SADRŽAJ
U proteklih tridesetak godina, naše društvo je uveliko umanjilo vrednost ljubavi, braka i doma.
Čarls Svindol je opisao naš nemarni, ako ne i bezbožni, stav prema ljubavi, braku i domu kroz reči jedne žene koja je želela da se uda za četiri muškarca.
„Najpre je želela da se uda za bankara. Zatim se nadala da će se udati za glumca. Potom je želela da se uda za propovednika. Na kraju, želela je da se uda za vlasnika pogrebnog doma.
Kada su je pitali zašto baš tim redom, rekla je: ‘Prvi zbog novca, drugi da se hvalim, treći da se spremim i četvrti da me isprati!’“ (Swindoll, Tale of the Tardy Ox, 364.)
Iako mnogi žele kulturu bez odgovornosti i posvećenosti, ljubav i brak nisu umrli. Kao što smo videli u našem proučavanju Knjige o Ruti, mnoge okolnosti izazivaju probleme u domu.
Neki napuštaju svoje obaveze, dok drugi ostaju u zajednici iz dužnosti, ali doživljavaju gorčinu i prazninu. U međuvremenu, neki doživljavaju ispunjenost zbog svog stava prema nevoljama.
U drugom poglavlju videli smo četiri kamena temeljca za trajnu zajednicu: vera u Boga, moralni život, međusobno poštovanje i ljubav koja iskupljuje.
Na početku trećeg poglavlja brzo shvatamo da je ljubav u potpunosti procvetala. Možete je videti u njihovim delima i čuti u njihovim rečima. Iako možda ne možemo u potpunosti da definišemo ljubav, sasvim sigurno je prepoznajemo kada je vidimo.
Onaj deo nas koji žudi da bude voljen oživljava kada svedočimo ljubavi u njenoj nevinosti i čistoti. Samo oni otvrdnuli i ogorčeni mogu ostati nedirnuti iskrenom ljubavlju.
Da, ljubav je moguća za vas i kroz vas ako shvatite ovu jednostavnu istinu: ljubav je delo volje, a ne emocija.
Odlomak koji sledi rasvetljava tu istinu.
Ruta 3 je prekrasan portret ljudske ljubavi. Iako možemo osećati ljubav, stubovi prave ljubavi su akcija i dela volje.
U ovoj priči o pravoj ljubavi nalazimo i parabolu o božanskoj ljubavi.
I. Portret ljudske ljubavi
U ovoj ljubavnoj priči postoje tri ključne scene.
A. Scena 1: Majka provodadžija (3,1-5)
Nojemina je već dugo pažljivo posmatrala situaciju u kojoj se njena snaha Ruta nalazila. Kao iskusna žena koja je prošla kroz mnoge životne izazove, razumela je zakone i običaje svoga naroda, znala je šta znači biti udovica i kako funkcioniše sistem otkupa i ženidbe u Izraelu.
Videla je kako se Voz ponaša prema Ruti – s poštovanjem, blagošću i neskrivenim interesovanjem. Znala je da između njih postoji nešto više od puke ljubaznosti, ali da se Ruta, skromna i nenametljiva, neće usuditi da napravi prvi korak. Zato Nojemina odlučuje da preuzme inicijativu.
Te večeri, dok su sedile u tišini svoga doma, Nojemina je tiho progovorila: „Ćeri moja, zar ne bih trebala da ti potražim dom, da ti bude dobro?“ Ruta ju je pažljivo pogledala.
Osećala je zahvalnost i privrženost prema ovoj ženi koja joj je postala kao majka, ali nije još mogla da sagleda šta tačno Nojemina namerava. Onda je starija žena nastavila: „Voz, s kojim si radila, naš je rođak. Noćas će prebirati ječam na gumnu. Ovo je trenutak za tebe.“
Nojemina je dala Ruti dva ključna saveta. Prvi je bio da se dotera. Rekla joj je: „Okupaj se, namaži se mirisima i obuci svoju najbolju odeću.“ Ovaj savet nije bio samo pitanje spoljašnjeg izgleda – značio je mnogo više.
Ruta je još uvek nosila odeću udovičke žalosti, znak njenog tugovanja za pokojnim mužem. Nojemina je znala da Ruta mora simbolično zatvoriti jedno poglavlje svog života da bi mogla započeti novo. Nije bilo lako pustiti prošlost, ali da bi krenula dalje, Ruta je morala da pokaže da je spremna za novi početak.
Drugi savet bio je delikatan, ali od presudnog značaja. „Kada Voz legne posle posla i kada vidiš gde je legao da spava, priđi, otkrij mu noge i lezi tamo. On će ti reći šta da učiniš.“
Ovo je bio hrabar čin, ali ne nepristojan – bio je to način na koji bi žena mogla da izrazi svoju spremnost za brak u tom vremenu i kulturi. Ruta je mogla da odbije, mogla je da posumnja, ali nije. Nije bilo ni reči pobune ili sumnje u njenom odgovoru. „Sve što mi kažeš, učiniću“, rekla je ponizno, ali odlučno.
Ova scena otkriva nešto duboko i snažno – odnos poverenja i ljubavi između dve žene. Nojemina, iako više nije imala muža ni sinove, nije izgubila svoju mudrost i sposobnost da prepozna priliku za bolji život svoje snahe.
Ruta, s druge strane, pokazuje veru i poslušnost, ne iz slepog pokoravanja, već iz dubokog poverenja u Nojeminu. Njihova veza nije bila samo veza svekrve i snahe; bila je to veza dve žene koje su postale porodica iz ljubavi i odanosti, a ne iz krvi.
Njihova priča je podsetnik na to kako Bog koristi odnose među ljudima da bi vodio njihove sudbine. Ruta nije mogla znati šta je čeka, ali je verovala. A Nojemina, vođena mudrošću i brigom, usmerila ju je ka budućnosti ispunjenoj nadom.
B. Scena 2: Susret u ponoć (3,6-13)
Ruta odlazi na gumno, gde se vrši žito, sledeći savet svoje svekrve Nojemine. Iako na prvi pogled ovo možda ne zvuči kao romantično mesto, u tom kontekstu to je bilo značajno i simbolično mesto. Gumno je predstavljalo blagostanje, obilje i Božiju providnost, a ujedno je bilo i prostor gde su se donosile važne odluke.
Uobičajena praksa (3,6-7)
Ruta je postupila prema uobičajenoj tradiciji tog vremena. Nije bilo ničeg nemoralnog u ovom običaju – bio je to način na koji je žena pokazivala interesovanje za brak.
Prema Nojemininim uputstvima, Ruta je sačekala da Voz završi svoj posao, jede i pije, a zatim legne da spava pored stega žita.
Kada se smračilo i sve utihnulo, ona je prišla tiho, otkrila kraj njegovog pokrivača i legla kod njegovih nogu.
Ovim gestom je pokazala svoju poniznost, ali i spremnost da se pokori Božijem planu za njen život.
Neuobičajena prosidba (3,8-9)
U ponoć, Voz se iznenada probudio i, u iznenađenju, primetio Rutu kod svojih nogu. To je bio neobičan prizor, ali on je brzo razumeo njenu nameru. Ruta mu tada upućuje dvostruku prosidbu:
„Raširi krilo svoje na sluškinju svoju.“ – Ovaj izraz simbolizuje brak i zaštitu. Ruta, time što traži da Voz raširi svoje krilo nad njom, zapravo izražava želju da on postane njen muž.
U drevnim kulturama, čin pokrivanja nečega svojim ogrtačem predstavljao je čin zaštite i brige, slično načinu na koji Bog širi svoje krilo nad svojim narodom.
„Jer si mi osvetnik.“ – Ruta ovde poziva na drevni zakon o otkupiteljima (goel). Prema Mojsijevom zakonu, bliski rođak preminulog supruga imao je odgovornost da oženi udovicu i održi porodicu živom. Ruta time ne samo da izražava svoju želju, već i podseća Voza na njegovu dužnost prema njoj.
Neobično obećanje (3,10-11)
Voz je bio duboko dirnut Rutinom hrabrošću i vrlinom. Umesto da je odbaci ili se oseća neprijatno, on je prepoznaje kao čestitu i vrlinsku ženu. Njegove reči svedoče o njegovoj blagosti, ali i o njegovom osećaju odgovornosti:
„Blagoslovena da si od Gospoda, kćeri moja! Tvoja poslednja milost bolja je od prve, jer nisi trčala za mladima, bilo siromašnima bilo bogatima.“
„Ne boj se! Učiniću za tebe sve što si zatražila, jer svi u mom narodu znaju da si vredna žena.“
Voz ovde ne samo da pristaje na njen zahtev, već ističe da je Ruta poznata po svojoj vrednosti i čestitosti. Njegove reči ukazuju na to da se on divi njenom karakteru i da joj ne pristupa iz sažaljenja, već iz poštovanja i ljubavi.
Neuobičajen problem (3,12-13)
Iako je Voz spreman da preuzme ulogu otkupitelja, postoji jedan problem – postoji još bliži rođak koji po zakonu ima prvo pravo da otkupi Rutu. Ovo stvara neizvesnost, ali Voz ostaje veran pravdi i redu:
„Istina je da sam ja otkupitelj, ali postoji bliži otkupitelj od mene.“
„Ostani ovde noćas. Ako on želi da te otkupi – dobro, neka te otkupi. Ali ako ne želi, ja ću te otkupiti, tako mi Gospoda! Ostani ovde do jutra.“
Ovim rečima Voz pokazuje svoju posvećenost, ali i poštovanje prema Božijem zakonu.
On nije spreman da prekrši propise kako bi odmah dobio Rutu, već želi da sve bude učinjeno na ispravan način.
Time pokazuje da je ne samo bogat i moćan čovek, već i čestit i pravedan.
Ova scena je prelomni trenutak u priči o Ruti. Njena vera i hrabrost susreću se sa Vozovom pravednošću i zaštitničkim duhom. Iako postoje prepreke, jasno je da Božija providnost vodi njihove korake.
Ruta nije samo žena koja traži sigurnost, već i primer žene koja aktivno učestvuje u Božijem planu, dok Voz pokazuje kako izgleda čovek od integriteta koji se drži pravde i milosti.
C. Scena 3: Čovek u misiji (3,14-18)
Vozove akcije kao pokazatelj njegove plemenitosti i odgovornosti
Voz, kao ključni lik u priči o Ruti, ističe se svojim postupcima koji odražavaju njegovu moralnu čvrstinu, osećaj odgovornosti i brižnost prema drugima.
Njegove akcije u trećem poglavlju Knjige o Ruti ne samo da pokazuju njegov karakter, već i potvrđuju njegovu ozbiljnu nameru da zaštiti i podrži Rutu i Nojeminu. Ove dve ključne radnje ilustruju njegov integritet i ljubav.
1. Zaštita Rutine reputacije (Ruta 3,14)
„I ležala je kod njegovih nogu do jutra. Potom je ustala pre nego što bi iko mogao da prepozna drugoga, jer je Voz rekao: ‘Neka se ne zna da je žena došla na gumno.’“ (Ruta 3,14)
Vozova prva reakcija nakon što je Ruta došla kod njega na gumno bila je usmerena na očuvanje njene časti. Ovo je značajan čin iz više razloga:
Izbegavanje sumnje i glasina – Voz je bio svestan da bi Rutino prisustvo na gumnu tokom noći moglo izazvati negativne priče među ljudima. U tadašnjem društvu, ženska čast bila je izuzetno važna, i bilo kakva senka sumnje mogla bi ugroziti Rutinu budućnost.
Zaštita njene reputacije čak i pre formalnog braka – Voz ne želi da Ruta bude dovedena u situaciju u kojoj bi njen moral bio doveden u pitanje, čak i ako između njih nije bilo ničega neprimerenog.
Njegova plemenitost i pažljivost – Ovaj postupak pokazuje da Voz nije samo zainteresovan za Rutu iz ličnih pobuda, već i da želi da se ona ne suoči s potencijalnim negativnim posledicama. Time dokazuje da je odgovoran i mudar čovek, koji stavlja Rutinu dobrobit ispred svojih interesa.
Ovo je u snažnom kontrastu sa nekim drugim muškarcima u Starom zavetu koji nisu marili za žensku čast ili su zloupotrebljavali svoju moć. Voz se ovde pokazuje kao čovek vrhunskog integriteta, dostojan Rutine naklonosti i poverenja.
2. Plaćanje miraza Nojemini (Ruta 3,15-17)
„I reče: ‘Daj ogrtač koji nosiš, i drži ga.’ Kad ga je ona držala, izmerio joj je šest merica ječma i stavio na nju. Potom je ona otišla u grad… I reče: ‘Ne idi praznih ruku k svojoj svekrvi.’“ (Ruta 3,15-17)
Druga ključna akcija koju Voz preduzima jeste davanje šest merica ječma Ruti kako bi ga odnela Nojemini. Ovo deluje kao jednostavan čin velikodušnosti, ali ima dublje značenje:
Simbol ozbiljnih namera – Davanje ječma je znak da Voz ozbiljno razmatra svoju ulogu kao otkupitelj (goel), tj. onaj koji će preuzeti odgovornost za Rutu i njenu porodicu.
Briga za Nojeminu – Iako se njegov odnos gradi sa Rutom, Voz pokazuje da shvata da Rutin život nije odvojen od Nojemine. Time indirektno pokazuje i poštovanje prema porodici i običajima.
Priprema za zvanične korake – U tadašnjoj kulturi, davanje darova pre braka bilo je način da se potvrdi ozbiljnost namera. Ovaj čin može se posmatrati kao neka vrsta „vereničkog dara“, koji prethodi formalnom dogovoru o otkupu imanja i braku.
Zanimljivo je primetiti da u ovom delu priče Ruta ne odlazi praznih ruku, što može imati i simbolično značenje. Kada je prvi put došla u Judeju sa Nojeminom, bila je siromašna i zavisna od tuđe milosti.
Sada, kroz Vozovu dobrotu, ona odlazi sa bogatstvom koje nagoveštava bolju budućnost.
Ljubav, poštovanje i odgovornost
Voz svojim postupcima pokazuje ključne osobine koje ga čine idealnim zaštitnikom i mužem za Rutu:
Moralna ispravnost – Nije iskorišćavao situaciju u kojoj se Ruta našla, već je postupao mudro i čestito.
Briga za Rutinu budućnost – Vodio je računa ne samo o trenutnoj situaciji, već i o dugoročnim posledicama.
Poštovanje tradicije – Nije se zaleteo u odluke, već je želeo da ih sprovede na pravi način, u skladu sa običajima.
Njegova dela su primer kako prava ljubav nije samo osećaj, već i čin odgovornosti i posvećenosti drugoj osobi. Ruta nije bila ostavljena da sama rešava svoje probleme – Voz je preduzeo konkretne korake kako bi je zaštitio i osigurao njenu budućnost. Na taj način, on nije samo spasitelj jedne žene, već i primer pravog vođe i čoveka vere.
II. Stubovi prave ljubavi
Evo detaljne razrade četiri stuba prave ljubavi naglašenih u trećem poglavlju Knjige o Ruti:
Četiri stuba prave ljubavi u priči o Ruti (Ruta 3)
Priča o Ruti i Vozu nije samo priča o romantičnoj ljubavi, već i o nesebičnoj, požrtvovanoj i posvećenoj ljubavi između različitih ljudi.
Kroz različite odnose – između Nojemine i Rute, Rute i Voza, te Voza i Rute – prikazani su ključni aspekti prave ljubavi: staranje, poverenje, rizik i posvećenost.
Ovi stubovi zajedno čine temelj veze koja se ne zasniva samo na osećanjima, već i na delima.
1. Nojeminina ljubav prema Ruti – Staranje (Ruta 3,1)
„I Nojemina, njena svekrva, reče joj: ‘Kćeri moja, zar ne bih trebalo da potražim dom za tebe, da ti bude dobro?’“ (Ruta 3,1)
Nojemina je simbol majčinske ljubavi i nesebične brige. Iako je i sama u teškoj situaciji – udovica bez sigurnosti – ona ne razmišlja samo o sebi, već prvenstveno o Ruti. Njena ljubav se izražava kroz konkretne postupke brige:
Briga za Rutinu budućnost – Nojemina prepoznaje da Ruta ne može ostati u nesigurnom položaju i predlaže joj način da osigura svoju budućnost kroz brak sa Vozom.
Mudrost i iskustvo – Nojemina koristi svoje životno iskustvo kako bi savetovala Rutu šta da radi. Njena uloga podseća na mentora koji vodi mlađu osobu kroz složene životne odluke.
Nesebičnost – Iako je Ruta mogla ostati uz Nojeminu i tako je podržavati, Nojemina razmišlja o Rutinoj sreći i budućnosti, čak i ako to znači da će je možda izgubiti.
Ovo pokazuje da prava ljubav uključuje aktivno staranje i nesebičnu želju za dobrobit voljene osobe.
2. Rutina ljubav prema Nojemini – Poverenje (Ruta 3,5)
„A ona joj reče: ‘Učiniću sve što si mi rekla.’“ (Ruta 3,5)
Rutina ljubav prema Nojemini nije samo izražena kroz reči, već i kroz duboko poverenje i spremnost da je posluša. Ova odluka nije bila laka, ali Ruta pokazuje:
Spremnost da prati savet – Iako je plan koji joj Nojemina predlaže neuobičajen i potencijalno rizičan, Ruta mu pristupa sa poverenjem i poslušnošću.
Odraz vernosti – Ruta je već ranije pokazala svoju lojalnost Nojemini tako što je odlučila da ostane s njom umesto da se vrati u svoj narod (Ruta 1,16-17). Sada to poverenje raste i manifestuje se u njenim delima.
Poverenje nad strahom – Mogla je odbiti Nojeminin predlog iz straha od ishoda, ali umesto toga, pokazuje da veruje da Nojemina zna šta je najbolje.
Ovo nas uči da ljubav često uključuje poverenje i poslušnost prema onima koji nas vole i žele nam dobro.
3. Rutina ljubav prema Vozu – Rizik (Ruta 3,8-9)
„A kad je bilo ponoć, čovek se trže, i, gle, žena ležaše kod njegovih nogu. I reče: ‘Ko si ti?’ A ona odgovori: ‘Ja sam Ruta, tvoja sluškinja. Raširi skut svoj na svoju sluškinju, jer si ti otkupitelj.’“ (Ruta 3,8-9)
Rutina ljubav prema Vozu uključuje rizičan čin – odlazak na gumno noću i traženje od Voza da je zaštiti i otkupi. Ovaj čin nosi dva ključna rizika:
Rizik po reputaciju
Odlazak na gumno usred noći mogao je izazvati pogrešne pretpostavke među ljudima, ugrožavajući njenu čast.
Žene u to vreme nisu imale mnogo načina da povrate izgubljenu reputaciju ako bi bile optužene za nešto nečasno.
Njena hrabrost pokazuje da je bila spremna staviti svoj ugled na kocku zbog ljubavi i budućnosti.
Rizik od odbacivanja
Ruta nije znala kako će Voz reagovati – mogao je da je odbije, da je javno osramoti ili da se ne oseća obaveznim da je oženi.
Voz je bio pošten čovek, ali postojala je mogućnost da nije želeo da se veže za nju.
Ruta je ipak preuzela rizik, jer je verovala u Voza i njegov karakter.
Ovaj aspekt priče pokazuje da prava ljubav ponekad zahteva hrabrost i preuzimanje rizika, čak i kada ishod nije siguran.
4. Vozova ljubav prema Ruti – Posvećenost (Ruta 3,11)
„A sada, kćeri moja, ne boj se. Učiniću za tebe sve što kažeš, jer svi u mom narodu znaju da si vrsna žena.“ (Ruta 3,11)
Vozova ljubav prema Ruti izražava se kroz njegovu posvećenost i odlučnost da se pobrine za nju na ispravan način. Njegova reakcija na Rutinu molbu pokazuje nekoliko ključnih osobina:
Sigurnost i zaštita – Umesto da iskoristi situaciju, Voz je umiruje i obećava joj da će učiniti ono što je ispravno.
Poštovanje – On ne gleda na Rutu samo kao na siromašnu udovicu, već kao na „vrsnu ženu“ (izražaj koji se u hebrejskom koristi i za jaku, poštovanu ženu poput one opisane u Pričama Solomunovim 31).
Odgovornost – Iako je voljan da preuzme ulogu otkupitelja, on najpre proverava da li postoji neko ko ima prvenstvo u tom pravu (Ruta 3,12-13). Time pokazuje da poštuje zakon i tradiciju.
Vozova ljubav nije samo emotivna ili trenutna – ona je odgovorna, postojana i vođena ispravnim postupcima.
Ljubav zasnovana na delima, a ne samo osećanjima
Ova četiri stuba ljubavi – staranje, poverenje, rizik i posvećenost – ukazuju na to da prava ljubav nije samo osećaj, već konkretna dela koja dokazuju iskrenost i posvećenost.
Nojeminina ljubav nas uči da prava ljubav uključuje brigu i nesebičnu želju za dobrobit voljene osobe.
Rutina ljubav prema Nojemini pokazuje da ljubav često zahteva poverenje i poslušnost onima koji nas vole.
Rutina ljubav prema Vozu podseća da prava ljubav ponekad zahteva hrabrost i preuzimanje rizika.
Vozova ljubav prema Ruti ilustruje da ljubav nije samo emocija, već i odgovornost i posvećenost.
Ovo je model ljubavi koji nadilazi vreme i kulturu, pokazujući da istinska ljubav uvek uključuje delanje, žrtvu i hrabrost.
III. Parabola o božanskoj ljubavi
Simbolika Božjeg plana otkupljenja u priči o Ruti
Priča o Ruti nije samo istorijski zapis o ljubavi i odanosti, već i duboka biblijska slika Božjeg plana otkupljenja. Ključni likovi – Nojemina, Ruta i Voz – mogu se posmatrati kao simboli Boga Oca, izgubljenog grešnika i Isusa Hrista, pri čemu cela priča odražava evanđeosku poruku spasenja.
1. Nojemina – Roditelj koji voli (Bog Otac)
„Kćeri moja, zar ne bih trebalo da potražim dom za tebe, da ti bude dobro?“ (Ruta 3,1)
Nojemina u ovoj priči može predstavljati Boga Oca, koji sa ljubavlju čezne da njegovo dete bude spašeno i pronađe mir:
Nojemina brine za Rutu – Isto kao što Bog traži izgubljene i želi ih dovesti do spasenja (Luka 19,10: „Jer je Sin Čovečiji došao da potraži i spase ono što je izgubljeno.“).
Ona planira način na koji će Ruta biti otkupljena – Slično tome, Bog je od početka imao plan spasenja kroz Isusa Hrista (Efescima 1,4-5).
Vodi je do otkupitelja – Kao što Bog vodi ljude ka Isusu, jedinom Spasitelju.
Nojeminina uloga u ovoj priči podseća na Božju milostivu ruku koja upravlja životima onih koji mu veruju.
2. Ruta – Izgubljeni grešnik koji traži otkupljenje
„Ja sam Ruta, tvoja sluškinja. Raširi skut svoj na svoju sluškinju, jer si ti otkupitelj.“ (Ruta 3,9)
Ruta simbolizuje izgubljenog grešnika koji ne može sam da se spasi, već treba Božju blagodat i otkupljenje.
Ruta je došla iz Moava, paganske zemlje – Grešnik je odvojen od Boga (Efescima 2,12: „Bili ste u to vreme bez Hrista, otuđeni od izraelskog građanstva… i bez nade i bez Boga na svetu.“).
Ona je siromašna i bespomoćna – Grešnici sami nemaju snagu da se otkupe i spasu (Rimljanima 3,23: „Jer svi sagrešiše i lišeni su Božje slave.“).
Ona se oslanja na blagodat – Ruta ne može da zahteva otkupljenje, već samo da traži i primi ga. Tako i grešnik ne može zaslužiti spasenje, već ga prima po milosti (Efescima 2,8: „Jer ste blagodaću spaseni, kroz veru, i to nije od vas, dar je Božji.“).
Ona donosi odluku da ode kod Voza – Grešnik mora doneti odluku da odgovori na Božiji poziv na spasenje.
Ruta simbolizuje one koji dolaze Hristu u veri i poniznosti, tražeći spasenje.
3. Voz – Gospod Isus Hristos, otkupitelj
„Ne boj se. Učiniću za tebe sve što kažeš, jer svi u mom narodu znaju da si vrsna žena.“ (Ruta 3,11)
Voz je jasna slika Isusa Hrista kao Otkupitelja (Goel) koji je dostojan i voljan da spase:
Voz je dostojan da otkupi
On je bliski srodnik – U Starom zavetu, otkupitelj mora biti bliski rođak (Levitski zakon 25,25). Isus je postao čovek da bi bio naš bliski rođak (Jovan 1,14: „I Reč postade telo i nastani se među nama.“).
On ispunjava zakon – Isus nije došao da ukine zakon, već da ga ispuni (Matej 5,17). Voz ne koristi svoju moć da zloupotrebi Rutu, već poštuje zakonski red otkupa.
Voz je voljan da otkupi
On prihvata Rutu – Isus prima grešnike koji dođu k njemu (Jovan 6,37: „Ko god dođe k meni, neću ga izbaciti napolje.“).
On osigurava njenu budućnost – Isus ne samo da spašava, već i obezbeđuje večni život za one koji mu veruju (Jovan 10,28).
On plaća cenu otkupa – Otkup nije besplatan. Voz plaća cenu za Rutu, kao što je Isus platio cenu za naše spasenje svojom krvlju (1. Petrova 1,18-19: „Jer znate da niste otkupljeni prolaznim srebrom ili zlatom… nego dragocenom krvlju Hrista, kao bezgrešnog i čistog Jagnjeta.“).
Voz je savršen slika Hrista, koji je i dostojan i voljan da spase sve koji dođu k njemu.
Božji plan otkupljenja kroz priču o Ruti
Priča o Ruti je više od obične istorijske priče – ona je proročanska slika spasenja kroz Isusa Hrista.
Nojemina (Bog Otac) – Sa ljubavlju vodi Rutu ka otkupitelju, kao što Bog vodi izgubljene grešnike ka Hristu.
Ruta (grešnik) – Ne može sama sebe spasiti, ali odgovara na poziv otkupljenja sa verom i poniznošću.
Voz (Isus Hristos) – On je dostojan i voljan da otkupi, plaćajući cenu da bi spasio one koji dođu k njemu.
Ova priča pokazuje Božju suverenu milost, Hristovu ljubav i spasenje koje dolazi kroz veru, dajući nadu svim vernicima da mogu biti otkupljeni i obnovljeni kroz Hrista.
Ljubav kao odraz Božje ljubavi
Priča o Ruti nije samo istorijska pripovest o vernosti, posvećenosti i otkupljenju – ona je duboka slika Božje ljubavi prema nama i poziv da istu ljubav delimo sa drugima.
Ljubav koja se vidi kroz Nojeminu, Rutu i Voza nije obična ljudska ljubav, već Božanska ljubav na delu – ljubav koja je nesebična, verna, požrtvovana i otkupiteljska.
Kao što je Bog pokazao ljubav prema nama kroz Isusa Hrista, mi smo pozvani da tu istu ljubav primimo i delimo.
Nojemina pokazuje nesebičnu ljubav brinući se za Rutu. Tako i mi treba da volimo druge nesebično, tražeći njihovu dobrobit.
Ruta pokazuje poverenje i hrabrost da primi ljubav i zaštitu. Tako i mi treba da budemo spremni da primimo Božju ljubav i da je ne odbijemo iz straha ili sumnje.
Voz pokazuje ljubav kroz posvećenost i otkupljenje. Tako i mi treba da volimo posvećeno i da budemo spremni da se žrtvujemo za druge.
Dajte i primajte ljubav!
Božja ljubav nije jednostrani dar – ona se prima verom, ali i daje kroz dela.
✅ Primite ljubav: Kao što Ruta nije mogla sama da se spasi, ni mi ne možemo sami doći do Boga – ali možemo prihvatiti njegovu milost kroz veru u Isusa Hrista.
✅ Dajte ljubav: Kao što su Nojemina i Voz bili kanali Božje ljubavi, tako smo i mi pozvani da volimo druge nesebično, hrabro i posvećeno.
„Mi ljubimo, jer je on nas prvi zavoleo.“ (1. Jovanova 4,19)
Zato – dajte ljubav i primajte je! To je Božji plan. ❤️
Izdvajamo:
Depresija – izazov mentalnog zdravlja
Bolji način molitve – molite se kao Isus
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
