „na vodi megidskoj“ (Sudije 5,19) i „Gospod smete Sisaru“ (Sudije 14,15), ne ostavljajući u životu ni jednog neprijateljskog vojnika (16. stih).
Ilija na gori Karmil
Druga starozavetna referenca povezana sa Armagedonom je susret proroka Ilije sa Valovim prorocima (1. Carevima 18,16-40). Ilija se sam suočio sa 850 lažnih proroka na gori Karmil. Obračun se vodio oko jedne teme: obožavanje. Ko je pravi Bog i ko je dostojan obožavanja – Val ili Gospod?
Da bi dokazao da je Gospod jedini pravi Bog, Ilija je predložio izazov Valovim prorocima. Sveštenici će prineti žrtvu Valu a Ilija će prineti žrtvu Bogu. Čiji god bog upali ognjem žrtvu je pravi Bog. Čitavog dana su Valovi sveštenici mahnito molili svog boga da prihvati njihovu žrtvu. „A oni stadoše vikati glasno, i parati se nožovima i šilima po svom običaju, dokle ih krv ne obli“ (28. stih). Ali nikakav oganj nije pao s neba da spali njihovu žrtvu. Val nije odgovorio.
U oštrom kontrastu stoji Ilijina jednostavna molba da njegov Gospod pokaže svima da je On Bog (stihovi 36 i 37). Trenutno je pao oganj, spaljujući ne samo žrtvu već i čitav kameni oltar. Lažni proroci su zatim pobijeni na potoku Kison (40. stih; uporedi sa Sudijama 4,7; 5,19-21), što jasno pokazuje Božje nezadovoljstvo paganskim bogosluženjem. Potok Kison, koji je dobijao vodu iz izvora na Megidu, tekao je severnom stranom gore Karmil, povezujući planinu i Megido – har-megido, ili Armagedon.
Bog se bori za svoj narod
Slično Iliji, Božji sledbenici na kraju vremena biće verni Njemu dok će ostatak sveta biti okupiran lažnim bogosluženjem. Bog će doneti izbavljenje „Ilijinom narodu“ – koji „drži zapovesti Božije i ima svedočanstvo Isusa Hrista“ (Otkrivenje 12,17). Slično Iliji, njih će biti mnogo manje, ali biće čudesno izbavljeni a neprijatelj će u potpunosti biti uništen.
Pored Varakove i Devorine pobede nad Siserinim vojskama i Ilijine pobede na gori Karmil, postoje druge priče koje ilustruju Božju silu u pobeđivanju zla (pogledajte Sudije 7,19-22; 1. Samuilova 14,15-20; Isaija 19,2; Jezekilj 38,14-23; Agej 2,22). Čudesno izbavljenje je tema koja se ponavlja u istoriji spasenja, i ovi starozavetni izveštaji potvrđuju čudesnu istinu o Bogu: On voli da spasava svoj narod kada su suočeni sa neprijateljem kojeg je nemoguće pobediti.
Izlazak i zla
Nikakvo ponavljanje Božjeg izbavljenja ne bi bilo potpuno bez spominjanja izbavljenja Njegovog naroda iz Egipta i Njegove zaštite dok su zla padala na Egipat. Bog je utopio svakog egipatskog vojnika u Crvenom moru, ali otvorio je put da Njegov narod bezbedno pređe. Kakvo izbavljenje! Ovo čudo predskazivalo je izbavljenje Božjeg naroda – duhovnog Izrailja – prilikom Armagedonske bitke.
U izveštaju o Izlasku, deset zala palo je na Egipat (2. Mojsijeva 7,14-12,30). Crpeći iz te priče, Otkrivenje opisuje sedam zala koji se izlivaju na zemlju (Otkrivenje 16,1-21), koja su zapanjujuće slična deset zala koja su prethodila Izlasku. Zla opisana u Otkrivenju dolaze kao odgovor na globalno lažno obožavanje sotone i njegovog lažnog verskog sistema (Otkrivenje 12 i 13). Ona će zadesiti ljude „koji imaju žig zverin i koji se klanjaju ikoni njenoj“ (Otkrivenje 16,2); „na presto zverin; i carstvo njeno“ (10. stih) i na one koji ubijaju Božji narod (stihovi 5 i 6).
Važna poenta koju ovde treba da istaknemo jeste da šesto zlo iz Otkrivenja 16 nije Armagedon. Umesto toga, ovaj odlomak opisuje dve strane koje se pripremaju za Armagedonsku bitku (stihovi 12-21). Nekoliko poglavlja kasnije, Car nad carevima jaše na belom konju (Otkrivenje 19,1-16). Okružen nebeskom vojskom, Bog pobeđuje sile zla za čitavu večnost.
Iako Biblija ima nešto važno da kaže, ona ponavlja poentu, proširujući prethodna objašnjenja da bi pojasnila poruku. U stihovima o pripremanju za Armagedon u Otkrivenju 16 čitamo, „Blago onome koji je budan i koji čuva haljine svoje, da go ne hodi i da se ne vidi sramota njegova“ (15. stih).
Ovo je ponavljanje poruke date kao upozorenje crkvi u Laodikeji (Otkrivenje 3,18) – Božji poziv onima koji na kraju vremena tvrde da su Njegovi sledbenici da obuku Hristovu haljinu pravde. Ovaj velikodušni dar duhovnog izbavljanja jasno je povezan sa fizičkim izbavljenjem od sotoninih destruktivnih sila.
Armagedon je konačna pobeda Krsta
Božje neverovatno izbavljenje Njegovog naroda i obećanje o pobedi zavisi od najznačajnijeg događaja u ljudskoj istoriji – Golgote. Kada se Isus spoticao ka Golgoti i tu je, noseći grehe sveta umro na krstu za sva ljudska bića (1. Jovanova 2,2), to je bio Sudnji dan za sotonu. Da li bi moglo da postoji bolje, konkretnije otkrivenje Božjeg beskrajnog saosećanja i staranja za ljudsku rasu?
Mi živimo u pobedi tog događaja. Ljudska rasa ne ide ka nesigurnoj budućnosti i maglovito večnoj sudbini. Suprotno tome, svaka osoba može radosno da živi, znajući da će se Isus trijumfalno vratiti jer je pobedio na Golgodi. Pošto je On umro i ponovo ustao, On će se vratiti. On je došao do svog kraja kako bismo mi mogli da uživamo u novom početku.
Knjiga Otkrivenje opisuje nekoliko prizora povezujući Isusov povratak na zemlju sa pobedom osvojenom na krstu (Otkrivenje 6,12-17; 14,14-20; 19,11-21). U Otkrivenju 14, Hristos (koji se spominje „kao Sin čovečiji“) dolazi na belom oblaku, noseći krunu, da izbavi svoj narod (14. stih). U poglavlju 19, o Hristu se govori kao o „Vernom i Istinitom“ (11. stih) i zove se „Reč Božija“ (13. stih). On jaše na belom konju kao Car nad carevima (16. stih), sa vojskom koja jaše na belim konjima i spremna je da uništi neprijatelja (stihovi 11-21).
Drugi Isusov dolazak je vrhunski događaj u Armagedonskoj bici. To će biti slavan prizor – Isus juriša kroz nebesa u poslednjoj misiji spasavanja. Kakav će to biti dan!
Skot Kedi, urednik i direktor marketinga za Sajns of the Tajms
Izdvajamo:
Varnava i novi sveštenici riznice
Umetnost i važnost pastoralnog posećivanja
Zašto je toliko teško oprostiti?
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
