Troanđeoska vest je poslednji poziv čovečanstvu. To je presudna poruka na raskrsnici istorije. U svakom periodu, Bog je slao svoje glasnike da upozoravaju svet i pozivaju ljude da se pripreme za odlučujuće događaje. Noje, propovednik pravednosti, pozivao je narod da uđu u arku kako bi se spasili. Jovan Krstitelj, pre prvog Isusovog dolaska, ozbiljno je opominjao svoje savremenike da se svim srcem obrate Bogu. Bog danas šalje troađeosku vest koja treba da pripremi ljude za lični sustret sa Hristom.
U Otkrivenju, 13 poglavlju koje prethodi Troanđeoskoj vesti – kaže se, da će na kraju istorije na zemlji delovati verske i političke sile koje će zahtevati poštovanje i poslušnost. Kroz razna kušanja i čuda želeće da nateraju ljude da deluju u skladu sa njihovim idejama. Bog ne ostavlja ljude bez dovoljno informacija. Vodi ih ka ispravnoj odluci. Stoga šalje troanđeosku vest, koja je Božiji odgovor na zahteve zveri i njenih saveznika. Gospod ne ćuti, on deluje. Pre drugog Isusovog dolaska objavljuje se njegova aktuelna misija. Jovan kaže, da će nakon objavljivanja ove poruke Hristos doći (Otkrivenje 14,14-20).
SADRŽAJ
Troanđeoska vest kao večno jevanđelje – Otkrivenje 14,6
Svrha troanđeoske vesti je da ljudima prezentuje jevanđelje, radosnu vest, da će spasenje naći isključivo u Hristu. Poruka tri anđela želi da skrene pažnju onih koji žive na kraju svetske istoriji, na Hrista i njegovu reč – jevanđelje. Moto cele poruke je: “I videh Jagnje.”
Ako se poruka u Otkrivenju 14,6 karakteriše kao večno jevanđelje, to ne znači da je dodatak jevanđelju, već nadogradnja Božije poruke savremenom čoveku. Ovo jevanđelje propoveda se celom čovečanstvu ovoga sveta, što je simbolika knjige Otkrivenja, predstavljeno anđelom koji leti “središtem neba”. Anđeo predstavlja one koji ovom svetu propovedaju jevanđelje. Propovedanje jevanđelja nije bilo je povereno anđelima, nebeskim bićima, već ljudima koji su uzverovali u Gospoda Isusa Hrista (Matej 28,18-20; Marko 16,16).
Ovo jevanđelje treba da se propoveda ljudima koji žive u podeljenom svetu (svakoj rasi, plemunu, jeziku i naciji) i koji su ne neki način “pustili korenje” na ovoj zemlji (u originalanom tekstu se kaže: o ljudime koji “sede” na ovoj zemlji). Onima, kojima se ova poruka propoveda, na ovoj zemlji se dopada i vezani su za nju na razne načine. Oni su sledbenici praktičnog materijalizma. Troanđeoska vest je lek protiv bilo kakvih različitosti, protiv fokusiranja na materijalna dobra.
Otkrivenje 14,6 naglašava tri elementa: ko objavljuje, šta objavljuje i kome objavljuje. Ko? Glasnik koji je uzverovao Hrista. Ono što je znao, objavljuje dalje. Šta objavljuje? Večno jevanđelje. Kome? Ljudima koji se dele na razne načine i koji su se “pustili korenje” na ovoj zemlji.
Prva poruka – Otkrivenje 14,7
Bog želi da se Hrist predstavi ovom svetu kao jedino stvarno rešenje za problem zla i greha. Želi da svi ljudi čuju jevanđelje kako bi doneli ispravnu odluku i sledili pravog Boga. Prva poruka dakle, na pozitivan način pokazuje šta znači slediti Hrista.
Poziv “Boga se bojte” poziv je obožavati Boga koji je naš Stvoritel ji Otkupitelj. Treba da smo mu poslušni i da pazimo na njegovu reč. Ne treba da poštujemo zahteve neprijatelja spasenja, koji deluje preko aždaje, zveri i lažnog proroka. Ne treba da se bojimo zveri, već Boga. Bojati se Boga, ne znači da imamo od njega strah, već da imamo pravi odnos sa njim, i ne želimo da ga rastužimo. Ne zbog toga, što bi nas kaznio, već zato što ga volimo i ne želimo da ga povredimo. Bojati se Boga znači stalno se obazirati na njega. Moramo biti svesni, da živimo u njegovom prisustvu, on nas posmatra, zna sve naše misli, o čemu govorimo i šta radimo. Bojati se Boga znači poštovati ga, voleti i biti mu poslušni (5 Mojsijeva 10,12).
Kako da slavimo Boga? Božija slava je njegov karakter, njegova dobrota (2 Mojsijeva 34,67; 33,16). To znači, da ćemo slaviti Boga odražavajući u svom životu njegovu prirodu, njegove kvalitete, bićemo uvek ljubazni, velikodušni, saosećajni i požrtvovani kao što je on. Slava se manifestuje u službi, a ne u distanciranju od drugih.
Pozvani smo da obožavamo Boga kao Stvoritelja. Pošto se tako ne čini, sve se zaboravlja, ljudi “uništavaju zemlju” (Otkrivenje 11,18). Preziru svoga Stvoritelja, pa nemaju pravi odnos čak ni sa prirodom koju je stvorio. Kao rezultat toga, ceo svet se našao u velikoj ekološkoj krizi. Za čovečanstvo koje veruje u evolutivnu, panteističku, teističku i mnoge druge lažne teorije, poruka o poštovanju Stvoritelja je najrelevantnija.
Druga poruka – Otkrivenje 14,8
Nakon što je otkrio suštinu jevanđelja, Bog upozorava ljude na falsifikat. Želi da shvate da je Vavilon, tj, odpadnički religijski sistem koji zahteva poštovanje i poslušnost, već pao u Božijim očima. Izjava “pade, pade Vavilon veliki” ne znači da Vavilon više ne postoji, već ukazuje na Božiji sud o njemu. Vavilon može napredovati, možda ima period svog najvećeg prosperiteta, ali u Božijim očima je izgubljen. Prorok Isaija prvi je izjavio “pade Vavilon, pade”. Iako su godine najvećeg prosperitera i slave ovoga grada kao i celokupnog carstva bile pred njim, još oko 700 godina pre Hrista, hrabro je izjavio da je Vavilon pao (Isaija 21,9). Savremenici Isaije mogli su da se busaju u prsa i smatraju ga budalom. Ali Božije proročanstvo se ispunilo. Iako su bogatstvo i prosperitet Vavilona bili nemerljivi, a stanovnici su smatrali da je neosvojiv, jednoga dana je ipak pao. Dogodilo se to 539. godine pre Hrista, kada je Kir tokom jedne noći osvojio ovaj ponosan grad. Slično će se desiti i sa ponosom duhovnog Vavilona. Otpali religijski sistem može napredovati i njegov uticaj može svaki dan da se povećava u svetu, ali je njegova propast sigurna. Bog poziva sve ljude da ga preziru i da se se odvoje od njega.
O Vavilonu je napisao da je sve narode opijao svojim bludima i dao im je da piju času gnejva. To znači da je pogrešno predstavio Boga i njegovu istinu celom svetu. Čaša gneva i bluda simboličan je znak lažnog učenja.
Šta je suština otpalog vavilonskog religijskog sistema? O Vavilonu prvi put čitamo u 1 Mojsijevoj 11. Ovde se spominju ljudi koji su se ujedinili protiv Boga. Nisu mu verovali. Bog je rekao da više neće biti potopa. Nisu mu verovali i želeli su da svojim postupcima i srdstvima obezbede sopstvenu sigurnost. Stoga je Vavilon simbol svakog napora da se spasenje osigur na svoj način, sopstvenim delima ili sopstvenim učinkom. O Vavilonu saznajemo da je to sila koja progoni Božiji narod (Danilo 1,1.2; Otkrivenje 17,5.6). Vavilon je svugde, gde postoji proganjanje Božijeg naroda, gde ljudi veruju da postoji istina i da žele da svoju istinu izvrše nasiljem. Prema Otkrivenju 17, Vavilon nastaje ujedinjenjem crkve i države. To znači da otpala crkva želi da izvrši svoje zahteve uz podršku državne uprave. Jovan opisuje bludnicu kako sedi na zveri (Otkrivenje 17,1-5). Bludnica je simbol otpadničke neverne crkve, a zver predstavlja državnu vlast. Prorok Danilo nas podseća, da se antihristovska sila bori protiv Božijeg zakona i da menja njegove propise (Danilo 7,25).
Treća poruka – Otkrivenje 14,9-13
U trećoj pruci prodiremo u srž poslednjeg Božijeg poziva čovečanstvu. Bog ozbiljno, svečano i istrajno podstiče svakog pojedinca da se u potpunosti prikloni Bogu, da ne obožava zver i njen lik, je ga to vodi ka večnoj propasti. Dok su prva i druga poruka opšte prirode, treća poruka je veoma lična: “Ako se neko bude klanjao …” Božija poruka je jasna, odnosi se na život.
Bog upozorava ljude, da ne obožavaju zver i da ne prihvate njegov žig na ruku ili čelo. Svako sam mora da odluči koji će stav zauzeti. Pre nego što krenu Božiji sudovi, Bog u svojoj milosti poziva ljude da se obrate svim srcem njemu. Bog nije ravnodušan prema sudbini ljudi. Simbol zveri je versko-politička sila koja zahteva poslušnost, gazi Božiji zakon i njegovu istinu i bori se protiv vernog Božijeg naroda. Slika predstavlja sve denominacije i crkve koje su nekada bile verne Bogu, ali sada su otpale od njega.
Žig zveri nije neki vidljiv znak koji se stavlja na ruku ili čelo. To je nešto što svedoči o životnoj orijentaciji čoveka. Suprotno žigu zveri je pečat Božiji. Pečat Božiji znači istinski slediti Boga. To je ljubav prema Bogu, a istovremeno i poslušnost. U raznim istorijskim periodima presudna su neka ključna priznanja. Na kraju istorije ovog sveta, vidljivi momentat biće ispravno slediti Hrista i razumeti Božiji zakon, koji će kulminirati u sporu oko svetkovanja subote kao pravog dana odmora. Božiji pečat znači slediti Boga, kako kaže i 4. Zapovest o suboti. Biblija na mnogim mestima kaže, da je znak Božijeg naroda istinsko svetkovanje subote (Jezekilj 20,12.20; 2 Mojsije 34,15 itd.). Suprotno tome, neispravano držanje Božijeg dana odmora, to je žig zveri. Ovaj spor nije samo držanje određenog dana, već izražavenje istinskog odnosa sa Hristom (ne radi se samo o posvećenju određenog vremena, već prvenstveno o njegovom sadržaju). Moguće je i formalno držanje subote ili čak na takav način, da se istinsko značenje subote uopšte ne ispuni (Jevreji su u vreme Isusa Hrista bili veoma revnosti po pitanju poštovanja subote. Da ne prekrše subotu, Isusa su razapeli u petak!). U doba neznanja, mnogi mogu svetkovati nedelju u duhu istinskog obožavanja Boga, a Bog prihvata njihov stav kao istinit, jer još uvek nisu shvatili svoju grešku. Ali može se desiti da ćemo svojim bezumnim, tradicionalnim poštovanjem subote biti gori od onih koji svetkuju nedelju. Ovde odlučujuću ulogu imaju znanje i motivacija. U poslednjim događajima ovog sveta, ljudi neće imati izgovor, informacije o Božijim zahtevima biće potpune. Od ljudi će se tražiti, da se odluče na čijoj će strani biti. Ako na osnovu Božije reči čovek otkrije šta je istina, uveri se u tome, ali svejedno se tome protivi, on je krenuo putem protiv Boga i očekuje ga propast.
Treća poruka je situacija kada ljudi licem k licem prema Jagnjetu i pogledima svetih anđela krenu ka propasti. Nema im pomoći. Zauvek će nestati. Zašto je ova poruka u središtu troanđeoske vesti? Svrha života Isusa Hrista kao Jagnjeta bila je spasiti sve ljude, bez razlike. Došao je da umre za njih. Dao je svoj život, da svaki čovek može da živi. Anđeli takođe služe ljudima i teže ka njihovom spasenju (Jevrejima 1,14). Uprkos Božijem trudu, inicijativi i želji da se spasi svako ljudsko biće, nisu mogli biti spašeni. Nisu želeli da private Božiji način rešenja problema greha i zla. U svom ponosu i pobuni, suprotstavili su se Bogu. Oni podsećaju na olupinu broda koji se probija u talasima olujnog mora, koji vidi pojas bačen sa palube drugog broda, ali odbija da prihvati pomoć, jer misli da ima sve što je potrebno da se spasi. Na kraju je brod otplovio. Ljudi će doživeti najgori pakao, kada shvate da su se mogli spasiti, ali nisu prihvatili pruženu Božiju ruku. Krajnja tragedija je, kada oni koji pred licem svetih anđela i Jagnjeta krenu u propast, neće se pokajati ni kada uoče svoju fatalnu grešku i istrajaće u pobuni protiv Boga (Otkrivenje 20,6-8). Ljudi idu u propast a imaju priliku da budu spašeni. Nema veće tragedije. Hristovo delo njima nije bilo od koristi, jer su ga odbacili. Pošto izvan Hrista nema spasenja, oni će zauvek propasti.
Zaključak treće poruke veoma je optimističan. Govori o onima koji su uprkos velikom odpadništvu u svetu i nasilnim naporima raznih otpadničkih sila, koji zatevaju poslušnost i poštovanje, ostali verni Bogu, ustrajni i strpljivo se drže Hrista, imaju živu veru koja se ogleda u držanju Božijih zapovesti. To je veoma radosna perspektiva, koja govori o nadi za svako ljudsko biće i veoma je ohrabrujuća.
Oni koji će živeti na kraju istorije ovog sveta i primiti večno jevanđelje, kako je naglašeno u troanđeoskoj vesti, napisano je, da će biti veoma srećni. Čak i ako umru, primiće nagradu. Jovan je to izrazio rečima: “Napiši: blago mrtvima koji umiru u Gospodu otsad. Da, govori Duh, da počinu od trudova svojijeh; jer djela njihova idu za njima” (Otkrivenje 14,13).
Poziv za izlazak iz Vavilona – Otkrivenje 18,4
Zanimljivoje da se prva i treća poruka objavljuje snažnim, jakim glasom, ali druga poruka izrečena je samo usput. Otkrivenje 18 govori o drugom anđelu koji silazi s neba s velikom snagom i svojom slavom obasjava čitavu zemlju. On silnim glasom objavljuje poruku koja se nadovezuje na drugog anđela i produbljuje njegov izazov.
Okrivenje 18 sadrži nekoliko novih elemenata:
a) Ovde se naglašava „zemlja se rasvetli od slave njegove“, t.j. vest o Hristovoj pravednosti. Bog, njegov karakter ljubavi pred celim svetom je predstavljen u pravom svetlu.
b) Pad Vavilona opisan je sa svim posledicama. Ljudima je jasno da „posta stan đavolima, i tamnica svakome duhu nečistome, “(Otkrivenje 18,2).
c) Nakon opisa grehova Vavilona i njegovog odpadništva od Boga čuje se glas sa neba koji poziva verni Božiji narod koji je do sada živeo u Vavilonu da iziđe iz ovog otpalog religijskog sistema: “Iziđite iz nje, narode moj, da se ne pomiješate u grijehe njezine, i da vam ne naude zla njezina” (Otkrivenje 18,4).
U Vavilonu se još mnogi ljudi nazivaju Božijim ljudima. Taj izazov se odnosi na njih. Bog želi da im se otvore oči kako bi mogli donositi ispravne odluke, izaći iz Vavilna i pridružiti se vernom Božijem narodu. Na kraju će postojati dve velike grupe ljudi:
1) ona koja će biti protiv Boga, njegovog naroda i njegovog zakona,
2) ona koja ljubi Boga, želi da ga sluša u svim okolnostima, čak i da to znači smrt. Ovi ljudi vole Boga više nego svu slavu ovoga sveta.
Objašnjenje tumačenja
1. Ispravno tumačenje troanđeoske vesti je hristocentrično. To znači, da je glavni lik ove poruke Hristos; sve je fokusirano na njega. Ako ključna figura postane zver, žig zveri ili opis patnje bezbožnika, taktvo tumačenje nije tačno i poruka nije jevanđelje. Jevanđelje je uvek prvenstveno pozitivno, jer donosi poruku spasenja u Hristu. Samo oni koji odbace spasenje u Hristu prihvatiće večnu smrt kao rezultat svoje odluke. Upozorenje na falsifikatora, na antihrista, uvek je na drugom mestu. Prvo je potrebno predstaviti istinsko bogosluženje, pravu religiju, a zatim se u njegovom svetlu može otkriti njegova imitacija. Nismo suočeni sa dilemom propovedati troađeosku vest ili jevanđelje, jer je troanđeoska vest deo večno važećeg jevanđelja.
2. Kako da razumemo večnu patnju o kojoj se govori u Otkrivenju 14,10.11? Ovde je zapisano da onaj koji primi žig zveri na čelo ili ruku “biće mučen ognjem i sumporom … I dim mučenja njihova izlaziće va vijek vijeka; i neće imati mira dan i noći…” Slika je preuzeta iz Starog zaveta i govori o uništenju Edena. Isaija 34,9.10 o propasti Edena kaže: “I potoci će se njezini pretvoriti u smolu, i prah njezin u sumpor, i zemlja će njihova postati smola razgorjela. Neće se gasiti ni noću ni danju, dovijeka će se dizati dim njezin, od koljena do koljena ostaće pusta, niko neće prelaziti preko nje dovijeka.” Ovaj opis nedvosmisleno ukazuje da će Eden biti potpuno uništen. Posledice ove propasti trajaće večno. To ne znači, da dim i dalje izlazi iz ovog mesta. Slično tome, knjiga Otkrivenje želi da pokaže da će zli biti potpuno uništeni i da će to uništenje imati večne posledice. Više nikada neće postojati. Njihov kraj je siguran. Bezbožnici, sotona, zlo i greh – sve će biti definitivno uništeni. Nova era će početi bez greha, nasilja i smrti.
3. U Otkrivenju 14,12 piše, da Božiji narod drži Božije zapovesti i veru Isusovu. Obratimo pažnju, da se jedan glagol odnosi na dva predmeta. Ovaj narod čuva veru Isusovu. Posledica toga je držanje deset Božijih zapovesti. Ovi ljude žele ljubiti i pokoravati se Bogu svim srcem. Grčka reč čuvati (terein) ima dublje značenje nego što je uobičajeno razumemo. Znači sledeće: (1) paziti, nadgledati, (2) brinuti se, čuvati netaknuto, (3) štititi, sačuvati, (4) ispunjavati, snažno držati.
4. Anđeo (na grčkom „angelos“) znači „glasnik“, ili onaj „ko prenosi poruku ili distribuira poruke” (poštar). Ovaj termin odnosi se na nebeske glasnike anđele ili zemaljske glasnike ljude. Na primer u Malahiji 3,1 govori se o anđelu koji treba da pripremi put za anđela zaveta Mesiju, Isusa Hrista. U poređenju sa Matejem 3, 1-3 jasno pokazuje da je taj anđeo koji je pripremio put za prvi dolazak Isusa bio Jovan Krstitelj, a anđeo zaveta sam Hristos.
5. Danas još niko nije primio žig zveri na čelo ili ruku. To će se dogoditi na kraju istorije ovog sveta, kada će ljudi saznati istinu i shvatiti da treba da drže subotu. Istovremeno će se primenjivati zakoni koji će primoravati ljude da poštuju lažni dan odmora. Tek kada ovo pitanje bude kristalizovano (ili ili), primiće ili žig zveri ili Božiji pečat.
III. Praktične implikacije
1.Jevanđelje, kako je izraženo u troanđeoskoj vesti, treba da bude poznato celom svetu. Svaki se vernik suočava sa ozbiljnim Božijim izazovom da ide i propoveda jevanđelje ovom svetu. Evangelizacija sveta neće biti završena ljudskom snagom i mudrošću, već snagom Svetog Duha koji čoveka spaja sa nebom. Svako će čuti radosnu vest. Kraj istorije je u Božijim rukama. Slično tome, konačna evangelizacija sveta zavisi od Boga. Kada se stavimo na raspolaganje Bogu, on će se pobrinuti da ljudi nauče sve što je potrebno da bi doneli ispravnu odluku.
Kaže se, da postoji određena vrsta lotosovog cveta koja se u jednom danu umnoži dvostruko u odnosu na prvobitnu veličinu. To znači, ako je prvog dana veličine dlana, sledećeg dana je kao dva dlana. Recimo, da na površini jezera postoji upravo takav lotosov cvet. Pokrio bi celu površinu 45. dana svog postojanja. Koju površinu će lotos pokriti 44. dana? Jednu polovinu. 43. dana lotosom će biti pokrivena samo četvrtina površine, a 42. dana samo jedna osmina. U početku se čini, da ovaj lotos raste vrlo neupadljivo, kao da se ništa ne događa. Ali onda iznenada dolazi finiš i za nekoliko sati prekriveno je čitavo jezero. Slično tome, Bog će dovršiti evangelizaciju sveta pre svog drugog dolaska. Poslednji događaji će imati veoma brzi pad. Sve zavisi od naše pripreme i saradnje sa Bogom.
2. Uprkos velikom otpadništvu koje će se dogoditi na kraju istorije ovoga sveta .“Ali sin čovječij kad dođe hoće li naći vjeru na zemlji?“ (Luka 18,8); „I čudi se sva zemlja iza zvijeri“ (Otkrivenje 13,3). Bog ima svoje ljude na ovoj zemlji, propovedajući Božiju poruku spasenja. Naš zadatak je da najprikladnijim načinom predstavimo sadržaj hrišćanstva našim bližnjima, da im pokažemo kako funkcioniše i kakve su njegove posledice.
3.Bog ujedinjuje. U svoju ovčaru poziva one koji su u raznim denominacijama i crkvama. Podstiče ih da izađu iz zarobljeništva svojih ideja, mišljenja, filozofija, različitih izama i običaja. Ovde ima svoj veliki ekumenski pokret, kroz koji dovodi ljude u svoju crkvu. S druge strane, Otkrivenje 13 govori o još jednom ekumenskom pokretu koji takođe ujedinjuje, ali u otporu protiv Boga, njegovim principima, njegovom narodu. Kojoj grupi želiš da pripadaš?
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
