Biblija nas upozorava, da „Duh razgovijetno govori da će u posljednja vremena otstupiti neki od vjere slušajući lažne duhove i nauke đavolske“ (1 Timotiju 4, 1). Istovremeno nas poziva: „Ljubazni! ne vjerujte svakome duhu, nego kušajte duhove jesu li od Boga; jer mnogi lažni proroci iziđoše na svijet“ (1. Jovanova 4, 1)
SADRŽAJ
Uvod
Savremenog čoveka, koji živi u bezličnom društvu sa vrhunskom tehnologijom privlači sve što mu pruža neposredna iskustva, posebno ako su neobična, tajanstvena ili na bilo koji način „natprirodna.“ Ako dodamo opštu konfuziju, koja vlada u mišljenjima o tome šta se dešava posle smrti, nastaje teren pogodan za različite poglede, pravce, pojave i iskustva …
Biblija nas upozorava, da „Duh razgovijetno govori da će u pošljednja vremena otstupiti neki od vjere slušajući lažne duhove i nauke đavolske“ (1 Timotiju 4, 1). Istovremeno nas poziva: „Ljubazni! ne vjerujte svakome duhu, nego kušajte duhove jesu li od Boga; jer mnogi lažni proroci iziđoše na svijet“ (1 Jovanova 4, 1)
U svetlu onoga što Biblija uči o ljudskoj prirodi, suštini smrti i vaskresnja, o čemu je bilo reči u prethodnim lekcijama, sagledaćemo dve najčešće pojave koje privlače savremenog čoveka: okultizam i reinkarnaciju.
Okultizam – 5 Mojsijeva 18, 9-14; 1 Timotiju 4, 1; Matej 24, 24; Galatima 5, 20
Reč „okult“ potiče od latinske reči „occultus“, a to znači „skriveno, tajno, tajanstveno“. Okutizam se bavi tajnim i skrivenim stvarima, natprirodnim demonskim snagama, kao i delovanjem i događajima koji se ne mogu objasniti uobičajenim postojećim načinima. U okultizam spada: astrologija, vračanje, magija, psihotronika, satanizam, spiritizam (komunikacija sa preminulim osobama), gatanje, gledanje u dlan, čarobni stočić, karte, čarobni štapić, kristalna kugla i sl.
Postoje dve krajnosti koje kao hrišćani treba da izbegavamo. Jedna je negiranje postojanje sotone i duhovnih bića (demona) povezanih s njim, kao i njihov uticaj na naš svet. Druga krajnost je nezdrava zainteresovanost za njih, ili osećanje preteranog straha – u svemu oko nas videti „đavolju rabotu“. Iz tog razloga potrebno je da prilikom našeg proučavanja osnova hrišćanstva obratimo pažnju i na okultizam.
Egzistencija natprirodnog sveta
Živimo u vremenu kada ljudi traže odgovore na osnovna pitanja: Šta je smisao života? Da li postoji život posle smrti? Da li je moguće verovati u natprirodno i u Boga? U dosadašnjem proučavanju trudili smo se da damo odgovor zašto verujemo da Bog postoji, da se otkrio u Bibliji u ličnosti Isusa Hrista. Rekli smo, da Sveto pismo pokazuje, da u univerzumu postoji duhovna, natprirodna borba (Efescima 6, 12).
Biblija svedoči o neprekidnoj borbi između carstva Božijeg i carstva sotone (Otkrivenje 12,7). Neki zamišljaju sotonu kao dlakavo stvorenje sa repom, kopitima i rogovima, sa vilama u rukama, koje se oseti na dim i sumpor. Nije čudo, da je ovo poimanje savremenom čoveku smešno i neprihvatljivo. Ovakvo stvorenje nikada ne bi ubedilo deo inteligentnih nebeskih anđela da ustanu protiv Boga i budu na njegovoj strani. Moramo biti svesni, da se radi o inteligentnom protivniku koji ne samo da savršeno koristi svoje sposobnosti, već i iskorištava neznanje ljudi.
Natprirodni svet postoji kao i stvarna bića koja žive u drugim dimenzijama realnosti. S jedne strane Bog pokušava da nas ubedi, da je način na kojim upravlja svemirom dobar. Želi da nam ukaže, da sve o čemu govori ima smisla. Sotona želi da nas zavede da budemo na njegovoj strani, da nas prevari svojim poluistinama i lažima i da nas tako uništi (1 Jovanova 3, 8). Odbaciti sve biblijske podatke o sotoni, demonima odnosno anđelima da su to primitivni, nenaučni i praznoverni pogledi na svet, kao što to neki danas čine, znači ostati bez sigurnosti i zaštiti i prepustiti se ćudljivosti i zavođenju ovih neprijateljskih bića.
Iako se mora uzeti u obzir postojanje natprirodnog sveta i natprirodnih bića, istovremeno moramo biti oprezni, da sve neobjašnjive pojave ne svrstamo u kategoriju natprirodnih pojava. Moramo priznati, da veliki deo onoga, što se generalno smatra prirodnim, u svari nije ništa drugo do trik, obmana, optička varka ili prirodna stvar koje se mogu objasniti fizikalnim ili psihološkim sredstvima.
Zašto postoji toliko interesovanje za okultizam
Zbog alarmantnog rastućeg uticaja okultizma na čovečanstvo, neophodno je da se zapitamo: „Kako je moguće, da se ljudi početkom 21. veka u periodu naučnog i tehničkog razvoja bave okultnom praksom? Postoji nekoliko faktora koji idu u prilog tome:
a) Odstupanje od osnovnih tačaka hrišćanstva. U prošlom veku bili smo svedoci stalnih propitivanja osnovnih tačaka hrišćanske religije – čak i od strane crkvenih predstavnika i teologa. Ako uklonimo ili na neki novi način definišemo pojmove kao što su greh, oproštenje, pomirenje, božanstvo Isusa Hrista ili nadahnuće Svetog Pisma, malo toga će ostati u hrišćanstvu. Hrišćanstvo tada gubi svoju snagu i privlačnost. Ne smemo zaboraviti, da kao rezultat sekularizacije, sve veći postotak popularizacije odbacuje hrišćanski pogled na svet i ne poistovećuje se sa njegovim verovanjima. Tada su ljudi pristupačniji za eksperimentisanje sa okultizmom.
b) U okultizmu ima nečeg tajanstvenog, što privlači radoznalost. Posebne, neobjašnjive i loše stvari danas su veoma privlačne. Većina onih koji su se upleli u okultno, počinjala je iz čiste radoznalosti „nevinom“ – praksom – čitanje horoskopa, tumačenjem karata ili gledanjem u dlan. Prva iskustva vode u sve veću radoznalost. Vremenom ljudi upadaju sve dublje u okultizam i na kraju postaju skroz zarobljeni. Skupo plaćaju ovu radoznalost. Neophodno je da shvatimo, da okultizam nije nešto neutralno, u šta se može upustiti, a ako se kasnije odluči prestati, to se može učini bez ikakvih štetnih nuspojava.
c) Okultizam nudi realne doživljaje. Svi mi čeznemo da dobijemo određene (i konačne) odgovore na osnovna životna pitanja. Stvarnost okultnih iskustava privlači mnoge. Astrolog pomoću zvezda tumači budućnost i daje savete kako da investirate. Psihotronik će reći, šta da učinite za svoje zdravlje. Učenje o reinkarnaciji će vas ubediti, da problem ne možete da rešite, jer je posledica vašeg života negde na Siciliji u 12. veku. Medijum će vas ubediti, da će nakon smrti na „onom svetu“ biti sve u redu, uopšte ne treba da se plašite smrti.
Zato što okultne prakse otkrivaju čoveku određene nove i iznenađujuće stvari, on je zadovoljan što je pronašao vrhunsku stvarnost i više ne mora da nastavlja potragu. Duhovna praznina nije ispunjena Bogom, već određenim iskustvom koje može dolaziti iz pogrešnog izvora. Današnji sekularni čovek se pita, da li stvari funkcionišu. Ako nešto funkcioniše – a okultna praksa mu nudi stvarna iskustva – on je za njih otvoren i zadovoljan.
d) To je jedan od znakova poslednjeg vremena. Nedavno smo proučavali znake poslednjeg vremana, koji nagoveštavaju, da je drugi Hristov dolazak blizu. Pošto sotona „zna da ima malo vremena“ trudi se da upotrebi svu svoju snagu. U vreme kraja možemo očekivati, da će njegovo delovanje imati sve veći intenzitet (Otkrivenje 12, 12).
Isus nas je upozoravao: „Jer će izići lažni hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće, i izbrane. Eto vam kazah naprijed“ (Matej 24, 24.25). U sličnom duhu govori i apostol Pavle i Jovan (1 Timotiju 4, 1; 1 Jovanova 4,1)
Biblija i okultizam
Biblija nedvosmisleno i jasno odbacuje svaku okultnu praksu: „Kad uđeš u zemlju koju ti Gospod Bog tvoj daje, ne uči se činiti gadna djela onijeh naroda. Neka se ne nađe u tebe koji bi vodio sina svojega ili kćer svoju kroz oganj, ni vračar, ni koji gata po zvijezdama, ni koji gata po pticama, ni uročnik, Ni bajač, ni koji se dogovara sa zlijem duhovima, ni opsjenar, ni koji pita mrtve. Jer je gad pred Gospodom ko god tako čini, i za take gadove tjera te narode Gospod Bog tvoj ispred tebe.“ (5 Mojsijeva 18, 9-12).
Slično upozorava i Novi zavet (Galatima 5, 19-21; Otkrivenje 21, 8; 22, 15). U Delima apostolskim zabeleženo je nekoliko primera, kada su se apostoli susreli sa raznim formama okultizma (13, 6-12; 16, 16-19; 19, 19.20). Iz ovoga je jasno da Biblija osuđuje okultizam i okultne prakse vrlo jakim i nedvosmislenim rečima. Prema tome, oprezan hrišćanim će izbegavati okultizam u bilo kom obliku.
Utelovljenje – 2 Korinćanima 6, 2; Jevrejima 3, 7.8; 9, 27; 1 Korinćanima 15, 12-14. 20-23
Šta je reinkarnacija
Reče reinkarnacija latinskog je porekla i znači ponovno utelovljenje. Reinkarnacija znači da duša (eventualno duh) nakon smrti ponovo se useljava u telo, uvek u drugo, a da pri tome zadržava svoj identitet. Reinkarnacija uči, da kada čovek umre, njegova duša izlazi iz tela i nastavlja da postoji u nekoj formi života – ili ponovo u ljudskoj, bilo u višem ili nižem obliku od ljudskog. Više od polovine stanovnika sveta danas veruje u reinkarnaciju.
Osnova učenja o utelovljenju je, da je ljudski život dat karmom. Karma je ubeđenje, da ne postoji ne zaslužena sreća niti ne zaslužena nesreća. Svaki čovek određuje svoju sudbinu do poslednjeg detalja. Ako je činio dobra dela, rodiće se po zakonu u „dobro“ telo, ako loša, onda će se roditi u loše telo, eventualno će se uteloviti u životinju, biljku ili mineral (u hinduizmu). Hrišćanska forma utelovljenja uči, da ako čovek u životu ne primi Hrista ili ga odbaci, mora se uteloviti u drugog čoveka, to se mora ponavljati sve dok napokon primi Hrista. Tek tada duša ide Bogu.
Zašto ljudi veruju u reinkarnaciju?
Postoji nekoliko razloga, zašto se ljudima čini prihvatljiva vera u utelovljenje.
a)Vera u besmrtnu dušu. Još je Platon podučavao, da besmrtna duša uzima telo kao kaznu za greh koji je počinila. Duša najpre mora da napusti idealni svet i da ode u materijalni sveta. Duša je postojala pre nego smo se rodili, pa će postojati i nakon naše smrti. Zato što se nekoliko puta javlja u raznom telu, to je deo procesa očišćenja od greha.
Vera u besmrtnu dušu i danas je veoma popularna i raširena. Nakon smrti apostola prodrla je pod uticajem helenizma i u hrišćansku teologiju. Potrebno je napomenuti, da mnogi hrišćani koji veruju u besmrtnu dušu, odbacuju učenje o reinkarnaciji.
b)Psihološka svedočenja o prošlim životima. Neki ljudi smatraju određene psihološke pojave kao dokaz za prošle živote. Veliku popularnost u ovom smeru stekle su knjige lekara Rejmonda A. Mudija „Život posle života“ i „Život pre života“. Naravno, mnogi lekari osporavaju u kojoj meri su ove psihološke pojave kao naučni dokaz stvarnosti.
c) Pravda u reinkarnacijskom sistemu. Mnogima se dopada misao, da čovek ima na raspolaganju nekoliko života, a razlozi su sledeći.
ca) Karma se čini pravedna. Ako dobro radiš, biće ti dobro. Ako činiš zlo, ne možeš biti iznenađen, što ne ide dobro. Kazna je proporcionalna onome, što si činio.(ne kao u hrišćanstvu, gde ili dobijaš sve ili gubiš sve; ili nebo ili pakao). Pristalice reinkarnacije tvrde, da je nepravedno osuditi nekoga za ograničen broj greha na večnu muku, ali karma je pravedna.
cb) Pomoću učenja o karmi moguće je objasniti patnje u ovom životu kao posledica karme iz prethodnih života. Uz takvo objašnjenje Bog nije ni najmanje odgovoran za zlo. Sva patnju i nepravda objašnjava se kao posledica zlih dela učinjenih u prethodnim životima.
cc) Jedan od najatraktivnijih aspekata je reinkarnaicja, potpuno se obacuje realnost suda i mogućnost suđenja. Nauka o večnom ognju u paklu ili o potpunom uništenju zlih, mnogima se čini nespojiva sa Božijim karakterom ljubavi. Reinkarnacija dolazi sa modelom u kome Bog može da kazni zbog graha (kroz zakon o karmi), da zahteva veru u Hrista (makar u jednom životu) i na kraju spasi svakoga. Ako neko odbaci Hrista, dobija sledeću priliku, zatim sledeću i sledeću … sve dok ne prihvati Hrista. Čovek može da se razvija moralno i duhovno, i tako će na kraju najbolje shvatiti Božiju ljubav. Neki uče, da bez reinkarnacije nije moguće postići moralnu savršenost.
cd) Poslednji razlog, zašto je toliko privlačan model reinkarnacije života i smrti je, što je sačuvana sloboda ljudskih bića u odnosu prema Bogu. Bog nikoga ne prisiljava, da veruje. Jednostavno, daje mu dosta vremena, da upotrebi slobodnu volju. Nije potrebno rešiti problem Adamovog greha i njegovoj uticaja na mene (pitanje naslednog grah i čovekove urođene grešne prirode), ni problem pripisane Hristove pravednosti (na koji način me se dotiče to, što je Hristost učinio)
Zašto ne možemo prihvatiti verovanje u reinkarnaciju
Ako uzmemo u obzir hrišćanski model reinkarnacije, ne možemo ga poreći, jer pokušava da stane u odbranu Božije ljubavi, milosti i pravednosti i suoči se sa zlom. Pozitivno je, što slobodna volja i čovekovo dostojanstvo ostaju očuvani. Ceo sistem ima nekoliko bitnih nedostataka.
a)Reinkarnacija ne rešava problem zla. Reinkarnacija umesto da reši problem nepravedne patnje, tvrdi da je patnja pravedna i time staje u njenu odbranu. Zato što karma iz prošlih života uzrokuje patnje u ovom životu, niko zapravo nije nevin. Zagovornici reinkarnacije okrivljuju hrišćane, da je sve što mogu da kažu majci, kojoj je umrla nevina trogodišnja devojčica: „Ne znamo zašto se to dogodilo.“ Njihov odgovor je još gori: „Razlog, zašto je ovo zlatno biće umrlo, je zato što je u prethodnom utelovljenju bilo zanesenjak.“
Ovim se problem ne rešava, rotira se i prekriva, dok se jedan život okreće unazad. Problem nećemo rešiti ako ga vratimo unazad. Ako je patnja u ovom životu nastala u prethodnom životu, kako je sve počelo? Odakle je došao dug karme i patnja u prvi život? Da li zlo postoji od večnosti? Da li je ispravno kazniti malo dete za greh, o kome nema pojma? Činjenica da reinkarnacija prebacuje problem zla u prethodni život uopšte ga ne rešava.
b) Karma nije moralni zakon. Čovek lako može da stekne utisak da je zakon karme sličan zakonu u Starom zavetu – jasan univerzalni moralni kodeks. Karma nije moralni propis. To je sistem kazne koji ne govori čoveku šta treba da čini. Karma je isuviše moćna ali joj nedostaje zakonodavstvo. Odakle potiču moralni propisi čijim ispunjavanjem karma bdi? Otkrivamo da uopšte ne postoje. Ono što je moralno, relativno je. Moralno je nakon toga, što je korisno u određenim okolnostima. To nas dovodi do relativizma. Relativizam ne može opstati u etici. Ako apsolutna istina ne postoji, onda je svo zlo relativno. Ako je relativno, zašto bi karma kažnjavala?
c) Na kraju, reinkarnacija je nehumana. Da li ste nekada videli slike koje prikazuju život u Indiji? Na ulicama se nalaze hiljadu siromašnih, osakaćenih, gladnih ljudi bez krova nad glavom. Zašto je skoro nemoguće pomoći tim ljudima? Jer ako umanjite njihovu patnju, onda prema hinduizmu radite protiv zakona karme. Ako im sada pomognete, oni će patiti u budućem životu. Zato što delujete protiv njihove karme, delujete i protiv svoje karme, a time otežavate i sebi. Humanitarna ili dobrotvorna aktivnost u društvu koje veruje u reinkarnaciju gotovo je nemoguća.
d) Reinkarnacija ne osigurava duhovni rast. Zastupnici reinkarnacije nekada koriste teoriju evolucije kao dokaz da sve se razvija na bolje, ka višim životnim sferama. Problem je, što ne postoji dokaz koji bi potvrdio, da je to tačno, bilo na nivou biološkom ili duhovnom.
Na kraju, učenje o reinkarnaciji donosi više problema nego rešenja. Šta Biblija kaže o tome?
e) Učenje o reinkarnaciji nije biblijsko. Karma je u stvari određeni put spasenja. Čovek sam određuje svoju sudbinu. Njegova dobra dela mogu pomiriti ili uravnotežiti loša dela. Ako mu to nije pošlo za rukom, u sledećem životu dobija novu priliku, zatim u sledećem i sledećem, … dok se na kraju njegovi problemi ne reše. Reinkarnacija u konačnici vodi ka univerzalizmu – veri, da će na kraju svi biti spašeni. Čoveku znači nije potrebna nikakava pomoć, nikakvo delo spasenja Isusa Hrista. Nije mu potreban čak ni Bog. Zato vest o krstu predstavlja za hinduistu uvredu, za hrišćanina verujućeg u reinkarnaciju, predstavlja najveću inspiraciju. Spasenje daje karma, a ne krst. Besmrtnost dolazi iznutra, a ne od Boga. Nada je za čoveka utelovljenje, a ne vaskrsenje.
Biblija ne kaže, da duša živi duže nego telo (Psalam 146, 4; 115, 17). Ne kaže, da čovek posle smrti dobija novu priliku i da živi nekoliko života (2 Korinćanima 6, 2; Jevrejima 3, 7.8; 9, 27). Sveto pismo ne ostavlja prostora za utelovljenje (Jeremija 13, 23; 17, 9). Biblijski odgovor na smrt nije reinkarnacija, već vaskrsenje (1 Korinćanima 15, 12-55). Rešenje greha nije karma, već krst koji je garancija i dokaz Božijeg oproštenja.
Reinkarnacija gleda na čoveka kao na dušu zarobljenu u telu, čega će se sigurno moći osloboditi. Vaskrsenje pokazuje da je čovek nedeljiva celina. Reinkarancija je proces usavršavanja, vaskrsenje je stanje savršenosti. Reinkarnacija je prolazno stanje, u kom duša čezne da se oslobodi tela i da se sjedini sa Bogom, vaskrsenje je konačan stav u kome čovek kao celina – telo, duh i duša doživljava zajedništvo sa Bogom.
Objašnjenje tumačenja
Ka okultizmu
- Svesni smo, da ćemo ovim informacijama o svetu okultizma neke ljude izložiti praksama i stvarima koje ranije nisu poznavali. Ne činimo to, da u njima probudimo nezdravu radoznalost. Zlo je od davnima privlačilo čovečanstvo na poseban način. Zato je savet apostola Pavla još uvek aktuelan: „hoću da ste vi mudri na dobro a prosti na zlo“ (Rimljanima 16, 19).
- Nije moguće unutar jednog članka (odnosno biblijskog časa) proučiti sve detalje sve forme okultizma i navesti dokaze, zašto mi kao hrišćani smatramo da je to opasno. To je bila tema i obim cele lekcije. Kako bi se bolje upoznali sa ovom tematikom preporučujemo sledeću knjigu: Rože Morno: Moj put u svet natprirodnih sila.
- Istina je da moderni okultizam sve više koristi „inteligentnije“ forme, koje za savremenog čoveka nisu tako sumnjive i imaju u sebi „parče“ hrišćanstva ili „naučnoga“ kao npr.: ESP (Extra-senzory perception-ekstra senzorna percepcija), reinkarnacija, isceljenje verom, bela magija, NDE (Near.death experiences – doživljaji kliničke smrti), transcendentalna meditacija, psihotronika itd. Parapsihologija danas nastoji da doda okultnim praksama neki pečat naučnosti. Ovako nešto moguće je studirati na nekim univerzitetima, npr. na univerzitetu u Kaliforniji u Berkliju (Berkeley) moguće je steći zvanje: magistar magije.
Nema sumnje, da postoje različita polja sile i energije, zemaljska zračenja i da su ljudi na neki način osetljivi na te stvari. Ako pretpostavimo, da ove forme imaju određenu inteligenciju, tako da je moguća komunikacija sa njima (imaju sposobnost da odgovore ljudima koji govore drugim jezicima), to znači da imamo posla sa inteligencijom koja je izvan bića naše dimenzije. Biblija jasno govori, kome je u interesu da komunicira sa čovekom kroz ovakve pogrešne metode (2 Korinćanima 11, 14).
Ka utelovljenju
- Verovanje u reinkarnaciju besmrtne duše nije savremeni pronalazak. Još su Egipćani verovali (piramide su trebale da štito telo da se duša ne vrati), Grci (Platon je učio da na nebu postoje dvoje vrata, kroz jedna duše dolaze, a kroz druga odlaze; razlog zašto je duša besmrtna, Platon vidi u tome, da nije stvorena, pa je prema tome neuništiva), takvo verovanje postoji u hinduizmu, budizmu, taoizmu, susrećemo i u religijama Kine i Japana. Pod uticajem istočnih religija u zadnjim decenijama verovanje u reinkarnaciju eksplozivno se širi u Americi i Evropi, ulazi u umove mnogih fromalnih hrišćana (hrišćani i muslimani ne veruju u reinkarnaciju).
2. Psihološka svedočenja o prošlim životima. Postoje dva glavna psihološka „dokaza“ koja se navode u prilog verovanja u reinkarnaciju deža vi i hipnotička regresija.
Deža vi – znači već viđeno, to je osećaj koji čovek ima kada dođe na određeno mesto i nešto mu govori da je tamo već bio. Sve mu se čini veoma poznato, a dobro zna, da nikada nije bio tamo. Objašnjenje prama reinkarnaciji: posetio ga je u prošlom životu. Ovo tumačenje nije jedino moguće objašnjenje ove psihološke pojave. To može biti „funkcija disritmije“ moždanih prednjih režnjeva (kako navodi Encyclopaedia Britannica), radi se o mentalnoj iluziji koja nema bez praktičnog značaja. Neki ljudi su skloniji ovom fenomenu od drugih.
Hipnotička regresija na prvi pogled čini se veoma ubedljiva. Neki ljudi u stanju hipnoze mogu da navedu detaljne informacije o okolnostima i događajima iz prethodnih života. Mnoge informacija istorijski su tačne (mnoge nisu, ali šta sa onima koje su tačne?). Za to postoji nekoliko psiholoških i psihijatrijskih objašnjena (nećemo ih nabrajati, jer nisu jednostavne). Na osnovu Biblije za hrišćanina je prihvatljiva ideja, da zli duhovi (pali anđeli) mogu ući u podsvest u hipnotičkom stanju i dati određene informacije i „poruke“ (1 Samuilova 28). Tako možemo objasniti slučajeve koje za sada ne možemo drugačije objasniti.
- Reinkarnacija ne garantuje duhovni rast. Uprkos svim naučnim posmatranjima i eksperimentima, 150 godina posle Darvina nemamo od fosila odnosno laboratorija ni jedan dokaz, da se neka životna forma promenila u drugu. Ako se znatne evolutivne promene ne dešavaju u biološkom svetu, koji je razlog za njihovo postojanje u duhovnom svetu? Da li čovečanstvo ide ka višem tipu bića koja su danas bliža Bogu ili bolje razmevaju njegovu ljubav? Dovoljan je kratak pregled crne hronike.
Sledeći problem utelovljenja je, da ponavljanje života još nije garancija da će se dug karme umanjivati. Šta ako se uveća? Ako nismo sposobni da sada činimo ono što je ispravno, kakvu garanciju imamu da će nam u budućem životu biti bolje, Ako nije dovoljan jedan život da primim Hrista, ne treba mi ni beskonačaj broj života.
Reinkarnacija donosi i neodgovorna pitanja. Ako se duše stalno vraćaju u novo telo, zašto se broj ljudi na svetu rapidno povećava? Zašto toliko ljudi tvrdi, da su u prošlom životu bili Napoleon, Kleopatra ili kraljica Viktorija? U kojoj meri će se prilikom utelovljenja sačuvati moj identitet? Da li sam to uopšte „ja“, kad sam već neko drugi?
Praktične implikacije
Kada govorimo o okultizmu, moramo imati na umu, da ne mislimo na homogenu odnosno
organizovanu grupu ljudi, ili konkretnu religiju. Okultizam se odnosi na različitu praksu i predavanja spojena sa okultnim pojavama. U okultizam svrstavamo one koji pripadaju nekoj okultističkoj grupi, vrše neke okultne prakse ili veruju u okultne pojave. Na čoveka može da se odnosti samo jedan ili i sva tri aspekta odjednom.
Pod okultizam će potpasti najčešće oni kojima nije poznato učenje Biblije ili Bibliju ne shvataju ozbiljno. Postoje i veoma radoznali ljudi, koji u svojoj raodznalosti idu veoma daleko i poigravaju se sa demonskim silama. Sledeća grupa su konformisti, posmatraju oko sebe „kada to svi rade“ i oni će raditi isto, da se ne razlikuju od drugih. Nezadavoljni ljudi padaju u te zamke, oni koji u religiji nisu našli ono što su očekivali, pa postaju skeptični; pa onda ljudi koji su tužni zbog gubitka bliske osobe i spremni su da učine bilo šta kako bi saznali više o dotičnoj osobi; takođe nezadovoljni zbog siutacije u društvu, pa traže drugu alternativu; ljudi koji su psihički labilni, ne dozvoljavaju da neko na njih utiče i odgovara im takva situacija; deca okultista koja su ovakvom delovanju od malena izložena; i na kraju naivni i lakoverni ljudi kojih ima u svakoj generaciji prilično
Poigravanje sa okultnim svetom može imati ozbiljne posledice. To je razlika između onog što znam, da će me ubiti ako budem koristio neki otrov, i između onog ako svojevoljno probam ono, što znam da će mi škoditi. Dobro je ako znamo kako sotonske sile deluju. To ne treba da nas vodi da eksperimentišemo sa time, da se divimo ili uključimo u takvu praksu.
Biblija nas podseća, da se sotonine namere i motivi nisu promenili kroz istoriju. Sotona će upotrebiti bilo kakvo oruđe, samo da udalji ljude od Boga i da im dokaže svoju istinu: „Nećete vi umreti“ (1 Mojsijeva 3, 4).
„Jer ti narodi … slušaju gatare i vračare. Za take gadove tjera te narode Gospod Bog tvoj ispred tebe. Drži se sasvijem Gospoda Boga svojega (5 Mojsijeva 18, 14.12.13).
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
