Poslednji put smo govorili o Božijem sudu i hiljadugodišnjem carstvu otkupljenih sa Hristom. Saznali smo, koje događaje Biblija povezuje sa krajem milenijuma, poslednjim sudom, uništenjem zla i rešenjem problema greha. Šta će zatim uslediti?
SADRŽAJ
Uvod
Nova zemlja kao mesto zajedništva sa Bogom – Jovan 17,3; Otkrivenje 21,3; 22,4
- Nova zemlja kao mesto službe – Luka 19,17; Otkrivenje 1,6; 19,9; 2 Petrova 3,13
- Nova zemlja kao obnovljeni raj – Otkrivenje 21,4.5; Isaija 65,17
Neko je rekao da svi mi treba da smo zainteresovani za budućnost, jer je se u njoj nastavlja naša egzistencija. Danas se budućnost mnogima čini neizvesna, čak više nego ikada ranije.
Prema biblijskom razumevanju vreme, prirodu istorije ne određuje prošlost, već budućnost kojoj istorija doprinosi. Sveto pismo nas uči, da Bog usmerava tok događaja ka konačnom vrhuncu istorije. Ovaj kraj će istovremeno biti i novi početak.
Nova zemlja kao mesto zajedništva sa Bogom – Jovan 17,3; Otkrivenje 21,3; 22,4
Poslednji prizor koji Božija reč opisuje je obnova zemlje. Bog će zemlji vratiti njenu prvobitnu lepotu. Kada zlo, sotona i grešnici budu uništeni na kraju hiljadu godina, stvoriće sve novo. Svi tragovi greha biće uklonjeni. Nova zemlja postaće večni dom otkupljenih.
Mnogi vernici zemišljaju nebo na detinjast i pomalo naivan način. Njihove predstave su kao dosadno „plivanje“ na oblaku i sviruckanje na harfi. Drugi posebno naglašavaju materijalne aspekte, kao što su ulice od zlata, zidovi od jaspisa itd. Neki opet vide određenu satisfakciju zbog onog što su pretrpeli na zemlji ili kao nadoknadu za propušteno.
Takve materijalističke, hedonističke i egocentrične ideje imaju malo zajedničkog sa istinskom religijom. Novi Jerusalim je više od mesta neprestane radosti; više od neke vrste Diznilenda. Čoveku je potrebno više od sentimentalnih pesama, slika nebeskog grada, odnosno nade da li će se ostvariti sve lične želje.
Iako slične ideje nesumnjivo imaju u sebi malu dozu istine, nedostaje fundamentalni aspekat hrišćanske nade. Suština hrišćanske nade nije umiriti sebe, već obećanje o ličnom zajedništvu s Bogom licem k licu. Samo njegovo prisustvo čini budućnost trajno poželjnom i značajnom.
U pogledu vremena, večni život nije ljudima baš privlačan. Nekima je teško da žive ovde na zemlji. Bol, patnja, jad i emocionalna praznina učinili bi beskonačnu patnju od života koji bi večno trajao. Ono što daje životnu vrednosti su aspekti proistekli iz odnosa sa Bogom. Suština večnog života pre svega nije beskonačna dužina, već njegova nova dubina. Naša nada nije u tome, da imamo više nego što sada imamo, već da postignemo nešto vrednije i bolje.
Ono što će spašeni doživeti na novoj zemlji, neće biti sasvim novo iskustvo. Večni život je nešto, što već sada počinje. To je prisutna činjenica: „Ko vjeruje sina, ima život vječni“ (Jovan 3,36; 17,3). Večni život već ovde i sada znači novi kvalitet života. Međutim, pošto su već sada prisutne boli, patnje, bolesti i smrt vernika i nevernika, Bog je obećao da će stvoriti „nova nebesa i novu zemlju, i što je prije bilo neće se pominjati niti će na um dolazi“
(Isaija 65,17).
Najveći nebeski blagoslov je Božije lično prisustvo u njegovom narodu: „evo skinije Božije među ljudima, i življeće s njima, i oni će biti narod njegov, i sam Bog biće s njima Bog njihov“ (Otkrivenje 21,3). Time će se ispuniti Božija namera zato što nas „pozva slavom i dobrodjetelju“ (2 Petrova 1,3) i postavi nas „pred slavom svojom u radosti“. (Juda 24)
U novom Jerusalimu otkupljeni će živeti u Božijoj prisutnosti, jer će “prijestol Božij i jagnjetov biće u njemu; i sluge njegove posluživaće ga” (Otk 22,3). Na ovoj zemlji radost služenja Bogu doživljavamo samo delimično. Tamo ćemo u potpunosti doživeti našu najveću radost, slaviti Boga. Najveća nagrada za vernike biće kada vide Gospoda i budu zauvek s njim.
Kada apostol Jovan govori o blagoslovima nebeskog grada, vrhunac njegove najave je kratka rečenica: “I gledaće lice njegovo, i ime njegovo biće na čelima njihovima” (Otkrivenje 22,4; uporedi sa 21,22). Kada pogledamo našeg Gospodara, u njegovom beskonačno ljubaznom pogledu videćemo ispunjenje svega dobrog, pravednog i lepog u univerzumu. U zajedništvu sa Bogom i u Božijem prisustvu ispuniće se sve naše želje za poznavanjem savršene ljubavi, mira i radosti, istine i pravde, svetosti i mudrosti, dobrote i moći, slave i lepote. Gledajući Božije lice, više nego ikada shvatićemo, da je biti s njim “vrhunac radosti” i da je “utjeha u desnici tvojoj dovijeka” (Psalam 16,11).
Završiće se Božije otkupiteljsko delo. Ljudi će opet, kao što je bilo u raju pre pada u greh, biti u bliskom zajedništvu sa svojim Stvoriteljem. Provalija izazvana grehom biće u potpunosti uklonjena; posledice greha zauvek izbrisane. Božija vladavina u potpunosti će odražavati njegov karakter.
U paraboli o talantima Gospodar kaže vernom sluzi: „ A gospodar njegov reče mu: dobro, slugo dobri i vjerni! u malom bio si mi vjeran, nad mnogijem ću te postaviti; uđi u radost gospodara svojega!“ (Matej 25,21). Zajedništvo sa Učiteljem udeo u njegovoj radosti i mir koji donosi ispunjenje Božijih namera, najveća su nagrada za verno služenje. Za istinskog hrišćanina zajedništvo sa Bogom je najveća nagrada.
Nova zemlja kao mesto službe – Luka 19,7; Otkrivenje 1,6; 19,9; 2 Petrova 3,13
Na novoj zemlji iskusiće se ne samo zajedništvo sa Ocem i Sinom, već i sa otkupljenima za sva vremena. Sada imamo samo delimičnu zajednicu sa ograničenim brojem naših savremenika koji žive u našem susedstvu. Zajednica na novoj zemlji proširiće se na one koji su živeli pre nas i živeće posle nas – to su patrijarsi, proroci, apostoli, mučenici, reformatori, pioniri, jednostavno ljudi svih vremena i sa raznih mesta. Simbol ovog zajedništva je nebeska gozba: „blago onima koji su pozvani na večeru svadbe jagnjetove“ (Otkrivenje 19,9).
Večni život ispuniće ne samo duhovnu, već i socijalnu dimenziju našeg bića. Greh nas je odvojio ne samo od Boga, nego i jedne od drugih. Stoga ne verujemo jedni drugima i nismo u stanju da budemo potpuno bliski. Zahvaljujući delovanju Svetoga Duha u crkvi postoji određena svest o jedinstvu među članovima i spremnost da se interesi drugih postave ispred naših interesa. Ali čak i ovu zajednicu povremeno remete sebečne sklonosti pojedinaca, osećaj pretnje i međusobno rivalstvo.
Na novoj zemlji će vernici konačno doživeti istinsku zajednicu koju neće ometati osećaji nesigurnosti ili nedostatak poverenja. Bićemo u stanju da budemo sasvim iskreni jedni prema drugima i u potpunosti se posvetimo službi bližnjima. Iz parabole o talantima saznajemo da se nagrada za vernu službu na zemlji ne završava. Večni život nije prilika za opuštanje ili tražiti da nam drugi služe. Naprotiv, spašeni će I dalje moći da služe. Njima će biti data još veća odgovornost (Luka 19,17.19; uporedi sa Matej 25,21.23).
„Činjenica da će svi otkupljeni postati „carevi i sveštenici“ (Otkrivenje 1, 6) ponekad podstiče ideju da će vladati dve klase spašenih, oni koji će vladati i oni koji će im služiti. Ili možemo pomisliti, da će pod idealnim uslovima, služba u potpunosti prestati. Prava služba ne znači obogaćivanje ili poboljšanje života drugog, napor da se učini srećnim. To je zapravo jedan od razloga zašto će nestati bezbožnici. U okruženju savršene nesebične službe ovi ljudi
bi bili krajnje nesrećni.
Služba na ovom svetu se uglavnom odnosi na ispunjavanje osnovnih potreba za druge. Koliko nas to košta vremena, energije i sredstava! Budući da je sve uređeno za naše osnovne potrebe na nebu, moćićemo mnogo više da se posvetimo onome što obogaćuje život drugih.
Kada govorimo o nebu, prečesto se fokusiramo na sopstvene interese i korist. Naglasak na službu u večnosti pomaže nam da eliminišemo nezdravi fokus na sebe i ispunjavanje svojih potreba. Biblija uvek otkupljene predstavlja kao celinu, kao Božiji ujedinjeni narod, ne kao nezavisne individualiste.
Nova zemlja kao obnovljeni raj – Otkrivenje 21,4.5; Isaija 65,17
Nova zemlja istovremeno predstavlja novo okruženje za ljude. Večni život ima ne samo duhovnu i socijalnu dimenziju, već i telesnu. Mi ljudi smo zemaljska bića. Zemlja je bila naš prvobitni dom i biće naš konačni dom. Naša konačna sudbina biće nedvosmisleno povezana sa ovom planetom (Matej 5,5).
Uskrsnuće (ili preobraženje) znači obnovu našeg telesnog postojanja (1 Korinćanima 15,42-50). Biblija ne zna za postojanje čoveka u bilo kom drugom obliku osim u telesnom. Budući da ćemo imati nova tela, potrebna nam je i nova zemlja.
U određenom smislu život na novoj zemlji nastavak je života koji sada živimo. Ali s druge strane, nesumnjivo postoji određeni diskontinuotet, razlika. Biće uklonjeni greh i njegove posledice. Bog kaže: „Evo sve novo tvorim” (Otkrivenje 21,5). Zato „će otrti svaku suzu od očiju njihovijeh, i smrti neće biti više, ni plača, ni vike, ni bolesti neće biti više; jer prvo prođe“(Otkrivenje 21,4).
Ljudi će moći da postignu svoje ciljeve, bez prepreka razvijaće sve svoje veštine i ispuniće svoje želje. Ovde, na zemlji mnogi su izgubili živote u najboljim godinama, drugima bolest ili hendikep nisu dozvolili da postignu ono, po čemu su veoma čeznuli. Na novoj zemlji svako će imati priliku da iskoristi svoj puni potencijal.
Život neće prolaziti kroz dosadu ili zavist, već u kreativnom radu. Svako, ko je detaljnije studirao neki predmet, ustanovio je da je u stvari tek počeo da kopa po površini. Što više čovek zna, više shvata koliko još mora da nauči. Stoga ne moramo brinuti, da na novoj zemlji neće novog učenja.
Objašnjenje tumačenja
1.Izraz „nova zemlja“ spominje se u Bibliji četiri puta. Dva starozavetna teksta (Isaija 65,17; 66,22) govore o blagoslovima koji su trebali da dođu na narod i zemlju Izrailja, da su slušali Božije proroke i ostali verni Bogu.
U tumačenju Isaije 65,17-25, treba imati na umu, da ovi stihovi pre sveta govore o tome, šta bi se dogodilo da je Izrailj, nakon povratka iz vavilonskog ropstva ostao veran Bogu i prihvatio Mesiju. Pošto se to nije dogodilo, ovo će se proročanstvo ispuniti nakon milenijuma na novim nebesima i na novoj zemlji, ali samo u principu. Više nije moguće primeniti svaki detalj. U ovom slučaju, radi se o tipološkoj vezi. Stoga u potpunosti ne opisuje „novu“ zemlju. Kao hrišćani, trebalo bi da tumačimo Stari zavet Novim, a ne obrnuto.
Dva novozavetna teksta (2 Petrova 3,13; Otkrivenje 21,1) koriste grčku frazu „ge koine”. Naša reč „novi“ može se prevesti sa dve grčke reči: (1) „eos“, koja izražava novinu u vremenu i možemo da je prevedemo kao „novi“, „nedavni“, „mlad“, suprotno tome je „stari“, „drevni“, „izvorni“(archaios); ili (2) „kainos” znači novost u formi i kvalitetu i možemo da prevedemo kao „novi“, „sveži“, „novi, drugačije prirode“ suprotno tome je „stari“, „zastareli“, „pokvaren““ (palaios). Korišćenje reči kainos želi da nam kaže, da će se stara zemlja transformisati, obnoviti i očistiti od svega čime je oskrnavljena.
Vernici često govore o tome, da će zauvek živeti „na nebu“. Fraza „novo nebo i zemlja“ pokazuje na novo jedinstvo između neba i zemlje, koja će zavladati u novom stvoriteljskom poretku. „Jerusalim nov, gdje silazi od Boga s neba” na zemlju (Otkrivenje 21,2). Vernici će za vreme hiljadu godina biti „na nebu“ (Jovan 14,2.3; Otkrivenje 20,4.9), ali onda će se vratiti i živeti na zemlji (Psalam 37,9.29).
2.Biblilja predstavlja nebo kao mesto, gde Bog prebiva (Isija 66,1; uporedi sa. Matej 6,1; 1 Petrova 3,22) to je mesto, a ne stav duše. Ovo mesto ima drugačije razmere, mimo našeg kosmičkog vremena i prostora. Tamo nije moguće doći ni najsavremenijom kosmičkom raketom. Novi zavet jasno govori o nebu kao o mestu, ne o stanju (Dela 1,9; 1,11; 7,55.56; Jova 14,2.3)
- Nova zemlja nije samo obnova Edenskog vrta. Život na novoj zemlji imaće nove dimenzije, poput Božijeg prestola, Janjetovogo prestola, novi Jerusalim, itd. (Filibljanima 3,20.21).
- Za neke ljude tradicionalna predstava o dosadnom životu svetaca na nebu daje negativan ustisak. Biblija pak govori o aktivnom životu otkupljenih (Isaija 65,17-25). Poznavati i voleti sebe, svoga bližnjega i Boga nikada nije dosadno, jer su oni bića, a ne predmeti. Ova spoznaja se nikada neće završiti. I ovde na zemlji rado upoznajemo onoga koga volimo. Na nebu nikada nećemo prestati da učimo i poznajemo nove stvari i ličnosti.
- Svrha opisa novog Jerusalima u poslednjim poglavljima Svetog pisma (Otkrivenje 21 a 22) nije da nam da fotografiju Božijeg grada. Apostol Jovan želi da ukaže na nebesku stvarnost ovog grada na način koji će navesti čitaoca da odluči da bude tamo, da istraje u borbi sa zlom i da ne odustane.
Ljudi koji su nekada bili svetlost sveta sada će živeti u gradu kome nije potrebna sunčana svetlost (Otkrivenje 21,23). Oni koji su koristili kao štit Svetoga Duha, sada će bezopasno živeti u gradu masivnih zidina (Otkrivenje21,17). Svako je pozvan u ovaj grad. Zidine nikoga ne sprečavaju da uđe u njega. Gradske kapije, koje su po tri sa svake strane, nikada neće biti zatvorena (21,13.25). Sve što ljudi smatraju dragocenim, ovde je zlato, drago kamenje i biseri (21,18-21). Grad je predstavljen kao savršena kocka (21,16), koja je aluzija na svetinju svetih, mesto Božijeg prebivališta. Čoveku su za život potrebni voda, hrana i svetlo, izvor svega i Božijem gradu biće sam Bog.
Praktične implikacije
- Svrha biblijskog opisa novog grada i aktivnosti u njemu je da utiču na naše prisustvo. Eshatološka slika radosti otkupljenih daje novu dimenziju i smisao našim svakodnevnim dužnostima. Hristos „koji mjesto određene sebi radosti pretrplje krst“ (Jevrejima 12, 2) podseća nas: „Radujte se i veselite se, jer je velika plata vaša na nebesima“ (Matej 5,12).
- Istovremeno naša hrišćanska nada ukazuje na realnu budućnost koja ima stvarni sadržaj. Otprilike možemo pretpostaviti šta nas čeka. Kao hrišćani, uvereni smo da smrt neće imati poslednju reč u našem postojanju. Nauka o „novom nebu i novoj zemlji“ govori o budućnosti u kojoj će se život nastaviti u savršenom okruženju u kojem će se potpuno razviti potencijal čoveka.
- Naš život imaće i dalje fizičku, socijalnu i duhovnu dimenziju; naš lični identitet biće sačuvan, poznavaćemo jedni druge. Ali naš život će se drastično promeniti. Iskusićemo činjenice, o kojima danas nemamo predstave. Uživaćemo u Božijoj blizini. Zajedništvo sa Bogom i drugima spašenima, nadmašiće sve što danas doživljavamo na ovoj zemlji.
- Saznanje da će budućnost nadmašiti ne samo sadašnjost, već i naše ideje o njoj, štite nas od nerealnih očekivanja od ovog života. Spasenje menja naš sasašnji život, ne oslobađa nas u potpunosti od posledica greha. Još uvek živimo u grešnom okruženju gde nailazimo na posledice pobuna protiv Boga. Ni oni koji stoje s Božije strane, nisu zaštićeni od nesreće, bolesti, tuge i smrti. Iako večni život već danas možemo doživeti kao život sa novim kvalitetom, on će se u punom smislu ostvariti tek nakon Hristovog dolaska.
- Vera u carstvo Božije na obnovljenoj zemlji motiviše hrišćana da verno izvršava svoje dužnosti na ovom svetu. C. S. Luis jednom je rekao: „Dok posmatrate istoriju, otkrićete da su hrišćani koji su učinili najviše za ovaj svet bili oni, koji su najviše razmišljali o svetu koji dolazi. Pošto su hrišćani prestali da razmišljaju o svetu koji dolazi, izgubili su uticaj i na ovaj svet.“
- Učenje o novoj zemlji podseća nas da istorija teži ka određenom cilju. Kada govorimo o događajima povezanima sa „krajem sveta“ ne bismo trebali da zaboravimo, da to nije samo kraj već i novi početak, početak nečega što se više nikada neće završiti. Greh je poremetio prvobitni Božiji plan za čoveka. Bog će na kraju ispuniti svoju svrhu. Ukloniće ne samo greh, već i sve njegove posledice. Konačno, mi ljudi postaćemo ono što je uvek trebalo da budemo.
Poslednja vizija zabeležena u Bibliji nije o Atini i inteligenciji, Vavilonu i luskuzu, o Rimu i moći, o Parizu i modi, o Njujorku i poslu ili o Londonu i njegovom sjaju. Poslednja vizija je o novom Jerusalimu i karakteru Boga kojega predstavlja. Takav je zaključak istorije drame otkupljenja, koja je započela Vrtom, a završava se Gradom. Između njih nalazi se krst koji je tragediju Edena pretvorio u trijumf novog Jerusalima.
Tamo će se ispuniti čežnja mnogih koji su dozivali: „Za jedno samo molim Gospoda, samo to ištem, da živim u domu Gospodnjem sve dane života svojega, da gledam krasotu Gospodnju i ranim u crkvu njegovu“ (Psalam 27,4). Susret sa Bogom licem k licu doneće nam savršeni mir. „Koga imam na nebu? i s tobom ničega neću na zemlji … Bog je grad srca mojega i dio moj dovijeka” (Psalam 73,25.26). Naš glas zajedno sa našim srcem ispunjenim radošću, pridružiće se moćnim nebeskim bićima koja pevaju: „Svet, svet, svet Gospod Bog svedržitelj, koji bješe, i koji jest, i koji će doći“ (Otkrivenje 4,8) ,, Onome što sjedi na prijestolu, i jagnjetu blagoslov i čast i slava i država va vijek vijeka“ (Otkrivenje 5,13). Prijatelju, potrudi se i učini sve, da i ti budeš tamo.
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
