SADRŽAJ
Jerovoam i podela Izrailja
Jerovoam, sin Navatov, bio je prvi car u Severnom Carstvu nakon što se među Izrailjcima dogodila nacionalna podela (1. O carevima 12). U Južnom Carstvu, čija je prestonica bio Jerusalim, presto je pripao Rovoamu, Solomunovom sinu. Ipak, Jerovoam je razumeo da bi putovanje Izrailjaca sa severa u Jerusalim da prinesu žrtve u hramu predstavljalo pretnju njegovom carstvu.
Zato, ubrzo nakon što je osigurao vlast, odlučio je da skrene Izrailjce sa žrtvovanja (na jevrejskom „zebach“) u Jerusalimu (1. O carevima 12,26-31). Kako bi to postigao, postavio je alternativne bogoslužbene centre u Betelu i Danu, uspostavljajući nove običaje koji su bili u suprotnosti s Božjim zakonima. Time je dodatno produbio podelu između Severnog i Južnog Carstva, usmeravajući narod na idolopokloničke prakse.
Centralno mesto bogosluženja
U drevnom Izrailju, od ljudi se tražilo da prinose žrtvene životinje na jednom jedinom mestu bogosluženja koje je odredio Bog. Paganizam je, s druge strane, praktikovao decentralizovano bogosluženje, prinošenjem žrtava na različitim mestima po izboru, često povezanim sa kultovima drugih bogova.
Kao način sprečavanja idolopoklonstva, Zakon je propisivao da, kada narod uđe u Obećanu zemlju, treba da prinose žrtve (zebach) samo na mestu koje je Bog izabrao (5. Mojsijeva 12,5.6.11; 3. Mojsijeva 17,1-9). Ova odredba služila je kao način da se očuva čista religijska praksa i jedinstvo naroda u odnosu prema Bogu.
Iako postoje druge reči za žrtvovanje i darove u Bibliji, izraz zebach se najčešće koristi da označi da se žrtva bogosluženja može prinosti samo na mestu koje je Bog odredio.
Izraz zebach odnosi se na razne žrtve, kao što su:
- žrtve zahvalnosti, zakletve i dragovoljni darovi (3. Mojsijeva 7,12-16),
- Pashalne žrtve (2. Mojsijeva 24,25),
- žrtve za greh (4. Mojsijeva 15,24-27).
Prvobitno, pravo mesto za prinošenje zebach bio je Silom, a kasnije Hram u Jerusalimu (2. Samuilova 7,13; 1. O carevima 3,2; 8,17-19.44.48; Isaija 18,7; Jeremija 3,17). Stoga, bogosluženje predstavljeno žrtvama trebalo je da bude centralizovano kako bi se sprečilo mešanje sa stranim religijskim uticajima.
Druge obaveze vezane za bogosluženje
Kada je Gospod ponovio zapovest o zebach (5. Mojsijeva 12,11), naglasio je da žrtve, deseci, zakletve i drugi darovi takođe treba da se prinose samo na mestu određenom za zebach i nigde drugo (5. Mojsijeva 12,2-11). Ova odredba pokazuje koliko je važno postojanje jedinstvenog mesta bogosluženja i uloge sveštenstva u očuvanju religijskih principa.
Ova odlučnost kasnije je potvrđena kada je u pitanju hram (2. Dnevnika 7,12), mesto na kojem se nalazila riznica, koja je bila centar za primanje desetaka i darova i mesto na kome su služili Leviti (5. Mojsijeva 12,11; 2. Dnevnika 31,10-21; Malahija 3,8-10). Riznica nije služila samo za čuvanje priloga, već i za organizaciju verskog života i održavanje svetilišta.
Bez Levita, ne bi bilo ni zebach, jer služba u svetinji u kojoj su se prinosile žrtve bila je funkcionalna samo kroz rad Levita (4. Mojsijeva 18,2-5.22.23), koji su se izdržavali od desetka.
Primena za danas
Prihvatanje zakona zebach podrazumevalo je priznavanje svetinje kao jedinog mesta bogosluženja, kao i uloge i službe duhovnih vođa (Malahija 2,7). Sveštenici su imali odgovornost da prenose znanje i da tumače zakon, čime su osiguravali duhovnu čistoću naroda.
Takođe, zakon je uključivao donošenje desetaka i darova u riznicu, što je predstavljalo ključni mehanizam za očuvanje bogoslužbene službe i finansiranje Levita. Ovaj sistem omogućavao je da duhovni vođe budu posvećeni isključivo službi bez potrebe za svetovnim poslovima.
Osim toga, centralizovani sistem davanja i bogosluženja doprinosio je ne samo duhovnom, već i nacionalnom jedinstvu. Time se osiguravalo da Izrailj ostane povezan u veri i praksi, umesto da se raspe u različite forme bogosluženja koje bi mogle dovesti do idolopoklonstva i verskog razjedinjavanja.
Duhovne pouke za danas
- Važnost teološkog jedinstva – Jedan centar bogosluženja sprečavao je idolopoklonstvo, a učenje se temeljilo na Zakonu i prorocima.
- Doktrinalno jedinstvo i finansijska podrška – Sveštenici i Leviti bili su izdržavani kroz desetke i darove kako bi služili na mestu određenom za zebach.
- Politički kontekst podela – Jerovoam je znao da je jedinstvo Izrailja zavisilo od sistema bogosluženja, pa je svesno prekršio zakon kako bi održao političku nezavisnost.
- Povezanost žrtvovanja i nacionalnog jedinstva – Prinošenje žrtava u Jerusalimu podrazumevalo je redovne susrete na bogosluženju koje je uspostavio Bog.
Sprečavanje žrtava u hramu imalo je dugoročne posledice za duhovni otpad i produbljivanje razdora između Izrailja i Jude.
Zaključak
Biblijski izveštaj o Jerovoamovim delima ukazuje na važnost doktrinalne doslednosti i organizovanog sistema bogosluženja. Jerovoamovo skretanje sa Božjeg zakona o jedinstvenom mestu bogosluženja dovelo je do verske fragmentacije i odvajanja naroda od izvornog verskog sistema ustanovljenog u Jerusalimu. Ova promena nije bila samo teološke prirode, već je imala i značajne društvene i političke posledice, doprinoseći trajnijem razdvajanju između severnog i južnog carstva.
Iako danas bogosluženje nije vezano za jedno fiksno mesto, duhovna pouka o jedinstvu i posvećenoj službi ostaje značajna. Vernici i dalje moraju da budu svesni važnosti doktrinalnog jedinstva kako bi očuvali integritet svoje vere i sprečili skretanja u pogrešna učenja. Crkva treba da obezbedi jasnu teološku osnovu i doslednost u učenju, čime se stvara stabilno duhovno okruženje i snažna zajednica.
Uspeh crkve danas zavisi od administrativnog, finansijskog, propovedničkog, doktrinalnog i duhovnog jedinstva, kao što nas uči zakon o jednom mestu zebach. Sistematska organizacija verskog života, kao i odgovorno upravljanje resursima, omogućava crkvi da ispuni svoju misiju i da deluje kao ujedinjeno telo u službi Bogu i ljudima.
Izdvajamo:
Depresija – izazov mentalnog zdravlja
Bolji način molitve – molite se kao Isus
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
