SADRŽAJ
Uvod
Ovaj člannak istražuje različitost među učenicima Isusa i način na koji su, uprkos svojim razlikama, postali ujedinjeni u ljubavi prema Njemu, kroz zajedničku posvećenost Njegovoj misiji. Isusovo pozivanje dvanaest učenika bilo je namerno, a ne slučajno – nakon što je proveo čitavu noć u molitvi i traženju Očevo vođstvo (Luka 6,12.13).
Ko su oni bili?
Mekinsi i kompanija izveštavaju:
„Najraznolikije kompanije sada su, više nego ikada, sklone da budu bolje od manje raznolikih kompanija u profitabilnosti“.
Ova istina iz poslovnog sveta nalazi odraz i u crkvi. Apostoli su se veoma razlikovali u navikama i prirodi. Isus ih je doveo u zajednicu, uprkos njihovim različitim manama, nasleđenim i stečenim sklonostima ka zlu. Kroz Hrista i Njega, svi su trebali da prebivaju u Božjoj porodici, učeći kako da postanu jedno u veri, poučavanju i duhu. Doživeće svoja iskušenja, žalosti i podvojenosti u mišljenju, ali dok god je Hristos prebivao u srcu, nije moglo biti nikakvih razmirica. Njegova ljubav je bila središte koje je povezivalo učenike, vodeći ka usklađivanju svih razlika i približavanju jedni drugima u istoj meri kao što se približavaju Središtu (2).
Različitosti među učenicima
Različitosti u vođstvu
Petar se brzo istakao kao vođa grupe.
Iako su se svi, u nekom trenutku, prepirali ko će biti najveći u Božjem carstvu, Jakov i Jovan su težili ka istaknutim položajima vođstva (Marko 10,35-41).
Različite ličnosti
Jakov i Jovan su se nazivali „sinovi gromovni“ (Marko 3,17), bili su poznati po brzom temperamentu (Luka 9,54) i zahtevnosti (Marko 10,35).
Petar je bio impulsivan, često govoreći ili postupajući nepromišljeno (Matej 26,35; Jovan 18,10).
Toma je bio introspektivan i često skeptičan (Jovan 11,16; 14,1-6; 20,24-29).
Andrija je bio prijatan i dopadljiv (Jovan 1,40-42).
Političke različitosti
Simon Zelot mrzeo je Rim i želeo je da ga pobedi silom, izazivajući dolazak Božjeg carstva (Matej 10,2-4; Marko 3,16-19; Luka 6,14-16; Dela 1,1-13).
Nasuprot tome, Matej, carinik koji je radio za Rimljane, bio je u kompromisu sa Rimom (Matej 9,9) (5).
Razlike u isticanju
Petar je govorio mnogo više od bilo kog drugog učenika, a Isus je s njim razgovarao više nego sa bilo kojim drugim učenikom (6).
Jakov i Jovan, zajedno sa Petrom, bili su deo Isusovog „unutrašnjeg kruga“ (Matej 17,1-13).
Jovan je sebe nazivao „učenik kog Isus ljubljaše“ (Jovan 21,7.20; pogledajte i Jovan 13,23; 19,26).
Rasne razlike
Filip je možda bio delimično Grk, dok su ostali bili čistokrvni Jevreji (7).
Zbog Filipovog nasleđa, Grci su naročito tražili Filipa kada su želeli da vide Isusa (Jovan 12,20-26) (8).
Društveno-ekonomske razlike
Matej je verovatno bio bogat jer je bio carinik (9).
Petar, Jakov, Jovan i Andrija bili su ribari srednje klase, iako je Petar posedovao i kuću.
Teološke razlike
Svi učenici pogrešno su razumeli Isusovu misiju, verujući da će se Njegovo carstvo uspostaviti na Zemlji.
Ovde se vidi značajna razlika između Isusa i Njegovih učenika, između Vođe i Njegovih sledbenika.
Kako se to dogodilo?
Uprkos svim razlikama, ova raznolika grupa je uspela da postane jedinstvena. Tri ključna događaja su načinila razliku:
Krst Golgote
Neposredno pre Poslednje večere, učenici su se svađali ko će biti najveći. Reagujući, Isus se molio za njih i njihovo jedinstvo (Jovan 17).
„Da zajednica i ljubav postoje među Njegovim učenicima bio je teret poslednje molitve našeg Spasitelja za njih pre Njegovog raspeća… Čekale su ih najozbiljnije nevolje, ali Isus je video da će njihova najveća opasnost biti duh ogorčenosti i podele“ (10).
Njihovo jedinstvo bilo je od najveće važnosti, jer je Isus znao da, ukoliko su ujedinjeni, Božja sila ne može biti zaustavljena. Modelom molitve za jedinstvo, Isus je pokazao koliko je to važno za crkvu i njene vođe.
Gornja soba
Isusova molitva za jedinstvo praćena je obnovljenom ljubavlju kroz sočiva krsta.
„Novu vam zapovest dajem…“ (Jovan 13,34)
U vreme kada su ove reči bile izgovorene, učenici ih nisu mogli u potpunosti razumeti, ali, postajući svedoci Hristovih patnji, raspeća, vaskrsenja i vaznesenja, stekli su dublje razumevanje Božje ljubavi i prirode ljubavi koju treba da pokazuju jedni prema drugima (11).
Vizija o čaršavu
Iako je gornja soba bila ključna, Petrova vizija o čaršavu imala je transformacioni značaj (Dela 10).
„Došlo je vreme da Hristova Crkva uđe u jedno potpuno novo razdoblje svoga rada. Vrata koja su mnogi obraćenici iz jevrejstva zatvarali pred neznabošcima, sada je trebalo širom otvoriti. Neznabošci koji su prihvatili Jevanđelje treba da budu prihvaćeni kao vernici ravnopravni sa jevrejskim učenicima, ali bez obaveze da poštuju ceremonijal obrezanja“ (12).
Familijarnost je bila prekinuta različitostima, nejednakost je zamenjena jednakošću, a zatvorena vrata otvorena – svet se okrenuo naglavačke. Jakov je, iz ljubavi, dao svoj život za Isusa kao prvi apostol koji je ubijen (Dela 12,2), dok je Jovan dobio novi nadimak – „Apostol ljubavi“ (1.Jovanova 4,16) (13).
Pouke koje treba da naučimo
Prihvatimo jedni druge
Učenici su počeli da cene i vole jedni druge sa svim svojim razlikama. Što su više vremena provodili sa Isusom i jedni s drugima, to je raslo njihovo cenjenje. Tokom vremena provedenog sa Isusom nakon Njegovog vaznesenja, učenici su shvatili da je različitost dar od Boga. Svaki je pojedinac jedinstveno stvoren, a ta jedinstvenost je omogućavala služenje različitim ljudima i grupama, kao što je prikazano u Delima apostolskim. Da su svi bili isti, ne bi uspeli u osvajanju Jerusalima, Judeje, Samarije i krajeva zemlje (Dela 1,8). Čak i kad bi se pojavile nesuglasice, kao u Delima 15, stajali bi zajedno, slušali jedni druge i Božji glas. Ovo je važna pouka za crkvu: naša različitost nije prepreka, već prednost u širenju jevanđelja svetu.
Učimo jedni od drugih
Učenici su se međusobno učili. Iako je Isus posebno poučavao, učenje se odvijalo i kroz svakodnevne, neformalne trenutke – razgovore pored vatre, razmenu iskustava o onome što su videli, čuli i doživeli u objavljivanju Jevanđelja. Kada govorimo o različitosti u crkvi, često se fokusiramo na prihvatanje jedni drugih, ali treba da prepoznamo da svako može da nauči nešto od drugog.
Jedinstvo u akciji
Pisci ovog članka, posmatrajući lokalne crkve, primećuju da su neke zdrave crkve, kroz molitvu, proučavanje Pisma i namernost, uspjele da cene i proslave različite ideje i ličnosti. Ove crkve pokazuju da je jedinstvo u crkvi zasnovano na istinskoj bratskoj ljubavi među vernicima. One dokazuju da jedinstvo u različitosti ne znači nužno slaganje, a nesuglasice nisu sinonim za podelu.
„Hristos se molio da Njegovi učenici budu jedno, kao što su On i Njegov Otac jedno. Od čega se sastoji ovo jedinstvo? To jedinstvo se ne sastoji od toga da svi imaju isti stav, potpuno isti temperament koji čini da svi idu istim tokom“ (14).
Ovakve crkve koriste svoju različitost kako bi uspešnije dopirale do zajednice za Božje carstvo, baš kao što su to činili učenici.
Napravite razliku
Učenici, obogaćeni svojom različitošću, mogli su da propovedaju i služe mnogo uspešnije u pluralističkom svetu. Ako sledimo njihov primer, koliko god da smo različiti, pokrenuti ljubavlju prema Isusu, ujedinjeni u Njegovom prisustvu i osnaženi Svetim Duhom, naša različitost može da napravi veliku razliku u svetu za Božje carstvo.
Zaključak
Tom Grov, magistar teologije, SAD, i S. Džozef Kider, magistar teologije, SAD, pozivaju nas da prihvatimo različitost, učimo jedni od drugih i gradimo jedinstvo kroz ljubav i zajedništvo, kako bismo kao crkva ostvarili misiju Širenja Jevanđelja.
Izdvajamo:
Spremne ruke – ljubav, služba i prava zajednica
Kako ispravno čitati i tumačiti Bibliju?
Mala služavka – priča o veri, isceljenju i svedočanstvu
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
