27 – Hrišćanin, kultura i svet

Hrist nije za vernika samo Spasitelj, već i Gospodar njegovog života. Isus utiče na sva područja života njegovih sledbenika. Pošto postoji promena u njihovom mišljenju, to će se odraziti i spolja u novim postupcima. Oni su pozitivno orijentisani, a to se odražava na njihovo razmišljanje, reči i ponašanje (Filibljanima 4,7.8). Ceo njihov život motivisan je principima koje su naučili od Hrista. Shvataju, da Bog ima pravo na to, da pravilno koriste svoje vreme, da mudro upravljaju svojim primanjima, da ga pravilno predstavljaju svojim izgledom, odećom i navikama, i  proslave ga svime što čine (1 Korinćanima 10,31).

Uvod

Bog želi da svojim životom dokažemo da ga volimo i da mu se pokoravamo. Želi da živimo hrišćanskim načinom života. Postupci koje činimo treba da su motivisani ljubavlju i zahvalnošću. U svom životu moramo odražavati karakterne osobine Gospoda Isusa. Bog želi, da razmišljamo, osećamo i delujemo u skladu sa Njegovom otkrivenom voljom. Hrišćanin treba da je svetlost ovom svetu .(Mat 5,16). Kako se vera u Gospoda Isusa Hrista manifestuje u odnosu hrišćana na svet i kulturu?

Hristos, Gospodar našeg života – 2 Korinćanima 5,20; Rimljanima 12,1.2; 1 Petrova 2,9

Život je odgovor na jevanđelje i primljenu milost. To je dogovor za sve što je Hristos učinio za njega. Taj princip susrećemu u Starom zavetu. Vidimo to na primeru, u načinu, na koji je Bog postupao sa Izrailjem. Bog je najpre izrailjsku naciju izveo iz egipatskog ropstva, onda mu je dao zakon normu i merilo života. Gospod Bog najpre daje spasenje i slobodu; onda ih poziva da hodaju u njegovoj milosti i osluškuju šta im govori (1 Mojsijeva 19, 6; 1 Petrova 2, 9).

Hrišćani pripadaju Bogu iz dva razloga: Bog ih je stvorio i otkupio u Isusu Hristu. Oni koji ovo shvate, koji su razumeli Božiju ljubav i spoznaju šta je u stvari Gospod Bog, žele da žive u skladu sa njegovom otkrivenom voljom. Hrišćani su Hristovi glasnici na ovom svetu. Oni su pismo koje drugi čitaju (2 Korinćanima 5,20). Svesni su da im Bog u potpunosti daje pravo da želi da na njih utiče i obogaćuje sav njihov život.

Čovek je načinjem po obličju Božijem. Stoga treba da odražava i spolja i iznutra karakter Isusa Hrista (Rimljanima 12,1.2).

Hrist nije za vernika samo Spasitelj, već i Gospodar njegovog života. Isus utiče na sva područja života njegovih sledbenika. Pošto postoji promena u njihovom mišljenju, to će se odraziti i spolja u novim postupcima. Oni su pozitivno orijentisani, a to se odražava na njihovo razmišljanje, reči i ponašanje (Filibljanima 4,7.8). Ceo njihov život motivisan je principima koje su naučili od Hrista. Shvataju, da Bog ima pravo na to, da pravilno koriste svoje vreme, da mudro upravljaju svojim primanjima, da ga pravilno predstavljaju svojim izgledom, odećom i navikama, i  proslave ga svime što čine (1 Korinćanima 10,31).

Odnos hrišćana prema kulturi – Filibljanima 4,7.8; 1 Jovanova 2,15-17; Psalam 11,5

Hrišćanin voli ovaj svet. Voli njegove stanovnike, jer ga tome vodi Bog. “Zlatni stih” iz Biblije Jovan 3, 16 naglašava, da je Bogu tako omilje svet, poslao je svog jedinorodnog Sina, Gospoda Isusa da ga spasi.

Hrišćanin razvija pozitivan odnos prema kulturi i umetnosti. Ne gaji prema njima negativan stav. Teži da živi za dobrobit društva; nastoji da ljudi oko njega žive dobro. Nije u pitanju samo upoznavanje sa društvenim ponašanjem, već pre svega poznavanje etičkih principa i vrednosti, kao i da se istakne visokim moralom. Neguje pogodan, otvoren i lep društveni život, jer ga Hristos uči da gradi duboke i prave međuljudske odnose.

Hrišćanin je svestan svoje vrednosti, pa gaji ispravno samopoštovanje. Kao rezultat toga, one je takođe svestan vrednosti svojih bližnjih, takav odnos gaji sa puno poštovanja. Na svog bližnjeg ne gleda kao na stvar, već ga prepoznaje kao ličnost koju treba poštovati. Razvija društvene odnose. Ne zatvara se za druge, već naprotiv – živi za druge. Hristos je to veoma lepo rekao: „Ne molim te da ih uzmeš sa svijeta, nego da ih sačuvaš oda zla“ (Jovan 17,15).

Vernik zna, da je greh poremetio sve što je dobro i lepo. Stoga shvata, da nije sve što se prikazuje kao kultura i umetnost prava umetnost. („Nije sve na korist“ kaže apostol Pavle u 1 Korinćanima 6,12.). To je razlog, da u književnosti, muzici, filmu i umetnosti bira samo ono što je dragoceno i stvarna je korist. Hrišćanin živi u svetu, ali nije od oovog sveta.(Jovan 17,14.15). To znači, da se ne slaže i ne učestvuje u događajima koji su u suprotnostima sa njegovim hrišćanskim idealima i načelima. Pošto je prihvatio Isusa Hrista kao svog Gospodara, ne želi da mu misli budu preokupirane nepotrebnim stvarima koje će ometati njegov odnos prema Bogu, drugima, a za njega su stresne (Filibljanima 4,8). On bira odgovarajuću literaturu, vredne filmove i televizijske programe, muziku, umetnost i skulpture. Hrišćanin neguje osećaj za estetiku, lepotu i red. Kaže “ne” svemu što je usmereno protiv Boga, ljudskosti i osnovnim čovekovim vrednostima koje su nemoralne, neetičke, neestetske, koje uništavaju dobre odnose među ljudima i odvlače pažnju od suštine života. Hrišćanin je protiv nasilja (Psalam 11,5).

Hrišćanin treba da nauči da bolje shvati život, da se pravilno orijentiše u lavirintu ljudskih problema i da odgovorno donosi nove odluke u novim životnim situacijama. Pošto sledi Božiju reč i živi u svesti Božijeg suda, uvek se mora preispitati šta će učiniti u određenoj situaciji i kako će se ponašati. Niko drugi ne može doneti odluku umesto njega. Bog nas upozorava na različite krajnosti lošeg ponašanja (Galatima 5,18-21), postavljajući time barikadu protiv zla. Međutim, ostavlja nam veliki prostor slobode da bismo mogli da naučimo da delujemo pošteno i odgovorno prema našem najboljem znanju i svesti.

Ne treba se prilagođavati ovom svetu – Rimljamima 12,2; 2 Korinćanima 6,14; Otkrivenje 11,18

Apostol Pavle upozorava na suštinu našeg etičkog odlučivanja. Kakve su naše misli, takvi smo. Sve zavisi od načina našeg razmišljanja. Kada ispravno mislimo, tada smo u kontaktu sa Bogom, od njega crpimo mudrost i snagu i živimo pravilan hrišćanski život (Rimljanima 12,1.2).

Izraz “ne prilagođavajmo se ovom svetu ne znači da ne treba da nosimo odelo i kravatu, jer to nose drugi muškarci u našem društvu, da u stanu nemamo tepihe i slike, jer to drugi rade; ne znači da ne smemo čitati ništa sem Biblije i naj puritanske hrišćanske literature itd. Ovo je podsetnik,  da ne razmišljamo i ne delujemo kao nevernici (1 Jovanova 2,15-17). Kroz Sveto pismo nas Bog upozorava na ponos života, na zavisnosti, sebičnost, ljubomoru, pohlepu i mržnju. O čemu razmišlja ovozemaljski čovek? O tome kako zaraditi najviše novca što je lakše i bez napora, kako uživati, s kim spavati. Šta jesti i piti. Neki to povezuju sa ineresovanjem za sport ili politiku.Hrišćanin ne odbacuje ono što je korisno i ima trajnu vrednost, što nije usmereno protiv Boga i protiv čoveka, već te vrednosti stavlja u pravi kontekst i pravi red. Ne živi da bi jeo i pio, stekao što više u životu, dobro spavao, da živi u komforu i da je neaktivan. On iznad svega traži Božije carstvo i njegovu pravednost. To je njemu prioritet broj 1, životna orijentacija i osnovni pravac. Sve drugo doživljava i uživa u zavisnosti od odnosa sa Bogom (Matej 6,33; Propovednik 3,15-17).

Hrišćanin je svestan ne samo svog odnosa prema Bogu, sebi i bližnjima, već i prema prirodi. Gospod Bog je stvorio ceo naš svet, pa tako vrednuje pozitivno materijalne i telesne stvari. Na kraju svog kreativnog rada izjavio je, da je sve što je stvorio „veoma dobro“ (Mojsijeva 1,31). U knjizi Otkrivenje zapisano je, da će Bog uništiti one koji uništavaju zemlju, njegov stvaralački rad (Otkrivenje 11,18). U vremenu duboke ekološke krize, hrišćanin čini sve što je u njegovoj moći da ublaži probleme čovečanstva povezane sa prirodnim resursima i prirodnim okruženjem. Poštuje Boga, pa ne želi da remeti njegovo delo – prirodu.

Objašnjenje tumačenja

U svemu nam je primer Isus Hrist. To ne znači da se na primer oblačimo kao što se on oblačio (Isus je nosio duge haljine, sandale, imao je bradu). Ne možemo da imitiramo neke njegove postupke (da hodamo obalom jezera i pozovemo mladog čoveka“ „Dođi i sledi me“, da stanemo na ulici i govorimo: „Ja sam svetlost svetu“ ili „ja sam vaskrsenje i život“ ili „ko veruje u Boga, veruje u mene“). Hrist nam je uzor u odnosu koji je imao prema svom nebeskom Ocu, u svom životnom stavu prema Bogu, prema grehu, prema čoveku i prema životu kao takvom. On je primer čovekove zavisnoti od Božije preobražavajuće moći. On  je uzor u molitvenim borbama.

Naše najvažnije pitanje nije: „Šta bi Hristos uradio na mom mestu?“, već „Šta Hristos želi da učini u meni i kroz mene?“. Biti kao Isus znači misliti poput njega, odražavati njegove kvalitete, nesebično pomagati drugima i živeti ljubazno i iskreno.

Po svom izgledu hrišćanin predstavlja Boga (1 Timotiju 2,9.10; 1 Petrova 3,2-5). Stoga poštuje principe čistoće, higijene, zdravlja, jednostavnosti, praktičnosti i estetike. Vodi računa o svom izgledu, odeva se sa ukusom, privlačno, ali ne ekscentrično. Takođe razmatra ekonomsku stranu stvari. Čoveku je data odeća da prikrije svoju golotinju, da se zaštiti od vremenskih uticaja i podneblja i da bude izraz njegove ličnosti i individualnosti.

Hrišćanin treba da pokaže ukus i prilikom ukrašavanja. Pristojno, skromno i razumno. Sveto pismo kaže da se Hristova nevesta ukrašavala (Otkrivenje 19,8). Bog upozorava na zloupotrebu ukrasa  (2 Mojsijeva 32,2.3; Ieremija 4,30; Isaija 3,18-23; Osija 2,13). Izvor lepote kod hrišćanke nisu ukrasi, već lepota njenog karaktera. Spoljašnji ukrasi mogu biti samo prikladan dodatak njenoj odeći. Ne bi trebalo da privlače pažnju drugih. Oni ne služe sebi. Oni mogu ukazivati na unutrašnju lepotu i spoljašnji prirodni šarm.

Plesom je u Bibliji prikazan na dva nivoa – na negativnom i pozitivnom. Ovaj izraz se prvi put pojavljuje u 2 Mojsijevoj 15, 20, gde se govori da su izrailjske žene izrazile radost pobede nad Egipćanima i da su čudom prešle Crveno more plešući. Slično tome, kada je kovčeg saveza prenet iz Šiloa u Jerusalim, David je pokazao svoju zahvalnost i radost plešući pred Gospodom (2 Sam 6,14). U Psalmu 68,4 se kaže, da će pravodnici sa radošću proslaviti Boga, radosno će se veseliti, čime se misli na religiozni ples. U Psalmu149,3 a 150,4 su vernici direktno pozvani, da Gospoda proslave i plesom.

Moramo shvatiti da je u biblijska vremena ples uglavnom bio među ljudima istog pola. Bio je to ples pojedinaca ili čitavih grupa. Oni su mogli da se drže za ruke i često su plesali u krugu. Iz toga proističe, da je ples u Bibliji bio sasvim drugačiji od današnjeg razumevanja plesa.

Sa druge strane, Biblija o plesu govori i u negativnom svetlu. Kada su Izrailjci napravili zlatno tele ispod planine Sinaj, plesali su i grešili (2 Mojsijeva 32,6.19). U Novom zavetu je opisan ples Salome, kćeri Herodijade, čime je poništena presuda cara Iroda , a rezultat toga bilo je pogubljenje Jovana Krstitelja (Mat 14.610) .

Šta iz ovoga proizilazi? Ako je ples izraz seksualne želje, nedvosmisleno kažemo NE. Međutim ako je to izraz radosti određene grupe istog pola ili izraz ljubavi i emocionalne opuštenosti između dve zaljubljene osobe (na primer između supružnika) i praćeno je odgovarajućom muzikom i okruženjem, dozvoljen je.

Hrišćan odlučuje koje će gledati filmove, pozorišne predstave i koncerte. Uvek mora razmotriti šta je korisno za njega i njegovu porodicu. “Nije sve korisno” kaže apostol Pavle (1 Korinćanima 6, 12).

Ono što obogaćuje čoveka, što je izgrađeno na životnim vrednostima koje nisu usmerene protiv Boga, ne snižava moral, ne ponižava čoveka, razvija solidarnost, širi horizont ili služi za opuštanje i relaksaciju. Hrišćanin treba da gaji pravi smisao za humor. Ne treba sebe shvatiti previše ozbiljno; treba da zna da se i sam sebi smeje. Ipak, treba da ima ozbiljan i odgovorna stav prema životu. Shvata, da sve što čini ne utiče samo na njega već i na okruženje. Hrišćanin bi trebalo da bude uzor u području odgovarajućeg izbora društvenog i kulturnog života. Njegov stav prema tome nije negativan, već selektivan (zna da odabere). Iz tog razloga hrišćanin odbacuje horor filmove, okultne filmove, filmove pune nasilja i seksa, a bira pogodne biografske, putopisne, istorijske, psihološke i biblijske filmove. Isti principi se primenjuju pri izboru literature (hrišćanin u osnovi odbacuje, na primer spiritualističku književnost, crvenu biblioteku, pornografiju, i sl.), muzike (hrišćanin je protiv sotonske muzike, hard roka, i sl.), zabavnih i sportskih programa.

Hrišćanin nije podložan viziji lakog obogaćivanja. Vodi računa da ne potpadne u zavisnost od igara na sreću, raznih takmičenja i lutrija. Ne bavi se kockanjem, što oduzima vreme i resurse koje može da posveti nečem boljem. Shvata da je odgovoran za sve grivne – hrivny koje mu je Bog dao, računajući vreme, energiju i novac.

Biblija kaže, da je negovanje pobožnosti važnije od vežbe tela (1 Timotiju 4,8). Sport nije nešto očigledno pogrešno. Međutim, ne treba da mu posvećujemo previše pažnje, vremena i energije, moramo ga postaviti u ispravnu poziciju prema onome najvažnijem – a to je vera u Boga.

Bog je na početku rekao Adamu: „Sa znojem lica svojega ješćeš hljeb“ (1 Mojsijeva 3,19). Danas ljudi više ne rade na poljima. Mnogi imaju sedeći posao i žive u gradovima. Neophodna im je potrebna doza vežbanja, što je od suštinskog značaja za zdravo funkcionisanje ljudskog tela. Ako čovek ne postane žrtva srčanog udara i drugih vaskularnih bolesti (glavni uzrok smrti u civiliznovanim zemljama su kardiovaskularne bolesti), mora posvetiti neko vreme odgovarajućim fizičkim aktivnostima.

 Praktične implikacije

  1. Hrišćanin učestvuje u kulturnom životu u svojoj sredini.
  2. Ne zatvara se pred drugim ljudima ali se suzdržava od zla.
  3. U životu se vodi principima zahvalnosti, jednostavnosti, skromnosti i samopožrtvovanjem.
  4. Hrišćanin je odgovorna osoba. Može da bira. Nije mašina ili „dresirana“ životinja, već biće obdareno razumom i prosuđivanjem, koje razume principe života, poznaje Božije principe i slobodno bira da živi u skladu sa Bogom, sa sobom, bližnjima i prirodom.
  5. Hrišćanin je protiv ekstremnosti. Iz iskustva zna šta je za njega korisno, a šta nije (Filibljanima 1,10). Neće imitirati tuđi životni stil, već svesno sledi Hrista. Trudi se da primenjuje principe otkrivene u Bibliji i u svom životu.

👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg