Druga poslanica Timoteju

U najranijim grčkim rukopisima naslov ove poslanice je „Pros Timotheon B“ (Timotiju II). Prve reči ove poslanice označavaju da ju je napisao apostol Pavle. On je tada bio zatvoren po drugi put u Rimu. Ovo je poslednja poslanica apostola Pavla napisana neposredno pred njegovu smrt (vidi 4,6). On je bio ponovo zatvoren i odveden u Rim. Posle požara u Rimu 64. godine posle Hrista, Neron je surovo progonio hrišćane da bi otklonio sumnju da je on zapalio Rim. Pavle je isto bio žrtva ovog progonstva. I apostol Petar je bio uhvaćen u ovo vreme i možda je u poslednje vreme bio zajedno sa Pavlom u zatvoru (vidi AA, 537). Pavle je bio zatvoren u Mamertinskom zatvoru.

            Kad je apostol pisao ovu poslanicu on je već bio vođen na saslušanje (vidi 4,17), ali još nije bio osuđen na smrt. On je mislio da ga smrt čeka. Pavle je u ovo vreme bio sam, osim Luke. U ovoj poslanici apostol piše Timotiju da stigne pre zime (4,21) i da mu donese ogrtač i knjige (4,13).

            O Timotiju i njegovom životu i radu malo nam je poznato. Prema Jevrejima 13,23 Timotije je bio pušten na slobodu iz zatvora, ali kad je on bio zatvoren ne znamo. Predanje kaže da je Timotije umro mučeničkom smrću pod Domicijanom ili Trajanom.

            Ova poslanica se naziva testamentom ovog apostola mnogobožaca. Ovu poslanicu je Pavle pisao lično Timotiju, svom duhovnom sinu, ali se odnosi i na crkvu.

            Pošto je osećao da mu se približava kraj on je smatrao za potrebno da ohrabri u veri svog mladog saradnika svojim ličnim primerom. Pored toga, Pavle je i opomenuo svog saradnika na opasnost od lažnog učenja, koje će posle njega da prodre u crkve.

            On ga savetuje da ostane veran Gospodu do Njegovog dolaska.

 

UVOD I POZDRAV

(2.Timotiju 1,1-5)

 

            „1. Od Pavla, apostola Isusa Hrista po volji Božjoj za obećanje života[1] u Isusu Hristu,

  1. Timotiju, ljubaznome[2] sinu, blagodat, milost, mir od Boga oca i Hrista Isusa Gospoda našega.“

                                                                                                (1,1.2)

            1-2. Pavle nikad nije zaboravio Hristov poziv na apostolsku službu. Ovo je bio glavni izvor ohrabrenja i snage za njegov teški zadatak i rad (vidi: Galatima 1,15-17). Što se apostol više približavao smrti, toliko mu je nada u večni život bila skupocenija. Imperator je mogao da mu oduzme život, ali nadu na večni život i mir nije mogao.

            Apostol upotrebljava izraz „ljubljeni sin“ zato što je on odgajio Timotija u hrišćanskoj veri.

 

            „3. Zahvaljujem Bogu kojem služim od praroditelja[3] čistom savesti, što bez prestanka imam spomen za tebe u molitvama svojim[4] dan i noć,

  1. Želeći da te vidim, opominjući se suza tvojih, da se radosti ispunim;
  2. Opominjući se nelicemerne u tebi vere[5] koja se useli najpre u babu tvoju Loidu i u mater tvoju Evnikiju; a uveren sam da je i u tebi;“

                                                                                                (1,3-5)

  1. Apostol se ne žali što čami u zatvoru, nego zahvaljuje Bogu. On misli na svoje drage pomagače.

            Pavle je zahvalan što su ga roditelji odgajili u veri. Njegovi preci su bili verni načelima farisejske sekte, a on je živeo životom čiste savesti.

  1. Ovaj nežni odnos između starog i mladog Hristovog saradnika primer je pravog odnosa među Božjim slugama. I starešine u Efesu su ovako otpratile apostola na ostrvo Milet.
  2. Možda je Pavle nedavno primio pismo od Timotija, ili mu je neki putnik doneo dobar glas o njemu. Apostol ovde upoređuje Timotijevu porodičnu veru sa svojom sopstvenom. Oboje potiču iz izrailjskog roda, a sada služe Bogu kao hrišćani.

            Pavla zbog njegove vere, koja je i Timotijeva, uskoro očekuje smrt. Šta će biti sa Timotijem još se ne zna. Apostol koristi ovu poslednju priliku da ohrabri Timotija da živi i radi kao veran Božji sluga.

            Timotijev otac, koji je izgleda umro dok je Timotije još bio mladić, bio je Grk, i možda je ostao mnogobožac. Pavle je bio uveren da je Timotije dobar hrišćanin i da će i dalje biti veran Božji sluga. Duboka vera njegove bake i majke utisnuta je i Timotiju od njegove mladosti. Ali, to nije dovoljno. Za spasenje mora da postoji i lična vera koja daje pouzdanje i hrabrost da se izdrži do kraja. To je hteo ovde apostol da kaže Timotiju.

 

 

OHRABRENJE DA TIMOTIJE BUDE VERAN PAVLOV NASLEDNIK

(2.Timotiju 1,6-18)

 

  1. Timotije treba da upotrebi sve svoje sposobnosti (1,6.7)

 

„6. Zaradi kojega uzroka napominjem ti da podgrevaš[6] dar Božji koji je u tebi kako sam metnuo ruke svoje na tebe[7].

  1. Jer nam Bog ne dade duha straha, nego sile i ljubavi i čistote.[8]

                                                                                                (1,6.7)

  1. Apostol Pavle je potpuno uveren da su crkve u Aziji u pouzdanim rukama i da je Timotijeva jaka vera pouzdana garancija za budućnost. Apostolovo poverenje i savet su bili bez sumnje veliki izvor ohrabrenja za mladog Timotija.

            Grčka reč anazopureo znači raspiriti, raspaliti. Upotreba ove reči ne znači da je Timotije bio plašljiv ili lenj, nego samo podsticanje da samo nastavi svoju službu koja je uspešna. Pošto Pavle ne može više da bude vođa u Maloj Aziji, Timotije treba sada hrabro da prihvati sve odgovornosti.

  1. Pravo hrišćanstvo ne zna za strah. To svedoče Isus i Pavle. Ovo nije pisao kukavica nego čovek koji je sedeo u zatvoru, očekujući skoru smrt. Samo Bog daje snagu (grč. dinamis = snaga, sposobnost), ljubav koja prati tu snagu, i razboritost koja čuva vernog hrišćanina od fanatizma i nestalnosti.

 

  1. Timotije ne treba da se stidi evanđelja (1,8-18)

 

„8. Ne postidi se dakle svedočanstva Gospoda našega Isusa Hrista, ni mene sužnja njegova; nego postradaj s jevanđeljem Hristovim po sili Boga,

  1. Koji nas spase i prizva[9] zvanjem svetim, ne po svojoj naredbi[10] i blagodati[11], koja nam je dana u Hristu Isusu pre vremena večnih;
  2. A sad se pokaza u dolasku Spasitelja našega Isusa Hrista, koji rakopa[12] smrt, i obasja[13] život i neraspadljivost jevanđeljem[14];
  3. Za koje[15] sam ja postavljen apostol i učitelj neznabožaca.[16]

                                                                                                (1,8-11)

  1. U originalu piše da se Timotije nije ranije postideo. Apostol ga hrabri da se nikad ne postidi svedočenja o Hristu koji je bio mnogobošcima ludost, a Jevrejima sablazan.

            Timotije ne treba da se postidi ni svog učitelja Pavla, koji je sad u zatvoru. On treba da podnosi nevolje (grč. sugkakopateo = zajedno podnositi nevolje, deliti zajedno sramotu) zbog evanđelja. Ali, samo Bog može da ohrabri vernika i dâ mu silu da te nevolje podnese.

  1. Stihovi 8-11 su jedna celina. Jedino Božja sila može čoveka da spase od greha i loših navika. Što se više potčinimo Njegovoj volji naše je spasenje sigurnije. Bog hoće da se svi ljudi spasu, zato nas poziva u besprekoran život. On to ne čini zbog naših dela.

            Spasenje verom je jedna od osnovnih činjenica evanđelja koje je Pavle propovedao naročito Jevrejima, koji su verovali da će se spasiti „delima zakona“. Božja je namera i odluka da se grešnik spase žrtvom Isusa Hrista, Njegovog Sina. On je milostiv svima i sve poziva da prime spasenje.

            Pre vremena večnih“  (grč. pro kronon aionion = pre večnih vremena) znači pre nego što je svet postojao. Bog je po svojoj mudrosti i znanju bio već tada pripreman da susretne pojavu greha. Ništa ne može da iznenadi Boga.

  1. Božje proviđenje i Njegova milost jasno su se otkrili u Isusu Hristu. Ljudi sada razumeju Božji plan spasenja po „dolasku“ (grč. epifaneia = pojava, vidljiva manifestacija) Isusa Hrista. Ovo je jedino mesto u Novom zavetu gde se reč „epifaneia“ odnosi na prvi Hristov dolazak. U svim drugim stihovima ova reč označava Njegov drugi dolazak.

            Izraz „Spasitelj“ (grč. soter = izbavitelj) se često upotrebljavala kod Grka da označi njihove bogove, vođe i vojskovođe. Isus je jedini pravi Spasitelj i vođa u oslobođenju od greha.

            Kad je Isus vaskrsnuo pokazala se sila jača od smrti. On ovu silu nudi svakome ko prihvata Njegov plan spasenja. Hristos nudi život i besmrtnost. Pavle ovde misli na fizičko vaskrsenje. Pojavu Isusa Hrista, Njegovu vest o spasenju od greha i pobedu nad smrću apostol upoređuje sa svitanjem dana i rađanjem sunca posle noći.

  1. Pavle naglašava ovu titulu zato što je on lično pozvan na ovu službu. On je zadužen da poučava mnogobošce o evanđelju, toj radosnoj vesti o spasenju u Isusu Hristu.

 

„12. Zaradi kojega uzroka i ovo stradam[17]; ali se ne stidim, jer znam kome verovah, i uveren sam da je kadar amanet moj sačuvati za dan onaj.“

                                                                                                (1,12)

  1. Apostol hrabri Timotija da radi evanđelja podnosi nevolje bez kolebanja, kao što i on to čini. Pavle je bio okrivljen za zločin prema Rimskoj imperiji. Ali, on nije klonuo zbog ove nepravde, nego je i dalje imao puno poverenje u Boga i vest koju je propovedao. On se evanđelja nije stideo, niti razočarao što su sa njim postupali kao sa običnim zločincem.

            Jedni misle da je ovaj „amanet“  o kome Pavle govori njegovo lično spasenje koje će Hristos sačuvati do dana njegovog vaskrsenja, a drugi da je to propovedanje evanđelja koje neće propasti dok se ne objavi.

            Ovaj „amanet“ će preći na Timotija, a posle njega na druge verne ljude. Crkva neće doživeti krah jer Isus živi i On će je voditi pobedonosno do kraja, do dana ponovnog Njegovog dolaska.

 

            „13. Imaj u pameti obraz zdravih reči koje si čuo od mene[18], u veri i ljubavi Hrista Isusa.

  1. Dobri amanet sačuvaj Duhom svetim koji živi u nama.“

                                                                                                (1,13.14)

  1. Grčka reč hipotipsis znači primer, uzor, model. U 1.Timotiju 1,16 se prevodi sa „ugled“. Timotije je jedan od onih na koje ima da pređe ovaj Pavlov „amanet“. Pavle njega zadužuje da verno objavi evanđelje kao što je čuo od njega. Apostol napominje da su njegove reči nadahnute kao i reči Starog zaveta i da ih se treba držati kao uzora evanđeoske istine. Ako bi Timotije učio u drugom duhu to bi bila smetnja, a ne pomoć evanđelju.
  2. Pavlova služba je završena. On je sačuvao „amanet istine“ od izvrtanja i zabluda. Ali sada delo koje je bilo njemu povereno – taj „amanet“, stavlja on na leđa Timotiju i drugima. Oni treba ubuduće da budu čuvari skupocenog evanđelja i da ga predaju dalje u ruke vernim čuvarima.

            Pavle iznosi Timotiju ovaj zadatak kao vernom sluzi evanđelja, koje mu je od Boga i ljudi povereno.

            Sveti Duh je onaj koji osposobljava ljude da ostvare zadatak propovedanja evanđelja. On je ona nevidljiva sila koja unapređuje Božju stvar i daje napredak u propovedanju evanđelja.

 

            „15. Znaš ovo da se odvratiše od mene[19] svi u Aziji, među kojima je Figel i Ermogen.

  1. A Gospod da dâ milost Onisiforovu domu; jer me mnogo puta uteši, i okova mojih ne postide se;
  2. Nego došavši u Rim potraži me još s većim staranjem i nađe.
  3. Da dâ njemu Gospod da nađe milost od Gospoda u dan onaj. I u Efesu koliko mi posluži, ti znaš dobro.“

                                                                                    (1,15-18)

  1. Apostol ovde misli na rimsku provinciju Aziju s Efesom kao glavnim gradom.

            O stanju o kome Pavle ovde piše Timotiju ništa ne znamo. On spominje neki slučaj kad je morao da podnese veliko razočarenje. Ako bi se svi njegovi saradnici uplašili od progonstva i pobegli, propalo bi ono što je on sazidao. Ali on ima poverenja u Timotija da on neće osramotiti evanđelje koje propoveda. On treba da sačuva sveti „amanet istine“ koji je primio od apostola kada se obratio.

            Nemamo nikakvih podataka o ova dva imena.  Žalosno je da se ona spominju samo kad je reč o sramnom kukavičluku. Oni nisu sačuvali „amanet istine“ koji im je poveren.

  1. Isto tako ništa ne znamo o Onesiforu, tom revnom verniku koji je bio uteha i ohrabrenje Pavlu. On se nije postideo evanđelja niti nemilosti u koju je apostol pao zbog evanđelja. Neki misle da je ovaj vernik već bio umro, jer apostol spominje samo njegov dom (4,19). On je dostojan uzor Timotiju.
  2. Možda je Onesifor bio neki ugledni vernik efeske crkve ili trgovac koji je poslovno došao u Rim. Pokušaj da vidi Pavla bio je veoma riskantan poduhvat posle požara u Rimu, jer su svi hrišćani bili sumnjivi. Ali, on je sve pokušao da vidi apostola.
  3. Pavlova je radost što će „u dan onaj“, kad greh i mrak nestanu i nevolje i beda prestanu, nastati pravi život. Tada će se snovi ovozemaljskog života ostvariti.

            Pavle dalje podseća Timotija na Onesiforovu odanu službu za Hristovu stvar, pa i za njega lično. Kao vođa u Efesu Timotije to sve vrlo dobro zna.

 

 

II  PAVLE OPISUJE IDEALNOG BOŽJEG SLUGU

(2.Timotiju 2,1-6)

 

  1. Sluga Božji kao verni učitelj (2,1.2)

 

„1. Ti dakle, sine moj, jačaj u blagodati Isusa Hrista;

  1. I što si čuo od mene pred mnogim svedocima, ono predaj vernim ljudima, koji će biti vredni[20] i druge naučiti.“

                                                                        (2,1.2)

            1-2. Niko ne može da obavlja službu za Hrista ako svakog dana ne jača u Božjoj milosti. Pavle je davao Timotiju razne savete, ne nasamo, nego je on to čuo kad je apostol govorio crkvama.

            Vođa nema dužnost samo da propoveda evanđelje vernicima i prijateljima, nego on treba i da traži sposobne mlade ljude koji će kasnije da preuzmu vođstvo crkve.

 

 

  1. Sluga Božji kao dobar vojnik (2,3.4)

 

„3. Ti dakle trpi zlo kao dobar vojnik Isusa Hrista.

  1. Jer se nikakav vojnik ne zapleće u trgovine ovoga sveta da ugodi vojvodi.“

                                                                                                (2,3.4)

            3-4. Pavle uči Timotija da hrabro podnosi zlo. Odanost, savesnost i snaga dobrog vojnika su preduslovi za jednog vernog hrišćanskog vođu. Ovakav se ne upušta u građanske poslove koji mu oduzimaju vreme i snagu. Božji sluga treba da se posveti velikom zadatku propovedanja evanđelja. Sve što traži njegovo vreme i rad treba da posluži samo jednoj svrsi – uspešnom propovedanju evanđelja. Prvi zadatak jednog Božjeg sluge je da zadovolji Isusa koji ga je pozvao u službu.

 

 

  1. Sluga Božji kao slavni pobednik (2,5)

 

„5. Ako i vojuje[21], ne dobija venca ako pravo ne vojuje.[22]

                                                                                          (2,5)

  1. Reč „atleo“ (uzimati učešće u takmičenju, u gimnastičkim igrama) služi apostolu kao upoređenje za Božje sluge.

            Ne dobija svako ko se takmiči venac pobede. Onaj koji krši pravila igre diskvalifikuje se i isključuje.

            Bez obzira na kvalitet propovedi i broj slušalaca, Božji sluga koji ne uči „zdrave reči“ (1,13) i ne propoveda o Hristovoj ljubavi,  doživljava da je sav njegov trud uzalud.

 

 

  1. Sluga Božji kao vredni radnik (2,6)

 

„6. Radin[23] koji se trudi najpre treba da okusi od roda.“

                                                                        (2,6)

  1. Grčka reč „georgos“ znači obrađivač zemlje, ratar. Od ove grčke reči je izvedeno ime Georg (Đorđe). Pavle upoređuje Božjeg slugu sa ratarom kao i prethodno sa takmičarem i vojnikom. Ratar proizvodi hranu za sebe i za druge. Ako to ne čini, on sam i ostali umreće od gladi.

            Tako isto i jedan Božji sluga treba najpre sam da stekne Božju milost pre nego što će da je deli drugima. Svetu je potreban isto tako Božji sluga kao i ratar. Ako ratar ne proizvodi hranu i Božji sluga ne propoveda evanđeoske istine, svet će da gladuje telesno i duhovno.

 

 

III  NAČIN I METODI  IZNOŠENJA ISTINE

(2.Timotiju 2,7-26)

 

  1. Vest (2,7-13)

 

„7. Razumij šta govorim; a Gospod da ti da razum u svemu.“ [24]

                                                                                    (2,7)

  1. Od stihova 3-6 Pavle je poučavao Timotija pomoću metafora. U ovom stihu apostol poziva Timotija da dobro razume ranija upoređenja. Nije dovoljno da samo znamo neke činjenice. Uvek se javljaju novi problemi za koje nema sličnosti u prošlosti. Jedan Božji sluga treba da ima pravo razumevanje u svim stvarima.

 

            „8. Opominji se Gospoda Isusa Hrista koji usta iz mrtvih, od semena Davidova, po jevanđelju mojemu[25],

  1. U kojemu trpim zlo do samih okova kao zločinac; ali se reč Božja ne veže[26].
  2. Zato trpim sve izbranih radi da i oni dobiju spasenje u Hristu Isusu sa slavom večnom.“

                                                                                    (2,8-10)

  1. Opominji se Gospoda Isusa Hrista koji usta iz mrtvih“. Ovde Pavle naglašava da je to bio čovek Isus Hristos koji je udario temelj planu spasenja. Možda apostol ovo ističe zbog lažnog učenja docetizma, koji je poricao postojanje Hristove ljudske prirode. Ovo Pavlovo tvrđenje učvršćuje evanđelje.

            Za Jevreje je Davidova linija bila sveta jer je Mesija trebalo da bude „Davidovo seme“ (Psalam 132,11; 2.Samuilova 7,12; Matej 22,41-46). Apostol i ovde naglašava Isusovu ljudsku prirodu i ispunjenje starozavetnog proročanstva.

            To što je Hristos ustao iz groba je nepobitan dokaz za Njegovo božanstvo. Nijedna druga ličnost ili religija nema ovakav natprirodni dokaz Božje intervencije.

            Pavlovo „evanđelje“ se slaže sa svim činjenicama Hristovog života, smrti i vaskrsenja. Apostolova vest se zasniva na Starom zavetu i ličnom otkrivenju.

  1. Apostol podnosi nevolje kao da je zločinac samo zbog propovedanja evanđelja.

            Božja Reč ne može da se veže. Pavle je propovedao iako je bio pod rimskom stražom (Dela 28,17-24). Možda je apostol ovde mislio i na druge propovednike kao Timotija, koji su i dalje propovedali iako je apostol bio u zatvoru.

            Iako je Martin Luter bio zatvoren u tvrđavi Wartburg, biblijska istina o opravdanju verom nije bila vezana, jer je on tamo prevodio Sveto pismo na nemački jezik za nemački narod. W. Tindal je bio mučenik zbog prevođenja Bibilje na engleski jezik. Godinu dana posle njegove smrti pojavila se prva Biblija na engleskom jeziku. To je bio njegov prevod. Božja Reč ne može da se veže.

  1. Apostol „trpi“ (grč. hipomeno = podnositi hrabro i mirno) u lancima, ali su mu duše spasene njegovim propovedanjem nagrada i uteha za nevolje i borbu.

 

            „11. Istinita je reč: ako s njim umresmo, to ćemo s njim i oživeti.

  1. Ako trpimo, s njim ćemo i carovati. Ako[27] se odrečemo, i on će se nas odreći.
  2. Ako ne verujemo, on ostaje veran; jer se sam sebe ne može odreći.“

                                                                                                            (2,11-13)

  1. Zbog navođenja ovih stihova (11-13) u ritmu, neki misle da apostol ovde navodi reči neke pesme ili izreke.

            Sve ovo što se navodi istina je. Ovde je reč o umiranju grehu. Krštenje je obred koji simbolički prikazuje pokajanje. Oživeti znači živeti duhovno, ili večni život.

  1. Ako hrabro podnosimo nevolje kao i On, doživećemo večnu slavu. Ali, ako se na razne načine odričemo Hrista, On će se nas odreći.
  2. Iako smo mi neverni (grč. apisteo = neveran, nepouzdan), Bog neće nikada ostaviti onog koji se uzda u Njega, jer je veran i pouzdan. Bog ne može po svojoj prirodi a da ne ispuni svoja obećanja (4.Mojsijeva 23,19).

            Ali, On je isto tako veran i u kažnjavanju nepokajanih kao i u nagrađivanju pravednih. Bog se nikada u ovome neće promeniti.

  1. Izbegavanje prepiranja (2,14-18)

 

„14. Ovo napominji, i posvedoči[28] pred Gospodom da se ne prepiru, koje ništa ne pomaže, nego smeta one koji slušaju.

  1. Postaraj se da se pokažeš pošten[29] pred Bogom, kao radin[30] koji se nema šta stideti, i pravo upravlja rečju istine[31].
  2. A poganih[32] praznih razgovora kloni se; jer najviše pomažu u bezbožnosti[33],
  3. I reč njihova kao živina toči[34]: među kojima[35] je Imenej i Filit,
  4. Koji u istini pogrešiše govoreći[36] da je vaskrsenje već bilo; i smetaju veru nekih.[37]

                                                                                                (2,14-18)

  1. Apostol zahteva od Timotija da „vernim ljudima“ (stih 2) i crkvama ozbiljno govori o onome što je spomenuo u stihovima 8-13. To će im pomoći da shvate svoje dužnosti i prednosti i ostave prepiranja i lažna učenja. Grčka reč za prepiranje je logomakeo, a znači boriti se rečima, a katastrefo znači okrenuti, prevrnuti. Od ove reči dolazi reč katastrofa. Spasenje ne zavisi od špekulisanja i izvrtanja reči nego od sličnosti Isusu Hristu.

            15-18. Pavle podseća Timotija da samo ozbiljan i vredan Božji sluga može dobro da predstavlja Gospoda i ispuni povereni mu zadatak.

            Istine evanđelja moraju da se ispravno tumače i objavljuju kako ih Sveto pismo, kao celina, prikazuje. Svaki stih Biblije ima svoje značenje i pravo tumačenje.

            Prazni, neozbiljni i nesveti razgovori nisu dostojni vernog hrišćanina. Oni smetaju pobožnosti i pomažu bezbožnosti. Ovakvi su razgovori kao rak-rana koja se svugde okolo širi. Grčka reč gagraina (gangrena) označava bolest koja okolo jede meso i stalno se dalje širi. Imenej se spominje u 1.Timotiju 1,20., a Filit se nigde ne spominje.

            Prva hrišćanska crkva je morala da se bori sa lažnim učiteljima koji su odbacivali vaskrsenje tela (1.Korinćanima 15,12-19). Ovakvi nisu „pravo (ispravno) upravljali rečju istine“(stih 15). Oni su na taj način rušili veru onih koji nisu sami proučavali Sveto pismo i razlikovali istinu od laži.

 

  1. Treba ostati samo na onom što Bog kaže (2,19)

 

„19. Tvrdo dakle stoji temelj Božji imajući ovaj pečat[38]: pozna[39] Gospod svoje; i: da odstupi od nepravde[40] svaki koji spominje ime Gospodnje.“

                                                                                                            (2,19)

  1. Apostol Pavle želi u ovom poslednjem pismu da ohrabri Timotija da izdrži sva iskušenja koja će doći na njega. Ljubav prema Timotiju pokrenula je apostola da mu označi siguran put kojim treba da ide ubuduće.

            Apostol skreće pažnju Timotiju da se ne pouzda u svoje saradnike, ni u vernike crkve, i da ne misli da oni moraju do kraja da ostanu verni. Pavle je već doživeo takve časove  razočarenja. Timotije treba da zna da će ne samo svet da ga progoni, nego će ga i prijatelji razočarati.

            Ali ipak postoji čvrsti temelj koji je Bog postavio. Taj temelj je nepromenljiv. On se zasniva na Božjoj prirodi i karakteru koji su objavljeni u Svetom pismu. Bog neće opozvati svoja obećanja i uskratiti svoje vođstvo i svoju pomoć.

            Sve ovo počiva na čvrstom temelju koji je: „Zna Gospod svoje“. Apostol je izgleda ovde mislio na 4.Mojsijevu 16,5 (LXX). Svi oni koji su savesno prihvatili Božja načela mogu da se oslone na Njegova načela. Niko, ni sam Sotona, ne može da ih istrgne iz Njegove ruke (Jovan 10,28). Bog je veran, a Njegovi uslovi večnog života su nepromenljivi. Niko ne treba da izgubi veru i poverenje u Boga i Njegovu Reč.

            Hrišćani su spominjali ime Gospodnje. Oni su se i nazvali po Hristu (Dela 11,26). U ono vreme spominjati ovo ime značilo je opasnost, progonstvo i uništenje.

            Posledica potpune predaje Bogu je „odstupanje“ od nepravde (grč. adikia = nepravda). Svaki pravi vernik mrzi na zlo kao i Hristos. Božji pečat neće se staviti na čelo nečistog čoveka ili žene. Bog traži potpuno posvećenje Njemu i Njegovim načelima.

  1. Plemenitost i čistota hrišćanskih načela (2,20-22)

 

„20. A u velikome domu nisu sudi samo zlatni i srebrni, nego i drveni i zemljani: i jedni za čast, a jedni za sramotu[41].

  1. Ako dakle ko očisti sebe od ovoga[42], biće sud za čast, osvećen[43], i potreban domaćinu, pripravljen[44] za svako dobro delo.“

                                                                                    (2,20.21)

  1. Pavle govori u metafori o crkvi. U domu su zlatni, srebrni, drveni i zemljani predmeti. Oni se razlikuju po svojoj vrednosti. To prikazuje karakter ljudi koji služe Bogu. Kao i ime posuđa u domu, tako i u crkvi ima vernika čija služba služi na čast. Ovakvi vernici su kao kućni predmeti načinjeni od skupocenog i čvrstog materijala i zato se ne bacaju.

            Ali, ima posuđa i predmeta u kući koji su samo privremeno u upotrebi. Kad se ovakvi polome ili postanu nepotrebni, oni se uklanjaju iz kuće.

            Pavle opominje Timotija da nisu svi vernici Hristovi koji tvrde da služe Bogu. S nekima se događa kao sa zemljanim sudovima koji za neko vreme posluže i onda moraju da se uklone. Ovakvi vernici će biti osuđeni na propast u dan suda.

  1. Apostol ovde ima u vidu stihove 14.16.17.18. i 20. Tazlika između predmeta u kući i vernika u crkvi je u tome što vernik može da se promeni i postane skupocen Bogu i crkvi, a predmeti ne mogu. On u tom slučaju postaje posvećen tj. odvojen od greha i sve sličniji Bogu. Njih može Isus tada da upotrebi kao sudove za čast.

 

„22. Beži od želja mladosti[45], a drži se pravde, vere, ljubavi, mira, sa svima koji prizivlju Gospoda od čistoga srca;“

                                                                                    (2,22)

  1. Pavle savetuje Timotija da se ne podaje „željama mladosti“ (grč. epitimiai = želje), tj. mladalačkim strastima koje se javljaju u to doba, nego da služi Gospodu čistim srcem. Takvi su oni koji su odstupili od bezakonja i sebe očistili i posvetili (stih 19).

 

  1. Treba iznositi istinu s ljubavlju i krotošću (2,23-26)

 

„23. A ludih i praznih zapitkivanja[46] kloni se znajući da rađaju svađe[47].

  1. A sluga Gospodnji ne treba da se svađa, nego da bude krotak k svima[48], poučljiv, koji nepravdu može podnositi[49],
  2. I s krotošću poučavati one koji se protive: e da bi im kako Bog[50] dao pokajanje[51] za poznanje istine[52].
  3. I da se iskopaju[53] iz zamke đavola, koji ih je ulovio žive za svoju volju[54].“

                                                                                                (2,23-26)

            23-25. Luda i prazna zapitkivanja i prepiranja ne podižu i ne izgrađuju, nego stvaraju svađe. Božji sluga ne sme da se svađa ili prepire. On treba da dâ primer vernicima kako da se ponašaju kao hrišćani. On nema vremena da se upušta u ovakva pitanja.

            Božji sluga treba strpljivo i krotko da poučava one koji ne prihvataju Hristovo učenje. Isus je govorio ozbiljno i sa autoritetom. On nije nikad zaplašivao i prisiljavao svoje slušaoce. Isus je podešavao iznošenje istine svojim slušaocima; On je privlačio ljude jer se s ljubavlju izjednačavao sa svojim slušaocima.

            Pomoću Božjeg Duha ponizni i plemeniti Božji sluga radi na pokajanju i poznanju istine, koja je jedini pravi odgovor na ljudske probleme.

  1. Ovakvi treba da se osveste i iščupaju iz Sotonine zamke, kao što alkoholičar mora da se otrezni da bi se oslobodio od ropstva pijanstva. Oni koje je Sotona „žive ulovio“ (grč. zagreo = žive uhvatiti) moraju da se osveste i istrgnu iz Sotonine zamke da bi od sada činili Božju volju.

 

 

 

IV  OPOMENA O OPASNOM DOBU KOJE TREBA DA NASTUPI

(2.Timotiju 3,1-17)

 

  1. Karakterne osobine neobraćenih (3,1-5)

 

„1. Ali ovo znaj da će u poslednje dane nastati vremena teška.“

                                                                                    (3,1)

  1. Pavle je već prorekao u 1.Timotiju 4,1-3 da će ljudi napustiti pravu veru, a ovde samo opominje Timotija na opasnosti u crkvi koje će se pojaviti već u njegovo doba. Ove pojave će ugroziti čistotu i ugled crkve sve do Hristovog ponovnog dolaska.

            U poslednje dane“. Od pojave greha na zemlji, zla koja se nabrajaju u 3,1-5 vladaju u svetu. Tako je bilo u Nojevo vreme, pa i kasnije, posle Hrista, i ta zla će se nastaviti sve do kraja vremena. Pavle govori o zlom svetu, a Jovan kaže da ceo svet leži u zlu. To znači da postojanje zla nije neki naročiti znak „poslednjeg vremena“. Ali, progresivno moralno izopačenje ljudske rase dokazuje da je čovečanstvo nesposobno da samo sebe spase. Možemo samo da očekujemo da će u „poslednje dane“ zlo postići vrhunac.

            Ne može se nikako prihvatiti tvrđenje mnogih tumača Svetog pisma da će čovek postajati sve bolji dok se najzad ceo svet ne obrati. Sveto pismo tvrdi da će zloća ljudi biti sve veća (vidi 3,13). To je pravi smisao Pavlovog izraza „u poslednje vreme“.

            Izraz „dani“[55] u grčkom je kairoi, a označava doba, periode vremena. U danima apostola Pavla se preživljava doba velikih opasnosti, zbog progonstva svetskog uticaja i otpada. Ali, apostol kaže da će „u poslednje dane“ nastati velike teškoće, iskušenja i opasnosti.

 

„2. Jer će ljudi postati samoživi, srebroljupci[56], hvališe, ponositi[57], hulnici[58], nepokorni roditeljima, neblagodarni[59], nepravedni[60], neljubavni[61],

  1. Neprimirljivi[62], opadači[63], neuzdržnici[64], besni[65], nedobroljubivi[66],
  2. Izdajnici, nagli, naduveni, koji više mare za slasti nego za Boga,
  3. Koji imaju obličje pobožnosti[67], a sile su se njezine odrekli. I ovih se kloni.[68]

                                                                                                (3,2-5)

            2-5. Koji imaju obličje pobožnosti“. To su spoljašnji znaci vere kao na primer prisustvovanje bogosluženju davanjem darova, pa i lični rad u crkvi. Po ovim karakteristikama obično ljudi smatraju sebe i druge hrišćanima. Ali, da bi neko bio pravi hrišćanin mora Božja sila da radi u njemu i iskoreni sve što je grešno u njemu.

            A sile su se njezine odrekli“. Apostol savetuje Timotija i druge crkvene vođe da budu na oprezu zbog opasnosti koje će doći na crkvu. Timotije treba crkvu javno da opomene na Sotonine lukave namere. Godinama neki vernici svojim životom i ponašanjem u crkvi, koja ih smatra ispravnim pripadnicima, ne pokazuju nikakav napredak u hrišćanskom životu. Takvi su velika smetnja napredovanju evanđelja.

 

 

  1. Opasnost od lažnih učitelja (3,6-9)

 

„6. Jer su od ovih oni koji se zavlače po kućama i robe ženice[69] koje su natovarene gresima[70] i vode ih različne želje[71],

  1. Koje se svagda uče[72], i nikad ne mogu da dođu k[73] poznanju istine.
  2. Kao što se Janije i Jamvrije protiviše Mojsiju, tako se i ovi protive istini, ljudi izopačenoga[74] uma, nevešti u veri[75].
  3. Ali neće dugo[76] napredovati; jer će njihovo bezumlje postati javno pred svima[77], kao i onih što posta.[78]

                                                                                    (3,6-9)

            6-7. Neki iz ove grupe uvlače se po kućama gde se nalaze „ženice natovarene gresima“. Pavle misli na one lakoverne žene koje nisu ozbiljne hrišćanke i koje lako padaju kao žrtve raznih zlonamernih učitelja Biblije. One su besposlene, imaju vremena i žele da zadovolje svoju radoznalost.

            Ovi lažni učitelji zavode ovakve svojom naročitom pažnjom prema njima i čine ih radoznalima. Sve ovo ne bi se događalo da su ovi vernici dobro upoznali hrišćanske istine. Želja za novostima i senzacijama nije osobina dobrih hrišćana.

            Ovakve osobe se lako prodaju svojim strastima i željama. One se prikazuju da su željne pouka, ali se svagda uče a nikako da dođu do poznanja prave istine.

  1. Ova imena ne nalaze se u Bibliji, ali se spominju u jevrejskom Targumu (V,95.96), gde se daje objašnjenje za 2.Mojsijevu 7,11. Prema ovom tumačenju to su bila dva vračara koja su podržavala Mojsijeva čudesa kad se prvi put pojavio pred faraonom.

            Kao ova dvojica, piše Pavle, i ovi lažni učitelji protive se objavljivanju istine. Apostol ih naziva ljudima izopačenog uma, čija vera ne vodi večnom životu.

  1. Štetan rad ovih lažnih učitelja neće biti dugog vremena. Oni neće imati uspeha. Ovi lažni učitelji će proći kao što su prošla ona dvojica egipatskih vračara. Ljudi će se najzad uveriti da su njihove reči i nauka nerazumni i odbaciće njihove tvrdnje.

 

 

  1. Primer apostola Pavla, Božjeg sluge (3,10-12)

 

„10. A ti si se ugledao na moju nauku, življenje, nameru[79], veru, snošenje[80], ljubav, trpljenje[81],

  1. Proterivanja[82], stradanja, kakova mi se dogodiše u Antiohiji, i u Ikoniji, i u Listri, kakova proterivanja[83] podnesoh, i od sviju me izbavi Gospod.“

                                                                                                (3,10.11)

            10-11. Apostol naglašava da Timotije poznaje njegov život koji je u suštoj suprotnosti sa životom ovih lažnih učitelja (vidi stihove 2-9). Pavlov život treba da bude podsticaj i ohrabrenje za Timotija kada Pavle nestane.

            Njegova „nauka“ (grč. didaskalia = učenje) je bila ispravna što potvrđuju njeni plodovi u Maloj Aziji, nasuprot nauke ovih lažnih učitelja. Timotiju su poznati apostolov život, vera, nevolje i progonstva u Antiohiji i Ikoniji.

            Božje lično staranje za apostola treba da bude veliko ohrabrenje za Timotija kad nastanu progonstva i nevolje. Bog nije Pavla zaštitio od iskušenja u životu kao ni Isusa, ali On pomaže da se ona pobede.

 

            „12. A i svi koji pobožno hoće da žive u Hristu Isusu, biće gonjeni.“

                                                                                    (3,12)

  1. Ne samo Božje sluge nego i svi koji slede Hrista u ovom životu mogu da očekuju nerazumevanje, zlonamernost, progonstva i nevolje.

 

 

  1. Sveto pismo je merilo nauke (3,13-17)

 

„13. A zli ljudi i varalice napredovaće na gore[84], varajući i varajući se.“

                                                                                          (3,13)

  1. To su oni koje Pavle opisuje u stihovima 2-5. Oni će biti sve gori, ali će uspeti u svom zavođenju. U svakom pokolenju ljudi nauče od svojih prethodnika da zlo čine i još se to zlo povećava, a bezakonje se umnožava (Matej 24,12). Samo Bog može da polomi lance zlih navika u životu.

            „14. Ali ti stoj[85] u tome što si naučio i što ti je povereno[86], znajući od koga si se naučio,

  1. I budući da iz malena umeš sveta pisma[87], koja te mogu umudriti[88] na spasenje u Hrista Isusa.[89]

                                                                                    (3,14.15)

  1. Timotije može uspešno da se bori protiv lažnog učenja ako se drži poruka apostola Pavla i drugih apostola. Lično iskustvo pomaže učvršćivanju evanđeoskih istina. Apostol svakako misli ovde na Sveta pisma, kojih su se držali njegova baka i majka. Jedino ona pružaju čvrst temelj i sigurnost u životu.
  2. Verni Jevreji su poučavali decu u istinama Biblije već od pete godine. U to vreme još nije postojao Novi zavet iako su već postojali neki pisani izveštaji o Hristu ili Pavlove poslanice. Svrha Svetog pisma nije toliko da se opiše Božja priroda ili iznesu istorijski događaji, nego da se ljudi upute kako mogu da budu spaseni od greha. Mnoge religije – islam, budizam, hinduizam i dr. imaju svoje „svete knjige“, ali ne mogu nikoga „umudriti za spasenje“. Samo Biblija uči čoveka kako će mu Bog oprostiti grehe i osloboditi ga grešnih navika. Čovek može da nauči hrišćansko učenje, ali to mu još ne osigurava spasenje. Ono se dobija verom u Isusa Hrista. S druge strane „i đavoli veruju“ (Jakov 2,19), ali njihova vera i znanje neće ih spasiti.

 

„16. Sve je pismo od Boga dano[90], i korisno za učenje[91], za karanje, za popravljanje, za poučavanje u pravdi,

  1. Da bude savršen čovek Božji, za svako dobro delo pripravljen[92].“

                                                                                                (3,16.17)

  1. Iako je apostol ovde imao u vidu Stari zavet, ovo njegovo tvrđenje važi i za Novi zavet. Bog nije ovlastio čoveka da pravi razliku između onoga u Svetom pismu što on misli da je od Boga nadahnuto i onoga što veruje da je samo rezultat ljudskog razuma. Sam Bog dao je, nadahnuo (grč. theopneustos = Bogom nadahnuto) Sveto pismo. Ono je životvorno jer ga je sam Bog nadahnuo; zato ono zadovoljava sve ljudske duhovne potrebe.

            Sveto pismo je jedini udžbenik koji nas uči o spasenju čoveka. Samo Bog može da omogući i pruži spasenje ljudskom rodu. Jedino Sveto pismo može da nam pokaže i ponudi plan spasenja.

            Sveto pismo nas poučava, kara (grč. elegmos = opomena, kritika, karanje), popravlja i poučava o pravdi (grč. dikaiosune = pravda, tj. pod kojim uslovima može Bog da nas opravda).

  1. Samo oni koji su odlučili da služe Bogu dozvoliće Svetom pismu da ono učini svoj blagotvorni uticaj na njima (stih 16).

 

PAVLOVI SAVETI NA RASTANKU

(2.Timotiju 4,1-22)

 

  1. Propovednik je Božji vesnik (4,1-6)

 

„1. Zaklinjem te dakle pred Bogom i Gospodom našim Isusom Hristom, koji će suditi živima i mrtvima, dolaskom njegovim i carstvom njegovim;

  1. Propovedaj reč, nastoj[93] u dobro vreme i u nevreme, pokaraj[94], zapreti, umoli sa svakim snošenjem[95] i učenjem;[96]

                                                                        (4,1.2)

  1. Apostol sada na kraju hrabri svog mladog saradnika Timotija. On ga zaklinje Bogom koji će suditi, Njegovim dolaskom i Njegovim carstvom koje će tada nastati.
  2. Propovedaj reč(grč. keruso = objaviti). Pavle navodi listu dužnosti koje Timotije treba da obavi. Na prvom mestu Božji vesnik treba da propoveda samo Božju Reč – hleb života, bez obzira da li je vreme za to pogodno ili ne. On treba da ukorava ljude za greh, ali taj ukor treba da bude zasnovan na istini Božje Reči.

Nekad je potrebno da zapreti ili da umoli i ohrabri sa svakom strpljivošću. Sluga Božji treba i da poučava ljude u Božjoj nauci.

 

            „3. Jer će doći vreme kad zdrave nauke neće slušati[97], nego će po svojim željama nakupiti sebi učitelje, kao što ih uši svrbe[98],

  1. I odvratiće uši od istine, i okrenuće se ka gatalicama.[99]

                                                                                                            (4,3.4)

  1. Apostol ovde misli na veliki otpad koji će se uskoro pojaviti u crkvi i trajati sve do Hristovog dolaska. „Zdrave nauke“ to su istine Svetog pisma. Samo „zdrava nauka“ može da pruži snagu i duhovni život hrišćaninu.

            Oni koji su odbacili „zdravu nauku“ slušaće samo ono što godi njihovim ušima, što njih interesuje i što oni žele. Ovakvi ne vole „zdravu nauku“ koja duboko prodire u ljudsku dušu. Njihova vera i pobožnost su površni i oni ne žele ono što smeta njihovom uobičajenom načinu života.

  1. Ovakvi odbijaju da prihvate Sveto pismo kao svoj jedini autoritet, merilo hrišćanskog učenja i pravila za život. „Zdrava nauka“ ili „istina“ otkrivaju Božje osobine i njegov lek protiv greha. Ali, ovakvi koriste Bibliju da bi izgradili svoje vlastite teorije u saglasnosti sa svojim željama. Navođenja iz Biblije samo prikrivaju njihove misli i želje.

 

            „5. A ti budi trezan u svačemu, trpi zlo[100], učini delo jevanđelista[101], službu svoju svrši.

  1. Jer ja se već žrtvujem, i vreme mojega odlaska nasta.“

                                                                                                            (4,5.6)

  1. Pavle hrabri Timotija da bude trezven i razborit u svemu. On mora da bude spreman i na borbu i patnje kao budući odgovorni vođa u hrišćanskoj crkvi. Treba da propoveda „zdravu nauku“ – Hristovo evanđelje, i suprotstavi se lažnim učiteljima. Jedan evanđelista propoveda samo Božju Reč, a ne senzacionalne teorije da bi privukao pažnju ljudi.
  2. Apostol Pavle neće moći više da obavlja službu; propovednik Timotije treba da nastavi, a apostol da nestane.

            Došlo je vreme da Pavle bude „žrtvovan“ (grč. spendo = proliti žrtvu pićem za žrtvu; uporedi Filibljanima 2,17). Apostol nije zbog toga žalostan. On je spreman da bude žrtva, jer je nastalo vreme njegovog „odlaska“ (grč. analisis = otpuštanje; tj. kao kad se otpušta konopac šatora koji se skida ili užeta kad se lađa otisne od obale). Pavle slikovito piše o izvršenju smrtne presude što je uskoro očekivao.

            Ova poslanica je kao neki testament apostola Pavla uručen Timotiju za celu hrišćansku crkvu.

 

  1. Nagrada vernome vesniku (4,7.8)

 

„7. Dobar rat ratovah, trku svrših, veru održah.

  1. Dalje dakle meni je[102] pripravljen venac pravde, koji će mi dati Gospod u dan onaj, pravedni sudija; ali ne samo meni, nego i svima koji se raduju njegovu dolasku.“

                                                                                    (4,7.8)

  1. Pavle je ispunio Božji plan za sebe. On je dobro ratovao. Apostol je zadovoljan da je veru koja mu je predata sačuvao. Njegov primer vernosti treba da bude podstrek za Timotija.

            Svet je za Pavla bio trkalište. On je dobro trčao i došao je do cilja.

  1. Grčka reč loipon znači ubuduće[103] (u našem prevodu dalje). Apostolu ostaje samo još nebeska nagrada, jer ga rimska vlast lišava mogućnosti da dalje propoveda evanđelje.

            Apostol upotrebljava sadašnje vreme kad govori o pripremanju svoje večne nagrade, ali on ne očekuje da dobije venac pravde u trenutku smrti. Venac (grč. stefanos ) je samo već pripravljen i on će ga dobiti „u onaj dan“ kad se Hristos pojavi. Bog je obećao večni život onome koji „dobar rat“ ratuje i tako završi svoj životni tok.

            Isus Hristos je pravedni sudija. Apostol je nepravedno osuđen od zemaljskih sudija, ali on pouzdano zna da Bog neće počiniti nikakvu grešku na njegovom sudu.

            Pavle nije očekivao da u vreme smrti odmah uđe u nebesko carstvo. Svi pravednici, živi i mrtvi, primiće večni život kao nagradu „u onaj dan“ tj. dan kad Hristos ponovo dođe.

 

 

  1. Pavlova poslednja molba i pozdravi (4,9-22)

 

“9. Postaraj se da dođeš brzo k meni;

  1. Jer me Dimas ostavi, omiljevši mu sadašnji svet, i otide u Solun; Kriskent u Galatiju, Tit u Dalmaciju; Luka je sam kod mene.
  2. Marka uzmi i dovedi ga sa sobom; jer mi je dobar za službu.
  3. A Tihika poslao sam u Efes.
  4. Kad dođeš donesi mi kabanicu[104] što sam ostavio u Troadi kod Karpa, i knjige, a osobito kožne.[105]

                                                                        (4,9-13)

            9-10. Apostol traži od Timotija da što pre dođe u Rim. On je želeo da mu u njegovim poslednjim, teškim časovima, prijatelji i saradnici budu što bliže.

            Dimas je neko vreme bio Pavlov saradnik (Kološanima 4,14; Filimonu 24). On je iz nepoznatih razloga napustio apostola; možda zbog opasnosti za sopstveni život. Želja za svetskom čašću i sigurnošću ne dozvoljava hrišćaninu da se bori u dobroj borbi vere.

            Tit je bio s apostolom dok nije bio poslat u Dalmaciju, poznatu kao rimska provincija Ilirija, na obali Jadranskog mora.

            Luka, koji je pisao treće Evanđelje i Dela apostolska bio je uski saradnik apostola Pavla. On, kao lekar, napustio je sve i ostao sa apostolom do kraja.

  1. Marko, radi koga su se nekad rastali Pavle i Varnava, pokazao se kasnije kao dobar pomagač i saradnik apostola Pavla. Kad Timotije pođe u Rim treba i njega da dovede sa sobom. Marko je bio u to vreme Timotijev pomoćnik u Maloj Aziji. On je bio sa apostolom za vreme apostolovog prvog sužanjstva u Rimu. Marko poznaje ovakvo stanje i pokazao se pouzdan i dobar za ovakvu naročitu službu.

            Posle Pavlove smrti, Marko je radio sa Petrom u Rimu (vidi: BC,vol.6,34.35). Izgleda da je Marko u ovo vreme napisao svoje evanđelje.

  1. Tihik je bio verni Pavlov saradnik u propovedanju evanđelja. On je odneo Pavlovu Poslanicu Efescima. Izgleda da je ovu poslanicu Tihik uručio lično Timotiju. On mu je i izneo stanje i hitnost Pavlovog zahteva. Tihik je trebalo da drži ovo važno polje dok Timotije i Marko budu u Rimu.
  2. Apostolu je bio potreban zimski ogrtač jer je u zatvoru bilo hladno.

            U ovom stihu upotrebljena je reč biblia, ali ovde je reč o papirusnim zavijucima na prvom mestu. Možda je apostol zahtevao da mu se pošalju svi njegovi spisi da bi mogao da se brani protiv optužbe na sudu. On je osobito zahtevao da mu pošalju pergamente, možda LXX i neke zapisane izreke Hristove, koje su kružile u narodu.

 

            “14. Aleksandar kovač mnogo mi zla učini. Da mu Gospod plati po delu njegovu.

  1. Čuvaj se i ti od njega; jer se vrlo protivi našim rečima.[106]

                                                                                                            (4,14.15)

  1. Ovde nije reč o kovaču Aleksandru iz Male Azije, koji je bio ranije već isključen. Možda je ovaj Aleksandar bio rimski građanin i kao takav optuživao apostola pred sudom.
  2. Kad Timotije dođe u Rim on treba da se čuva Aleksandra. Možda je on zadobio poverenje apostola i važio za njegovog prijatelja, ali ga se odrekao na sudu. On je izgleda pokušao da pobija Pavlove pokušaje u odbrani. On je od toga imao neke koristi, ali je tako izgubio večni život.

 

“16. U prvi moj odgovor niko ne osta sa mnom, nego me svi ostaviše[107]. Da im se ne primi!

  1. Ali Gospod bi sa mnom i dade mi pomoć[108] da se kroza me svrši[109] propovedanje, i da čuju svi neznabošci[110]; i izbavih se od usta lavovih.
  2. I Gospod će me izbaviti od svakoga zla dela[111], i sačuvaće me za carstvo svoje nebesko; kojemu slava va vek veka. Amin.”

                                                                                    (4,16-18)

  1. Apostol misli na svoje prvo saslušanje (grč. apologia = odbrana) za vreme drugog sužanjstva i izvođenja na sud u Rimu. Nema dokaza da apostol ovde misli na svoje prvo suđenje. Mnogo je verovatnije da Pavle piše o optužbi da je podsticao na uništenje Rima vatrom.

            Oni koji su mogli nešto da preduzmu i učine, oni su ostavili apostola. Luka, Tit, Kres, Kriskent i Tihik nisu mogli da pomognu Pavlu. Po ovim Pavlovim rečima izgleda da je tada bilo uglednih i uticajnih vernika u Rimu koji su mogli nešto da kažu u korist apostola. Surovo progonstvo za vreme Nerona dovodilo je u opasnost i najbliže prijatelje. Niko se nije usudio da se zauzme za apostola.

  1. Ali Bog nije nikad ostavio apostola. On mu je dao mudrost i snagu (uporedi Psalam 46,1). Apostolu je i sada bila data mogućnost da bude vesnik evanđelja, pri sasalušanju, kao nekada pred Feliksom i Agripom.

            Pavle je svojim hrabrim svedočenjem pred Rimljanima na sudu odbio napad Sotone preko mnogobožaca na hrišćanstvo. Apostolova odbrana pred Neronom nije bila neka obična stvar, to je bila njegova “dobra borba vere”.

            Duh proroštva kaže: “Pavle i Neron licem k licu! – izraz carskog lica pokazivao je sramne crte strasti koje su ga razdirale, a izraz zatvorenikovog lica svedočio je o srcu koje je u miru sa Bogom i ljudima. Dva načina vaspitanja stajala su jedan prema drugom: život neobuzdanog zadovoljenja i život potpuno žrtvovanja. Suočili su se predstavnici dva shvatanja života: sebičnost koja sve žrtvuje samo da sebe zadovolji i istrajnost u samoodricanju spremna da dâ i život za dobro drugih.” (YI,1902)

            I izbavih se od usta lavovih. Opšte je mišljenje da apostol ovde govori figurativno navodeći Psalam 22,21. On na ovaj način samo izražava veliku opasnost u kojoj se nalazio. Neki misle da on ovde naglašava veliki Sotonin gnev što nije uspeo da ućutka velikog vesnika istine.

  1. Apostol bez sumnje misli na Hristovu molitvu Očenaš u kojoj se kaže: “Izbavi nas od zla”. Pavle ovim rečima izražava svoje poverenje u Boga koji se brzo nalazi u časovima nevolje. Zato apostol nema nikakvog straha od zlih poduhvata protiv njega i Božje istine koje Sotona planira. Apostol zna da njegov život neće još dugo potrajati, ali mu je večni život osiguran. Bog će ga sačuvati za Njegovo carstvo.

 

            “19. Pozdravi Priskilu i Akilu, i Onisiforov dom.

  1. Erast osta u Korintu. A Trofima ostavih u Miletu bolesna.”

                                                                                    (4,19.20)

  1. Porodica Priskile i Akile bila je ranije u Rimu, ali ona se već bila vratila u Efes, gde su tada radili. Onisiforov dom pominje apostol u 1,16-18.
  2. To što Pavle spominje Erasta (vidi: Dela 19,22), time on hoće da kaže da je na putu za Rim iz Troje prošao kroz Korint.

            Trofim koji je bio iz Efesa (vidi: Dela 21,29) bio je sa apostolom kad je putovao iz Makedonije preko Mileta u Jerusalim.

 

“21. Postaraj se[112] da dođeš pre zime. Pozdravlja te Euvul, i Pud, i Lin, i Klaudija, i braća sva.

  1. Gospod Isus Hristos[113] sa duhom tvojim. Blagodat s vama. Amin.”

                                                                                                            (4,21.22)

 

  1. Zimi nisu plovile lađe, te se nije moglo putovati. Zato Timotije nije trebalo da okleva s polaskom.

            Ništa nam nije poznato o spomenutim vernicima.

            Prema predanju, Lin je bio prvi biskup u Rimu.

 

  1. Apostol na kraju želi da sam Gospod osnaži duh Timotijev.

            Reči “blagodat sa vama” otkrivaju da se ovaj pozdrav odnosi i na celu crkvu u Efesu.

 

 

[1] „poslan da navješćuje obećani život“ (Stvarnost)

[2] „ljubljenom“ (Stvarnost)

[3] „kome su praroditelji moji služili“ (Bakotić)

[4] „sjećam se (tebe) u svojim molitvama“ (Stvarnost)

[5] „Jer se sećam tvoje nelicemerne vere“ (Stefanović)

[6] „raspiri“ (Stefanović)

[7] „koju si mojim rukopoloženjem primio“ (Bakotić)

[8] „razboritosti“ (Stef.)

[9] „pozvao“ (Stvarnost)

[10] „odluci“ (Stef.)

[11] „milosti“ (Bak.)

[12] „uništi“ (Bak.)

[13] „obznani“ (S)

[14] „radosnom vešću“ (S)

[15] „Za ovo evanđelje“ (Bak.)

[16] „sa dužnošću da učim pagance“ (Bak.)

[17] „trpim“ (S)

[18] „za primer zdrave nauke uzmi to što si čuo od mene“ (Stef.)

[19] „ostaviše me“ (S)

[20] „sposobni“ (S)

[21] „ako se tko natječe“ (S)

[22] „ako se propisno ne natječe“ (S)

[23]“ratar” (S)

[24] „Uostalom, Gospod će ti dati pravo razumevanje svega“ (S)

[25] „Tako to uči moja radosna vijest“ (S)

[26] „nije vezana“ (Bak.)

[27] „Ga“ (S)

[28] „zaklinji ih“ (Stef.)

[29] „valjan“ (Stef.)

[30] „radnik“ (S)

[31] „koji valjano propovijeda istinu“ (S)

[32] „nesvetih“ (Šarić)

[33] „jer će takvi ljudi biti sve bezbožniji“ (Stef.)

[34] „njihova će riječ izjedati oko sebe kao rak rana“ (S)

[35] „među takvim“ (Bak.)

[36] „Koji odstupiše od istine govoreći“ (Šarić)

[37] „i time u nekima ruše veru“ (S)

[38] „Ali čvrsto stoji temelj koji je Bog postavio, on nosi ovaj pečat“ (S)

[39] „zna“ (Bak.)

[40] „greha“ (Stef.)

[41] „za prostu upotrebu“ (Bak.)

[42] „koji se drži čist od ovakvih stvari“ (Bak.)

[43] „posvećen“ (S)

[44] „prikladan“ (S)

[45] „mladalačkih strasti“ (S)

[46] „prepiranja“ (Stef.)

[47] „od njih dolaze svađe“ (Bak.)

[48] „susretljiv“ (Bak.)

[49] „sposoban poučiti i pretrpeti“ (S)

[50] „da bi im“ (Bak.)

[51] „da se pokaju“ (Bak.)

[52] „pa da dođu do poznanja istine“ (Bak.)

[53] „da se osveste i izvuku“ (Stef.)

[54] „koji ih žive drži u ropstvu da vrše njegovu volju“ (S)

[55] „vremena“ (S; Stefanović)

[56] „lakomi“ (Bak.)

[57] „oholi“ (S)

[58] „psovači“ (S)

[59] „nezahvalni“ (S)

[60] „bezvernici“ (S); „bezbožni“ (Stef.)

[61] „bez ljubavi“ (Stef.; Stvarnost)

[62] „nepomirljivi“ (S)

[63] „klevetnici“ (S)

[64] „razuzdani“ (Stef.; Stvarnost)

[65] „nepitomi“ (S)

[66] „ismevači onih koji su dobri“ (RV)

[67] „koji će imati izgled pobožnosti“ (Bak.)

[68] „Kloni se takvih“ (Bak.)

[69] „Njima pripadaju oni koji se uvlače u kuće i za se pridobijaju ženice“ (S)

[70] „sulude“ (RV)

[71] „svakovrsne strasti“ (S)

[72] „koje uvek uče“ (S)

[73] „do“ (Bak.)

[74] „pokvarenoga“ (Bak)

[75] „neutvrđeni u vjeri“ (Šarić)

[76] „dalje“ (Šarić)

[77] „biti potpuno jasno svima“ (S)

[78] „kako je bilo i one dvojice“ (S)

[79] „i znaš moje namere“ (Bak.)

[80] „podnošenje“ (RV)

[81] „postojanost“ (S)

[82] „Progonstva“ (Šarić)

[83] „gonjenja“ (Stef.)

[84] „biće sve gori“ (RV)

[85] „ostani“ (S)

[86] „i što si s verom primio“ (Stef.)

[87] „znaš Sveto pismo“ (Stef.)

[88] „učiniti mudrim“ (S)

[89] „po veri koja je u Isusu Hristu“ (Bak.)

[90] „Celo je pismo od Boga nadahnuto“ (Bak.)

[91] „za pouku“ (S)

[92] „spreman“ (Šarić)

[93] „oko toga“ (Šarić)

[94] „ukoravaj“ (Bak.)

[95] „opominji u svoj strpljivosti“ (S)

[96] „i poučavaj“ (Bak.)

[97] „podnositi“ (Stef.)

[98] „da ugode svojim ušima“ (Bak.)

[99] „bajkama“ (S); „pričama“ (Stef.)

[100] „trpi“ (Stef.)

[101] „vrši delo evanđelja“ (Bak.)

[102] „Meni je već“ (Bak.)

[103] „već“ (Bak.)

[104] „ogrtač“ (Bak.)

[105] „pergamentne“ (Stef.)

[106] „našem propovedanju“ (S)

[107] „Za prve moje odbrane nitko mi nije pritekao u pomoć, štaviše, svi su me ostavili“ (S)

[108] „snagu“ (Bak.)

[109] „raširi“ (Stef.)

[110] „narodi“ (Stef.)

[111] „opakog pothvata“ (S)

[112] „Požuri“ (S)

[113] „neka bude“ (S)

👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg