👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
U jednom uspavanom američkom gradiću, dva suseda, gospodin Trašel i gospodin Kaldvel, godinama su se svađali zbog vode koja se slivala u zadnje dvorište Kalvelovih, plaveći njihovu baštu. Kaldvel je tvrdio da se voda preliva u njegov podrum, izazivajući dodatnu štetu.
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
Svađa je trajala godinama, a Kaldvel je verovao da Trašel namerno skreće vodu u njegovo dvorište. Jednog nedeljnog popodneva, nešto posle 17 sati, dok je Trašel kosio travu blizu ograde koja je razdvajala njihovu imovinu, Kaldvel je odlučio da jednom zauvek reši problem: uzeo je svoju poluautomatsku pušku kalibra 22 i nekoliko puta pucao Trašelu u glavu. Ono što je šokantno je da je Kaldvel imao 78 godina.
Ovu priču sam ispričao jer savršeno ilustruje našu današnju temu: opraštanje. Možda u našim gradovima nemamo bande, pucnjavu iz automobila ili pobesnele vozače, što je „rezervisano“ za „velike“ gradove negde daleko, ali neopraštanje živi i u našim mestima, pa verovatno i u ovoj prostoriji.
Opraštanje se danas ne smatra plemenitom karakteristikom. Volimo da gledamo filmove kao što su Rambo, Kill Bill, Terminator, Anakonda i slične. Čak i deca uživaju u crtanim filmovima gde njihovi heroji negativcima daju ono što su zaslužili.
Pokušajte da se setite makar jednog filma čija je tema opraštanje. Možete li da zamislite da takav film pokušate da prodate današnjem društvu? „Dođite da vidite poznatog glumca u filmu Onaj koji oprašta,“ priča o čoveku koji okreće drugi obraz i odlazi kada mu je osveta u rukama!“ Mislim da se takav film ne bi prodavao.
Zašto treba da opraštam? Da li je neopraštanje zaista toliko pogrešno? Možda se pitate, ako vas neko uvredi i vi se ne osvetite, zar to neće postati poziv da vas ljudi gaze kako im se dopada? Možda je to tačno. Iskreno, opraštanje može dovesti do toga da vas ljudi iskoriste.
Ali kao Hristovi sledbenici, opraštanje nam je dato kao zapovest, čak i kada se ne isplati. U Kološanima 3,13 piše: „Snoseći jedan drugog, i opraštajući jedan drugom ako ima ko tužbu na koga: kao što je i Hristos vama oprostio, tako i vi.“ Opraštanje je možda najteži deo hrišćanstva. Čak su i Isusovi učenici, oni koji su Mu bili najbliži, mučili s tim – ni njima to nije bila laka stvar. Jedan od Isusovih najboljih prijatelja, učenik po imenu Simon Petar, jednom Ga je upitao koliko daleko treba da idemo sa ovim poslom opraštanja.
Hajde da to pročitamo:
Matej 18,21: „Tada pristupi k Njemu Petar i reče: Gospode! Koliko puta ako mi sagreši brat moj da mu oprostim? Do sedam puta?“
Petar je ovde zapravo bio prilično velikodušan. Vodeći rabini tog vremena učili su da treba oprostiti tri puta, i onda prestati. Petar je daleko prevazišao ovu granicu kada je spomenuo sedam puta. On je više nego udvostručio savet rabina.
Ali hajde da pogledamo Isusov odgovor. Isus kaže: „Ne velim ti do sedam puta, nego do sedam puta sedamdeset“ (Matej 18,22).
Brojevi su imali veliko značenje u jevrejskoj kulturi. Često su označavali više od numeričke vrednosti. Na primer, broj četiri predstavljao je zemlju (četiri sezone, četiri ugla sveta, itd). Sedam je broj savršenstva, dok je šest broj čoveka – onoga kojem nedostaje savršenstvo. Deset je broj potpunosti. Kada je Isus rekao „sedamdeset puta sedam“, koristio je matematičku formulu koju su Njegovi slušaoci odmah razumeli kao nešto više od bukvalnog broja: punina puta savršenstvo puta savršenstvo. On je govorio o potpunom, apsolutnom opraštanju.
Zatim je Isus ispričao priču da bi ilustrovao svoju poentu. Iz ove priče ćemo izvući nekoliko važnih zaključaka o opraštanju. Kada završimo, znaćemo ne samo zašto treba da opraštamo, već ćemo razumeti i kako to da činimo.
Zašto oprostiti?
Neopraštanje pruža lošu sliku o našem Caru.
Na jednoj slici u jednoj firmi pisalo je: „Grešiti je ljudski, opraštanje nije naše pravilo.“ To je svetski način, ali nije Božji način. Dug čoveka iz priče bio je ekvivalentan današnjem dugu od oko 3 milijarde dolara. U originalnom jeziku Isusove priče, dug je bio praktično nemoguće izračunati.
Kada ne opraštamo, to stvara lošu sliku o našem nebeskom Ocu. Dobro je poznato da deca prate iste obrasce svojih roditelja. Kada sam bio mali, postojala je kampanja protiv pušenja i u reklami je jedan čovek naslonjen na drvo upalio cigaretu i spustio paketić sa cigaretama. Tada vidite kako njegov sin uzima taj paketić i počinje da istražuje šta je unutra. To je uspešno prikazivalo moć roditeljskog modela.
Bog je za nas postavio visok standard, ali taj standard je moguće dostići. Slično kao žena koja je otišla u salon lepote sa slikom prelepe, mlade manekenke sa bogatom frizurom, i pokazala je tu sliku svom frizeru, želeći takvu frizuru. On je počeo da radi na njenoj istanjenoj, sedoj kosi i ubrzo je počeo da pevuši neku laganu melodiju. Na kraju, prepoznala je melodiju – bila je to tema iz filma Nemoguća misija.
Mihej 7,18 kaže: „Ko je Bog kao Ti, koji prašta bezakonje i prolazi prestupe ostatku svog nasledstva, ne drži do veka gnev svoj, jer Mu je mila milost.“
Kada ne želimo da opraštamo, činimo da naš Car – naš Nebeski Otac – izgleda loše. Dok sam bio mlad, kada bih negde odlazio, tata bi mi ponekad rekao, „Ne zaboravi ko si.“ Šta je to značilo? Moje ponašanje odražavalo se na njega. On je govorio: „Ja u ovom društvu imam reputaciju na koju ćeš ti večeras uticati, zato nemoj da uradiš bilo šta glupo.“
Da li ste primetili da se u priči Car naljutio na čovekovo ponašanje? Kao Carev sluga, on je video kako Car oprašta i trebalo je da učini isto – ali nije.
Bog zna kada ne opraštamo.
Još jedan razlog za opraštanje je to što Bog zna kada ne oprostimo. U jednoj katoličkoj osnovnoj školi, deca su se poređala u trpezariji čekajući ručak. Na samom vrhu stola nalazila se velika gomila jabuka sa porukom koju je napisala jedna kaluđerica: „Uzmi samo JEDNU. Bog gleda.“
Nešto dalje na stolu, na drugom kraju, nalazila se gomila keksa sa čokoladom. Jedno dete je napisalo sopstvenu poruku: „Uzmi koliko hoćeš… Bog gleda jabuke.“
Zanimljivo je da je Car otkrio šta se dogodilo. On je kao majka koja ima oči na leđima. Shvatate li da je nemoguće sakriti greh od Boga? Psalam 11,4: „…oči Njegove gledaju; veđe Njegove ispituju sinove čovečije.“
Ako imate duh neopraštanja, Bog zna – možda ste to sakrili od svih drugih, ali garantujem vam da Bog zna. Danas je dobro vreme da se pozabavite tim problemom.
Neopraštanje negativno utiče na nas i na druge.
Jedna od čestih tema u Bibliji je zajednica; kada je jedan od nas povređen, trebalo bi da drugi pomognu. Kada jedan od nas doživi uspeh, svi bi trebalo da se raduju; kada se jedan od nas spotakne, trebalo bi da pomognemo toj osobi da ponovo stane na pravi put. Ono što utiče na jednog, utiče na mnoge.
Taj princip često vidimo u Starom zavetu; greh jedne osobe uveliko je uticao na druge ljude. Na primer, David, veliki izraelski car, sagrešio je protiv Boga, a posledice su bile dalekosežne. Davidov greh protiv Boga koštao je 70.000 ljudskih života.
Kada gajimo duh neopraštanja, to ima dalekosežne posledice. Razmislite o tome: slično je pipcima koji se pružaju iz našeg greha. U slučaju čoveka iz naše priče, njegovo neopraštanje negativno je uticalo na čoveka koji mu je dugovao novac. Ali, takođe je uticalo i na društvo – druge sluge su to primetile i veoma su se uznemirile.
Uticalo je i na njegovu porodicu; ako je bačen u tamnicu zbog nedostatka opraštanja, to ga je očigledno izvadilo iz njihovog života, a pošto je prvobitna presuda bila da se porodica proda kao robovi, razumljivo je misliti da ih je sada očekivala ista sudbina. Naše neopraštanje može postati tumor u našem životu, i ako se ne postaramo za njega, na kraju će pojesti samu našu dušu. Naša nespremnost da opraštamo ožalostiće i naljutiti Boga.
Ali, kada opraštamo, to je dobro za našu dušu. Priče 17,9 kaže: „Ko pokriva prestup, traži ljubav; a ko ponavlja stvar, rastavlja glavne prijatelje.“
Naš Car očekuje da opraštamo.
Isus je rekao: „I kad stojite na molitvi, praštajte ako šta imate na koga, da i Otac vaš koji je na nebesima oprosti vama pogreške vaše“ (Marko 11,25).
On očekuje da Njegovi učenici imaju srce koje oprašta – ne iz sebičnih razloga, već zato što je to pobožno. Kao Božji sledbenici, trebalo bi da nam bude zaista važno da ne izneverimo našeg nebeskog Oca.
Kako da naučimo da opraštamo?
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
Setite se koliko je vama oprošteno.
To je početna tačka. U našoj priči, samom sluzi je oprošten dug 600.000 puta veći nego dug čoveka kojem nije hteo da oprosti. Razlog zašto mnogi od nas ne žele da opraštaju drugima je to što smo zaboravili šta znači imati duhovni dug. Ništa što bismo ikada mogli nekome da oprostimo ne može da se uporedi sa mnoštvom greha koje je Bog oprostio nama.
Svi smo sakupili astronomski dug koji nikada ne možemo da platimo. A ipak, zar nije smešno kako stičemo duh neopraštanja? Ljuti smo na ljude koji nas pretiču u saobraćaju ili kada upadaju preko reda u banci ili na pošti. Njihovo ponašanje uglavnom nije usmereno protiv nas, ali mi to obavezno shvatamo lično.
Dobra vest je što nam je, kada nam je oprošteno, dato obećanje. Slušajte šta Isus kaže: „Blago milostivima, jer će biti pomilovani“ (Matej 5,7). Reč „blago“ sadrži ideju o sreći i radosti. Oni koji biraju da opraštaju su srećniji – ne moramo da se pitamo da li smo na nekoga ljuti. Sve je mnogo jednostavnije.
Oprostite i pustite.
U priči piše da je Car „pustio ga i dug oprostio mu“. To i mi treba da uradimo: da oprostimo dug i pustimo ga.
Zanimljivo je što dug drugog čoveka nije bio beznačajan – bio je prilično značajan. Iznosio je oko 5.000 dolara, i kada bi meni neko dugovao toliko, voleo bih da mi vrati… zar ne biste i vi? Isus nikada nije rekao da je ono što vam ljudi urade beznačajno. Ali rekao je da moramo biti spremni da oprostimo čak i krupne stvari.
U iskušenju smo da kažemo: „Pa, mogu nešto da oprostim, ali to je jednostavno preveliko.“ Ali Bog ne radi tako. Njegovo oproštenje pokriva sve – nema ničega što je izuzeto od Njegovog opraštanja. Isus je rekao: „Jer ako opraštate ljudima grehe njihove, oprostiće i vama Otac vaš nebeski. Ako li ne opraštate ljudima grehe njihove, ni Otac vaš neće oprostiti vama grehe vaše“ (Matej 6,14-15).
Poslušajte Njegove reči: jednostavno oprostite i nikada se više nemojte osvrtati na to.
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
IZDVAJAMO:
Sačuvajte srce za Isusa (bukvalno)
Osveženje za dušu i vratimo oštricu
