Kada se nalazimo u nepoznatoj državi, neprocenjivo sredstvo u orijentaciji predstavljaju smernice i dobra mapa. Isus u propovedi na Maslinskoj gori govori o raznim znacima koji će se dešavati pre njegovog drugog dolaska. Ovi znaci – ako su ispravno shvaćeni – vernicima mogu biti dobri pokazatelji na putu u carstvo Božije.
SADRŽAJ
Uvod:
- Znaci u društvu – Matej 24, 6.7.37-39; Jakov 5, 1-8; 1 Solunjanima 5, 2.3
- Znaci u prirodi – Matej 24, 7; Matej 24, 29
- Znaci u religiji – 2 Timotiju 3, 1-5; 2 Petrova 3, 3-6; Matej 24, 12.14.24
U prethodnoj lekciji govorili smo o drugom dolasku Isusa Hrista. Pokazali smo da je drugi dolazak konačno rešenje za probleme čovečanstva koje nismo u stanju da rešimo sami. Govorili smo o tome, zašto i kako će Isus doći drugi put. Sada želimo da se fokusiramo na znake koji pokazuju blizinu Isusovog dolaska.
Još je starozavetni prorok Amos govorio:„Jer Gospod Gospod ne čini ništa ne otkrivši tajne svoje slugama svojim prorocima“ (Amos 3, 7). Pre potopa, Bog je poslao Noja da upozori pretpotopni svet na predstojeću katastrofu. Gospod „ne želi da neko pogine, već želi da svi čine pokajanje“, logična je pretpostavka, da će Bog unapred obavestiti o prelomnom događaju, a to je nesumnjivo drugi dolazak Isusa Hrista.
Bog tako dokazuje, da nikoga ne želi da iznenadi ili „upeca“ nespremnog. S jedne strane znaci služe kao ohrabrenje onima koji željno isčekuju Isusov dolazak. Podsećaju ih „da se približava njihovo iskupljenje.“ S druge strane oni su izazov na pokajanje za tvrdoglave, upozorava ih da svako Božije delovanje ima dvostruki aspekat – spas i suđenje. Drugi dolazak nije samo „blagoslovena nada“ za vernike, već i dan kada će dobiti platu: „svakome po djelima njegovijem“ (Otkrivenje 22, 12).
Kada se nalazimo u nepoznatoj državi, neprocenjivo sredstvo u orijentaciji predstavljaju smernice i dobra mapa. Isus u propovedi na Maslinskoj gori govori o raznim znacima koji će se dešavati pre njegovog drugog dolaska. Ovi znaci – ako su ispravno shvaćeni – vernicima mogu biti dobri pokazatelji na putu u carstvo Božije.
Znaci u društvu – Matej 24, 6.7.37-39; Jakov 5, 1-8; 1 Solunjanima 5, 2.3
a) Nepravilno razvrstavanje i raspodela materijalnih vrednosti (Matej 24, 37-39; Jakov 5, 1-8). Čak i kada su materijalne vrednosti prolazne i nisu u najbitnije u životu, neophodne su za društveni život. Ne treba da zauzimaju prvo mesto u životu čoveka.
Isus upozorava da će situacija u društvu pre njegovog drugog dolaska biti slična kao u doba Nojevo i Lotovo (Luka 17, 28.29). Čitamo da: „Jeđahu, pijahu, ženjahu se, udavahu se.“ To su normalne, uobičajene pa čak i svakodnevne aktivnosti. Greh ovih ljudi je, da su bili zauzeti do te mere „nije ih bilo briga“ („nisu znali“) dok nije došao potop, odnosno uništenje grada – o čemu su mogli i trebali znati. Nažalost, nisu bili spremni. Onda je već bilo kasno da promene životne smernice. Zbog dobrih i korisnih stvari propustili su ono najvažnije – blizak lični odnos sa Bogom.
Na trenutnu političku situaciju u svetu više od svega utiče socijalna nepravda zbog neravnomerne raspodele materijalnih vrednosti. Napetost među Zapadom i Istokom, Severom i Jugom, ogromna zaduženost zemalja u razvoju, kao i pohlepno iskorišćavanje prirodnih resursa – to je sve u velikoj meri posledica nagomilavanja većine kapitala u rukama manjine.
Ispunjavanje ovog znaka u današnjem društvu fokusiranom na materijalne stvari i uspeh, vodi iskrenog hrišćanina da konstantno unapređuje redosled vrednosti u svom životu.
b) Ratovi, vesti o borbama, narod protiv naroda, glad, kuga (Matej 24, 6.7). Tokom istorije ratovi su pogađali čovečanstvo. Nikada nisu bili tako strašni i uništavajući kao u dvadesetom veku (u prvom svetskom ratu učestvovalo je skoro 30 zemalja, a poginulo 14 miliona ljudi. Dvadeset godina kasnije izbio je drugi svetski rat, učestvovalo je preko 50 zemalja, a poginulo preko 55 vojnika i civilnog stanovništva).
Danas, za razliku od prethodnih vekova, postoji realna pretnja da će, uprkos svim diplomatskim pregovorima i naporima država, lokalni sukob lako eskalirati u globalni holokaust. U sadašnje vreme to može biti izvazvano ne toliko sukobom između glavnih svetskih sila, već postoji šansa da nuklearno naoružanje upotrebe manje države.
Naravno, eskalacija ratnog nasilja i povezana patnja miliona nedužnih, pogađaju sve osetljive ljude na svetu. Mnogi čine ono što mogu, kako bi to sprečili. Takva akcija je svakako pohvalna i poželjna, i mi kao hrišćani trebali bi da se uključimo. Pismo nas upozorava zbog lažnog optimizmamom, da bi čovečanstvo moglo da reši ove probleme sopstvenim snagama (1 Solunjanima 5,2.3).
Iako su ljudi u prošlosti gladovali, vladala je nestašica hrane, nikada u svetu nije bilo oko milijardu neuhranjenih i ljudi koji umiru od gladi.
Epidemije kuge bile su u stanju iznova i iznova da desetkuju stanovništvo, ali obim epidemija opasnih zaraznih bolesti u savremenom svetu bez obzira na dostupne antibiotike i vakcine, veoma je alarmantan. Od crevnih parazita (gliste koje žive u crevima ljudi i životinja) boluje oko 650 miliona ljudi, od pantljičare oko 450 miliona, od dizenterije oko 350 miliona, od toga najmanje 6 miliona dece godišnje umire. U zemljama u razvoju šest vrsta bolesti (boginje, tuberkoloza, veliki(magareći) kašalj, dečija paraliza, tetanus, difterija) godišnje ubije 5 miliona dece, a najmanje toliko unesreći. U industrijskim zemljama godišnje umire preko 5 miliona od raka, a preko 10 miliona od kardiovaskularnih bolesti. O epidemiji AIDS i njenim tragičnim posledicama za ljudsku populaciju nema potrebe da govorimo.
Znaci u prirodi – Matej 24, 7; Matej 24, 29
a) Zemljotresi i druge katastrofe (Matej 24, 7). Neko bi mogao da kaže, da su zemljotresi uvek postojali. Dokazano je da je u poslednje vreme njihov intenzitet sve veći. Australijski seizimoglog A. Eiby u svojoj knjizi „Zemljotres“ navodi da postoje istorijski zapisi da je u razdoblju četiri veka, od 1500. do 1902. godine zabeležen 131 zemljotres. Od 1903. godine (od kada se naučno može izmeriti intenzitet zemljotresa) do 1976. godine, odnosno za 73 godine navodi 206 zemljotresa čiji je intenzitet 8 ili više. Iako je pogrešno doneti zaključak na osnovu ovih brojki u prošlosti, da je povećanje skoro dvostruko u 20. veku, ipak ove brojke ukazuju na ogroman porast seizmičke aktivnosti na našoj planeti.
Zemljotresi su katastrofe izazvane prirodnim silama nezavisno od ljudskog delovanja. Ne treba da zaboravimo na realne i potencijalne katastrofe prouzrokovane ljudskim delovanjem, kao što su zagađivanje okoline, vode i zemljišta toksičnim odpadima, kisele kiše, efekat staklene bašte, crpljenje prirodnih izvora minerala, energije i čiste vode.
b) Pomračenje sunca, meseca i padanje zvezda (Matej 24, 29). Isus u svojoj eshatološkoj propovedi kaže: „ I odmah će po nevolji dana tijeh sunce pomrčati, i mjesec svoju svjetlost izgubiti, i zvijezde s neba spasti, i sile nebeske pokrenuti se“. Pomračenje sunca i meseca uobičajene su pojave, mogu se precizno predvideti u astronomiji. Slična i uobičajena pojava je i „padanje zvezda“ koja se može videti kada je vedro nebo. Isus nije mislio na ove uobičajene pojave, te pojave nisu znaci.
Bitan je njegov vremenski podatak „i odmah po nevolji dana tijeh.“ Verovatno pokazuje na srednjevekovna progonstva. Ako pogledamo istoriju videćemo da je „mračni dan“ i posledično pomračenje meseca 19.5.1780, kao i kiša meteora u noći između 12. i 13.11.1833. (nakon čega je usledilo naučno proučavanje meteorskih rojeva), to su događaji koji su imali veliki uticaj na svest ljudi u određenoj društvenoj i istorijskoj situaciji. U stvari, ovi događaji postali su „znaci“ jer su u 19. veku u Americi dali svoj doprinos za dublje proučavanje Pisma, kao i kasnijem probuđenju u istoriji poznatom kao Veliko adventno probuđenje.
Znaci u religiji – 2 Timotiju 3, 1-5; 2 Petrova 3, 3-6; Matej 24, 12.14.24
a) Pad religioznog iskustva (2 Timotijiu 3, 1-5; 2 Petrova 3, 3-6). Treća oblast kojoj želimo da posvetimo pažnju je duhovni život vernika. Iako bi mogli (u nekim religijskim krugovima je veoma popularno) da plačemo zbog pokvarenosti bezbožnog sveta, Sveto pismo više pažnje posvećuje stanju Božije dece odnosno onima, koji tvrde da pripadaju Bogu. Isus (Matej 24, 12), Pavle i Petar govore o tome „da će u poslednje dane“ biti vrlo uočljiva razlika između religije vernika i njihovim nepromenljivim sebičnim životom. „Koji imaju obličje pobožnosti, a sile su se njezine odrekli“ (2 Timotiju 3, 5). Pridržavaće se svojih rituala, smanjivaće obavezujuće standarde, živeće po „sopstvenim željama“ i negiraće realnosti Božije natprirodne intervencije u istoriji čovečanstva (2 Petrova 3, 3.4). Ovakva formalna religija bespomoćna je da utiče na svet, jer je so obljutavila (Matej 5, 13). Nije čudo što Isus kaže: „Ali sin čovječij kad dođe hoće li naći vjeru na zemlji?“ (Luka 18, 8).
b) Propovedanje jevanđelja po celom svetu i opšti preporod (Matej, 24, 14. 24). S druge strane, u religiji može se osećati veliki preporod – istinski i lažni. „I propovjediće se ovo jevanđelje o carstvu po svemu svijetu za svjedočanstvo svijem narodima. I tada će doći pošljedak“ (14. stih). To je jedini znak Hristovog drugog dolaka, koji je u suštini radostan. Uprkos svim nepogodama i katastrofama, koje su se dešavale krajem 20. veka, možemo uživati u usponu propovedanja jevanđelja širom sveta, upravo u periodu otpadništva od Boga, mnogi ljudi prihvataju Isusa Hrista kao svog Spasitelja i Gospodara (Luka 15, 10). Biblija ili neki njeni delovi prevedeni su na hiljade jezika sveta. Biblija je počela da se širi po celom svetu, zahvaljujući Biblijskim društvima praktično je dostupna svakome.
Međutim, u religijskoj oblasti moraju se predviti i mnoge prevare, „Jer će izići lažni hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće, i izbrane“ (Matej 24, 24). Jedina zaštita da ne budemo prevareni i zavedeni, je da stražimo (Marko 13, 37) i ostanemo verni Pismu (Matej 22, 29)
Objašnjenje tumačenja
- Egzegetski nije ispravno povezivati tekst Danilo 12, 4 sa porastom naučnog napretka i koristiti ga kao znak drugog dolaska. Tekst govori o umnožavanju znanja i istraživanju Danilove proročke knjige, a ne o naučnom i tehničkom napretku!
- Vernicima je stalno pretila opasnost zbog dve krajnosti. S jedne strane nije im bilo bitno, gde se nalaze u kontekstu istorije spasenja, „zato što nijesi poznao vremena u kojemu si pohođen“ (Luka 19, 44), vreme u kome su živeli, mesto i ulogu koju su trebali da ispune. Kad god je u istoriji crkva izgubila svoj eshatološki značaj, a venik je „mislio: Moj gospodar kasni“, posledice su bile štetne na etički život pojedinca i cele zajednice (Matej 24, 48-50). Crkva je izgradila na zemlji carstvo Božije tako žarko, potpuno se poistovetila s njim. A iz vida je izgubila Božiji završetak na kraju vekova.
S druge strane gorući problem, ponekad i prokletstvo hrišćanske crkve od samog početka, bio je previše, čak i bezumno očekivanje Hristovog dolaska (2 Solunjanima 2, 3.4). Preterano fokusiranje na jedan detalj i naglašavanje određenog znaka kao jasnih i nedvosmislenih dokaza neposredne brlizine Isusovog dolaska, doveli su do krajnosti u stilu života, fanatizmu, određivanju vremena dolaska, a time i sramoćenju Kristovog dela.
Možemo i moramo uzeti u obzir činjenicu, da će neki pokušati na osnovu svojih fantastičnih izračunavanja, usmerenih na znake, a ne na onoga koji će doći i ukinuti entuzijazam i religiozno „probuđenje“ koje direktno proističe iz takvih kalkulacija. Međutim, kada svi termini na kraju prestanu da postoje, rezultirajući plod je gorka duhovna praznina, duboka depresija, totalno razočaranje, a često i potpuno odbacivanje vere.
U određenom smislu znaci koje Isus navodi (lažni hristosi, ratovi, zemljotresi, glad, kuga, progonstva) opšti su, ne mogu se tačno odrediti. U bilo kom trenutku, vernici su imali razlog da očekuju dolazak Isusa Hrista. Ovo isčekivanje davalo je snagu vernicima u progonstvima, radost u patnji i istrajnost u svakodnevnom sivilu. Znaci nas podsećaju, da je u našem životu prisutan stari redosled stvari, a mi ljudi nećemo svojim naporima ostvariti „novo nebo i novu zemlju“.
Međutim, treba napomenuti, a već smo spomenuli u prethodnom odeljku, da u 20. veku znaci počinju da budu sve intenzivniji. Prvi put u istoriji ispunjen je glavni uslov Hristovog dolaska, dat u vezi sa znacima – „po celom svetu.“ Nikada ranije, problemi ali i propovedanje jevanđelja, nisu bili univerzalniji po obimu i uticaju. Šta god da se desi u jednom delu sveta, ljudi na drugom kraju sveta ne samo da o tome odmah saznaju, već ih se to direktno i dotiče. Svet je postao globalno selo.
Praktične implikacije
Iako drugi dolazak našeg Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista ostaje „blagoslovljena nada“ u koju su gledali i gledaju iskreni vernici svih uzrasta, dešavanja u gradu Vejku (Waco), država Teksas povezana su sa imenom Dejvida Koreša, i šalju dramatično upozorenju: Razmišljanje o kraju sveta može biti opasno po život!
Nije ni čudo, što u svetlu ove činjenice mnogim ljudima (i vernicima) čini se veoma razumno, da zaborave znake i zanemare ono što Biblija kaže o kraju sveta. Međutim, ako Biblija sadrži informacije od životne važnosti o tome kako se pripremiti za eshatološku krizu – „vreme nevolja koje će doći“ – onda ignorisanje biblijske doktrine o kraju sveta može biti toliko opasno po život i iskrivljeno kao u slučaju Dejvida Koreša.
O čemu Biblija želi da nas nauči, kada govori o znacima Isusovog drugog dolaska? Kao rezultat raznih katastrofalnih događaja koji pogađaju različite delove sveta: „i ljudima na zemlji tuga od smetnje i od huke morske valova. Ljudi će umirati od straha i od čekanja onoga što ide na zemlju; jer će se i sile nebeske pokrenuti“ (Luka 21, 25.26). Mnogi ljudi se plaše budućnosti, a strah će se na osnovu Pisma umnožavati. Isus nas unapred upozorava i kaže: „Gledajte da se ne uplašite; jer treba da to sve bude. Ali nije još tada pošljedak“ (Matej 24, 6). Znaci treba da pomognu ljudima da se ne plaše ni onda, kada će većina ljudi biti paralizovana strahom od budućih događaja.
Druga svrha znaka skrivena je u Isusovim rečima: „Zato i vi budite gotovi; jer u koji čas ne mislite doći će sin čovječij“ (Matej 24, 44). Smisao znaka nije da nam otrkije vreme dolaska, već da ukaže na njegovu blizinu. Treba da se pripremamo za Hristov dolazak, a ne da računamo vreme. Na pitanje učenika: „ Kaži nam kad će to biti? i kakav je znak tvojega dolaska i pošljetka vijeka?“ Isus nije dao u odgovoru datum svog dolaska.
Hristos ne želi, da blizina vremena dolaska bude glavni motivirajući faktor priprema za njegov dolazak, već razlog zbog kojeg ćemo slušati i držati njegovu reč. Uvek, kada se znaci zloupotrebljavaju, motivacija za pripremu i poslušnost je strah da će vreme isteći. Bog želi da naši postupci budu motivisani ljubavlju prema Isusu i divljenjem kako upravlja univerzumom. Kada se budemo manje fokusirali na to, kada Hristos dolazi, a više na to ko dolazi i šta njegovo dolazak znači, bićemo „spremni“ i naša pažnja biće usmerena ne na brojčanik na satu, već na negovanje i održavanje spasonosnog odnosa sa Hristom, i da ostanemo u njemu. Ispunjeni znakovi biće naš podsticaj da istrajemo u životu vere, ohrabrenje naše nade i nova garancija događaja koji će biti konačan dokaz, da je naš Bog uvek uz čoveka.
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
