SADRŽAJ
Pastorska služba je loša po vaše zdravlje, barem tako zaključuje istraživanje iz 2012. godine, objavljeno u Kristijan Senturi. Slična istraživanja potvrđuju ovaj izveštaj. Šta više, lično iskustvo govori jasno: pastori se muče da održavaju dobro duhovno, mentalno, fizičko i emotivno zdravlje.
Naravno, veoma malo pastora će reći da su manje zdravi, ali svaki pastor zna da živimo na ivici. Obeshrabrenje, depresija, nemir i loši porodični odnosi su stalne pretnje u pastoralnoj službi. Oni nikada nisu daleko od nas. Njihova senka vreba na horizontu skoro svakog dana, nadolazeći i povlačeći se, ali nikada ne odlazi potpuno iz naše svesti. To je naš život, to je naš poziv – da živim na ivici gde se povrede, uvrede i tereti spuštaju na ramena pastora. Ipak mnogi od nas žive preko ivice, u carstvu neprestanog stresa od nerealnih očekivanja i prenatrpanih rasporeda. Ako ostanemo tu, nećemo biti zdravi.
Razumevanje pastorskih izazova
Život između horizonta radosti i tuge je normalan za pastora. Tužna ozbiljnost i radosno izražavanje nikada nisu previše udaljeni, ponekad ih razdvaja samo jedan trenutak. Ako usećamo uspone i padove propovedničkog tobogana, to samo po sebi nije pokazatelj lošeg zdravlja. Istina bi bila suprotna tome. Ali ako imao dugačke periode neprestanog stresa, nemira, porodične napetosti, depresije i slično tome, onda je moguće da nemamo zdrav život.
Baš kao što zdravo telo može da se zarazi nekom prehladom ili infekcijom, i pastor može povremeno da doživi period emotivne ili duhovne bolesti. Ipak, zdravo telo je otporno, to jeste, ima resurse da podstakne imuni sistem i prilično brzo se oporavi. S druge strane, telo koje nije zdravo nikada ne može u potpunosti da pobedi bolest. Ne verujem da nas Bog poziva da budemo lično i stalno nezdravi.
Biblijska perspektiva
Apostol Pavle prepoznao je opasnosti hrišćanske službe kada je savetovao mladog Timotija da „trpi zlo“ (2. Timotiju 4,5) i da se on sam borio u dobroj borbi. Naravno, u njegovom slučaju sam njegov život bio je u opasnosti. Ali postoje mnogi vidovi dobre borbe, uključujući i neprestanu borbu za zdrav razum, lak duh, zdravo telo i duhovnu svežinu. Svaki vernik doživljava ove izazove, ali oni su mnogo veći za pastora čiji život često kontrolišu okolnosti koje ne mogu da se zanemare. Borba za zdravlje je jedinstvena za pastora i ponekad može da se opiše samo kao „trajna patnja.“
Evo poente: zdravoj crkvi potreban je zdrav pastor. Apostol Pavle je to razumeo i pre nego što je napustio crkvu u Efesu savetovao je lokalne pastore: „Pazite dakle na sebe…“ Nije sebično ako pastor obraća pažnju na sopstveno blagostanje kako bi takođe mogao da pazi „i na sve stado u kome vas Duh Sveti postavi vladikama da pasete crkvu Gospoda i Boga“ (Dela 20,28).
Staranje za Božju crkvu, što je pastoralni poziv, zahteva da se staramo za sopstveno zdravlje kao i za zdravlje Božjeg stada. Pregorevanje sebe ili neprestana bolest, slabost, iscrpljenost, stres ili duhovna suša nisu vrlina i suprotni su Pavlovim nadahnutim savetima pastorima. Naša kultura možda vrednuje radoholičarski način života, ali Biblija zahteva nešto drugo. Bog nas poziva da budemo primer stadu (1. Petrova 5,3), to jest, zdravi primeri. Zdravoj crkvi potreban je zdrav pastor. Nezdrava crkva može da bude odraz nezdravog pastora.
Ključ zdravlja: ostati u molitvi i Reči
Pišem ovo nakon sedamnaest godina službe i verujem da sam bio zdrav. Nisu u pitanju česte migrene (one su genetske u mojoj porodici), ili sve duži spisak nezavršenih zadataka kod kuće ili u crkvi koji govori drugačije. Umesto toga, u pitanju je Božja Reč. Naročito, radi se o jednoj maloj reči u Delima 6,4 – reč „ostati.“
Pripremajući se za diplomski ispit o doktrini crkve, počeo sam da istražujem šta Biblija očekuje od mene, pastora, da stvarno radim. Onda sam naišao na ovu malu reč (koja na Grčkom ima šesnaest slova!) koja znači „pričvrstiti se“ za nešto. Nemam problema da se pričvrstim za mnoge stvari – i u tome leži problem.
Propustio sam da primetim da ne treba da se posvetim bilo kojoj pastoralnoj odgovornosti više nego mojoj posvećenosti molitvenom životu i proučavanju Božje Reči. Kako sam se upoznavao sa novim potrebama u našoj zajednici, moja posvećenost njima je rasla dok je moja posvećenost molitvi i proučavanju ostajala ista, ili se čak nekih dana smanjivala. Nikada nisam tome posvećivao pažnju jer sam se retko borio sa doslednom, svakodnevnom molitvom i proučavanjem Biblije. Ali iznenada moja duhovna navika nije bila dovoljna da održi, a kamoli da uzraste. Bilo je potrebno da se pričvrstim još više molitvi i Reči.
Glavni faktori lošeg zdravlja pastora
Prema mom iskustvu, postoji nekoliko činilaca za loše zdravlje. Iskusio sam svaki od njih i uključio sam neke ideje za borbu protiv njih.
1. Nedostatak dana odmora
Većina pastora dežurni su 24 sata sedam dana sedmično i tako nikada ne doživljavaju dan odmora. Subota svakako nije dan odmora za pastore. Pastorima pravo na slobodan dan svake sedmice, ali njegova je odgovornost da se postara da se to stvarno i dogodi. Treba da načinimo planove tako da neko drugi može da odgovori na hitan slučaj. Možda neki dobro pripremljeni i daroviti laik može da bude prisutan da pomogne ljudima tog dana. Naravno, pastor neće želiti da propusti zaista hitne slučajeve, ali oni nisu toliko česti koliko mislimo. Crkva može da pomogne tako što će poštovati pastorovo lično vreme, uključujući i pastorov dom (čak iako je on u sklopu crkve).
2. Neralna očekivanja vernika
Mnogi vernici crkve imaju nerazumna i/ili nebiblijska očekivanja od pastora. Jedno takvo očekivanje je da je pastor trenutno na raspolaganju za njihovu ličnu potrebu. Naše neprestano prisustvo na društvenim medijima doprinosi tom očekivanju. Ako ne mogu danas pronađu preko kućnog telefona, oni će zvati pastorov mobilni telefon. Ako ne odgovori, poslaće poruku. Još će dodati poruku na Fejsbuku. Ako ni to ne uspe, zvaće pastorovu suprugu.
Naša stalna raspoloživost je loša za naše zdravlje i za zdravlje crkve. Ona omogućava crkvi da postane sve više zavisna od pastora da uradi razne stvari tako da to slabi njegovu povezanost sa molitvom i Božjom Reči. Verujem da je korisno imati napisani zavet ili ugovor između pastora i crkve tako da se napisno stave sva očekivanja i kompenzacija. Ovaj ugovor treba da se obnavlja svake godine.
3. Preuzimanje uloge stručnjaka za sve
Ljudi očekuju od pastora da reši njihove lične probleme. Pastori se pozivaju da daju razne vrste saveta: zakonskih, bračnih, psiholoških, medicinskih, itd. Pastorova priroda je da želi da pomogne ljudima, ali oni koji su posebno nadareni sa osećanjem ili sposobnošću rešavanja problema najverovatnije će uzeti na sebe više nego što mogu da podnesu.
Ubrzo ćemo imati dodatni nepotrebni stres kada smo jednostavno mogli da posavetujemo osobu da potraži pomoć od stručnjaka u tom polju. Ovo je jedan od razloga što sam obeshrabrivao pastore, koji su tražili moj savet, da se dodatno školuju u savetovanju. Ukoliko vas Bog nije pozvao na naročitu karijeru u pastoralnom savetovanju, nemojte to da radite. Savetovanje će postati sve što radite. Postoje dobro školovani, kvalifikovani hrišćanski savetnici koje možemo da preporučimo našim ljudima.
4. Nedostatak mentora ili prijatelja u službi
Mnogim pastorima nedostaje mentor ili prijatelj u službi koji može da im pomogne da nose lične terete. To je jedan od razloga zašto je timska služba (čak i u crkvama koje imaju manje od 50 vernika) veoma popularna među našim studentima i skorijim diplomcima. Pastoralna služba koja se obavlja solo ima jedinstvene probleme jer je svaka snaga pastoralnog tima vaša, kao i svaka slabost.
Pastorima je potreban neko ko može da sedne za sto sa njima, pogleda ih u oči i govori o teškim stvarima. Pastorima je potreban prijateljski odnos gde obe strane daju i uzimaju. Nedovoljno je ako mentor ili prijatelj u službi kažu, „Tu sam ako ti trebam.“ To govori, „Nemam vremena da razmišljam o tebi ukoliko me određeno ne pozoveš.“ Umesto toga, dobar mentor preuzima povremenu inicijativu da posegne ka svom prijatelju. Ako ste blagosloveni nekim takvim u vašem životu, poštujte to uz transparentnost i autentičnost.
5. Nesposobnost razlikovanja važnog od nevažnog
Nesposobnost da se nevažno razlikuje od važnog. Oni koji imaju jak nagon moraju odmah da obave stvari i oni koji imaju manji lični poriv i možda su nesigurni šta treba da urade. Obe ličnosti doživljavaju parališući efekat koji na njih ima previše posla. Kaže se da uspešni ljudi govore „ne“ većini stvari kako bi ostali usmereni na najvažnije stvari. Jeste li pod stresom? Pronađite nešto u vašem životu čemu ste govorili „da“ i počnite da govorite „ne.“
6. Zanemarivanje vremena za obrok
Nesposobnost da se odmorimo tokom obroka (tri puta dnevno). Možda deluje čudno što sam ovo stavio na spisak, ali ovo je iz mog iskustva. Moje iskustvo je da suviše često preskačem obroke u potpunosti jer sam previše zauzet da bih stao i jeo, ili pojedem nešto brzo i lako (i često nezdravo) kako bih se što pre vratio na posao.
Ali dok sam razmišljao o Pismu povodom vremena za obrok, zaključio sam da obroci mogu da imaju tri svrhe:
- Obroci treba uvek da budu hranljivi
- Obroci treba da budu vreme pauze i zahvaljivanja Bogu
- Obroci mogu da budu vreme druženja među prijateljima
U drugu poentu sam u skorije vreme ubeđen. Čini se da Božja Reč ima mnogo više na umu od brze molitve bez razmišljanja; umesto toga, to je vreme da razmišljamo o Božjoj istrajnoj ljubavi (Psalam 136,25); davanje slave Bogu (1. Korinćanima 10,31); prepoznavanje Božjih dobrih darova (Psalam 145,15.16; Jakov 1,17) i proviđenja (Psalam 111,4-6; 1. Timotiju 6,17.18).
Prikladno je da tražimo od Boga da poveća našu glad i žeđ za pravednošću (Matej 5,6) i da crpimo iz Njegove večne vode i primimo nebeski hleb (Isaija 55,1.2); kao i da okrenemo naš um ka Velikoj Večeri koja se sprema za nas (Otkrivenje 19,9). Drugim rečima, svaki obrok je prilika da hranimo našu dušu okrećući naše misli ka Svevišnjem.
Što se tiče fizičkog zdravlja, dodajte jednu po jednu zdravu naviku vašem fizičkom životu. Počnite tako što ćete redovno piti vodu umesto zaslađenih pića.
7. Nedovoljno vremena za pripremu propovedi
Pastori često imaju, ili misle da imaju, nedovoljno vremena da proučavaju i pripreme izvanrednu propoved (a kamoli tri izvanredne propovedi sedmično!) za subotu. Uloga Pastira koja je opisana u Jezekiji 34,15.16 dovoljna je da nas istegli do tačke pucanja.
U ranim godinama moje pastorske službe, mislio sam da je teško pronaći vreme za pripremanje dve odlične propovedi sedmično. Sada sam više nego ikada ubeđen u tu istinu. Posledično, obično propovedam jednom sedmično i ako moram da propovedam dva puta, to je često „drugi deo“ iste propovedi. Taj običaj započeo sam kada sam bio pastor u crkvi od 35 ljudi.
Za one koji propovedaju i još jedno veče tokom sedmice, predlažem da dodajete pitanja za diskusiju u vaše beleške za propoved i da od toga načinite materijal za to veče tokom sedmice. Crkva može da pomogne pastoru tako što će mu dozvoliti da ostane usmeren na njegove osnovne biblijske odgovornosti koje su navedene u Delima 6,4 i Efescima 4,12 – da se posveti molitvi i službi Reči i da osposobljava svete za službu u lokalnoj crkvi.
8. Žrtvovanje porodičnog vremena
Pastori često žrtvuju svoje porodično vreme da bi pomogli nekom drugom. Da, činio sam to bez obzira na dobre savete mentora u propovedničkoj službi. Iako verujem da je moj brak najvažniji međuljudski odnos koji imam, često sam tražio od moje supruge da žrtvuje ono što je trebalo da ima veću važnost za mene.
Ovo je neprestana borba jer je ona veoma nesebična i požrtvovana. Ali takođe znam da mi je potrebna snaga snažnog braka ili će žrtva biti prevelika. Ja sam primetno zdraviji kada smo moja supruga i ja emotivno povezani. Mogu da odem da služim kao zdravija osoba i da dam više tokom kraćeg vremena.
Zaključak: Potreba za zdravim pastorom
Zdrav pastor mora da ima nešto u rezervoaru da bi davao. Kada naše fizičko telo osiromaši i nije dobro nahranjeno, ono počinje da napada sebe, uzimajući resurse iz delova tela za koje mozak smatra da su manje važni sve dok se ne polomi. Kada se pastor polomi, crkva pati. Crkvi je potreban zdrav pastor i zdravi pastori pomažu u oblikovanju zdrave crkve.
Postoje dve vrste ljudi u našem životu – oni koji daju i oni koji uzimaju. U životu pastora, najveći procenat interakcije imaju sa ljudima koji uzimaju. Stalni poziv da dajemo zahteva od nas da imamo nešto da damo. Ljudima je potrebno naše vreme, energija, pažnja, emotivna podrška, savet i još mnogo više. Kako ćemo dati bilo šta od toga ako smo emotivno, duhovno ili fizički iscrpljeni?
Svi smo propovedali kada se nismo osećali dobro; obavljali posete u bolnicama kada smo i sami bili bolesni; nudili savete kada su oni bili potrebni i nama i tako dalje. Ali to ne znači da stalno treba tako da funkcionišemo. Crkvama je mnogo bolje kada pastor vodi računa o svom zdravlju.
Pastorska služba može da bude loša po vaše zdravlje, ali ne mora da bude. Stres, nemir i lične sumnje su mnogo češće nego što želimo da priznamo. Božja mudrost nam govori da moramo da posvetimo sebe, da se pričvrstimo za molitvu i Božju Reč. Odatle dolazi naša pomoć i zdravlje (Psalam 121).
Izdvajamo:
Zašto je toliko teško oprostiti?
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
