12 – Budućnost čovečanstva je otkrivena: Danilo, 2

Budućnost čovečanstva

Kakva je budućnost ovoga sveta? Kuda idemo? Da li nas čeka haos i konfuzija ili svetlija budućnost? Da li čovečanstvo može da reši svoje probleme ili mu treba pomoć? Ko? Šta mi zapravo znamo o tome?

Uvod:

1. Navuhodonosorov zaboravljeni san – Danilo 2, 1-13
2. Molitva Danila i njegovih prijatelja – Danilo 2, 14-23
3. Sopstveni san – Danilo 2, 24-36
4. Tumačenje sna – Danilo 2, 37-45
5. Navuhodonosorova zahvalnost – Danilo 2, 46-49

Svako razumno biće želi da poznaje svoje korene i svoju budućnost. Želi da zna zašto je ovde, da zna smisao i svrhu svog života. Ljudi žele da shvate istoriju, da znaju odakle su došli i kuda idu.

Kakva je budućnost ovoga sveta? Kuda idemo? Da li nas čeka haos i konfuzija ili svetlija budućnost? Da li čovečanstvo može da reši svoje probleme ili mu treba pomoć? Ko? Šta mi zapravo znamo o tome?

Na ova pitanja odgovore daje prorok Danilo (živeo je otprilike u razdoblju 622 – 530. pre Hrista) i u svojoj knjizi zabeležio je šta se desilo 603. godine pre Hrista na dvoru slavnog vavilonskog cara Navuhodonosora. Ovaj poznati car i slavni graditelj Vavilona bavio se pitanjima budućnosti. Razmišljao je o svojoj budućnosti kao i o budućnosti svoga carstva, i šta će biti posle. Bog mu je sve to otkrio u snu.

Danas možemo reći da li je sve što mu je Bog otkrio bilo istinito i verodostojno. Dobar deo onoga što je prorečeno, već je i ispunjeno.

Navuhodonosorov zaboravljeni san – Danilo 2, 1-13

Prorok Danilo u svojoj knjizi kaže, da je Bog otkrio vavilonskom caru Navuhodonosoru (vladao je 605 – 562. pre Hrista) budućnost sveta odnosno ono što će se dogoditi od tada pa do kraja sveta. Ovaj san je u tolikoj meri uticao na cara, da ga je zaboravio. Bio je ubeđen, da san ima veoma važno značenje, po svaku cenu želeo je da sazna njegov sadržaj i tumačenje. Njegov zahtev pokrenuo je izvanredan niz događaja koje čitamo u 2. poglavlju knjige Danila.

Car Navuhodonosor je na svom dvoru imao mnogo mudraca, gatara i zvezdara koji su tvrdili da će odgonetnuti svaku misteriju i da će predvideti budućnost. Sada će ih ispitati, kako bi objektivno otkrio da li je sve to istina. Poziva ih i daje im zadatak. Moraju mu reći šta je sanjao i šta san znači. Mudraci dva puta traže izgovor i traže da im car kaže san, pa će mu saopštiti njegovo značenje. Kada im kaže san, bez problema će ga protumačiti. Car dobro zna šta smišljaju, preti im pod smrtnom kaznom, da treba da učine ono, o čemu su ga uvek ubeđivali da znaju – da mu kažu san koji je on usnio, a zatim zaboravio. Na kraju njegovi savetnici priznaju da nema čoveka na zemlji da može kazati caru šta traži. Napominju, da nijedan car nešto slično nije tražio od svojih vračara, zvezdara i gatara. Zato se car razljutio i u svom besu kaže, da po običaju koji je tada vladao, treba pogubiti sve vavilonske mudrace. Pošto su u to doba Danilo i njegovi prijatelji već pripadali toj klasi, trebalo je da budu i oni pogubljeni.

Molitva Danila i njegovih prijatelja – Danilo 2, 14-23

Kada su došli kod Danila da izvrše presudu, Danilo promišljeno moli Arioha, zapovednika stražarskog da mu objasni šta se događa. Danilo bez razmišljanja odlazi kod cara. Zamolio je cara da mu ostavi vremena, pa će mu reći značenje sna.

Onda je Danilo predočio celu stvar trojici svojih prijatelja. Da ne budu pogubljeni sa ostalim vavilonskim mudracima,  zajedno će se moliti da im Bog predoči san koji je car usnio.

Bog odgovara na njihove iskrene molitve. Danilo zahvaljuje Bogu, veliča njegovu milost što mu je otkrio san koji je Navuhodonosor usnio. Molitva kao stvaran, otvoren razgovor sa Bogom postala je ključ za rešenje ovog problema. Bog uvek ima rešenje. Daje ga onima koji s njim neguju iskren odnos.

Sopstveni san – Danilo 2, 24-36

Danilo žuri kod Arioha koji ga bez oklevenja dovodi pred cara, i želeći da se dopadne caru kaže: „nađoh čovjeka između roblja Judina, koji će kazati caru što san znači.“

Car je iznenađen. Do sada niko nije uspeo da mu protumači san. Sada pred njim stoji mladi jevrejski zarobljenik i zapovednik straže tvrdi, da će mu upravo on odgonetnuti zagonetku. Zato ga iznenađeno upita: „možeš li mi kazati san koji sam snio i što znači?“ Danilov ponizan odogovor otkriva lepotu njegovog karaktera. Sada je najbolja prilika za Danila da se pohvali i istakne svoje osobine. Umesto toga tvrdi, niko od ljudi, ni on sa mne može zadovoljiti carevom zahtevu. „Nego ima Bog na nebu koji otkriva tajne i javlja caru Navuhodonosoru što će biti do pošljetka.“ Zatim Danilo tumači caru njegov zaboravljeni san, koji je Bog dao i njemu zato što ga je iskreno molio da sazna šta će se dogoditi u budućnosti.

Navuhodonosor je u snu video ogroman kip koji sija i koji je bio u obliku ljudske figure. Glava je bila od zlata, prsa i ruke od srebra, trbuh i bedra od bakra, noge od gvožđa, stopala i prste od gvožđa i gline. U stopala ovog čudesnog kipa udario je kamen izbačen bez ljudskih ruku i udara i uništava lik, od kipa više nije bilo ni traga. Od kamena je postala gora velika i ispunila je svu zemlju. To je bio san.

Tumačenje sna – Danilo 2, 37-45   

a) Zlatna glava – Novovavilonsko carstvo (605 – 539. pre Hrista)

Vavilon (prema akadskom Bab-ilu znači „Božija vrata“ bio je glavni grad Novovavilonskog carstva. Ovaj grad čiji je osnivač Nimrod, veoma je napredovao. Grad je uništen za vreme ustanka u Asiriji 683. godine pre Hrista. Ponovo ga je izgradio Navuhodonosor, kada grad dobija nove dimenzije i raskošnu lepotu. Grad je bio prava tvrđava zaštićena visokim zidinama. Vavilon je bio naslednik slavne sumerske kulture i raskrsnica trgovačkih puteva. U ovom gradu na Eufratu zlata je bilo u izobilju.

Bog je pokazao da ovo carstvo neće večno trajati. Godine 539. pre Hrista Vavilon osvaja persijski car Kir i na scenu svetske istorije nastupa Medo-Persijsko carstvo (period vladavine persijskog cara Kira 558-529. pre Hrista; osvojio je Medijsko carstvo i ujedinio sa Persijom 553-550. godine. O osvajanju Vavilona podjednako izveštavaju  Herodot i Ksenofont).

b) srebrna prsa i ruke – Medo-Persijsko carstvo (539-331. pre Hrista)

Ovo carstvo bilo je veće od carstva Novobabilonskog, a njegova kultura  bila je na nižem nivou. Kao što je srebro manje vredno od zlata i Medo-Persija nije bila tako slavna u odnosu na Novovavilonsko carstvo, iako je imala značajne vladare Darija, Kserksa i Arakserksa.

Pobedom kod Granika (kod Helesponta) godine 334. pre Hrista Aleksandar Veliki započeo je rat protiv Persije. Godine 333. pre Hrista bitka kod Isa kod Kilikije bila je presudna, porazio je persijskog cara Darija III. i nakon pobede kod Gaugamele u Asiriji (331. godine pre Hrista) osvojio je i ostatak Persijskog carstva. Time je okočana vladavina Medo-Persijskog carstva koja je trajala preko 200 godina.

c) trbuh i bedra od mjedi – carstvo Aleksandra Velikog i državne tvorevine (331-168. pre Hrista)

Makedonija je postigla najveći uspon za vreme Aleksandra Velikog, iako je njegov životni vek bio samo 33 godine (356-323. pre Hrista). Ovaj vladar sa svojom vojskom želeo je da osvoji ceo svet. Godine 332. pre Hrista osvaja Egipat, 331. godine postao je vladar Persije a 327. godine pohod je nastavio prema Indiji. Geografski, njegovo carstvo bilo je rasprostranjenije od Medo-Persijskog carstva jer je obuhvatalo Makedoniju, Grčku. Persiju, Egipat pa čak do Indije. Nakon smrti Aleksandra Velikog vladavinu su preuzeli njegovi generali tzv. dijadosi čije je uzajamno rivalstvo dovelo do podele Aleksandrove imperije na nekoliko delova. Najveći deo pripao je Seleukidima koji su vladali uglavnom u Maloj Aziji sa centrom u Siriji. Njihovi najveći rivali – Ptolomeidi vladali su u Egiptu.

Ovo treće razdoblje u proročanstvu prikazano je bakrom. Interesantno je, da su Aleksandrovi vojnici zbog svoje opreme od bakra, nazivani „bakarni vojnici“.

Mnogi naučnici smatraju da je bitka kod Pidne (168. godine pre Hrista), u kojoj su Rimljani pobedili Makedonce, kraj ovog trećeg razdoblja. Godine 148. pre Hrista  Rimsko carstvo osvaja Makedoniju,  a 146. godine i Grčku.

d) noge od gvožđa – Rim (168. pre Hrista – 476. posle Hrista)

Rim je prema legendi osnovan godine 753. pre Hrista. Od 8. do 5. veka pre Hrista u latinskim gradovima državama, vladali su etrurski carevi. U 5. veku pre Hrista Rimljani su porazili Etrurce i uspostavili republiku. Iz rata sa Kartaginom i helenističkim državama  izašli su kao pobednici i zagospodarili Sredomorjem (godine 348. pre Hrista Rimljani su načinili dogovor sa Kartaginom, a 146. godine su je uništili). To je početak vladavine Rima nad zapadnom Evropom, koja postepeno postaje svetska sila. Ova četvrta imperija najduže je trajala u istoriji sveta. U porođenju sa prethodnim imperijama, njena je teritorija bila najveća. U drugom veku posle Hrista njena granice protezala se od Britanije do Eufrata. Ova imperija bila je „gvozdena“, najjača u svetskoj istoriji.

Biblija kaže da će Rim „sve satrti i polomiti“. Uništio je svakog ko mu se usprotivio. Vodio je brojne ratove. Porazio je jednog protivnika za drugim (godine 71. pre Hrista porazio je Spartakov ustanak, godine 70. posle Hrista razorio je Jerusalim itd). Na početku hrišćanske ere ali i kasnije iza  „Pax Romana“ (Rimski mir) bila je gvozdena snaga rimskih legija.

Za vreme ovog carstva živeo je i umro Isus Hrist. Rim je pokazao svoju okrutnost i prilikon progonstva hrišćana. Hristovi sledbenici u arenama stradali su od divlje zveri, bili spaljivani ili mučeni.

e) Gvožđe i glina – podeljeno Rimsko carstvo (476. godina posle Hrista – do danas)

Ovo peto razdoblje karakteriše razjedinjenost i nejedinstvo. To je novi elemenat u proročanstvu. Posle Rimskog carstva nije usledilo ni jedno svetsko carstvo. Slava Rima počela je da opada. Unutrašnji raspad carstva usledio je zbog varvarskih upada. Carstvo se raspalo. Neki narodi bili su snažniji, a neki slabiji.

Biblija kaže, da će u ovo vreme „gvožđe pomiješano sa kalom lončarskim, to će se oni pomiješati sjemenom čovječijim, ali neće prionuti jedan za drugoga kao što se gvožđe ne može smiješati s kalom“ (Danilo 2, 43). Iz toga proizilazi da napori u stvaranju jedinstvenog svetskog carstva ne mogu biti uspešni. Poznato nam je iz istorije, da su pojedine monarhije pokušavale da održe jedinstvo sklapanjem brakova /bračnih saveza/. Ni to nije pomoglo u stvaranju jedne svetske države. Ovi pokušaji podsećaju na izgradnju vavilonske kule čime su ljudi hteli da osiguraju sigurnost, jedinstvo i zaštitu (1 Mojsijeva 11, 11).

Karla Velikog je 800. godine papa krunisao kao predstavnika „svete Rimske imperije“. Ovaj car je pokušavao skoro pola veka da ujedini Evropu. Ipak, bezuspešno. Gvožđe i glina nisu mogli da prionu. Isto su pokušavali Karlo V. i Luj XIV. Njihovi su pokušaji bili bezuspešni. Naopoleon Bonaparte, poreklom Italijan sa Korzike, po nacionalnosti Francuz, bio je niskog rasta ali sa jakom snagom i istrajnošću. Godine 1796, kada je imao 26 godina, dva dana pre svadbe sa Jozefinom, preuzeo je vojnu dužnost kao artiljerijski potporučnik nad trećinom francuske vojske. Dva dana nakon svadbe otišao je na front. Tri godine kasnije (1799) svrgnuo je francusku vladu i počeo da vlada. Zatim je počeo da ujedinjuje Evropu, kako bi bilo: „jedan car, jedan zakon, jedno sudstvo i jedna valuta.“ To je ukratko istorija šesnaestogodišnjih vojnih aktivnosti vladara čija sposobnost nije poznavala granice. Razveo se sa Jozefinom koju je voleo, da bi se oženio sa austrijskom Marijom Lujzom koju nije voleo, da bi postigao političko jedinstvo. U Evropi je uredio „napoleonski red“  vodeća mesta dao je svojim rođacima. Bračnim vezama želeo je da  gvožđe i glina prionu. Posle tragičnog pohoda na Moskvu (1812) njegova evropska federacija raspala se kao kula od karata. U nedelju 18. juna 1815. u bici kod Vaterloa njegovo sunce prestalo je da sija. Izjavio je:„Aleksandar, Cezar, Karlo Veliki i ja smo izgradili carstva. Ali na čemu počiva stvaranje našeg genija? Na sili. Isus Krist je svoje Carstvo izgradio na ljubavi; i ovog časa bi milioni ljudi umrli za Njega.“

Nemačkog cara Vilhelma I. čije su ambicije bile slične, pogodila je u prvom svetskom ratu slična sudbina. Zamisli Adolfa Hitlera da stvori „hiljadugodišnje carstvo“ koje su se završile drugim svetskim ratom, svima nama su dobro poznate.

f) Kamen koji je postao veliko brdo (gora)– carstvo Božije (od drugog Isusovog dolaska do večnosti)

Kamen koji je bez ljudske ruke udario u kip, simbol je Isusa Hrista (Efescima 2, 20; 1 Petrova 2, 4; Rimljanima 9, 32; uporedi sa Izaija 8, 14; 28, 16; Psalam 118, 22.23). Udarac kamena u kip slika je drugog dolaska Gospoda Isusa (1 Solunjanima 4, 14-17; Matej 16, 27). Kamen je smrskao kip. To simbolično ukazuje na Božiji sud. Ova činjenica prikazana je metaforom o žetvi (Danilo 2, 35). Ova izjava o velikom brdu koji „ispuni svu zemlju“ nosi poruku o večnom Božijem carstvu. Ovo šesto razdoblje trajaće zauvek. Kamen se otkinuo od stene bez intervencije ljudskih ruku, to znači da je pao odozgo, sa mesta Božijeg prebivališta (Gora je u Bibliji simbol mesta, gde Bog prebiva i gde se pojavljuje), (Psalam 48, 3; Isaija 14, 13; Danilo 9, 16.20; 11, 45). Želi da nam kaže, da carstvo ne dolazi na osnovu ljudskih prepostavki, već od Boga. Ljudi svojim težnjama, učinkom ili doprinosom ne mogu da ga izgrade. Kamen je udario u stopala. To znači, da je Božije carstvo uređeno na kraju istorije, ne usred istorije. Tako će biti „u vreme tih careva“ – poslednjih na ovoj zemlji (Danilo 2, 44). Deset prstiju predstavlja sve narode sveta (broj 10 u Bibliji je simboličan broj potpunosti ili celovitosti) koja će postojati u vreme drugog Hristovog dolaska.

Vrhunski događaj svetske istorije biće drugi Hristov dolazak koji će rešiti probleme koje čovečanstvo ne može da reši (o drugom dolasku Isusa Hrista govorićemo u sledećoj lekciji).

Navuhodonosorova zahvalnost – Danilo 2, 46-49

Car Navuhodonoso podsetio se sna koji je sanjao, zato uopšte nije Danila prekidao. Svidelo mu se njegovo tumačenje, i zato je pred svima Danila nagradio. Shvatio je, da je Danilov Bog „Bog Bog nad bogovima i gospodar nad carevima, i koji objavljuje tajne“. Priznao je to pred svima. Uzvisio je Danila. Postao je najviši poglavar nad svim mudracima. Iz onoga što dalje čitamo u knjizi ne proizilazi da je Navuhodonosor postao štovatelj pravog Boga. Kakva šteta!

Objašnjenje tumačenja

1.Prilikom ove biblijske lekcije vodimo računa da nas „ne zaglavimo“ u istorijskim detaljima. Interpretacija nije opis raznih detalja iz istorije četiri imperije ili kasnijih težnji za ujedinjenje. Potrebno je ukazati kako je Bog usmerava istoriju i vodi je ka cilju – drugom dolasku Isusa Hrista. Najviše pažnje biblijski tekst posvećuje završetku istorije ovog sveta. Upravo on daje smisao istoriji. Ovom lekcijom pripremamo ljude da shvate kakvo važno mesto u istoriji ima drugi dolazak Isusa Hrista, o čemu ćemo govoriti u sledećoj lekciji.

2. Tačna identifikacija i tok četiri svetske imperije je Vavilon, Medo-Persija, Grčka i Rim. Većina modernih tumačenja poistovećuje drugu svetsku imperiju sa Medijskom a treću sa Persijskom.

Postoji nekoliko uverljivih razloga protiv takve interpetacije:

18. a) sve do 18. veka tumačeno je, da četvrto carstvo predstavlja Rim, dok sve to nije počeo da poriče dolazak racionalne filozofije.
19. b) naučnici koji dele Medo-Persijsko carstvo na dva samostalna carstva imaju pred sobom nerešiv istorijski problem. Ova dva carstva (Medija i Persija) već je godine 550. pred Hristom ujedinio Kir, persijski car koji je porazio medijskog cara Astijaga. To znači da je još pre 539. godine palo Novovavilonsko carstvo, na istorijskoj sceni već je postojalo ujedinjeno Medo-Persijsko carstvo.
20. c) Danilova knjiga govori o dvojnom Medo-Persijskom carstvu. Danilo 8, 20 govori o carevima medskim i persijskim, što jasno dokazuje da je Medo-Persijsko carstvo jedno carstvo. Danilo 6, 8.12.15 govori o nepromenljivom medo-persijskom zakonu a Danilo 5, 28 objašnjava da će Vavilonsko carstvo biti razdeljeno i dato Medijcima i Persijancima. To je istovetno sa istorijom. Ovaj egzegetički argumenat zajedno sa istorijskim argumentom veoma su važni, jer su zasnovani na podacima iz knjige Danila.
21. Bog ne stvara istoriju. Poštuje slobodu čoveka i nacije. Dozvoljava da ljudi sami odaberu svoj put. Istorija mu nije izmakla kontroli. Svet nije lutkarsko pozorište i ljudi nisu lutke kojima manipulišu sotona ili Bog. Ljudi svojevoljno odlučuju i biraju određeni istorijski pravac i političku orijentaciju. Bog ne stvara istoriju,ali je usmerava, vodi ka vrhu – ka drugom dolasku Isusa Hrista koji će postati stvarnost, kao i ostale svetske imperije i događaji o kojima govori Danilovo proročanstvo. Kada upoređujemo razne akadske tekstove sa Danilom 2, nalazimo da ni jedno „akadsko proročanstvo“ ne sadrži prognozu o eshatološkom kraju svetske istorije.
22. Izjave „što će biti do pošljetka“ ili „što će biti poslije“ o kojima čitamo u Danilu 2,28.29 ne odnose se samo na završni deo istorije. U ovom poglavlju ukazuju na budućnost koja je otpočela Navuhodonosorom i kulminira dolaskom večnog Božijeg carstva. Naglasak je ipak stavljen na kraj istorije.

 Praktične implikacije

1. Kroz molitvu se otvaramo Bogu koji na taj način može da stupi u naš život i deluje u našu korist. Nikada ne treba da zaboravimo, da je iskrena zahvalnost deo skladnog hrišćanskog života.
2. Nije u ljudskoj mogućnosti da se stvori raj na zemlji. Večno carstvo dolazi odozgo kao Božiji dar i akt bez ikakvog ljudskog delovanja.
3. U svojim nerešivim problemima, nismo prepušteni sami sebi. Bog će se umešati u naše nevolje i sukobe, rešavaće ih uspostavljajući novi poredak i novo svetsko jedinstvo dolaskom svoga carstva.
4. Bog je gospodar istorije. On vlada iako je njegova direktna vladavina na ovoj zemlji zasada skrivena pred našim očima. Nekada ne možemo da verujemo, da Bog caruje. Mnogi apsolutistički vladari, despotski carevi, tirani ili diktatorske vođe mogu da određuju tok istorije, ali samo privremeno. Bog je taj koji pazi na tok istorije i na kraju će završiti svojim slavnim drugim dolaskom.
5. Drugi dolazak Isusa Hrista u Danilu 2, simbolizuje kamen koji je pogodio stopala kipa, a to je globalni događaj. Otuda i simbolika deset prstiju na kraju istorije koja upućuje na ceo svet, a ne samo na podeljenu Evropu. Tumačenje ovog poglavlja i različita nastojanja za jedinstvom ili uspostavljanje različitih svetskih poredaka ne možemo da ograničimo samo na dešavanja na evropskom kontinentu ili na teritoriji bivše Rimske imperije. Sva carstva postepeno su dobijala veće dimenzije. Uprkos svim naporima (ponekad legitimnim) za globalno jedinstvo i poredak, kraj istorije pokazuje na podelu celog sveta.

👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg