Crkva koja stvara učenike

SADRŽAJ

Kada sam bio pastor u Adventističkoj crkvi Renton, redovno je dolazilo oko 25 ljudi. Nekada je to bila napredna zajednica, ali nekoliko godina pre mog dolaska upala je u stanje stalnog opadanja i bila je na ivici zatvaranja. Administracija oblasti tražila je od mene da služim kao pastor nadajući se da ću moći da je oživim. Sarađujući sa lokalnim crkvenim vođama i provodeći značajno vreme u molitvi i proučavanju, bili smo u stanju da razjasnimo svrhu crkve, vratimo je na put misije i razvijemo namerni put učeništva koji je crkvu vratio u zdravo i značajno stanje.

Nedostatak jasnoće

Crkva Renton nije bila drugačija od mnogih crkava danas. Većina crkava u Severnoj Americi ili zadržava sadašnje stanje ili opada, a skoro trećina njih ne krštava ni jednu osobu svake godine. Zašto se crkve muče? Iako su uključeni mnogi faktori, verujem da je najveći uzrok nedostatak jasnoće među lokalnim crkvenim vođstvom. Većina crkava ne razume u potpunosti razlog svog postojanja. Iz sedmice u sedmicu oni dolaze na bogosluženje i imaju razne programe a da se iza njih ne nalazi definišući razlog. Takvim crkvama nedostaje svrha i ne odvajaju vreme da pojasne svoju misiju.

Kao rezultat, mnoge crkve često se okreću nebiblijskim, nemisionskim faktorima u oblikovanju svoje službe. Neki od najčešćih pokretačkih sila su:

Tradicija – radimo stvari onako kako smo uvek radili
Finansije – donošenje odluka zasnovanih na štedljivom stanju i na tome kako resursi nastavljaju da opadaju
Tipovi događaja – većina je za sopstvenu unutrašnju korist

Takve crkve neprestano pune kalendar jednim događajem za drugim, osećajući se produktivno ali ipak nikada ne odvajaju vreme da procene da li ono što rade ispunjava stvarnu svrhu crkve. Nažalost, to ih skreće sa misije i čini da su okrenuti ka unutra.

„Mnoge crkve uključuju se u dobre projekte i ljudi se dobro osećaju kada ih rade, ali ako ti projekti ne pomažu da crkva ispunjava Hristov nalog, onda samo prikrivaju svoju neposlušnost Hristu.“

To je bio slučaj sa crkvom Renton. Iako su imali nekoliko godišnjih događaja i nastavljali su sa mnogim redovnim crkvenim funkcijama, crkva i njeno vođstvo izgubilo je svoju misionsku svrhu. Ako je crkva Renton želela da doživi probuđenje i rast, naš prvi zadatak bio je da zastanemo i razmišljamo o Božjoj nameri za nju jer, kako je to Solomun mudro zapisao:

„Mnogo ima misli u srcu čovečijem, ali šta Gospod naumi ono će ostati“ (Priče 19,21)

Pitao sam crkveni odbor, i na sednicama i u ličnim posetama: „Šta je Gospodnja namera za našu crkvu?“ Morali smo da premestimo vođstvo crkve sa crkvene službe zasnovane na njihovim internim ciljevima na usrdno istraživanje Biblije tražeći Gospodnju svrhu i pitajući: „Zašto smo ovde?“

Elen Vajt kaže da prvi posao crkve treba da bude da vredno istražuje Bibliju tražeći jasnoću u misiji i da zatim razvijaju službu oko nje:

„Članovi crkve treba da posvete marljivu pažnju Božjoj Reči, kako bi mogli da razumeju svoju dužnost, i da zatim rade svom svojoj snagom uma i srca kako bi njihova crkva postala najnaprednija u zemlji.“

Šta je naša misija?

Od Hrista data misija crkve uvek je bila stvaranje učenika. Pre više od 2000 godina, Isus je uspostavio razlog crkve za postojanje:

„Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetog Duha, učeći ih da sve drže što sam vam zapovedao; i evo ja sam s vama u sve dane do svršetka veka“ (Matej 28,19.20)

Crkve se danas muče jer se usmeravaju na druge stvari a ne na našu misiju. Niste ubeđeni? Dobro je poznati princip da merite ono što vrednujete. Bilo kog vikenda, vođe crkve često dele podatke o onome što smatraju važnim:

Oni znaju koliko programa ima na crkvenom kalendaru
Oni znaju koliko je ljudi bilo na drugom delu bogosluženja, u subotnoj školi ili na nekom događaju
Oni znaju koliko desetaka i darova je dato
Oni iznose broj krštenja iz godine u godinu i koliko vernika ima u crkvenim knjigama

Sve su to dobri podaci za praćenje, ali pitajte ih koliko ima učenika u crkvi i pogledaće vas zaprepašćeno.

Pošto vođe crkve ne mogu da definišu šta je učenik, oni nisu u stanju da prate koliko ih ima u crkvi. Kada se metrički fokus usmeri na nešto drugo umesto stvaranja učenika, crkva ne stvara učenike. A kada crkva ne stvara učenike, ona se zadržava na istom i opada.

Kako možete izmeriti ono što ne umete da identifikujete? Kada su vođe crkve Renton shvatile da je njihova misija da stvaraju učenike, oni su počeli da razmišljaju o tome šta je učenik.

Šta je učenik?

Zaposleni u nekom biznisu treba sa sigurnošću da zna šta njihova kompanija proizvodi. Ako to ne znaju, doveli bismo u pitanje uspeh i snagu organizacije. Crkva Renton trebalo je da se bavi poslom stvaranja učenika, ali ipak većina naših vođa nije imala razumevanje šta je učenik – nisu znali šta to treba da proizvodimo. Kada jednom odlučimo da treba da proizvodimo učenike, onda moramo da definišemo šta je učenik.

Grčka reč „mathēteuō“ se prevodi kao „učenik.“ Mathēteuō se često definiše kao „biti učenik nekome; slediti njegova uputstva i pravila.“ U hrišćanskom kontekstu, mi razumemo da je učenik neko ko je odlučio da sledi Isusova učenja i život. To se događa kada pojedinac:

Dragovolјno predaje svoju volju (Luka 9,23-25; 14,25-33; Matej 16,24-26)
Umire sebi (Jovan 3,3-7; Galatima 2,20)
Sledi Isusa (Marko 1,17; Jovan 1,43; Matej 4,19)

Oni veruju ono što je Isus učio (Jovan 8,31.32; Dela 2,42) i žive kao što je Isus živeo (Matej 20,26-28; 4,19; Jovan 20,21-23). Biblijski, osoba će svoju odluku pokazati kroz krštenje (Rimljanima 6,4-8). Krštenje je javno objavljivanje da neki pojedinac želi da postane učenik.

Učeništvo je putovanje a ne destinacija

Prema nalogu jevanđelja, misija crkve je stvaranje učenika a ne krštenje. Krštenje je od ključne važnosti, uzbudljivi početak stvaranja učenika i nešto što treba pratiti, ali ono nije misija samo po sebi. Crkva treba da nauči „sve narode, krsteći ih…“ To nije cilj; to je samo prvi korak u učeništvu. Prema tome, svrha učeništva je da vidi kako učenici rastu na svom duhovnom putovanju, sve do nivoa zrelosti (Jevrejima 6,1; Filibljanima 3,12-14).

Kako učenici sazrevaju, oni nastavljaju da budu sve više i više slični Isusu u svom životu. To se vidi u:

Službi u crkvi (Efescima 4,11.12; 1. Korinćanima 12)
Ljubavi prema drugima (Jovan 13,34.35)
Manifestaciji duhovnog ploda u životu (Jovan 15,8; Galatima 5,22.23; Kološanima 1,10)
Učeništvu drugih (Matej 28,19.20; Dela 1,8; 14,21)

Vremenom, zreli učenici će stvarati učenike od drugih.

Učeništvo se događa kroz međuljudske odnose

Iako Bog može da upotrebi propovedi, priručnike za proučavanje Biblije, knjige, podkaste i časove, Njegov osnovni metod stvaranja učenika je kroz međuljudske odnose sa drugima:

„Da se držimo tvrdo priznanja nade: jer je veran onaj koji je obećao; I da razumevamo jedan drugog u podbunjivanju k ljubavi i dobrim delima, Ne ostavljajući skupštinu svoju, kao što neki imaju običaj, nego jedan drugog savetujući, toliko većma koliko vidite da se približuje dan sudni“ (Jevrejima 10,23-25)

Pavle kaže da se crkva okuplja „da jedan drugoga podstičemo na ljubav i dobra dela“ (24. stih, Savremeni srpski prevod) i treba da „bodrimo jedan drugoga“ (25. stih). Ovo je učeništvo u praksi.

Kada je Isus aktivno učio svoje sledbenike, On je to činio lično, povezujući se s njima:

„A potom dođe Isus i učenici Njegovi u judejsku zemlju, i onde življaše s njima i krštavaše“ (Jovan 3,22)

Isusova metodologija učeništva uključivala je provođenje vremena sa učenicima. U 22. stihu, Jovan koristi reč „diatribo“ da objasni kako je to postizao. Reč se prevodi kao „provođenje vremena,“ „življenje,“ „boravljenje.“ Isus je stalno bio u dodiru sa svojim učenicima.

Kada je crkva Renton počela da usmerava svoju crkvenu službu na ispunjavanje evanđeoskog naloga stvaranja učenika, počela je da razvija službu koja je stvorila mogućnosti u crkvi i u zajednici u kojoj su mogli da se razvijaju međuljudski odnosi, mesta na kojima je Bog mogao da upotrebi učenike da uče druge. Konačno, to je uključivalo uspostavljanje okruženja u kojem je Bog koristio učenike da stvaraju stvaraoce učenika.

Kada su vođe crkve Renton jednom razumele svoju misiju stvaranja učenika (dovođenje ljudi u spasonosnu zajednicu sa Isusom) i prepoznali su šta je zreli učenik (njihovo osnaživanje da rastu do zrelosti kako bi i oni, za uzvrat, mogli da uče druge), počeli smo da radimo na koracima u učeničkom procesu tako da je čitav fokus crkve bio na stvaranju učenika.

Stvaranje učeničkog puta

Ponovo, ako neki zaposleni zna ne samo šta njegova kompanija proizvodi, već takođe i korake ili proces proizvodnje, iako nije direktno uključen u svaki korak procesa, on bi bio mnogo dragoceniji u svojoj organizaciji. Kako crkva stvara učenike? Da bi to učinili, vođe crkve Renton, kada su proučili misiju crkve, prepoznali su proces stvaranja zrelih učenika. Vođe crkve su pitale: „Kada vidim osobu koja ispunjava misiju crkve, kakvi koraci bi tu bili uključeni?“

Razumevanje da je njihova misija da razvijaju zrele učenike koji će, za uzvrat, stvarati učenike od drugih, vođstvo crkve prepoznalo je četiri koraka u učeničkom procesu koji su izazivali rast u učeniku:

1. Članstvo

Da vidimo ljude kako daju život Hristu i postaju aktivno uključeni u lokalnoj crkvi.

2. Služba

Da vidimo kako ljudi svojim životom doprinose Hristu služeći u lokalnoj crkvi.

3. Misija

Da vidimo kako ljudi povezuju svoj život sa Hristom, deleći Njegovu ljubav sa drugima u svojoj zajednici.

4. Zrelost

Da vidimo kako ljudi posvećuju svoj život Hristu i rastu ka duhovnoj zrelosti.

Transformacija crkve

Kada su koraci jednom prepoznati, vođstvo crkve je ili stvorilo nove službe ili preuredilo postojeće i sve je oblikovalo oko svakog izraza procesa stvaranja učenika. Sve! Bogoslužbeno iskustvo, subotnu školu, službe, događaje i budžet – sve je to bilo ili prilagođeno ili preusmereno ka procesu stvaranja učenika.

Kao rezultat intenzivnog vremena provedenog u molitvi, proučavanju Biblije i pravljenju unutrašnjih promena, crkva Renton je skladno radila zajedno u zajedničkoj misiji stvaranja učenika. Pored krštenja i prisutnosti, vođe crkve su počele da prate broj učenika koji smo imali na svakom koraku učeničkog procesa.

Mogli smo da vidimo manifestaciju Svetog Duha dok su ljudi dolazili ka Hristu: