»Biblija je blago.« Čuo sam ovakav komentar od mnogih ljudi a video ga i odštampanog. Ali, ako Biblija jeste blago, šta onda mi radimo s tako vrednim imetkom?
To je pitanje koje svako mora sebi da postavi. Jedna žena mi je rekla, baš pred početak Drugog svetskog rata, da je kupila Bibliju od prodavca religioznih knjiga. Iako nikad nije čitala Bibliju, dovoljno je čula o toj knjizi da bi mogla da prepozna njen značaj i shvati da je drugačija od drugih knjiga.
Dok je rat besneo u njenom kraju, vođa vojske koja je kontrolisala to područje bio je protiv hrišćanstva i Biblija je bila proglašena zabranjenom knjigom. U strahu da će biti uhvaćena sa zabranjenom knjigom čiju je vrednost i dalje poštovala, ona je Bibliju pažljivo umotala i zakopala na svom imanju.
Biblija je tamo ostala zakopana sve do kraja rata, nakon čega je ona odlučila da rizikuje da je otkopa i počne da je čita. Kad je jednom krenula da čita Bibliju, nije mogla da prestane. Tokom čitanja, Biblija je promenila njen život, a kad sam je sreo, ona je bila radosni član naše crkvene zajednice.
Zaista, Biblija jeste blago, ali ona ne može ništa da nam pomogne ako ovu dragocenu knjigu zakopamo ili, što je još gore, ako zanemarujemo ili ne razumemo njene poruke. Kako da imate koristi od proučavanja Biblije? Da li Bibliju može da razume samo nekolicina ljudi ili će svako ko otvori njene stranice doživeti radost biblijskih poruka?
Nadam se da ćete, dok budete čitali ovaj članak i proučavali Bibliju, naići na Božje poruke upućene lično vama, i otkriti kako da te poruke postanu deo vašeg svakodnevnog života. Čitajte Bibliju kao Božju poruku upućenu lično vama Dok čitate Bibliju, naići ćete na neke stihove koji su vrlo lični.
Na primer, David je pisao lične poruke u Psalmima. S jedne strane, on se obraća Bogu kad piše: »Pohitaj, pomozi mi.« (Ps. 31,2)[1]. Ovde, mi osećamo bliskost sa Bogom i doživljavamo hitnost Davidovog obraćanja.
U istom psalmu (31,22), David govori Bogu o svom strahu; ipak, skoro da možemo čuti uzdah olakšanja: »Ja rekoh u smetnji svojoj: Odbačen sam od očiju Tvojih; ali Ti ču molitveni glas moj kad Te prizvah.«
Šta je Davida vodilo od straha do spoznaje da ga je Bog čuo? Bliski odnos koji postoji između Davida i Boga pružio je tu utehu. Ovo su primeri ličnog odnosa koji postoji između Boga i svih onih koji otvaraju svoja srca Njegovoj Reči.
U nekim drugim situacijama, David ne traži da bude spasen, niti se oseća odbačenim od Boga. Naprotiv, on je učinio teške prestupe protiv Boga, pa ipak Mu se vratio. Psalam 51. predstavlja jedan takav primer – kad prorok Natan suočava Davida sa grehom koji je počinio.
U ovom psalmu, mi vidimo Davidovu spoznaju sopstvene grešnosti i Božju obnovu. David se obraća Bogu i piše: »Samome Tebi zgreših« (Ps. 51,4). Te reči ne podrazumevaju samo zlo koje je David učinio protiv Vitsaveje i njenog muža, nego ukazuju i na to da greh nikad ne može biti smatran kao nešto što se dešava u nečijem privatnom životu ili samo između pojedinaca.
Greh je uvek usmeren protiv Boga koji je pravedan. Pavle obrađuje ovu temu u Rimljanima 3,4 kad citira Psalam 51,4: »Ti si… čist u sudu svom«, a što, prema jednom komentatoru, govori da je »Božje pravo da sudi«.[2]
Pa ipak, Bog je više od sudije – On nudi obnovu. David prepoznaje da on ne može da opovrgne grehe koje je učinio, niti može da stane pred pravednog Boga sve dok se Bog ne pobrine za to. David ne obećava da će biti bolji, već radije upućuje svoje vapaje Bogu: »Operi me dobro od bezakonja mog, i od greha mog očisti me« (Ps. 51,2).
Obnova, priznaje David, ostaje u Božjim rukama i zato on moli Boga da ga obnovi i kaže: »Vrati mi radost spasenja svojega« (Ps. 51,12). Tako u ovom psalmu, kao i u drugim delovima Biblije, vidimo da poruka ima posebnu primenu na svakoga od nas. Biblija ne daje samo spisak pravila, ciljeva, filozofija ili idealističkih izjava – ona pre upućuje Božje lične poruke, pokazujući nam izlaz iz zamke u koju nas je greh gurnuo.
Mi se, zajedno sa Davidom, radujemo kad prihvatimo Bibliju kao veoma ličnu poruku od Boga. Viljem Miler, veliki propovednik Isusa Hrista, razumeo je tu ličnu prirodu Biblije i radost koju nam donose njene poruke. Iako je Miler odrastao u hrišćanskom domu, u izvesnom trenutku svog života udaljio se od ličnog Boga i Božje poruke.
Verovao je da je bezlična snaga stvorila svemir, ali nije mogao da prihvati Bibliju kao Božju poruku ljudskom rodu. Miler i neki od njegovih prijatelja omalovažavali su Bibliju i s prezirom gledali na one koji su prihvatili njene poruke o spasenju.
Tokom niza događaja, Miler je shvatio da njegova ideja o bezličnom Vrhovnom Biću i njegovi negativni pogledi na Bibliju nisu dali odgovore na složena životna pitanja. Štaviše, počeo je da uviđa Božju brigu u svom životu i doživeo lično obraćenje. Posledica je bila ta da je on shvatio sledeće: »Biblija me je približila takvom Spasitelju kakav mi je bio potreban«.
Miler je postao novi čovek i govorio o Isusu Hristu kao suštinskom centru Biblije i o drugom Hristovom dolasku obećanom u Bibliji. Miler je zaista doživeo Božje obećanje da »je živa reč Božija i jaka« (Jevrejima 4,12).
I mada se Hristos nije vratio 1844. g. kao što je Miler očekivao, njegova vera u Božju Reč i obećanja nisu time bili uništeni. Mada treba da poruku Biblije prihvatamo kao ličnu jer se odnosi na svakoga od nas, nadahnuta Reč je više od poruke date samo nama.
Bog je pisao svoju poruku u Bibliji svima koji su voljni da je čuju. Kao što većina nas ne živi u izolaciji, ni Bibliju ne čitamo u izolaciji. Jedan novozavetni teolog ukazuje da »biblijski tekstovi nisu sačinjeni za izolovane ćutljive čitaoce«
Na primer, u svom pismu vernicima u Solunu Pavle piše: »Zaklinjem vas Gospodom da pročitate ovu poslanicu pred svom braćom svetom« (1. Solunjanima 5,27). U stvari, većina njegovih pisama je pisana grupama hrišćana koji bi to zatim čitali drugim grupama.
Valja da shvatimo da Sveti Duh ne čini Božju Reč jasnom samo nama pojedincima, već treba da budemo otvoreni da slušamo i ono što drugi čuju iz Božje Reči. Iako nam zajedništvo sa drugima ne oduzima ni privilegiju ni odgovornost donošenja ličnih odluka, mi ne razvijamo svoju hrišćansku veru u izolaciji, već u svetu u kome živimo.
Pristupite Bibliji s pozitivnim očekivanjem Kad nam predstoji neki negativan događaj, mi verovatno želimo da ga izbegnemo. S druge strane, očekivanje dobrih zbivanja izaziva u nama radost i mi jedva čekamo da se oni dese. Kad sam bio dete, moja glad bi se drastično smanjila kad bih saznao da je moja majka kuvala šargarepu za ručak.
S druge strane, kad sam znao da će biti servirana hrana koju volim (kao što je lubenica!), želja za tim jelom bi se odmah rodila. Naš stav prema hrani, ljudima, događajima, pa čak i knjigama određuje, donekle, kako reagujemo ili prihvatamo hranu, ljude, događaje i knjige. Psalmista nam pomaže da razumemo vrednost pozitivnog očekivanja.
O Božjem zakonu on govori sa sigurnošću (Ps. 119,102), ali onda taj svoj stav prenosi i na sve Božje poruke kad kaže: »Kako su slatke jeziku mom reči Tvoje, slađe od meda ustima mojim!« (Ps. 119,103) Ceo ovaj psalam pokazuje divan odnos koji postoji između Boga i Psalmiste, kao i stav pisca prema Bogu.
Jedan komentator kaže da je u ovom psalmu Bog učitelj (stihovi 33-39), stvaranje je predmet proučavanja (stihovi 73.89-91), učenici su sluge Božje (stihovi 17.23), a lekcija je zakon Božji (stihovi 97-100).[5] Psalmista ne gunđa zbog učitelja, već izražava radost što čuje Reč Božju.
U ovom psalmu, najdužem od svih, mi nalazimo pozitivno očekivanje. Čak i kad pisac govori o progonstvu, on to čini s radošću zbog Božjih obećanja (stihovi 161.162). Apostol Pavle nam pomaže da razumemo vrednost pozitivnog očekivanja iz Reči Božje.
On traži od vernika u Solunu sledeće: »Toga radi i mi zahvaljujemo Bogu bez prestanka što vi primivši od nas reč čuvenja Božijeg primiste ne kao reč čovečiju, nego (kao što zaista jeste) reč Božiju, koja i čini u vama koji verujete« (1. Sol. 2,13). »Kako su slatke jeziku mom reči Tvoje, slađe od meda ustima mojim!«
Švajcarski reformator, Džon Kalvin, piše da je doktrina došla »sa usana ljudskog bića, jer su oni [vernici u Solunu] prepoznali da je Bog Autor toga«[6]. Ili, kao što tvrdi Elen Vajt: »Biblija je Božji glas koji nam govori tako sigurno kao kad bismo mogli da Ga čujemo svojim ušima«.
Kad shvatimo da je Bog autor cele Biblije, mi ćemo tim nadahnutim tekstovima pristupiti s radosnim očekivanjem, primajući na taj način blagoslove koje Bog želi da osetimo.
Vežbajte dar razumevanja Da li u Bibliji postoje pasusi koje je teško razumeti?
Svakako da postoje, a postoje i različiti razlozi što neki pasusi predstavljaju izazov za nas. Pre svega, većina nas Bibliju čita kao prevod. Pa čak i da možete da je čitate na originalnim jezicima (hebrejski, aramejski, grčki), oni su se, takođe, promenili tokom godina, jer se značenje i upotreba reči u bilo kom jeziku menja s vremenom.
Ali, osnovno pitanje nije da li postoje pasusi teški za razumevanje; značajnije je pitanje da li poruka iz Biblije može da se razume. Poslanica Jevrejima nas opominje: »U nauke tuđe i različne ne pristajte« (Jev. 13,9).
Tuđa učenja dolaze od tuđih tumačenja Biblije i zasnivanju učenja na izolovanim pasusima koji, zaista, mogu biti teški za razumevanje. Hrišćani znaju da su se neki pojedinci izgleda specijalizovali za učenja za koja tvrde da im je Bog otkrio, i to samo njima.
Takvi učitelji su uvereni da oni, i samo oni, imaju ispravno tumačenje Biblije. Ako treba da se sretnete s takvim ljudima, zapitajte se zašto Bog vama ne da isti dar razumevanja? Setite se da je Reč Božja, pisana ljudskim jezikom[8], data kao dar svima, a ne samo nekolicini izabranih.
Najviše ćete koristi izvući iz Biblije ako je čitate kao nešto što dolazi od Boga, preko ljudi, sa ciljem da čitalac shvati poruku. S druge strane, poruka je neiscrpna, ali je isto tako i iskrena. Biblija ne odgovara na svako pitanje koje imamo, već nam pomaže da razumemo Božji plan za ljude koji žive u svetu opsednutom zlom i grehom.
Biblija nam pomaže da razumemo da nas Bog nije napustio i da On brine za svakoga od nas. Kad pristupimo Bibliji sa ovakvim shvatanjem, mi ćemo otvoriti svoja srca Spasitelju koji je u središtu pažnje Biblije. Biblija nam pomaže da razumemo da nas Bog nije napustio i da On brine za svakoga od nas.
Cenite raznovrsnost biblijskog materijala Ono što mi zovemo Biblija, nastalo je kao kolekcija od 66 različitih spisa pisanih tokom perioda od oko 1.500 godina. Niti sve knjige Biblije izgledaju isto, niti su one slične po svojoj prirodi. Od pomoći je ako 1. Mojsijevu i Otkrivenje vidimo kao dva kraja Biblije.
Prva Mojsijeva počinje Božjim slavnim stvaranjem, ali uskoro se suočavamo sa užasom zla i greha. Kroz sve to mi čitamo o sukobu, obećanjima i nadi. Prva Mojsijeva se završava Josifovim uveravanjem njegove braće da im je oprostio njihovo zlo delo, a potom Josifovom smrću.
Knjiga Otkrivenje počinje sa Isusom Hristom u centru pažnje i obećanjem o Njegovom povratku, ali Jovan nam uskoro govori o sukobu između Boga i sotone – sukobu istine i laži. Otkrivenje se završava obećanjem o novom stvaranju i Isusovim snažnim obećanjem: »Da, doći ću skoro!« (Otkr. 22,20). Između ove dve knjige – 1. Mojsijeve i Otkrivenja – nalazimo raznovrsne spise – istorijske, bibliografske i poetske, na primer.
Oni se uklapaju zajedno, jer je Sveti Duh vodio pisce čak i ako sve ove knjige nisu pisane istim stilom. Da li uživate u poeziji? Biblija je ima u obilju koje će zadovoljiti vaše želje. Primećujem da sve više čitam Psalme i da cenim otvoreni odnos koji postoji između pesnika i Boga.
Pesnici izgleda prolaze kroz barijere greha i otvaraju svoja srca Bogu, a Bog odgovara na njihove žalbe, gunđanja i radosti. Martin Luter je otkrio radost u Hristu i jevanđelje u Psalmima.
Da li volite da čitate priče o pojedincima? Danilova dramatična priča drži čitaoca prikovanim za tekst dok prati njegov život i život njegovih prijatelja. Ima opisa koji nas ostavljaju bez daha, kad ovi mladi ljudi treba da donesu odluku između života i smrti.
Mi čitamo i o ishodu, ali kad oni treba da donesu odluku, oni ne znaju kakav će ishod biti – budućnost izgleda mračna, a ipak su imali poverenja u Boga. Verovali su Bogu, ne zato što su znali ishod, već zato što su imali poverenja u Njega. U tim dramatičnim pričama, mi vidimo Božju ruku i čitamo Božja obećanja.
Priča o Ruti, iako drugačija od Danilove, još je jedna koju je teško zapisati – priča o smrti, odanosti i nadi. Usred tragedija koje su Ruta i Nojemina doživele, čitalac će naći nadu i obećanje, jer Ruta je rodila Ovida, Davidovog dedu.
Iako Ruta nikad nije čula ove reči: »Jer vam se danas rodi spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovom« (Luka 2,11), vi i ja možemo da ih čitamo. Da li biste voleli da sretnete tinejdžera koji sledi Isusa? Čitajte Jevanđelje po Marku.
Premda je Marko pisao Jevanđelje kad je bio dosta stariji, on ipak prenosi nešto od uzbuđenja koje su njegove mlade oči videle. Njegovo Jevanđelje je najkraće, što ne čudi jer su mladi ljudi skloni kraćim i sažetijim izveštajima o događajima i mnogo ranije prelaze na glavnu stvar.
Dotakli smo samo neke od raznovrsnih spisa koji postoje u Bibliji. Uživajte u raznovrsnosti jer će vam to biti blagoslov na vašem duhovnom putovanju. Da biste ih zaista cenili – upotrebite svoju maštu. Posmatrajte Marka kako sledi i sluša Isusa. Stanite pored Danila i njegovih prijatelja kad su kao zarobljenici odvedeni iz Jerusalima u Vavilon.
Hodajte pored Rute i Nojemine – snaje i svekrve – i doživite tugu koju one izražavaju, i slušajte Rutu kako kaže Nojemini: »Kuda god ti ideš, idem i ja« (Ruta 1,16). Ova upotreba mašte neće promeniti činjenice, ali će Biblija postati živo iskustvo za vas. Budite zahvalni što imate puno prevoda na raspolaganju.
Često me pitaju: Koji prevod Biblije da koristim? Dobro je što postoji puno prevoda – imamo tako veliki izbor. Bilo bi divno kad bismo svi mi mogli da čitamo Bibliju na originalnim jezicima, ali to nije slučaj.
Mi imamo brojne dobre prevode koji nam pomažu da razumemo poruku Biblije. Koji prevod da koristim? Koristite onaj koji vam najbolje pomaže da razumete Bibliju. Ili još bolje, koristite nekoliko prevoda čak i ako imate svoj omiljeni. U svojoj biblioteci, imam skoro 75 Biblija ili delova Biblije.
Neki su na originalnim jezicima, drugi su u varijacijama modernih jezika, neki su stari prevodi, a neki novi. Ako vi, međutim, koristite onaj pisan modernim jezikom, verovatno ćete želeti da imate nekoliko prevoda. Ovo je posebno tačno za engleski, jer tu postoje brojni pouzdani prevodi.
Jedna napomena – ne oslanjajte se samo na biblijske parafraze. One veoma zavise od tumačenja prevodioca. Takve parafraze su lake za čitanje ali, opšte gledano, nisu dovoljne za dublje proučavanje Biblije. U okviru svog proučavanja Biblije možete da čitate i knjige o biblijskim prevodima.
Takve knjige će vam pomoći da cenite vrednost različitih prevoda, a i uočićete Božju ruku u prevodu, baš kao što je bila prisutna i prilikom pisanja Biblije. Spomenuću samo dva engleska prevoda. Biblija na engleskom jeziku velika je knjiga (900 strana) koja iznosi priču o Bibliji na engleskom jeziku.
Pisac govori i o takvim reformatorima kao što su Viklif i Tindal, ima veliki deo posvećen prevodu King Džejms, kao i manje delove o nekim od novijih prevoda. Ako želite da znate više o jednom od najpopularnijih engleskih prevoda, King Džejms Bibliji, možda biste želeli da pročitate Prevod koji otvara prozor, u kome brojni pisci pričaju priču o ovom značajnom prevodu, koji, uzgred, kad je prvi put objavljen, nije bio dobro prihvaćen.
Drugi razlog za čitanje takve knjige je 400-ti rođendan ovih 1.611 prevoda. Naše oči su otvorene za ono što ranije nismo videli. Udubite se u Bibliju Jako mnogo proučavalaca Biblije traži posebne tekstove koji će potvrditi ono što oni veruju (ili opovrgnuti ono što neko drugi veruje), ili traže odgovor na neko posebno pitanje. Ponekad su takvi pristupi proučavanju Biblije korisni, ali ako želite da u svom životu primenite poruke iz Biblije, udubljivanje je najbolji pristup.
Možemo to da učinimo na nekoliko načina. Čitajte deo biblijske knjige bez posebnog plana čitanja. U ovom pristupu, vi ne tražite posebno učenje, doktrinu, gledište, već više želite da slušate Reč Božju. Takva vrsta udubljivanja osposobljava nas da potpunije shvatimo poruku priče. Naše oči su otvorene za ono što ranije nismo videli.
Drugi način udubljivanja u Bibliju jeste praćenje reči ili teme teksta. U ovom pristupu vi možete da koristite posebnu Bibliju za proučavanje i čitate tekstove u središtu ili na marginama Biblije.
U svom umu zamislite da idete na putovanje na kome ćete saznati šta su drugi pisali o istoj temi. Ovaj pristup će potvrditi jedinstvo bibijskih knjiga, ali i pokazati bogatstvo Božjeg upućivanja poruke preko različitih pisaca na različite načine.
Dopustite Svetom Duhu da vas vodi i tumači Stižemo do konačnog i najznačaj- nijeg pristupa – kako izvući maksimum iz proučavanja Biblije. Čitalac mora da dopusti Svetom Duhu da ga vodi i tumači Bibliju. Isti Duh koji je vodio pisce Biblije na raspolaganju je i čitaocu Biblije.
U rečima upućenim svojim učenicima, Isus je obećao da će nas Sveti Duh voditi: »Kad dođe On, Duh istine, uputiće vas na svaku istinu« (Jovan 16,13). Drugom prilikom, Isus obećava da će Bog »dati Duha Svetog onima koji ištu u Njega« (Luka 11,13). Pozovite se na to obećanje jer bez Svetog Duha Biblija će biti samo još jedna knjiga, a sa Njegovim vođstvom, mi ćemo je istinski razumeti. Biblija je zaista Božja poruka za nas.
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
