Pravi svedok

Ako uzmete neki biblijski konkordans i potražite reč svedok ili svedočiti, videćete da se ona 33 puta spominje u knjizi Dela apostolska.

Reč svedočiti prvi put se spominje u Delima 1,8 a poslednji put u Delima 26,22. U Delima 1,8 nalazimo silu svedočenja, a u Delima 26,22 nalazimo delovanje svedoka.

Rana Crkva nije imala crkvenih zgrada, nije imala literaturu subotne škole, nije imala radio ili TV ni prevozna sredstva, ali to je ipak bila silna Crkva. U 28 poglavlja Dela apostolskih 33 puta nam se govori da je to bila Crkva koja je svedočila. Istraživači Biblije otkrivaju da je za prvih 12 meseci crkva krstila preko 30,000 novih vernika.

U današnjim savremenim crkvama imamo mnogo ljudi koji su radnici, ali veoma malo svedoka.

 

Imamo mnogo ljudi koji su vođe, ali veoma malo svedoka. Mnogi ljudi su hrišćani ali samo mali broj su pravi Isusovi svedoci.

Pre nekoliko godina jedna crkva sprovela je jednu anketu. Na pitanje “Zašto ste izabrali da dođete u ovu crkvu?”, 18% je odgovorilo da je to učinilo zbog verskog opredeljenja; 9% izjavilo je da im se dopala lepa crkvena zgrada a 3% reklo je da ih je posetio pastor.

Ostali (više od polovine) odgovorili su da su došli zato što ih je neko pozvao! Hajde da danas razmišljamo o apostolu Pavlu i vidimo kako izgleda pravi svedok.

 

Izdvajamo:

Molitva za svako vreme

Božji vodič za život – Koliko je Biblija pouzdana?

Suočite se sa svojim džinovima

Ljubav koja vas nikada neće napustiti

Ljubav nije mogućnost ona je zapovest

PRAVI SVEDOK UKLJUČEN JE U SVEDOČENJE:

“Ali dobivši pomoć Božju stojim do samog ovog dana, i svedočim i malom i velikom” (stih 22).

Ne možete biti svedok ukoliko ne svedočite. Možete čitavog dana govoriti “Ja sam svedok”, ali ako niste uključeni u svedočenje niste pravi svedok.

Neko može otići na fakultet i učiti kako da bude lekar i naučiti sve što mu je na raspolaganju, ali lekar će postati tek kada počne da u praksu sprovodi ono što je naučio.

U ovom poglavlju Pavle svedoči za svog Cara.

 Jedne noći za vreme jednog vojnog pohoda, Aleksandar Veliki nije mogao da spava pa je izašao iz svog šatora i šetao po logoru. Naišao je na jednog vojnika koji je spavao na straži, što je bio veoma ozbiljan prekršaj. Ustvari, kazna za spavanje na straži bila je neizbežna smrt. Dešavalo se da nekada zapovednici kerozinom preliju uspavanog vojnika i zapale ga. Ovaj vojnik počeo je da se budi kada mu je prišao Aleksandar Veliki. Shvatajući ko stoji ispred njega, mladi čovek se uplašio za svoj život. “Da li znaš koja je kazna za spavanje na straži?” pitao je Aleksandar. “Da, gospodine.” odgovorio je vojnik drhtavim glasom.

“Kako se zoveš, vojniče?” pitao je Aleksandar. “Zovem se Aleksandar, gospodine.” Aleksandar Veliki ponovio je svoje pitanje: “Šta si rekao kako se zoveš?” “Zovem se Aleksandar, gospodine.” Treći put, još glasnije, Aleksandar veliki je pitao: “KAKO se zoveš?” Trećeg puta vojnik je ponizno odgovorio: “Zovem se Aleksandar, gospodine.” Aleksandar Veliki pogledao je mladog vojnika pravo u oči i rekao: “Vojniče, ili promeni ime ili promeni svoje ponašanje.”

Ja ne mislim da treba da promenimo svoje ime. “Hrišćanin” znači “mali Hristos”, što je veoma prikladno ime za sledbenike Isusa Hrista. Ali mislim da je potrebno da promenimo svoje ponašanje ako želimo da PROPOVEDAMO u Hristovo IME.

 

PRAVI SVEDOK SVEDOČI NA SVAKOM MESTU

Neko je rekao da su današnji hrišćani “crkveni hrišćani”, to jest, dok su u Božjoj kući ponašaju se na jedan način, ali izvan Njegove kuće ponašaju se sasvim drugačije.

U knjizi Dela apostolska zapazite gde su svedočili izvan Crkve: u Sinagogama, pored reka, u tamnicama, na tržnici, od kuće do kuće, pored puta i u palatama.

Pavle nikada nije prestajao da govori o Isusu sve do svoje smrti, i svedočio je gde god da se nalazio.

Ilustracija: Jedan propovednik propovedao je u jednom mestu u Tenesiju i imao je veoma uspešnu evangelizaciju. Svako veče je na njegov poziv izlazilo mnogo ljudi koji su želeli da se krste. Zapazio je da jedna žena veoma često izlazi dovodeći sa sobom druge ljude. Rekli su mu da je to sestra Ebi Bur, kasirka u jednoj državnoj banci, i da stalno dovodi prijatelje u crkvu.

Propovednik je otišao kući i dugo ništa nije čuo za ovu sestru. Onda je jednog dana dobio poruku da je ta sestra umrla i da je njena želja bila da on učestvuje u njenoj sahrani.

 

Propovednik je otišao u crkvu u kojoj je organizovana komemoracija za ovu sestru i seo je za propovedaonicu zajedno sa njihovim pastorom. Bilo je prisutno mnogo naroda, pevale su se omiljene pesme, zatim je propovednik propovedao i seo na svoje mesto. Onda je ustao pastor crkve i pozvao jednu grupu žena da izađu pred propovedaonicu. Rekao je, “Sestra Ebi Bur je dovela ove sestre u crkvu, jednu po jednu.” Ukupno je izašlo pedeset i dve žene. Ova pokojna sestra radila je kao kasirka u banci, ali posle posla je išla od vrata do vrata i govorila ljudima o Hristu. Mnoge je dovela u crkvu, uključujući ove pedeset i dve žene.

Bog može upotrebiti svakoga da svedoči za Njega. Dozvolite Mu da vas upotrebi.

Jednog dana je Čarls Spurdžon šetao kroz prirodu u Engleskoj zajedno sa svojim prijateljima. Dok su tako hodali, evanđelista je zapazio jedan ambar sa vetrokazom na krovu. Na vetrokazu je pisalo: “Bog je ljubav.” Spurdžon je rekao svoj prijatelju kako smatra da je to prilično neprikladno mesto za takvu poruku. “Vetrokazi su promenljivi,” rekao je, “Ali Božja ljubav se ne menja.” “Ne slažem se sa tobom, Čarlse,” odgovorio je njegov prijatelj. “Nisi razumeo značenje. Taj znak govori istinu: Bez obzira na koju stranu vetar duva, Bog je ljubav.”

 

PRAVI SVEDOK JE ISTRAJAN U SVEDOČENJU

U ovom stihu postoji izraz koji pokreće moje srce: “stojim do samog ovog dana.” To znači, čvrsto stojim, nikada neću odustati ili prestati da svedočim za Gospoda.

Neko će možda pomisliti da je Pavle zadobio za Gospoda svakog koga je sreo, ali to se nije dogodilo. Nije uspeo da obrati nikoga prilikom iskustva na Aeropagu. Ali iako su mu se rugali, on je nastavio i neki su se spasili (Dela 17,32-34).

Ilustracija: Dopada mi se priča o dečaku koji je pecao na jednom potoku kad je naišla jedna grupa tinejdžera sa savremenim štapovima i blinkerima i šarenim mamcima. Prskali su po vodi, šalili su se i smejali dok su stalno ispočetka bacali svoje udice ali ništa nisu upecali. Dečak je mirno sedeo na svom mestu i izvlačio je ribu. Konačno je jedan od tinejdžera povikao: “Kako ti to uspeva? Mi imamo specijalne mamce, ali ništa nismo upecali!” Dečak je podigao pogled i odgovorio: “Ja pecam ribu, a vi se zabavljate.” Možda je potrebno da se malo više usmerimo na naše pokušaje da sa jevanđeljem dopremo do ljudi.

 

PRAVI SVEDOK OPREMLJEN JE BOŽJOM REČI

Pavle kaže: “Ne kazujući ništa osim što proroci kazaše da će biti, i Mojsije” (stih 22). To je bila Biblija u njegovo vreme.

L. Mudi kaže da je Biblija nadahnuta knjiga, ali to je takođe i knjiga koja nadahnjuje njega. Ona ga nadahnjuje da svedoči o njenoj istini.

Mi imamo razne razloge zašto ne svedočimo.

Ilustracija: Krivi smo zbog izgovaranja. Kada to činimo, mi se svrstavamo u redove velikih sportskih heroja. Uzmimo na primer ragbistu Rafaela Septiena koji nema premca kada se radi o smišljanju izgovora zašto je promašio gol. Jednom je rekao da nije dao gol zato što je trava bila previsoka, a taj teren je imao veštačku travu. Drugi put je izjavio da mu je smetala tabla na kojoj je bio ispisan rezultat. Zatim, kaciga mu je bila pretesna, stiskala mu je glavu i nije mogao da razmišlja. I tako dalje.

Ali mi kao hrišćani ne treba da se izgovaramo kada se radi o svedočenju, jer imamo Božju Reč i silu ako je primenimo. To nisu naše reči, već Božje, i to je velika razlika.

Ilustracija: Postoji priča o jednom starom Indijancu koji je došao na jedno nedeljno bogosluženje. Propovedniku je nedostajala duhovna sila, pa je zato mnogo vikao i šakom lupao po propovedaonici kako bi prikrio svoju nespremnost za propoved. Posle bogosluženja neko je upitao Indijanca, koji je bio hrišćanin, šta misli o propovedi. Razmišljajući za trenutak, on je svoj odgovor sažeo u šest reči: “Silan vetar. Jaka grmljavina. Nema kiše.”

Da, kada se Sveto Pismo zanemari, “nema kiše.” Samo ako je propovedanje i svedočenje zasnovano na Božjoj Reči i centrirano na Hristu, Njegov narod biće blagosloven i osvežen. Ako to nedostaje, mi samo pravimo još veću buku u veoma bučnom svetu.

 

PRAVI SVEDOK UZDIŽE ISUSA HRISTA

“Da će Hristos…” Stih 23.

Pavle nije govorio o tome kako je on dobar ili šta je on uradio, već kako je Isus dobar i šta je Isus uradio.

Pravi svedok istinski voli Gospoda Isusa i ta ljubav je neprestana.

Ilustracija: Jedan student otišao je u fotografsku radnju sa uramljenom slikom svoje devojke. Želeo je da se slika umnoži. To je značilo da sliku treba izvaditi iz rama. Kad je to učinio, fotograf je zapazio natpis na poleđini fotografije. “Najdraži Tome, volim te svim srcem. Svakog dana te sve više i više volim. Voleću te zauvek. Ja sam večno tvoja.” Bilo je potpisano sa “Dijana” a zatim je pisalo: “Ako ikada raskinemo, hoću da mi vratiš ovu sliku.”

Naša ljubav prema Isusu je večna. Mi treba svakog dana da Ga uzdižemo i da na taj način dovodimo ljude ka Njemu.

Evanđelista D. L. Mudi ispričao je priču o jednom propovedniku koji je pripremao propoved o tome kako treba da prihvatimo Hrista bez oklevanja. Pošto je jedno vreme proučavao, propovednik je zaspao u stolici i sanjao čudan san u kojem je čuo razgovor između nekoliko demona. Oni su se skupili zajedno, pokušavajući da smisle plan kako da ljude odvedu u pakao.

Jedan zao duh je rekao: “Hajde da kažemo ljudima da Biblija nije Božja reč i da joj se ne može verovati.” Drugi su odgovorili: “To nije dovoljno.”

Drugi zao duh je progovorio: “Hajde da im kažemo da Bog ne postoji, da je Isus bio samo dobar čovek i da nema neba niti pakla.”

Ponovo su ostali odgovorili negativno. Konačno je treći demon rekao: “Hajde da kažemo ljudima da postoji Bog, Spasitelj, nebo i pakao. Ali hajde da ih uverimo da imaju mnogo vremena da se spasu i da ih ohrabrimo da odlažu odluku.” “Odlično!” povikali su ostali oduševljeno.

Mnogi ljudi propustiće spasenje jer su odlagali, misleći da mogu Hrista primiti “sutra”. Ali sutra nikada ne dođe. Potrebno je da hitno svedočimo o Isusu da bi se ljudi SADA spasili.

 

PRAVI SVEDOK OSNAŽEN JE SVETIM DUHOM

“Dobivši pomoć Božju” (stih 22).

Koja je to pomoć? Prema Delima 1,8, to je sila Svetog Duha.

Prilikom jedne novogodišnje parade u kojoj su učestvovale sve gradske firme, jedan lepo okićeni kamionet je zakašljao i stao. Nestalo mu je nafte. Čitava parada je zastala sve dok neko nije doneo kantu sa gorivom. Interesantno je da je ovaj kamionet predstavljao jednu poznatu naftnu industriju. Bez obzira na ogromne količine nafte koje je ova industrija imala, ovom kamionetu nestalo je nafte. Često hrišćani zanemare svoje duhovno održavanje, i iako su “obučeni u silu” (Luka 24,49), nestaje im goriva.

Ljudsko telo zadivljujuća je mašina. Ono može održavati stalnu telesnu temperaturu bez obzira na spoljašnju temperaturu. Bez obzira da li se čovek nalazi u Arktičkom krugu ili je na ekvatoru, njegova telesna temperatura otprilike je ista. Postoji unutrašnji mehanizam koji to reguliše. Sveti Duh živi u hrišćanima da bi postigao ovakvu stabilizaciju u duhovnom zdravlju. Bez obzira da li se suočavamo sa blagostanjem ili nevoljama, bez obzira da li smo u iskušenju ili primamo duhovnu ishranu, Sveti Duh čini da smo stabilni.

 

PRAVI SVEDOK PRILAZI SVIMA

“Svedočim i malom i velikom” (stih 22).

Primer Bila Brajta – On nikada nije pričao sa nekim duže od 5 minuta a da posle toga ne preokrene razgovor ka Isusu Hristu. Stih 23 kaže da će Isus “propovedati videlo narodu jevrejskom i neznabošcima”.

Isus pruža spasenje svakom ko priziva Njegovo ime. Šta je sa tobom i sa mnom? Da li mi izbegavamo da svedočimo za Gospoda? Ako se to događa, hajde da se danas promenimo i da postanemo Isusovi pravi svedoci.

 

Pavle nikada nije mogao da zaboravi ono što je Isus učinio za njega na krstu i tako je postao Njegov silni svedok.

Ilustracija: Tokom I Svetskog rata Princ od Velsa posetio je 36. ozbiljno ranjenih ljudi u jednoj bolnici u predgrađu Londona.

Princ i njegovi pratioci prolazili su kroz glavno odeljenje bolnice i rukovali se sa većinom ranjenika. Kada su bili spremni da napuste bolnicu, Princ je izjavio da je video samo 30 ljudi. “Gde su ostala šestorica?” Iako su ga obavestili da je ostalih šestoro ljudi veoma teško ranjeno i da su u drugom odeljenju, važni posetilac zahtevao je da ih vidi.

Posetio je još petoricu veoma teško ranjenih ljudi. “Ali gde je poslednji?” ponovo je Princ pitao. Iako mu je rečeno da je čovek tako strašno ranjen da ga je strašno gledati, Princ je insistirao da ga vidi.

Princ je za trenutak ćutke stajao a zatim je prišao ranjeniku, sagnuo se i poljubio ga! Drhtavim glasom, Princ od Velsa je rekao: “On je ranjen za mene.”

“Ali On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar beše na Njemu našeg mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo” (Isaija 53.5).