Apostol Petar naglašava, da Sveti Duh svakom verniku daje neki duhovni dar. Nekome daje više darova, nekome manje. Niko ne dobija sve darove, a nema ni čoveka koji nije dobio makar jedan dar. „A ovo sve čini jedan i taj isti Duh razdjeljujući po svojoj vlasti svakome kako hoće“ (1 Korinćanima 12, 7.11). Bog raznim ljudima daje razne darove.
SADRŽAJ
Uvod
U prethodnoj lekciji govorili smo o Svetom Duhu, ko je on, kako deluje, u čemu se sastoji njegovo delo. Sveti Duh je dar, a ujedno i davalac. Daje nam duhovne darove. Bog želi da budemo ispunjeni Svetim Duhom, da dobijamo njegove darove i da u našem životu budu vidljivi rodovi Svetog Duha.
Bog je davalac duhovnih darova – 1 Korinćanima 12, 8-10.28; Rimljanima 12, 6-8; Efescima 4, 12-14; 1 Petrova 4, 10.11;
Bog Sveti Duh po svojoj milosti daje duhovne darove i želi da ne osetimo njihov nedostatak (1 Korinćanima 1, 7.8; 12, 1.31; 14, 1).
Apostol Petar naglašava, da Sveti Duh svakom verniku daje neki duhovni dar. Nekome daje više darova, nekome manje. Niko ne dobija sve darove, a nema ni čoveka koji nije dobio makar jedan dar. „A ovo sve čini jedan i taj isti Duh razdjeljujući po svojoj vlasti svakome kako hoće“ (1 Korinćanima 12, 7.11). Bog raznim ljudima daje razne darove.
Apostol Pavle navodi četiri vrste darova, odnosno službi koje daje jedan isti Duh: Rimljanima 12, 6-8 (navedeno je 7 darova), 1 Korinćanima 12, 1-11 (navedeno je 9 darova), 1 Korinćanima 12, 28 (navedeno je 8 darova) i Efecima 4, 11 (navedeno je 5 darova). Pavle spominje19 darova i službi (neki se ponavljaju). To su: apostolstvo (apostoli), proročka reč (proroci), dar učenja (učitelji), evangelizacija (evanđelisti), propovednici (pastori), reč mudrosti, reč poznanja, vera, dar isceljivanja, delovanje moćnih dela, dar pomaganja (dijakonija), dar vođenja, dar ohrabrivanja, spremnost davanja, dar biti na čelu (vođstvo), dar milosti, razlikovanje duhova, dar govora u jezicima i dar tumačenja jezika.
Pavle ne nabraja sve duhovne darove. Niti je kompletna lista u kojoj se spominje 19 darova kao i službe. Ni službe potrebne za rad crkve nisu ograničene. Ostali duhovni darovi mogu biti: dar posredničkih molitvi, dar svedočenja o Hristu, dar gostoljubivosti, dar pisanja misionarskih dopisa, dar uspostavljanja kontakata, dar slušanja, dar napominjanja, dar književne delatnosti, dar zanatlijskih sposobnosti, dar muzike i pevanja, dar likovne delatnosti i slično (vidi 1 Mojsijeva 41, 38-41; 2 Mojsijeva 31, 1-6; 35, 30-35; Sudije 3, 10; 5, 1; 6,34). Potrebe Božijeg dela su različite, zato je svestrana i delatnost Svetog Duha. Bog ljudima daje darove kako bi bile ispunjene potrebe crkve (Efescima 4, 7-10). Potrebno je da dozvolimo, da nas Sveti Duh daruje nekim darom.
Svi darovi su bitni, iako nisu isti i nemaju jednak značaj (1 Korinćanima 14, 1-5). Sveti Duh ljudima svoje darove daje slobodno i kako želi (1 Korinćanima 12, 11).
Kada bi smo želeli da razvrstamo spomenute darove i službe, bili bi podeljeni u tri grupe:
- Darovi reči – dar proročke reči, dar učenja, dar evangelizacije, reč mudrosti, reč poznanja i
- Darovi sopstvene službe – dar pomaganja, dar milosti, dar voljno davati
- Dar moćnih dela – dar isceljivanja, dar govora u jezicima, delovanje moćnih dela.
Svrha duhovnih darova – Efescima 4, 7.12-14; 1 Korinćanima 12, 7; 1 Petrova 4, 10
Svrha svih duhovnih darova je služiti. Govorimo o službi rečju, o službi vlastite službe, o soptvenoj službi, o službi moćnim delima. Svi duhovni darovi i službe treba da budu na obostranu korist (1 Korinćanima 12, 7; 1 Petrova 4, 10), za pridobijanje ljudi za Hrista i za rast crkve (1 Korinćanima 14, 12). Apostol Pavle misiju obuhvata na sledeći način:„Da se sveti priprave za djelo službe, na sazidanje tijela Hristova. Dokle dostignemo svi u jedinstvo vjere i poznanje sina Božijega, u čovjeka savršena, u mjeru rasta visine Hristove.“ (Efescima 4, 12.13). Duh nesebičnosti je ono najvažnije što možemo imati. Nije ključno pitanje koliko darova sam dobio, već čime i kako mogu da služim i koje su moje pobude. Bog ne želi da budemo samo posmatrači u njegovom delju spasenja. Želi da snagom Svetog Duha imamo ulogu direktnih učesnika na životnom polju i da spašavamo druge za Božije carstvo. Mi smo upravitelji raznih milosti (1 Petrova 4,10.11; Rimljanima 12, 6). Darovi koji su nam bili povereni treba da služe Bogu na slavu (1 Petrova 4, 11; Matej 5, 16), zato treba njima verno da upravljamo (1 Korinćanima 4, 1.2).
Šteta, što neki vernici sa liste od 19 darova odabrali su samo dva ili tri snažna dela i fokusirani su na njih. To je prvenstveno dar isceljivanja, dar govora u jezicima i dar proroštva. Neki procenjuju autentičnost hrišćana po tome, da li govori u jezicima ili isceljuje. Ako ne, njegovo duhovno iskustvo dovodi se u pitanje na osnovu ove „manjkavosti.“ Apostol Pavle jasno govori, da niko nema sve darove ( 1 Korinćanima 12, 28.29). Različiti ljudi imaju različite duhovne darove. Ni dar isceljenja, ni dar jezika nema svaki Hristov sledbenik. Ne možemo ove duhovne darove smatrati neophodnim oružjem svakog hrišćana.
Rodovi Svetog Duha – Gatatima 5, 22.23; Jovan 15, 1-5
Ako živimo verom u Gospoda Isusa, u našem životu pojaviće se rodovi Svetog Duha. Ni jeden neće nedostajati. Rodovi zajedništva sa Bogom, rodovi Svetog Duha su ljubav, radost, mir, strpljenje, ljubaznost, dobrota, vernost, mirnoća i samokontrola. Vernike i nevernike ništa neće privlačiti Bogu kao kada vide u životu ljubav, radost, mir, smisao i red. Život koji odražava ove osobine je moćno svedočenje o Bogu i smislenosti hrišćanske vere. Rodovi Duha neophodni su u životu hrišćanina. To nije njegova zasluga. Rodovi Duha nisu rezultat hrišćanskog učinka ili uzrok njegovog spasenja. To je posledica živog prijateljstva sa Bogom. Naš zadatak nije da se fokusiramo na donošenje rodova, već na izgradnju čistog i bliskog odnosa sa Bogom. Kao što ni drvo ne može samo po sebi da donosi plodove, zato što njegovi plodovi zavise od toga, kakvo je drvo, slično je i u životu hrišćana. Rodovi Duha nisu rezultat našeg napora, već posledica toga, ko smo postali u Hristu – nova stvorenja, Božija deca, njegov sin ili kći.
Suprotno rodovima duha su rodovi tela. Ovaj rezultat neispravnog životnog pravca Pavle opisuje u Galatima 5, 19-21. To je „A poznata su djela tjelesna, koja su preljubočinstvo, kurvarstvo, nečistota, besramnost, idolopoklonstvo, čaranja, neprijateljstva, svađe, pakosti, srdnje, prkosi, raspre, sablazni, jeresi, Zavisti, ubistva, pijanstva, žderanja, i ostala ovakova, za koja vam naprijed kazujem.“
Opisaćemo ukratko pojedine plodove Svetog Duha koji će se nužno pojaviti u životu osobe koja veruje u Hrista i omogućava mu da ga promeni i vodi.
LJUBAV. To je ljubav koja nam nije svojstvena po prirodi. Nije sebična i voli bezuslovno. Zasniva se na samopožrtvovanju.
RADOST. To je radost zbog poznanja Boga i Isusa, zbog oproštenja greha, plana spasenja, poznanja istine, pronalaženja smisla života, zajedništva sa novim braćom i sestrama, službe drugima.
MIR. To je mir u srcu, unutrašnja ravnoteža i skladan život. To je Božiji mir, koji čoveka ispunjava, da bude zadovoljan i veruje Bogu u svim okolnostima. To je blagostanje i sklad sa Bogom i ljudima.
STRPLJENJE. Strpljiv čovek ostaje i usled stresova i nervoze uravnotežen, smiren i istrajan. Pred sobom ima cilj i sledi ga bez obzira na sve prepreke. Ne radi se samo o suzbijanju gneva. Strpljiv čovek je uvek spreman da oprosti i da čeka promenu kod druge osobe. Ne želi odmah sve.
LJUBAZNOST. Ljubaznost su svi izrazi istinske ljubavi u srcu. Ljubazan čovek se uvek prema drugima ponaša tako, kako se Bog ponaša prema njemu – ima sažaljenje i velikodušan je. Prema drugima se ophodi sa nežnošću i poštovanjem.
DOBROTA. Životna orijentacija za dobro koja se manifestuje u stavovima prema drugima. To je osobina koja odražava Božiju dobrotu prema nama. To je pozitivan odnos prema drugima, želimo im dobro iako su nas povredili.
VERNOST. Radi se o vernosti Bogu, sebi i drugima, vernost prema onome što znamo i Božijem zakonu. Čovek ima pošten odnost prema životu, poštuje određene vrednosti. Pozdan je i od poverenja je.
MIRNOĆA. Miran ne znači bojažljiv. Miran čovek ne mora biti tih u svim okolnostima. Može da se suoči sa problemima i da rešava međuljudske konflikte. To čini u poniznosti i sa poštovanjem prema drugim ljudima. Vodi računa o svojim bližnjima, ne želi da ih povredi. Biti miran, znači imati obzira, biti ponizan i nežan.
SAMOKONTROLA. Čovek koga karakteriše ovaj rod, ne da se isprovocirati, već može da živi uravnoteženim životom – bez mržnje, ljutnje i zavisti. Može da kontroliše svoje strasti i želje. Njegova samokontrola manifestuje se i u hrani i piću. Zna šta je zdravo (umereno koristi), a šta je štetno (to izbegava). Ne uzrujava se. Disciplinovan je. Ima moć nad sobom, kontroliše se. Pošten je u mislima i delima.
Naša korist za Boga u oblasti duhovnih darova zavisi od našeg odnosa prema darodavcu. Slično je bilo i sa ljudima koji su dobili darove u paraboli o blagu – talantima (Matej 25, 14-30). Onaj koji je dobio jedan talant smatrao je gospodara veoma strogim (stih 24s). Zato i njegova služba nije urodila plodom. Ostala dvojica su smatrali gospodara ljubaznim, koji ima toliko poverenje i poverio im je veliku odgovornost. U njihovim očima to je bio velikodušan gospodar koga su voleli. Radili su za njega iz zahvalnosti i umnožavali ono što su dobili (stihovi 20-23). Njihov podsticaj za službu bila je ljubav. To je jedina vrednost koja našu službu Bogu čini radosnom i prihvatljivom. Prvi rod Duha takođe je ljubav. Rodovi Duha više su nego duhovni darovi (1 Korinćanima 13, 1-3).
Objašnjenje tumačenja
1.Znak autentičnosti hrišćana nije da čini čuda, isceljuje, prorokuje ili govori jezicima, već život pun ljubavi, poslušnosti otkrivenoj Božijoj volji. Čistoću učeništva nećemo otkriti na osnovu produktivnosti ili duhovnih darova, već po rodovima Duha, po ljubavi i poslušnosti. Bez poslušnosti ne može se govoriti o sledbeništvu. Isus Hrist podseća na gori, da ako je neko zaista ozbiljan ne možemo otkriti sledbeništvo isceljenjem, proricanjem, govorima u jezicima i tako dalje, već poslušnosti njegovoj volji i zakonu. Kaže:“Neće svaki koji mi govori: Gospode! Gospode! ući u carstvo nebesko; no koji čini po volji oca mojega koji je na nebesima. Mnogi će reći meni u onaj dan: Gospode! Gospode! nijesmo li u ime tvoje prorokovali, i tvojijem imenom đavole izgonili, i tvojijem imenom čudesa mnoga tvorili? I tada ću im ja kazati: nikad vas nijesam znao; idite od mene koji činite bezakonje“ (Matej 7, 21-23). Znak pravog učeništva je nesebična ljubav koja se ispoljava u konkretnim delima službe i odgovornom poslušnošću (Matej 12, 50; Galatima 5, 6; Jovan 13, 34.35; 14,15). Takav život karakteriše rod Duha. Duhovni darovi mogu na pravi način da deluju samo tamo, gde postoji nesebična ljubav (1 Korinćanima 13, 1-3). Samo tamo gde ljudi umeju spontano da govore i svedoče o preobražavajućoj Božijoj ljubavi, možemo da govorimo o živim hrišćanima i živoj crkvi. Nadareni hrišćanin je svedok u svetu. Ako nije svedok, onda nije ni hrišćanin.
- Sveti Duh posvećuje naše prirodne sposobnosti, nadograđuje ih i omogućava nam da im služimo još efikasnije. Dobijaju novo značenje. Sveti Duh takođe može dati i druge darove, odnosno prirodne darove Duha koje nismo imali pre našeg novorođenja. U osnovi možemo reći da ih nismo imali pre krštenja.
- Prilikom krštenja se na čoveka stavljaju ruke. Značenje ovog znaka je, uveriti ga da prima dar Svetog Duha, a zajedno s njim i određeni duhovni dar, ili više darova (Dela 19, 5.6; 2 Timotiju 1, 6). Kršten čovek kasnije može biti obdaren drugim duhovnim darovima ili poveren novim zadacima (1 Timotiju 4, 14; Dela 13, 1-4).
- Ako govorimo o daru jezika u Novom zavetu, moramo da shvatimo nekoliko činjenica. Predviđanje govora novih jezika zabeleženo je u Marko 16, 17.18. Čitamo da je ispunjeno u četiri grada – u Jerusalemu, Cezarei, Efezu i Korintu. U Jerusalemu, Cezarei, Efezu slušaoci su razumeli govor stranih jezika. To je bilo ili svrha evangelizacije ili znak da Bog prima i pagane za svoju decu (vidi Dela 2, 8.11; 11,15.17; 19,6 – moguć je i prevod: A kad Pavle metnu ruke na njih, siđe Duh sveti na njih, i govorahu jezike i /a tako, ili: to je/proricahu. Radi se o objašnjavajućem vezniku „a“). Problem govorenja jezika Pavle će u Korintu rešiti pastoralno jer se prožimaju elementi istinskog dara jezika sa egzotičnim izrazima. I nakon proučavanja 1 Korinćanima 14 princip je važeći, da je pravi dar govorenja jezicima onaj čija je poruka jasna prilikom propovedanja jevanđelja (1 Korinćanima 14, 6.9.19)
- Samo Bog zaista isceljuje. Sotona može samo da imitira isceljenje. Sveto Pismo nas upozorava da će su u poslednje vreme činiti mnoga čuda koja neće biti dela Božijeg Duha. Činiće ih neprijatelj spasenja, sotona (Matej 24, 24; 2 Solunjanima 2, 9.10; Otkrivenje 13, 13; Matej 7, 22.23). Zato danas moramo staviti veći naglasak na zdrav stil života i prevenciju, a ne na čudotvorna isceljenja. Bog može da ih čini, i čini ih, ali sotona ga u velikoj meri imitira. Na taj način se ovo delo omalovažava i diskredituje i zbog toga se danas samo izuzetno primenjuje. Naš zadatak je u zdravoj oblasti propagovati i praktično primenjivati principe zdravog hrišćanskog načina života. Mnogim ljudima Bog može pomoći tako, što ćemo osnivati i voditi preventivne centre.
Jovan Krstitelj za vreme svog života nikoga nije iscelio a Isus je za njega rekao da je „jedan od najvećih proroka“ (Matej 11, 119. Apostol Pavle koji je isceljivao bolesne, sam nije bio u potpunosti isceljene. Ostao mu je „žalac u telu“ (2 Korinćanima 12, 7-10). Slično je i njegov blizak saradnik Timotej imao probleme sa želucem, i nije bio iceljen ( Timotiju 5, 23).
Dok čitamo Dela, u početku prve hrišćanske crkve vidljiva su brojna isceljenja. Kasnije, kada je apostol Pavle na svojim putovanjima i u raznim gradovima propovedao jevanđelje, ovakvih čudotvornih isceljenja bilo je sve manje.
- „Tvoja vera te je iscelila“. Ovu Isusovu izjavu ne možemo da shvatimo da je vera, ta koja isceljuje. Zdravlje daje jedino Bog. Naš Spasitelj nije vera, već Hristos. Ovo Božije delo isceljenja prisvajamo verom. Bez vere ne možemo biti zdravi ni duhovno, ni telesno.
Praktične implikacije
1.Duhovni darovi dati su zbog službe drugima, ne zbog čovekove slave, njegovog ponosa, samoostvarenja ili promovišući njegova sebična interesovanja.
2.Različiti ljudi imaju različite darove. Zato smo jedni drugima potrebni i treba uzajamno da se dopunjujemo i obogaćujemo. Niko nema sve darove, a svako ima makar jedan duhovni dar. To znači da smo stvoreni za život u društvu. Treba uzajamno da se obogaćujemo i da sarađujemo.
3.Rodovi Svetog Duha služe da se vidi funkcionalnost i praktičnost hrišćanstva. O vrednosti hrišćanstva nećemo rečima ubediti ljude, već iskrenim interesovanjem za čoveka, saosećanjem i delima ljubavi.
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
