Suprotnosti prilikom Hristovog rođenja

Bilo je vreme velikog slavlja u palati, jer je upravo rođen princ. U blizini prestola vodila se živa diskusija dok su carevi savetnici predlagali koji je najbolji način za objavljivanje divnih vesti. Predložili su neke detaljne načine za obaveštavanje i proslavljanje ovog velikog događaja.

Svi osim jednoga izrazili su svoje mišljenje i sada mu se car obraća i pita, „A šta je sa tobom? Imaš li neku ideju? Šta predlažeš?“ „Pa,“ čuo se odgovor. „Mislim da treba da pošaljemo glasnika pastirima koji noćas čuvaju stada.“

Kakva smešna ideja! Ali ipak, tako je Bog najavio Isusovo rođenje. Božji putevi sasvim sigurno nisu naši putevi, zar ne?

Slušajte dok čitam ove veoma poznate reči iz drugog poglavlja Jevanđelja po Luci, počevši sa stihom 8-15.

„I behu pastiri u onom kraju koji čuvahu noćnu stažu kod stada svog. I gle, anđeo Gospodnji stade među njima, i slava Gospodnja obasja ih; i uplašiše se vrlo. I reče im anđeo: Ne bojte se; jer gle, javljam vam veliku radost koja će biti svemu narodu. Jer vam se danas rodi spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovom. I eto vam znaka: Naći ćete dete povito gde leži u jaslama. I ujedanput postade s anđelom mnoštvo vojnika nebeskih, koji hvaljahu Boga govoreći: Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja. I kad anđeli otidoše od njih na nebo, pastiri govorahu jedan drugom: Hajdemo do Vitlejema, da vidimo to što se tamo dogodilo šta nam kaza Gospod.“

 

Nekako kada slušamo o pastirima koji su došli do štalice da vide Isusa osećamo toplinu oko srca.

Ako su pastiri važni Bogu, onda smo i mi važni. Bog voli obične ljude i Bog voli nas!

 

Slušajte sada još jedan poznati tekst iz Jevanđelja po Mateju, druga glava (pročitaj stihove 1-12):

„A kad se rodi Isus u Vitlejemu judejskom, za vremena cara Iroda, a to dođu mudraci s istoka u Jerusalim, i kažu: Gde je car judejski što se rodio? Jer smo videli Njegovu zvezdu na istoku i došli smo da Mu se poklonimo. Kad to čuje car Irod, uplaši se, i sav Jerusalim s njim. I sabravši sve glavare svešteničke i književnike narodne, pitaše ih: Gde će se roditi Hristos? A oni mu rekoše: U Vitlejemu judejskom; jer je tako prorok napisao: I ti Vitlejeme, zemljo Judina! Ni po čem nisi najmanji u državi Judinoj; jer će iz tebe izići čelovođa koji će pasti narod moj Izrailja. Onda Irod tajno dozva mudrace, i ispitivaše ih kad se pojavila zvezda. I poslavši ih u Vitlejem, reče: Idite i raspitajte dobro za dete, pa kad ga nađete, javite mi, da i ja idem da mu se poklonim. I oni saslušavši cara, pođoše: a to i zvezda koju su videli na istoku, iđaše pred njima dok ne dođe i stade odozgo gde beše dete. A kad videše zvezdu gde je stala, obradovaše se veoma velikom radosti. I ušavši u kuću, videše dete s Marijom materom Njegovom, i padoše i pokloniše Mu se; pa otvoriše dare svoje i darivaše Ga: zlatom, i tamjanom, i smirnom. I primivši u snu zapovest da se ne vraćaju k Irodu, drugim putem otidoše u svoju zemlju.“

 

Priča o mudracima takođe je priča o ljubavi i obožavanju. Oni predstavljaju plemstvo tog vremena

– bogati, obrazovani i učeni. I oni su dragoceni Bogu.

Kada god pomislimo na pastire i mudrace, neizbežno vidimo prizore ljubavi, radosti i obožavanja.

 

Ali kada pomislimo na cara Iroda, vidimo tamu i mržnju i U 16. stihu čitamo strašne reči, „Tada Irod, kad vide da su ga mudraci prevarili, razgnevi se vrlo i posla te pobiše svu decu po Vitlejemu i po svoj okolini njegovoj od dve godine i niže, po vremenu koje je dobro doznao od mudraca.“

Zašto se ljudi ponašaju kao Irod? Zašto su neki ljudi puni ljubavi i sreće, a drugi puni očajanja i tame?

Mislim da možemo nešto da naučimo dok proučavamo ove tekstove o pastirima, mudracima i Irodu. Možda ćemo tako početi da više cenimo Isusovo rođenje.

 

Bog može da radi sa ljudima koji su spremni da prime Njegovu poruku

Najpre, mislim da je Bog izabrao da divne vesti o Isusovom dolasku objavi pastirima i mudracima zato što su oni bili spremni za taj događaj. Nekako je tle njihovog srca bilo uzorano i spremno za sejanje slavnog semena.

 

Ko je mogao bolje od pastira da razume ideju o žrtvovanju? Da li znate koliko je Vitlejem blizu Jerusalima? Oni su udaljeni samo nekoliko kilometara, razdvojeni tek brežuljcima na kojima su pastiri čuvali stada.

Istorija nam kaže da je veliki deo ovaca koje su uzgajane na tim brežuljcima između Jerusalima i Vitlejema, uzgajan posebno da se upotrebe kao žrtve u hramu u Jerusalimu. Jednom godišnje je svaka Jevrejska porodica trebalo da dođe u Jerusalim i prinese žrtve za grehe u hramu. Jagnje je bilo uobičajena žrtva.

Oni nisu donosili jagnje sa sobom jer su prelazili velike razdaljine od svog doma do Jerusalima. Umesto toga, kupovali su jagnje kada bi stigli u Jerusalim i kasnije ga upotrebili kao žrtvu.

Tako su ovi pastiri sve znali o žrtvama. Oni su svoj život provodili na brežuljcima izvan Vitlejema i posmatrali kako se jaganjci rađaju. Gledali su ih kako rastu i znali da će jednog dana doći neki sveštenik i kupiti ih i odneti u hram gde će biti ponuđeni na žrtvu zbog greha ljudi.

Znali su da je greh tako strašan u Božjim očima da zahteva prolivanje krvi i davanje života. Kako je prikladno što su ovi pastiri prvi čuli vest o „Božjem Jagnjetu“, koje će biti Spasitelj, Hristos Gospod.

 

Oni su bili spremni za to. Njihov um bio je jednostavan. Oni nisu bili veliki teolozi. Oni nisu smišljali razloge da ne veruju. Oni su samo verovali. Njihova srca i duše bili su spremni i kada je Bog progovorio kroz anđele oni su slušali i sa velikom radošću prihvatili vesti.

 

I mudraci su bili spremni. Očigledno je da su proučavali velika proročanstva o Izrailju. Nema sumnje da su oni došli iz područja u kojem je prorok Danilo imao tako veliki uticaj. Da li su oni imali ista Danilova proročanstva kao i mi danas? To nam nije

Ali nekako su oni čekali i nadali se. Kada su videli to jako svetlo, tu sjajnu zvezdu, znali su da ona znači nešto posebno. Prisetili su se svega što su naučili i bili su spremni da krenu na put, jer su znali da zvezda znači da je negde rođen car i želeli su da Mu se poklone. Bili su spremni za Hristovo rođenje.

 

Ali car Irod nije bio spreman. Da li ste se ikada pitali zašto car Irod nije video zvezdu? Ako je bila dovoljno sjajna da je vide mudraci u dalekoj zemlji, bila je dovoljno sjajna i da je Irod vidi.

Zašto Irod nije čuo objavljivanje anđela? Zašto nije video obasjano nebo te noći? Mogao je to da vidi. Mogao je da čuje. Ali nije imao uši da čuje i oči da vide. Hristovo rođenje došlo je kako za pastire i mudrace tako i za Iroda. Ali Irod to nije znao jer nije bio spreman.

Ako Mu se protivimo; ako zanemarimo ono što je Bog uradio kroz Isusa Hrista, onda Hristovo rođenje dolazi kao i uvek, ali nama ništa ne znači jer su naša srca hladna i neosetljiva prema onome što Bog pokušava da uradi u našem životu.

Da li si spreman? Da li je tvoje srce meko? Da li su tvoje uši osetljive? Da li možeš da čuješ kako ti Bog priča o svojoj ljubavi?

 

Bili su spremni da krenu na putovanje vere da bi videli Isusa

Drugo, kada su čuli poruku, i mudraci i pastiri bili su spremni da iskoraknu i krenu na putovanje vere, ali to nije bio slučaj sa Irodom.

 

Volim reči koje su pastiri rekli. Ubrzo pošto su se anđeli vratili na nebo, oni su jedan drugome govorili, „Hajdemo do Vitlejema, da vidimo to što se tamo dogodilo šta nam kaza „

Oni nisu rekli, „Hajdemo do Vitlejema da vidimo da li je to istina.“ Oni nisu sumnjali u Božju poruku. Oni nisu postavljali pitanja anđelima. Oni nisu sedeli i razmišljali o svim nemogućnostima i kako, ljudski gledano, to uopšte nema smisla. Ne, oni su požurili u Vitlejem da vide dete. Bilo je to putovanje vere za njih.

 

A šta je sa mudracima? Da li ste se ikada stavljali na njihovo mesto?

Možete li da ih zamislite kako stoje u svojim dvorištima i pripremaju kamile za dugo putovanje? Oni tovare svoje bisage sa hranom i odećom, zlatom, smirnom i tamjanom.

Onda im prilaze komšije i pitaju, „Šta to radite?“ Mudraci odgovaraju, „Spremamo se za putovanje.“ „Gde idete?“ „Pa, nismo baš sigurni.“ „Imate li mapu?“ „Ne, pratićemo zvezdu.“

„O! A šta ćete pronaći kada tamo stignete?“ „Pronaći ćemo cara.“ „Kako se car zove?“ „Ne znamo. Sve što znamo je da smo videli Njegovu zvezdu i nameravamo da je pratimo sve dok nas ne dovede do Njega, i onda ćemo da Mu se poklonimo.“

Bilo je to putovanje vere. Vera nema smisla ljudima koji ne poznaju poruku i koji ne učestvuju u toj veri. Bilo je to putovanje vere, a veru može da objasni samo srce koje razume šta je vera.

 

Ali Irod nije imao veru. On je čuo poruku od mudraca. Mudraci su došli u Irodovu palatu i pitali, „Gde je car Judejski koji se rodio? Videli smo Njegovu zvezdu na istoku i došli smo da Mu se pokorimo „

Irod se veoma uznemirio kada je to čuo. „Gde? Gde je taj car? Nisam čuo ni za kakvog cara.“ Brzo je pozvao svešteničke poglavare i oni su mu rekli da su proroci prorekli da će se Mesija, Hristos, roditi u Vitlejemu.

Priča vam je poznata. Irod je poslao mudrace. Imao je priliku da upozna novog cara, ali nije imao oči vere ili srce koje je verovalo. Iako je car rođen samo nekoliko kilometara dalje, on nije bio spreman da Ga primi jer u njegovom srcu nije bilo vere.

A to je problem, zar ne? Postoji mnogo toga što ne može da se objasni. Ne možemo da objasnimo devičansko rođenje. Ne možemo da objasnimo svetlost na nebu i anđele koji objavljuju rođenje cara. Ne možemo da objasnimo tajanstvenu zvezdu koja se pojavila. Ne možemo da objasnimo svu tu dramu i slavu i čudo. To je božanskog porekla. To može da razume samo srce koje ima um vere.

I naše putovanje mora da bude putovanje vere. Moramo da razumemo da nikada nećemo moći potpuno da shvatimo čudesa Božje ljubavi, već da samo verom možemo da je prihvatimo.

 

Bili su spremni da plate cenu i prinesu žrtvu

Konačno, mudraci i pastiri su bili spremni da plate cenu i prinesu žrtvu.

 

Setite se pastira. Kada su rekli, „Hajdemo do Vitlejema, da vidimo to što se tamo dogodilo šta nam kaza Gospod“, to je za njih bila velika Morali su da ostave ovce kada su krenuli u Vitlejem. Sve što su posedovali zavisilo je od ovaca. Bila je noć, kada su dolazili vukovi i napadali i ubijali njihove ovce.

Za ovaj korak bila im je potrebna vera. Morali su da kažu, „Ostavljamo sve što imamo i tražimo Božje Jagnje, poverićemo svoja stada Dobrom Pastiru koji će se brinuti za njih.“

Volim da mislim da su njihove ovce bile žive i bezbedne kada su se oni vratili i da ih je od tada Bog blagosiljao na neizrecive načine, jer su bili spremni da sve stave u Njegove ruke.

 

I mudraci su morali da plate cenu. Oni su ostavili svoje porodice i poslove i sve što im je bilo poz- nato i Ostavili su sve da bi sledili zvezdu – da krenu na čudno i verovatno opasno putovanje –

samo da bi se poklonili novom caru i dali Mu svoje poklone zlata, tamjana i smirne.

 

Ali to nije bio slučaj sa Irodom. Irod je čuo za cara i brzo grli svoj presto i pita, „Gde je On?“ On želi da se drži svega što ima – svog zlata i srebra, svoje sile i prestiža. Bojao se da će sve da izgubi.

Hristovo rođenje znači predanje. To znači da je suvereni nebeski Bog pogledao dole i video nas kako umiremo u svojim gresima i rekao, „Ne mogu to da dozvolim. Moram nešto da uradim povodom toga.“

On je predao svu svoju slavu i silu. Postao je beba. Hodao je među nama. Udisao je našu prašinu. Dozvolio je da Ga progonimo i pljujemo na Njega i zabijamo klinove u Njegove dlanove i stopala. To je predanje.

Hristovo rođenje znači davanje. Ne samo šarenih poklona ljudima koje volimo, već davanje sebe.

 

Zaključak:

  1. Neki od nas možda smo slični pastirima. Nemamo mnogo i možda ne znamo mnogo onoga za šta svet smatra da je važno. Ali spremni smo da slušamo šta Bog ima da kaže.
  2. Neki od nas možda su slični mudracima, traže istinu, postavljaju pitanja, znaju Njegovo obećanje da ćemo Ga pronaći ako Ga potražimo celim srcem.
  3. Nažalost, postoje mnogi koji su slični Irodu i koji su odbojni prema Bogu – koji Ga mrze i ne žele da prime ono što Bog nudi.

Svake godine, u vreme praznika Hristovog rođenja, povlači se crta. Tu su ljudi koji su slični pastirima i mudracima i koji dolaze da se poklone Isusu. Tu su i ljudi koji su slični Irodu, koji stoje hladni i tvrdi i odbijaju sve što Bog pokušava da uradi u njihovom životu.

U koju kategoriju ti spadaš? Ko te najbolje predstavlja?

Bog želi da uzme sve Irode i pretvori ih u pastire i mudrace. Ali to može da se dogodi samo ako ste spremni da Mu to dozvolite. Ako ste spremni da primite Njegovu poruku. Ako ste spremni da krenete na putovanje vere. Ako ste spremni da Mu se predate.

Ovog jutra Bog vam upućuje poziv da pristupite Njegovim jaslama, Njegovom prestolu, da pristupite krstu i da upoznate Njegovu ljubav.

Izdvajamo:

Molitva za svako vreme

Božji vodič za život – Koliko je Biblija pouzdana?

Suočite se sa svojim džinovima

Ljubav koja vas nikada neće napustiti

Ljubav nije mogućnost ona je zapovest