SADRŽAJ
Skoro dve stotine godina nakon Jonine spektakularne evangelizacije probuđenja u Nineviji, sekira osude pala je na tvrdi vrat pobunjenih Asiraca. Paučina zlih navika konačno se pretvorila u snažnu užad koja ih je tako čvrsto vezala u zlu da Bog više ništa nije mogao da učini za njih. Prema tome, bili su ostavljeni da popiju čašu božanskog gneva.
Naumovo ime potiče iz jevrejske reči koja znači „uteha“. Ipak, on nije dobio misiju da uteši Nineviju. Nije bilo potrebe da hoda gore-dole ulicama grada osuđenog na propast. Bilo je potrebno samo da napiše poruku o propasti kao trajni izveštaj objašnjenja zašto je Božji sud pao na nadmene Asirce. Kako bi Jona zavideo Naumovom zadatku da je još bio živ!
Ipak, Naum je imao poruku utehe, ali ne za Nineviju, već za sopstveni narod. Bilo je potrebno da oni znaju da će asirska tiranija i okrutnost neizbežno izazvati nemilosrdnu kaznu, te da degradacija idolopoklonstva za rezultat ima degradaciju nacije. Možda su se spoticali u razmišljanju zbog naočigled neprestanog napretka Asirije, i verovatno im je bilo potrebno uverenje da grada osuđenog na propast. Bilo je potrebno samo da napiše poruku o propasti kao trajni izveštaj objašnjenja zašto je Božji sud pao na nadmene Asirce. Kako bi Jona zavideo Naumovom zadatku da je još bio živ!
Ipak, Naum je imao poruku utehe. Ne za Nineviju, već za sopstveni narod. Bilo je potrebno da oni znaju da će asirska tiranija i okrutnost neizbežno izazvati nemilosrdnu kaznu i da degradacija idolopoklonstva za rezultat ima degradaciju nacije. Možda su se u svom razmišljanju spoticali zbog naizgled neprestanog napretka Asirije i verovatno im je bilo potrebno uverenje da Bog ne zanemaruje zlo. Sud nad Ninevijom biće jednako izvestan i neizbežan kao što su božansko dugotrpljenje i milost.
Naum nam kaže: „Gospod je spor na gnev i velike je moći; ali nikako ne pravda krivca“ (Naum 1,3). Zanimljivo je da naš savremeni prorok ovaj citat citira više nego bilo koji drugi. U jednom odlomku ona nas obaveštava: „Iako ne uživa u osveti, izvršiće presudu izrečenu prestupnicima svoga Zakona. Prisiljen je na to da bi sačuvao stanovnike ove Zemlje od krajnje izopačenosti i propadanja. Da bi mogao da spase neke, mora ukloniti one koji su otvrdnuli u grehu… Strašnim delima pravednosti On će odbraniti autoritet svog pogaženog Zakona. Činjenica da On okleva da primeni pravdu svedoči o veličini greha koji zahteva Njegove sudove i oštrini osvete koja čeka prestupnika“ (Stvaranje, patrijarsi i proroci, str. 584).
Poređenje između Jone i Nauma
I Jona i Naum, naravno, usmeravaju svoju poruku specifično na Nineviju. Knjiga o Joni je gotovo čitava pripovedanje koje detaljno opisuje njegovo iskustvo, dok je Naumov glavni cilj Božja poruka. Naum pažljivo i detaljno navodi grehe Asiraca i njihovu zloću, kao i kaznu koja ih zbog toga očekuje. Jonina poruka, izneta lično, vodi ka pokajanju, dok Naumova poslanica jednostavno informiše o uništenju koje dolazi i njegovim razlozima. Za razliku od Jone, Naum nije odredio neko naročito vreme za uništenje grada.
Oba proroka, kao što se može očekivati od ljudi sa snažnim nacionalističkim vezama, kao da su oduševljeni time što će Ninevija pasti. Njihova ljudska reakcija ne pomračuje Božju milost i dugotrpljenje u postupanju prema grešnicima. Oba proroka priznaju Božju silu, Njegovu strogost, kao i pravednost u načinu na koji postupa prema grešnicima. Obojica, takođe, ističu Božju pravednost.
U obe knjige nalaze se mesijanske paralele i primene. Jonino iskustvo u utrobi ribe koju je Bog stvorio figura je koja ukazuje na Hristovu smrt i vaskrsenje. Hristos je prikazan u Naumu kao Gospodar nad vojskama, zapovednik nebeskih sila. Naum 1,15 naročito odražava mesijansko proročanstvo iz Isaije 52,7.
Eshatološko značenje
Kao što se može očekivati od knjige koja naglašava temu suda, Naum je bogat rudnik za one koji traže eshatološko blago. Strahopoštovanjem nadahnuti opis manifestacije Božje sile i izlivanja Njegovog gneva u 1. poglavlju, stihovima 3-6, jasno ukazuje na preokrete na Zemlji u vreme Hristovog drugog dolaska (pogledajte Stvaranje, patrijarsi i proroci, str. 92-93).
Naum 1,9 nedvosmisleno tvrdi da će Gospod „učiniti kraj; neće se dva puta podignuti pogibao.“ Ne samo što ovaj stih govori o izvesnosti i konačnosti uništenja Ninevije, već ukazuje na konačnu sudbinu zlih i uverava nas da greh više nikada neće podići svoju ružnu glavu da bi uznemiravao Božji svemir.
Nacrt knjige
Knjiga proroka Nauma može imati dva moguća nacrta:
Prvi nacrt: a. Poglavlje 1 – Izricanje osude i osvete.
b. Poglavlje 2 – Vizija o osveti.
c. Poglavlje 3 – Opravdanje osvete.
Drugi nacrt: a. Poglavlje 1 – Objavljena osuda nad Ninevijom.
b. Poglavlje 2 – Opisana osuda nad Ninevijom.
c. Poglavlje 3 – Odbranjena osuda nad Ninevijom.
Objavljeni sud
Strašna sudbina onih koji moraju da se suoče sa Božjim gnevom živo je opisana u 1. poglavlju. Najpre, imamo sliku o Božjoj sili da uništi zle nacije i narode u stihovima 1-6. „Ljudi su skloni da zloupotrebe Božje dugotrpljenje i da se uzdaju u Njegovo uzdržanje. Ali postoji tačka u ljudskoj zloći kada nastane vreme da Bog interveniše; a Njegova kazna je strašna“ (Selected Messages, book 2, p. 372).
Ovi stihovi ukazuju unapred na vreme koje će uskoro doći kada će strašnim kaznama pravednosti Bog opravdati autoritet svog zbačenog Zakona. Oštrina kazne koja čeka prestupnika može se uporediti samo sa Gospodnjim oklevanjem da sprovede pravdu.
Sedmi stih izjednačava ovu strašnu sliku o sudu sa Božjim obećanjem Njegovom narodu da će im On biti tvrđava u dan nevolje: „Poznaje one koji se uzdaju u Nj.“ Ninevija je trebalo da bude očigledna poruka ljudima svih vremena o tome šta će se dogoditi onima koji sebe uzdižu iznad Boga. Stihovi 8-10 ističu kako će Bog učiniti „kraj“ tom mestu. Asirija će biti kao trnje koje se kosi, stavlja na gomilu da se suši, a zatim spaljuje.
Poslednji deo prvog poglavlja opisuje izbavljenje Izrailjaca od asirskog terora i obećava dobru vest o spasenju, koja će se ispuniti kroz Mesiju.
Opisivanje suda
U drugom poglavlju, Naum jasno opisuje pad Ninevije. Slikovito detaljiše krv, zbrku, nemir i pljačkanje koje će se dogoditi kada ovaj ponosni grad bude uništen. U poslednjem stihu ovog poglavlja, Bog objašnjava razlog za sprovođenje tako strašne pravde. Ninevija je potrošila vreme koje joj je dodeljeno. Kratki pokušaj posle Jonine službe da se pokaje i reformiše nije bio iskren. Božansko strpljenje je isteklo i Ninevijina proba se završila.
Odbrana suda
Objašnjenje za uništenje Ninevije pruženo je u 3. poglavlju. Ovaj deo se može podeliti na sledeći način:
a. Stihovi 1-4 – Zlodela
b. Stihovi 5-7 – Posledice
c. Stihovi 8-17 – Izvesnost uništenja
d. Stihovi 18-19 – Pljeskanje uništenju
Stihovi 1-4 započinju proglašenjem osude nad osuđenim gradom. Nakon živopisnog opisa osvajanja grada, dolazi objašnjenje da se Nineviji sudi zbog idolopoklonstva.
Posledice Ninevijinih zlodela objašnjavaju se u stihovima 5-7. Ninevija će se postideti pred zemaljskim nacijama. Krajnja sramota izražava se rečima: „Baciću na tebe gadove.“ Bog ne baca gadosti, već dozvoljava da Ninevijina odvratna dela postanu univerzalno mesto gledanja. Sedmi stih naglašava da oni koji će gledati degradaciju grada neće osećati sažaljenje prema njemu.
Stihovi 8-10 ilustruju šta će se dogoditi spominjanjem sudbine No-Amona (Tebe) u Gornjem Egiptu, koji su uništili Asirci godine 663. pre nove ere. Ninevijino uništenje jednako je izvesno, bez obzira na utvrđenost grada (stihovi 11-17).
U zaključku ovog dela, poslednja dva stiha naglašavaju da ne može biti isceljenja niti olakšanja. Suviše je kasno za Nineviju. Nacije su radosne i pljeskaju rukama zbog Asirijinog pada, jer su mnogo propatile zbog njene tiranije.
Paučine zlih navika razvile su se u tako jake, neraskidive veze sa silama ovog sveta da Bog više nije mogao ništa da učini za Nineviju. Ipak, Izrailj i Božji narod danas mogu da nauče veoma potrebnu pouku iz onoga što se dogodilo i obrate se Gospodaru nad vojskama dok još ima vremena.
IZDVAJAMO:
Put do duhovne zrelosti
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
