SADRŽAJ
Ako Isus nije rođen od Boga ili usvojen od Njega, zašto o Njemu govorimo kao o „Božjem Sinu“? To je prilična zbrka, zar ne? Ako Isus nije imao nikakvo biološko ni zakonsko pravo da bude Božji Sin, zašto Ga onda tako zovemo?
Jednostavno rečeno, ljudi koriste ljudski jezik da opišu božansko. To je daleko od savršenog rešenja, ali je sve što imamo. Razumevanje Božjih stvari izvan je ljudskog shvatanja, ali ipak, mi težimo da razumemo Boga i Njegov plan da spase čovečanstvo.
Isus, kao Božji Sin, nije ništa manje važan (ili manje Bog) od Boga Oca, niti je važniji (ili više Bog) od Svetog Duha. Tri u jednom Božanstvo nije hijerarhija već podela funkcija, a svaka ličnost u Trojstvu jednako je Bog. Jeste li zbunjeni? I ja sam!
Da bi dalje zakomplikovao stvari, o Isusu se takođe govori kao o „Sinu čovečijem.“ Ali pre nego što ovo dublje proučimo, hajde da načinimo korak unazad i razumemo zašto se koriste ovi izrazi i kakvo značenje oni imaju u biblijskom tekstu.
Sin čovečiji
Izraz „sin čovečiji“ koristi se mnogo puta u Starom zavetu, a samo u Knjizi proroka Jezekilja spominje se 93 puta (1). Jezekilj je bio jedan od Božjih sveštenika i proroka tokom vladavine poslednjih Judejskih careva i s oklevanjem je prihvatio svoju ulogu proroka (2).
Ono što je zanimljivo o Jezekilju jeste da je, kao mnogi Božji izabrani proroci, carevi, sudije i sveštenici, bio čovek sa manama kojem je bilo lako da prihvati pohvale za sebe. Prema tome, upotreba izraza „sin čovečiji“ u biblijskom tekstu služi kao podsetnik na ljudskost u osobi.
Šta više, u apokaliptičkoj knjizi Danilo (koja se takođe nalazi u Starom zavetu), Danilo koristi izraz „kao Sin čovečiji“ u jednoj od njegovih vizija koja se najviše proučava (Danilo 7,13.14). Za ovu upotrebu mnogi skolari tvrde da je suštinska u razumevanju kako se ona odnosi na Isusa.
S obzirom da je Danilo 2-7 napisan na aramejskom jeziku, jeziku Vavilona u kojem su Judejci bili zarobljenici, izučavanje aramejskog i njegove upotrebe izraza jednako je važno (3). Kao i kod Jezekiljevih referenci, upotreba izraza u Danilu (naročito na aramejskom u kontrastu sa jevrejskim, na kojem je napisana većina Starog zaveta) naglašava ljudskost subjekta i takođe podvlači važnost izraza kako su ga koristili Jevreji u prvom veku (4).
U Novom zavetu, naročito u Jevanđeljima o Isusovom životu i službi, Isus koristi izraz Sin čovečiji da bi govorio o sebi i samo o sebi.
S obzirom na presedan upotrebe ovog izraza u Starom zavetu, čini se da je Isus bio veoma namerno u povlačenju ove paralele kako bi naglasio svoju ljudskost.
To nam zatim pomaže da bolje razumemo Prvu poslanicu Korinćanima, koja navodi:
„Jer budući da kroz čoveka bi smrt, kroz čoveka i vaskrsenje mrtvih. Jer kako po Adamu svi umiru, tako će i po Hristu svi oživeti“ (1. Korinćanima 15,21.22).
Kako su patnja i smrt stupili na svet kroz čoveka, rešenje za patnju i smrt takođe mora da dođe od jednog Čoveka.
Ali ovaj Čovek, ovaj Isus, nije bio samo „Sin čovečiji,“ – On je bio i jeste i „Sin Božji.“
Sin Božji
Izraz „Sin Božji“ treba da se razlikuje od izraza sin(ovi) Božji ili sin boga.
Za vreme drevnog Rima (a možda čak i danas), carevi, vladari i Cezari često su sebe nazivali „sinovima boga“ (bilo Zevsa ili Jupitera) (5).
Biblijski pisac Pavle često koristi izraz sin(ovi) Božji da bi govorio o onima koji su usvojeni u posinaštvo kroz Isusovu smrt i vaskrsenje (Rimljanima 8,15; 9,26; Galatima 3,26; Efescima 1,5.6).
Sin Božji (napisano velikim slovima), ipak, jedinstveni je izraz koji se koristi da bi se identifikovao Isus i samo Isus.
Zanimljivo je što On sam nikada ne koristi taj izraz, ali dozvoljava da Ga zovu Božjim Sinom nakon početka Njegove službe.
Tako je Isus opisan i Mariji, Njegovoj majci. Kada joj se javio anđeo da je obavesti da će roditi dete, o Njemu je govorio kao o „Sinu Božjem“ (Luka 1,35).
Isusova nespremnost da opiše sebe koristeći ovaj izraz mnogo nam govori. To nam pokazuje Njegovu mudrost u priznavanju sile izraza.
Da je On sam koristio taj izraz, bio bi ubijen zbog hule.
Iako su Njegova smrt na krstu i vaskrsenje bili Njegova sudbina, to nije bilo nešto što je Isus želeo da požuruje.
Iako se sam nije nazivao Božjim Sinom, On je sasvim sigurno jasno pokazao svoje „sinaštvo“, i ono je bilo jasno onima koji su Ga okruživali:
„Ravi! Ti si Sin Božiji“ (Jovan 1,49).
„A i đavoli izlažahu iz mnogih vičući i govoreći: Ti si Hristos Sin Božji. I zaprećivaše im da ne govore da znaju da je On Hristos“ (Luka 4,41).
„I gle, glas s neba koji govori: Ovo je Sin moj ljubazni koji je po mojoj volji“ (Matej 3,17).
Ipak, možda je najveći primer Isusove svesti o Njegovoj zajednici sa Bogom i Njegovoj spremnosti da prihvati da je Božji Sin bila Njegova upotreba grčke reči Aba (koja znači „Otac“). Kada se Isus molio, On se molio svom Ocu, samom Bogu, dajući nam uvid u funkcionalnu zajednicu ovog Tri u jedan Božanstva.
Tajna, čudo, Spasitelj
Sve to nam govori da nam izraz Sin čovečiji daje sigurnost da je Isus bio u potpunosti čovek, a izraz Sin Božji daje nam sigurnost da je Isus bio u potpunosti Bog (8).
I samo kroz Spasitelja koji je 100% čovek, a ipak 100% Bog, može da se ostvari plan spasenja.
U Vitlejemu se ostvario plan da nas spasi kada je Emanuilo, „s nama Bog“, stupio u ljudsku istoriju – u potpunosti čovek i u potpunosti Bog.
Bila je to tajna. Bilo je to čudo. Najvažnije od svega, bio je to Bog koji se ponizio da bi spasio čovečanstvo.
Ko je ovaj Isus?
To je pitanje koje ljudi postavljaju milenijumima.
Najveći skolari se slažu po toj temi: Isus je čovek i Isus je Bog, ali više od toga, Isus je živeo, umro i vaskrsnuo za tebe i mene.
Uskoro će se On vratiti na zemlju da nas odvede kući (Jovan 14,1-3). Konačno ćemo Mu se pridružiti na nebu za čitavu večnost.
Jedva čekam taj dan, a nadam se da i vi planirate da budete tamo!
Izdvajamo:
Spremne ruke – ljubav, služba i prava zajednica
Kako ispravno čitati i tumačiti Bibliju?
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
