SADRŽAJ
Početak priče
Bio je, zamišljam, nežan i sladak kao svaka novorođena beba. Majka Ga je volela. Sedela je na prevrnutoj kofi, ili gomili sena, a možda i na hladnoj tvrdoj zemlji jer se nalazila u štali, i nežno Ga golicala, ljubila Njegovo meko lice, prinosila Ga grudima kada je plakao. Da li se oko Njegove glave stvarno nalazio oreol svetlosti, kao što mnogi umetnici prikazuju, to ne znamo – niko tada nije imao foto-aparat ni platno za slikanje. Ali kada se radi o toplim roditeljskim osećanjima, mogu bez straha od protivljenja da kažem: ljubavi je bilo u izobilju.
Čini se neljubaznim uprljati tako divnu sliku toplog porodičnog života naglašavajući grube istorijske činjenice. Treba barem da se radujemo što Marija tada nije znala ono što mi sada znamo: da će Njen sin biti pogubljen nedugo nakon svog tridesettrećeg rođendana.
Blagoslov neznanja
Imajući na umu razne nevolje koje ljudi doživljavaju da bi shvatili šta može da se dogodi sledeće sedmice ili sledeće godine – savetujući se sa analitičarima, a da ne spominjem vidovite, vračare i gatare – uvek sam smatrao pravim blagoslovom što ne možemo stvarno da saznamo budućnost. Zašto da već danas patimo zbog nečega što budućnost nosi?
Drago mi je što Marija, dok je držala svog novorođenog Sina, nije mogla da vidi kraj Njegovog života. Ipak, Marija je znala da u njenom novorođenom Sinu ima mnogo više od onoga što se vidi očima. Ne najavljuje anđeo rođenje svake bebe! Rečeno joj je da je rađanje ovog naročitog Deteta van bračne zajednice bila prednost, iako je sigurno bilo trenutaka tokom njene zaprepašćujuće trudnoće kada je sumnjala u to.
Anđeo je takođe rekao njenom mužu Josifu da će ime njenog Deteta biti Isus – savremeno ime Džošua – jer „On će spasiti narod svoj od greha njihovih“ (Matej 1:21).
Bilo koji pobožni roditelj koji primi takve vesti o svom detetu bio bi razumljivo zadovoljan. „Moje dete će živeti da bi spasavalo druge? Kakvu veću čast roditelj može da doživi?“
To jest, ukoliko ne znate šta je potrebno da se ljudi spasu od greha.
Cena spasenja
U Poslanici Jevrejima Bog je grafičkom i uznemiravajućom metaforom prikazao svoju odvratnost prema grehu: ko god je želeo da mu se gresi oproste, morao je da donese jagnje sveštenicima i posmatra kako ga kolju na žrtvenom oltaru. Pismo dalje kaže: „I gotovo sve se krvlju čisti po zakonu, i bez prolivanja krvi ne biva oproštenje“ (Jevrejima 9:22).
Čini se da Bog toliko mnogo mrzi greh da je potrebna smrt nekoga, negde i nekada. Ili ću ja umreti za sopstvene grehe, ili će neko drugi morati da preuzme kaznu za mene.
Istovremeno, Bog je želeo da znamo koliko mnogo On voli ljude. Isus nam je dao nagoveštaj o tome koliko će daleko Bog ići da dokaže svoju ljubav kada je rekao: „Od ove ljubavi niko veće nema, da ko dušu svoju položi za prijatelje svoje“ (Jovan 15:13).
Ako je mučeništvo najubedljiviji način za privlačenje naše pažnje, onda će Bog to učiniti – toliko mnogo Mu je stalo do nas. Čak ni smrt nije prevelika žrtva. Bog je morao da pronađe način da pokaže svemiru svoju odvratnost prema grehu i svoju ljubav prema ljudima.
Rani znaci veličine
Dok je grlila malog Isusa u toj promajnoj, smrdljivoj štali, Marija je imala visoke nade za Njegovu budućnost. I drugi su ih imali. Još u detinjstvu On je pokazivao neobičnu zrelost.
Luka beleži da dok je rastao, „jačaše u duhu, i punjaše se premudrosti, i blagodat Božija beše na Njemu“ – toliko mnogo da kada je dvanaestogodišnji Isus slučajno ostao u hramu posle Pashe, kasnije su Ga pronašli kako razgovara o teologiji sa učiteljima u hramu i „svi koji Ga slušahu divljahu se Njegovom razumu i odgovorima“ (Luka 2:40-47).
Postao je prirodni vođa. Bilo je potrebno da samo kaže: „Hajde za mnom“, i mnogi su to činili (Matej 9:9). Bio je rečiti učitelj i lako je okupljao veliku masu naroda. Takođe je pokazao veliku sposobnost lečenja slepih, gluvih, raznih bolesti, pa čak i vraćanje mrtvih u život.
Prema tome, nije bilo nikakvo čudo što su neki ljudi postali ubeđeni da gledaju u Čoveka koji će proterati rimske okupatore i na presto obnovljene monarhije postaviti Jevrejina.
Pogrešna očekivanja
Konačno, zar nije anđeo rekao Njegovoj majci: „I daće Mu Gospod Bog presto Davida oca Njegovog, i carovaće u domu Jakovljevom vavek, i carstvu Njegovom neće biti kraja“ (Luka 1:32-33)? Isus je, razmišljali su neki, rođen sa političkim mandatom.
Sam Isus je znao više od toga. On je znao da Ga Bog ne poziva da zauzme zemaljski presto cara Davida. U jednoj paraboli On je pokušao svojim prijateljima da kaže da se neće dogoditi veliko političko finale koje oni očekuju: „Jer kao što je Jona bio u trbuhu kitovom tri dana i tri noći, tako će biti i Sin čovečiji u srcu zemlje tri dana i tri noći“ (Matej 12:40).
Onima koji su želeli cara nisu se dopale ove reči – čak ni kada im je otvoreno rekao. Jednom prilikom Isus je objasnio učenicima „da Njemu valja ići u Jerusalim, i mnogo postradati od starešina i od glavara svešteničkih i književnika, i da će Ga ubiti, i treći dan da će ustati“ (Matej 16:21).
Teško da je to prikladan kraj za tako zadivljujućeg Čoveka, zar ne? Možete da razumete zašto su nade učenika bile tako razbijene, njihova očekivanja tako tragično izneverena, zašto su se borili protiv neizbežnog ishoda do samog kraja.
Ako Isus nije došao da nas spasi od Rimljana, pitali su se, zašto je onda došao? Koju veću stvar može da uradi? Trebalo je da to otkriju.
Istinska svrha
Zamislite Ga pred Pilatom, optuženog od strane neprijatelja za kapitalni kriminal. Isus kaže Pilatu: „Carstvo moje nije od ovog sveta.“
„Onda Mu reče Pilat: Dakle si ti car?“
„Isus odgovori: Ti govoriš da sam ja car. Ja sam za to rođen, i zato dođoh na svet da svedočim istinu“ (Jovan 18:36-37).
Tokom svoje službe Isus je često govorio o svojoj životnoj svrsi. Rekao je da je došao da ispuni proročanstva iz Starog zaveta (Matej 5:17), da otvori put za srećniji, ispunjeniji život (Jovan 10:10) i da spase izgubljene (Matej 18:11).
Ali tek ovde nam je kristalno jasno rekao zašto je rođen. Ovde, dok je stajao pred namesnikom Judeje da primi smrtnu kaznu, rekao je: „Ja sam za to rođen – za ovu seriju događaja – zato me je Bog poslao ovamo“ (parafraza Jovana 18:37).
„Zato si došao?“ želimo da Ga pitamo. „Da živiš bezgrešnim životom, zatim da umreš nezasluženom mučeničkom smrću?“
Deluje da je tako.
Najveća ironija
Nigde drugo u istoriji nećete pronaći dublju ironiju. Zaista, deluje da je Gospodar svemira rođen u siromašnoj porodici u vitlejemskoj štali samo za jednu svrhu: da umre i da svojom smrću posvedoči istinu o Božjoj ljubavi prema vama i meni.
Isusova smrt je tečnije od bilo kakvih reči rekla: „Bog će platiti najvišu cenu da bi vam dokazao, izvan svake sumnje, da vas ceni više od svega drugog i želi večno da živite. Isus je rođen zato da bi Njegova smrt – i naizgled poraz – označila kraj greha i garanciju vašeg spasenja.“
Odgovor na sramotu
Ponekada sretnem ljude koji imaju malo samopouzdanja – koji žive pod oblakom krivice ili sramote, koji se osećaju bezvredno i beskorisno. Kada bi oni samo razumeli – i to ne samo intelektualno – vrednost koju im je Bog dao!
Vaše spasenje kupljeno je cenom života Člana Božje neposredne porodice! Molim vas da ovo razumete jer je to ključna istina hrišćanstva: vi ste Božje najdragocenije blago. Takvi kakvi jeste, sa svim gresima i manama, Bog je platio najvišu cenu koju je mogao kako biste imali nadu večnog života.
Pravo carstvo
A šta je sa carstvom koje je anđeo prorokovao za Isusa? To se nikako nije odvijalo na način koji su Njegovi sledbenici planirali. Umesto toga, dogodilo se nešto mnogo bolje.
Pošto je On „ponizio sam sebe postavši poslušan do same smrti, a smrti krstove, zato i Bog Njega povisi, i darova Mu ime koje je veće od svakog imena. Da se u ime Isusovo pokloni svako koleno onih koji su na nebu i na zemlji i pod zemljom; i svaki jezik da prizna da je Gospod Isus Hristos na slavu Boga Oca“ (Filibljanima 2:8-11).
Zaključak
Tokom ove sezone praznika Isusovog rođenja, dok posmatrate prikaze svete porodice u štali, zamislite kako se nad tim prizorom nadvija senka krsta. Teško prljanje divne scene? Ne, to je čudesni znak pun nade.
Jer svetlost koja baca senku teče sa nebeskih kapija, gde Isus živi i vlada i gde ćemo jednog dana živeti i vladati s Njim!
Autor: Loren Sejbold, Signs
Izdvajamo:
Varnava i novi sveštenici riznice
Umetnost i važnost pastoralnog posećivanja
Zašto je toliko teško oprostiti?
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
