Bog je Bog – i nije se promenio

Neko je rekao: „Da biste pravilno istraživali čovečanstvo, morate da istražujete čoveka.“ Ja se ne protivim ovoj ideji, ipak rekao bih, „Da biste pravilno istraživali hrišćanstvo, morate da istražujete Hrista.“

Svestan sam da je Hristos mnogo uzvišeniji od hrišćana, ali mi se menjamo u Njegov lik, a ako je Bog započeo dobro delo u vama, Pismo nam kaže da će On raditi sve dokle ga ne završi. Pogledajte šta piše u Filibljanima 1,6: „Uzdajući se u ovo isto da će Onaj koji je počeo dobro delo u vama dovršiti ga tja do dana Isusa Hrista.“

Božji rad nije gotov sve dok ne bude potpuno završen. Kada je Bog jednom započeo rad na životu neke osobe, On neće prestati sve dok to delo ne stigne do svog završetka.

Prema tome, da bismo razumeli hrišćane, bilo bi stvarno dobro da proučavamo Hrista – jer je Božji cilj za život svakoga od nas da postanemo sličniji Hristu.

Proces proučavanja Hrista može da vam donese mnogo koristi. Neki prirodnjak može da se hvali svojom sposobnošću da razume svet insekata. On možda čak može da ih sve poređa po klasama i da ih nazove nerazumljivim imenima.

Ali, postoji li moralna vrednost u poznavanju ovih činjenica? Da li će poznavanje svakog insekta koji puzi po zemlji učiniti da budem bolja osoba? Da li to može učiniti poznavanje svake zvezde na nebu?

Mislim da ne može. Imaću veliko znanje u mozgu – ali gde je znanje u srcu? Kada bih bio stručnjak za kompjutere i poznavao i hardver i softver, da li bi me to znanje pretvorilo u osobu punu vrlina?

Ne bi! Ali ako neko proučava Hrista – ako stekne razumevanje o Njegovoj ljubavi prema Ocu i prema svetu – u tom poduhvatu postoji velika moralna vrednost. Onaj koji često misli na Boga ima sposobnost da usmeri svoj um na pobožne stvari.

To je velika moralna i duhovna vrednost za našu dušu. Zato nam apostol Pavle kaže: „Mislite o onome što je gore a ne što je na zemlji“ (Kološanima 3,2).

Ništa ne može čoveku da pomogne više od ulaganja u pobožne stvari – da traži Božju mudrost i Božje vođstvo. Hodati bliže Hristu treba da bude želja svakog hrišćanina.

Da li želite da postanete pobožniji? Da li želite da postanete sličniji Spasitelju Isusu Hristu? Da li su vas savladale brige ovoga sveta? Da li su vas iscrpeli stresovi? Proučavajte Hrista! On je Alfa i Omega – Početak i Kraj – Onaj koji se ne menja – Večni Bog. Slušajte šta kaže Božja reč – to je naš današnji tekst:

„Jer ja Gospod ne menjam se“ (Malahija 3,6).

Onaj koji često misli o Bogu imaće veći um od čoveka koji samo putuje zemaljskom kuglom skupljajući činjenice raznih vrsta i sorti. Ništa toliko ne čisti dušu čoveka kao iskreno i pobožno traženje razumevanja Hristove žrtve na krstu.

Hristos je melem koji leči svaku ranjenu dušu. Hristos je sila koja uzima krhotine razbijenog života i ponovo ga sastavlja. Hristos je ulje pomazanja za svaku zagnojenu ranu greha. Samo On ima silu da izleči našu slomljenost.

Samo On ima silu da nam oprosti. Samo On ima silu da nas očisti od svake nepravde. Proučavajte Njega, tražite Njega, izgrađujte svoju zajednicu s Njim – upoznajte Ga.

Bog se uvek bavio promenom ljudskog života – ta činjenica nikada se nije promenila. Zato Pismo kaže:

„Jer ja Gospod ne menjam se“ (Malahija 3,6).

Da li želite da budete slobodni od bola? Da li biste voleli da se oslobodite svojih briga? Da li težite da budete oprani od mrlja vašeg nesvetog ponašanja i nesvetih misli? Onda tražite znanje koje je iznad ovog sveta.

Tražite Onoga koji sedi na nebesima. Tražite Božju mudrost tako što ćete tražiti samog Boga. Znam da ništa ne može da izleči slomljenu dušu osim poznavanja Onoga koji je stvorio čovekovu dušu.

Odnesite vašu slomljenost Onome ko najbolje zna da je popravi. Bog kaže: „Jer ja Gospod ne menjam se“ (Malahija 3,6).

Danas želim da proučimo pet činjenica o nepromenljivom Bogu. Hajde da pogledamo prvu činjenicu.

 

Božja PRIRODA nije se promenila

On je beskrajan – On je svemoćan – On je svemoguć. On se nije promenio.

Sneg koji počiva na vrhovima planina zimi u proleće će nestati. Kiša će ga isprati. Reke će ga odneti sa sobom. Oluje će prazniti svoju snagu nad planinama i tokom vremena i one će se istrošiti i promeniti. Ali nije tako sa Bogom. On je Bog i nikada se ne menja.

Mi se menjamo. Kao deca, rastemo – ne samo fizički, već i emotivno i društveno. Čini se da naše telo stalno prolazi kroz neku promenu. Dok smo sasvim mali, kao da imamo beskrajnu količinu energije – trčimo na sve strane, otkrivamo razne stvari u upadamo u razne nevolje.

Tokom detinjstva i mladosti menjaju se naši hormoni i postepeno nam suprotni pol postaje sve interesantniji. Zabavljamo se, venčavamo, podižemo porodice. Postajemo roditelji, zatim bake i dete.

Ali vremenom se naš metabolizam usporava. Ne možemo brzo da trčimo (ako uopšte i možemo da potrčimo). Ne vidimo tako dobro – oči su nam se pomračile i vid zamaglio. Ne čujemo tako dobro. Ponekada zaboravljamo stvari.

Ipak, Bog se ne menja. Bog je neprestano isti. On nije sačinjen od tela i kosti. On je duh – svet i čist. On ostaje isti – nepromenljiv. Na Njegovom čelu nema bora. Nema mrlja na Njegovim rukama. Njemu ne izlaze podočnjaci zbog nedostatka sna.

On je veliki Ja sam – Veliki Nepromenljivi. Njegova suština se ne menja. Čak i kada je Hristos postao čovek – Božja priroda se nije promenila. Telo nije postalo Bog – već je Bog postao telo i nastanio se među nama.

Ovim delom Božanstvo se nije promenilo – jer Bog je Bog i On se ne menja. On ostaje večni, nepromenljivi Bog, Otac svetlosti u kojem nema tame. Zato On može da kaže: „Jer ja Gospod ne menjam se“ (Malahija 3,6).

 

Božji KARAKTER se ne menja

Kakav god da je bio Božji karakter pre početka vremena – isti je i danas. Ponekada čujemo jednu kratku rečenicu: „Kako je bilo na početku, tako je i sada, tako će biti u večna vremena.“

Da li je On bio moćan kada je stvarao svemir? Da li je bio moćan kada je oblikovao planine? Da li je bio svet kada je rekao Mojsiju da izuje obuću jer stoji na svetoj zemlji? Da li je Bog svojom rečju dozvao svet u postojanje? Naravno da jeste. On je bio moćan tada i moćan je i sada. On se nije promenio – On nije ostario.

Da li je bio mudar kada je sve postavio svojim redosledom? Kada je stavio zvezde na njihovo mesto? Da li je bio mudar kada je planirao put spasenja? Da, bio je – bio je mudar tada i mudar je i sada.

Njegove oči jasno vide.

Njegove uši čuju bez ikakvih ograničenja.

Njegova mudrost je nepromenljiva od početka pa sve do sada i nikada, nikada se nije promenila.

Pogledajte Psalam 104,24: „Kako je mnogo dela Tvojih, Gospode! Sve si premudro stvorio; puna je zemlja blaga Tvog!“

On je uvek bio svet. On je uvek bio pravedan. On je uvek bio mudar. „Svet, svet, svet Gospod Bog Svedržitelj, Koji beše, i koji jeste, i koji će doći“ (Otkrivenje 4,8). On je nepromenjena milost.

On je nepromenjena ljubav. On je nepromenjena pravda. On je nepromenjena istina. On je nepromenjena dobrota. On je nepromenjena velikodušnost. Bog se nije promenio. Zato Bog kaže: „Jer ja Gospod ne menjam se“ (Malahija 3,6).

Milost, pravda, vernost, mudrost, strpljenje, svetost, saosećanje, i svi drugi Božji atributi – nisu se promenili – i nikada neće. Ali to nije sve.

 

Božji PLANOVI se nisu promenili

Jedan dan je krenuo na putovanje, ali razboleo se još prvog dana puta i zato je promenio svoje planove. Drugi čovek zidao je kuću. Ali nestalo mu je novca pre nego što je uspeo da je završi – pa je promenio svoje planove.

Da li se to ikada dogodilo Bogu? Da li se On nekada razboleo i morao da promeni planove? Da li Mu je ponestalo novca pa nije mogao da završi ono što je započeo? Ne! Nikada!

Sećate li se stiha iz Fiilibljanima koji sam čitao na početku propovedi:

„Uzdajući se u ovo isto da će Onaj koji je počeo dobro delo u vama dovršiti ga tja do dana Isusa Hrista“ (Filibljanima 1,6)

Bog se ne razboli. Njemu ne nestane novca. On nije zaboravan. On ima beskrajnu riznicu punu svega i On će uvek ostvariti ono što započne.

Pogledajte ovo obećanje koje Bog daje svojoj deci: „Jer ja znam misli koje mislim za vas, govori Gospod, misli dobre a ne zle, da vam dam posledak kakav čekate“ (Jeremija 29,11).

Svaka osoba pravi planove – neki će biti uspešni, ali ne svi. Ali svi Božji planovi su uspešni. On zna sve detalje. Bog ne menja svoje planove zbog bolesti, ni zato što nema šta da obuče.

On ne menja svoje planove zato što se vi ne slažete s njima. Božji planovi su od večnosti do večnosti. Oni se ne menjaju – oni se ne prilagođavaju. On je večni Bog – Moćni – Sveti

Bog i Njegovi planovi će se ostvariti. Zašto bi se On promenio? On je Bog. Zašto bi se On prilagođavao? On je Bog. On je Nepromenljivi. Vi možete da promenite vaše planove. Ustvari, Bog može da uskoči i „pomogne“ vam da promenite planove.

Ali On nikada, nikada neće promeniti svoje planove za vas. Njegovi planovi su za vaše dobro – a ne za propast. On ima planove za vašu budućnost i vašu nadu.

 

Božja OBEĆANJA se nisu promenila

Kako volimo da se pozivamo na divna Božja obećanja, zar ne? Ali šta bi bilo kada bi se ta obećanja menjala? Kada bi ispalo da je neko od tih obećanja lažno? Šta je obećanje ako ispadne da je lažno? Mnogi su vam lagali, ali Bog nikada ne laže.

On učini ono što kaže. Njegovo da je uvek da i Njegovo ne je uvek ne. On se ne menja. On vam ne da obećanje jednog dana a sledećeg ga povuče. Bog ne radi tako.

Slušajte sledeći prevod Jevrejima 6,18: „Bog nam je dao svoje obećanje i svoju zakletvu. To dvoje ne može se promijeniti zato što Bog ne može prevariti. Stoga se mi koji smo se njemu utekli možemo hrabro držati nade koju nam je dao“ (Croatian Easy2Read).

Obećanje nije obećanje ako se stalno menja. Ne znam za vas, ali ja želim nešto čvrsto – nešto što je sigurno – nešto na šta mogu da se oslonim – a to nešto su Božja obećanja. Božja Reč puna je obećanja i ona se neće promeniti.

Božja LJUBAV se nije promenila

Da li znate da vas je Bog voleo od početka vremena. To je istina. Bog nas je voleo od početka vremena. Evo šta piše u Efescima 1,4: „Kao što nas izabra kroz Njega pre postanja sveta, da budemo sveti i pravedni pred Njim u ljubavi.“

Bog nas voli večnom ljubavlju. Bog nas voli nepromenljivom ljubavlju. Znam da ste mnogi od vas roditelji. Kao roditelji, imamo prednost i privilegiju da posmatramo kako naša deca rastu.

Volim uzrast u kojem se moja deca sada nalaze, ali takođe sam ih voleo i kada su bili bebe. Moja deca su volela da se uprljaju. Izveo bi ih napolje i izgleda da su uvek tražili načine da se uprljaju.

Ako se negde nalazila lokva sa blatom, oni bi upali u nju. Voleli su da se igraju blatom i prave kolače od blata, grade brane i formiraju reke – veoma se prljajući.

Da li sam prestajao da ih volim zato što su bili prekriveni prljavštinom?

Da li sam ih dao na usvajanje zato što su se prljali? Da li sam ih se odrekao zato što su se igrali u blatu?

Ne! Oni su i dalje bili moja deca i nije im falilo ništa što malo ribanja ne može da sredi. Uzeo bi ih i oprao i ponovo bi bili čisti. Oni su vek moja deca, bez obzira koliko se isprljalju.

Isto je i sa Bogom. On zna da smo se igrali u blatu. On zna da smo se uprljali. On zna kakva se prljavština uhvatila za našu odeću. I On ima način da nas očisti.

Pogledajmo šta nam kaže 1.Jovanova 1,9: „Ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe naše, i očisti nas od svake nepravde.“

Potrebno je da priznamo da smo pali – da smo prljavi – i da nam je potrebno čišćenje. Potrebno je da nas opere naš Otac i On će to uraditi.

Zašto? Zato što nas voli – zato što se brine za nas – uvek nas je voleo i uvek će nas voleti, jer se Njegova ljubav ne menja. Ona dostiže do najvišeg neba – ali takođe poseže i ka najnižoj bari.

Šta ćete vi uraditi?

Hoćete li Mu dozvoliti da vas očisti?

On je veran – zauvek – da nam oprosti grehe i očisti nas od svake nepravde. Božja ljubav prema nama se nije promenila.

 

IZDVAJAMO:

Da li bi neko mogao da upali svetla?

Bog može da izleči naše rane

Molitva za ljude koji se suočavaju sa teškim vremenima

Sejanje semena

Gospod je Pastir moj