19 – Zakon i Milost

Neki smatraju da spasenje dobijamo od Boga na dar, ali na osnovu svoje vere i poslušnosti, odnosno dela. Spašeni smo isključivo verom, ili verom i delima? Pod pojmom dela mislimo na poslušnost Bogu, očuvanje Božijeg zakona i dobra dela. Šta je najvažnije u našem životu – Božija milost ili zakon?

Uvod

Bogu je do nas stalo.  Voli nas, brine o nama, a posredstvom Biblije nam otkriva svoju volju. Sažetak i srž Božije volje je i Deset Božijih zapovesti i Božiji zakon. Bog nam daje zakon zato da poznajemo osnovna životna pravila, da možemo da živimo u skladu sa njim i da budemo srećni.

S druge strane, znamo da smo grešnici i nismo u stanju da slušamo Boga. Izgubljeni smo. Uprkos tome, Bog želi da nas spasi. Sami to ne možemo učiniti. Potrebna nam je Božija milost. Bez Božije milosti nismo u stanju da se pridržavamo Božijeg zakona, niti da činimo dobra dela. Potpuno smo zavisni od Božije milosti. Da li je Božiji zakon put ka spasenju? Zašto ne možemo bez Božije milosti? Kakav je odnos između milosti i zakona?

Neki smatraju da spasenje dobijamo od Boga na dar, ali na osnovu svoje vere i poslušnosti, odnosno dela. Spašeni smo isključivo verom, ili verom i delima? Pod pojmom dela mislimo na poslušnost Bogu, očuvanje Božijeg zakona i dobra dela. Šta je najvažnije u našem životu – Božija milost ili zakon?

Značaj milosti – Titu 2,11.12; Efescima 2,8.9

Milost je nezasluženi Božiji dar (Rimljanima 6,23). To je manifestacija Božije nesebične ljubavi, koju nam nudi i besplatno daje, bezuslovno i nesebično (Efescima 2,8.9). Milost je Božija naklonost dana onome, ko je prekršio Božiji zakon. Ne zato da ga i dalje krši, već da iz zahvalnosti za ovaj nezasluženi dar živi u skladu sa ovim zakonom.

Oni koji umeju da cene i poštuju ovaj neobičan i poseban dar, srećni su, jer su dobili ono najdragocenije što život daje. Upoznali su Boga koji ih voli velikodušno, strpljivo i nežno. Bog voli svakoga. Traži sve bez ralike i poziva k sebi. Njemu nije bitna boja kože, pol, starosna dob, nacionalnost i državljanstvo, ne bavi se socijalnim statusom, prošlošću, sposobnostima, produktivnošću niti veroispovešću. Voli svakog takav kakav jeste.

Ako primamo Božiju ljubav, menjamo se po obličju Gospoda Isusa i počinjemo da odražavamo njegovu prirodu. Božija blagodat se pojavila kako bi spasila sve ljude. Pavle tvrdi: „Jer se pokaza blagodat Božija koja spasava sve ljude. Učeći nas da se odrečemo bezbožnosti i želja ovoga svijeta, i da pošteno i pravedno i pobožno poživimo na ovome svijetu. Čekajući blažena nada i javljenja slave velikoga Boga i spasa našega Isusa Hrista“(Titu 2,11-13)

Poslušnost i dobra dela rodovi su ispravnog odnosa prema Hristu – Efescima 2,10; Galatima 5,6

Spašeni smo „milošću kroz veru “, a ne „djelima zakona“ (Galatima 2,16). Spasenje je Božiji dar koji primamo verom u Isusa Hrista. Večni život se ne može zaslužiti na osnovu našeg ponašanja. Naš jedini Spasitelj je Hrist. Osim njega nema drugog puta ka spasenju. Pošto nismo poznavali Božiju ljubav, molili smo za oproštenje greha, potpuno se predali Bogu, postali smo Božiji sinovi i kćeri. Kao spašeni ljudi želimo da volimo i slušamo Boga. Iz ljubavi i zahvalnosti želimo da vršimo njegovu volju. Čeznemo da ga slušamo, iako smo svesni da je to iznad naših snaga i sposobnosti. Trudimo se zato, da imamo stalno zajedništvo s njim; ne želimo da nas od njega nešto odvaja. Samo nam Hristos u svojoj milosti i ljubavi daje snagu za poslušnost.

Na pitanje, da li u životu hrišćanina nakon obraćenja zakon ima mesto ili „verom kvarimo zakon“ moramo odgovoriti zajedno sa Pavlom: „Bože sačuvaj! nego ga još utvrđujemo“ (Rimljanima 3,31). Zakon ostaje  na snazi kao izraz Božije volje za hrišćanski život. U stvari, ceo plan spasenja dokazuje da je Božiji zakon nepromenljiv (Matej 5,17.18; 1 Korinćanima 7,19), kada bi bilo moguće promeniti zakon, problem greha bio bi otklonjen i Hristos ne bi morao zbog nas umreti.

Spasenje  zakon ne menja, menja naš stav prema njemu. Oslobođeni smo od osuđenja zakonom (Rimljanima 8,1). Ne živimo pod zakonom, nego pod blagodaću (Rimljanima 6,14). Božija blagodat oslobađa čoveka od večne smrti koja je rezultat kršenja zakona, ali ne iz obaveze da živi u skladu sa njegovim zapovedima. Posredstvom Isusa Hrista  „pravda zakona“ ispuni se u nama koji „ne živimo po tijelu nego po duhu“ (Rimljanima 8,4). Milost vodi grešnika ka tome, da poštuje zakon, da sluša Boga i da živi novi život.

Spasenje čoveka ne vodi ka „jeftinoj“ blagodati, već ka tome da primi Isusa kao Gospoda i da čini po njegovoj volji. Mi ne držimo Božiji zakon da budemo spašeni, već zato što smo spašeni. Iz ljubavi i zahvalnosti za to, što je Bog učinio za nas, činimo ono što je po njegovoj volji. Oproštenje ne ukida njegov zakon, ali daje hrišćaninu dublji razlog da ga poštuje. Dobra dela ne činimo zato, da zaslužimo nebo, već zato što želimo da činimo ono što nam je Bog svojom blagodaću unapred pripremio (Efescima 2,10). Zato što ljubimo našeg Gospoda Isusa, želimo da mu se dopadamo i da ga usrećimo. On kaže: „Ako imate ljubav k meni, zapovijesti moje držite“ (Jovan 14,15). Mi smo u stanju da volimo Gospoda Boga, jer „on najprije pokaza ljubav k nama“ (1 Jovanova 4,19). Držanje Božijih zapovesti ili dobra dela nisu sredstvo za spasenje već rodovi spasenja.

Smisao i funkcija zakona

Kada čujemo reč zakon, obično pomislimo na policajca koji zaustavlja. Zamišljamo nešto strogo. Smatramo da je zakon nešto što nas ograničava, obavezuje i oduzima slobodu. Ovaj pojam izaziva negativne predstave i emocije. Biblijski pisci su imali drugačije shvatanje o Božijem zakonu. Prilikom proučavanja Svetog pisma saznajemo da su o njemu pevali, pisali pesme (na primer u Psalmu 119 koji je divna pesma koja proslavlja Božiji zakon), razmišljali su o njemu danju i noću (Psalam 1, 2). Iz iskustva su naučili da on daje mudrost, mir i sreću onima koji ga se pridržavaju (vidi npr. Priče 2,1-8; 3,1-5).

Božji zakon je izraz Božijeg karaktera. Kakav je Gospod Bog, takav je i njegov zakon. Gospod Bog je sveti, pravedan i dobar, a Božiji zakon takođe je sveti, pravedan i dobar (Rimljanima 7,12). Deset Božijih zapovesti ne samo da otkriva kakav je Bog, već i  kakvog čoveka je Bog stvorio i kakav  treba da bude.

Kakvu funkciju ima Božiji zakon?

a) Zakon kao ogledalo (Jakov 1,23-25)

Pavle kaže, da zakon omogućava spoznaju greha (Rimljanima 3,20; 7,7) Zakon je norma pravednosti, merilo onoga što je ispravno. To je ogledalo u kojem vidim da sam prljav (Jakov 1,23-25).

Ogledalo ne postoji da se ogledam i pitam kao kraljica iz bajke o Snežani: „Ogledalce, ogledalce, kaži mi ko je najlepši na svetu?“ Božiji zakon ne služi da se pomoću njega upoređujem sa ostalima, da pokazujem njihove nedostatke  i laskam sebi, kako sam dobar. Božiji zakon prvenstveno treba da mi otkrije stvarnost, da sam grešnik. To je jedna od njegovih osnovnih funkcija.

b) Zakon kao ograda (Jakov 2,12)

Božiji zakon određuje prostor gde se mogu sigurno kretatit i gde se osećam dobro. Štiti me od pada u provaliju. On je kao neka ograda na kojoj stoji natpis: “Opasno po život!“ Ako ne pazim i preskočim ogradu, biću u velikim problemima, jer kršim zakone života. Božiji zakoni nam garantuju pravu unutrašnju slobodu. Štite nas da od ropstva. Zato je Božiji zakon zakon slobode, a ne ograničenja (Jakov 2,12).

c) Zakon kao pokazatelj (Galatim 3,24; Rimljanima 10,4)

Božiji zakon je pokazatelj koji mi pokazuje put ka hristu. Apostol Pavle govori, da je zakon vaspitač koji nas vodi ka Hristu. Apostol se ovde nadovezuje na sliku roba, čiji je zadatak bio da svakoga dana dovede decu njihovom učitelju. Božiji zakon je takav pokazatelj koji me usmerava ka Hristu (Galatima 3,24). Cilj i smisao zakona je Hristos (Rimljanima 10,4). Najpre mi je zakon pokazao koliko sam prljav, zatim me vodi ka Hristu koji može da me opere i da mi snagu da ga ispunim.

d) Zakon kao obećanje (2 Mojsijeva 20,1-17)

Božiji zakon nije stroga naredba ili zabrana. Bog mi ne preti i ne govori:“Ovo moraš”, a “ovo ne smeš”. Bog nas poznaje i zna, da u svojoj suštini nismo sposobni da ispunimo njegov zakon. Želi da budemo svesni, da nismo u stanju da se pokoravamo; želi da nas približi sebi, da nam on bude garancija poslušnosti zakona. Želi da prihvatimo njegov zakon, kao njegovo obećanje, da će delovati ako negujemo živi odnos i blisko zajedništvo s njim i daće nam snagu da ispunimo taj zakon.

Hristos je jedini put spasenja (Galatim 2,16.17; Rimljanima 3,22)

Šta zakon ne može? U čemu moramo da se obratimo samo Hristu?

a)Zakon ne može da nas spasi. Ne može da opravda grešnika. Naš jedini Spasitelj je Isus Hristos.

b) Zakon nije put spasenja. Hristos i Pavle su protiv legalizma ali nikada protiv zakona kao takvog. Jedini put spasenja je Hristos.

c) Zakon nije je izvor života, nije darodavac života. Jedini izvor života je Hristos. Kada poštujemo njegovu otkrivenu volju i njegov zakon, on nas održava u životu.

d) Zakon ne može da nas očisti. Pokazuje da smo prljavi i grešni, i jedino Hristos može da nam oprosti naše grehe.

e) Zakon nam neće pomoći da nosimo svoj teret. Ne daje nam snagu za poslušnost, ne dodaje novu energiju i snagu za život. To čini samo Hristos.

Objašnjenje tumačenja

U reformaciji se govorilo o triplex usus legis -o trotrukoj primeni zakona.

Prva primena obeležava se kao elencheticus (Božiji zakon omogućava poznavati greh), druga kao politicus (Božiji zakon pomaže da se društvo organizuje na ispravnim zakonima)i treći kao paedagogicus (Božiji zakon vodi prema Hristu, vaspitava prema ispravanim životnim principima).

I novorođeni čovek, vođen Božijim Duhom, ne živi pod zakonom, već pod blagodaću, a potreban mu je Božiji zakon. Nije za njega put spasenja, ali mu je potreban, da iznova bude korigovan i usmeravan, iako je opravdan, ima grešnu prirodu i živi u grešnom svetu. Problem greha ne rešava se time, kada čovek uzveruje.

  1. U našem prevodu Biblije Božije zapovesti zvuče kao zapovedi ili zabrane. U originalnoj verziji Dest Božijih zapovesti Bog je izrazio sve negativne naredbe u budućem vremenu, znači kao obećanje. Bog obećava, da kada budemo vodili računa o njemu, kada on bude naš Bog, a mi njegova nadarena deca, doživećemo nešto prelepo. Ako njegov dar spasenja primimo sa zahvalnošću i negujemo blisko prijateljstvo s njim, garantuje nam, da nećemo imati drugih bogova, nećemo čeznuti za njima. Biće nam dobro samo u zajednoštvu s njim. Bog deluje, da ne ogovaramo, ne krademo,ne ubijamo, ne činimo preljube itd., Jer ćemo negovati pravilan odnos prema sebi i svojim bližnjima. Nećemo želeti da povredimo ljude koji žive u našoj blizini, nećemo ih smatrati stvarima. Istinsko poštovanje prema Bogu očituje se u poštovanju prema bižnjem, prema onome šta ima i šta je, u zdravom samopoštovanju ali i u ispravnom odnosu prema prirodi. Zato na primer prevod  , 7. a 8. zapovesti glasi pravilnije: „Nećeš ubijati. Nećeš činiti preljube. Nećeš krasti.” Kako je to moguće? Zato što drugačije razmišljamo, drugačije se orijentišemo, odnosno ispravno živimo. Ne zato što to imamo, već zato što Bog deluje u nama.
  2. U našem životu ne radi se prvenstveno o zakonu, već o Hristu. Radi se o tome, da slušamo Hrista, a ne zakon. Kao zaključak toga, želimo da se pridržavamo i zakona. Između Hrista i zakona nema kontradikcije, jer Hristos je zakonodavac. Onaj, koji sluša Hrista, poštovaće i zakon. Na osnovu Novog zaveta postoji napetost između vere i legalizma, ne između Hrista, vere i milosti na jednoj strani, i zakona na drugoj strani.
  3. Čovek koji je primio blagodat, dobija slobodu ne zato, da ponovo krši zakon, već da ceni novu priliku blagodati koju je dobio i da živi sa odgovornošću. Slično i grešnik ceni Božiju milost na osnovu koje je bio oslobođen iz zatvora greha. Bog ne želi našu slepu poslušnost, već da ga odgovorno slušamo. Želi da ga ljubimo i slušamo i živimo u skladu sa duhom zakona, a to znači da budemo poslušni zakonu. Duh ne poništava slovo zakona. Pokazuje na njegov smisao, princip i nameru.
  4. Prilikom propovedanja jevanđelja, apostol Pavle okusio je najveće probleme od strane legalista, tj. onih koji su smatrali da je zakon izvor i put života. Pavle stavlja barikadu protiv takve zloupotrebi zakona, jer bi Hristov dolazak bio uzaludan, i njegovo delo bilo bi uzaludno.

Kakvo god oslanjanje na dela ili sopstveni učinak uništava odnos prema Bogu. Kakva je stvarna situacija legaliste, koji želi da spasenje obezbedi poslušnošću zakona?

 

Legalista je neuverljivo naivan. Drastično podcenjuje posledice greha na ljudsku prirodu. Ne shvata suštinu prvog greha. Greh je potpuno uništio našu sposobnost da držimo zakon i daje nam ulogu osuđenika.

Legalizam proizilazi iz ponosite pretpostavke, da pali čovek može da učini nešto za svoje spasenje, da može nečim zaslužiti Božiju naklonost i da na neki način može da iskupi svoj greh. Ništa drugo nije dalje od istine. Štetnost legalizma leži u činjenici, da čovek misli da može sam postići pravdu. Suočen sa grehom, on ne vidi svoju bespomoćnost

Situaciju književnika čini beznadežnom to, što nije svestan svog realnog stanja, svoju izgubljenost. Misli, da je sve u redu, da stvari idu na bolje, a to ga vodi u propast. Legalista liči na čoveka, koji je smrtno bolestan, ali odbija pomisao da ima karcinom.

Perfekcionisti zauzimaju veoma nesrećan stav. Smatraju, da su sposobni da slušaju Boga. Hrista primaju kao sredstvo, pomoću kojeg žele da postignu savršenost ili bezgrešnost. Nije u njima Hristos onaj koji ih vodi ka poslušnosti i uči ih da se pridržavaju zakona, već se oni nalaze na takvom nivou, toliko su dobri „dopadaju“ se Bogu. Kao što su spasenje i opravdanje verom darovi, i poslušnost je dar.

 

Za perfekcionizam savršenstvo su negativni, a ne pozitivni termini. Ne ukazuje na pozitivne strane razvoja karaktera, već savršenstvo shvata kao odricanje i izbegava određene oblike ponašanja.

Perfekcionizam naglašava razvoj karaktera kao najvažniji zadatak hrišćanina. Iako razvoj karatkera pripada hrišćanskom životu, nije najbitniji. Glavni zadatak hrišćanina je fokusiranje na Hrista koji jedini može da nas promeni i da oblikuje našu prirodu. Smisao života je da s njim negujemo bliski odnos.

Perfekcionizam vodi nezdravoj egocentričnosti. Određeno samoposmatranje u hrišćanskom životu neophodno je (npr. 1 Korinćanima 10,12) ali ne sme da vodi ka egocentričnosti. U fokusu života hrišćanina uvek mora biti Hristos. Čovek koji se bavi samo sobom, ne može nesebično služiti drugima.

Perfekcionizam je veliki emocionalni problem. U njemu postoji zlostavljanje MORAM (moram biti bolji, moram uraditi ovo, moram se više truditi, moram više verovati itd). Često se susrećemo sa osećanjem manje vrednosti, gubitkom samopouzdanja i samopoštovanja, strahom od poraza i neuspeha, legalizmom (ne poznaje sigurnost spasenja i radost usled spasenja), kritičnim samouzvišenjem (budite makar kao ja), poređenjem sa drugima, rezignacijom itd.

Jedini lek za legalizam i perfekcionizam je primiti Hristovu blagodat kao nezasluženi dar. Spremnost da da dar zavisi od darodavca.  Dar ne možemo ni zaslužiti ni kupiti. Ne daje se za dobro odrađeni posao. Dar nije ni nagrada. Uzrok i objašnjenje poklona plemenitost je darodavca. Ako se primalac trudi da na neki način plati dar, nadoknadi  ili ga kompenzuje, tada ga obezvređuje, svodi na nivo finansijske transakcije i ujedno upropašćuje odnos prema darodavcu. Takvo ponašanje ukazuje na nedostatak zahvalnosti od strane primaoca.

 Praktične implikacije

  1. U osnovi radi se o motivima koji me vode da se držim zakona. Ako to činim, jer MORAM, onda sam obavezan, prinuđen, bičujem se, trčim za učincima i živim u tiraniji ove reči. To me vodi do samoposmaranja i na kraju, do očaja. Ako je moja motivacija ljubav i zahvalnost za dar spasenja u Isusu Hristu, onda ne moram, već HOĆU da se pokoravam Bogu i držim njegov zakon.
  2. Sloboda u Hristu koju dobijamo posredstvom Božije blagodati, obavezuje nas da odgovorno živimo. Hristos nam daje slobodu, ali ne i nezavisnot. Sloboda ne znači anarhiju ili pravo da činim ono što želim. Tamo gde je prava sloboda, vlada ljubav, poštovanje, mir i red.
  3. Ono što je najbitnije u životu je fokusirati se na Hrista, boriti se za stalno zajedništvo s njim, svoj pogled usmeravati uvek na Hrista (Jevrejima 12,2). Tada će se prirodno pojaviti plodovi ovog zajedništva: poslušnost i dobra dela. Imaćemo želju da nesebično služimo drugima, jer znamo sa kolikom ljubavlju Bog služi nama.

 

 

👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg