U Jevanđelju po Mateju 24,42 i 44, Isus ponavlja jednostavnu, ali veoma značajnu poruku: da stražarimo i budemo spremni jer ne znamo dan ni čas Njegovog povratka. U vremenu koje često nazivamo „vremenom beznađa“, ove reči nam pomažu da pronađemo pravu nadu.
Stražariti znači ostati budan i biti uvek na oprezu. Ipak, to nije samo puka budnost koja se svodi na pasivno posmatranje događaja oko nas. Biti na straži uključuje svesnu spremnost – srce i um u potpunosti otvorene da bismo osetili šta Bog od nas traži u svakodnevnom životu.
Drugim rečima, „stražariti“ zahteva da:
- Pažljivo pratimo šta se dešava u svetu
Isus govori o znakovima u prirodi, politici, društvu, religiji – sve ono što vidimo oko nas treba da nas podstakne da se setimo koliko je važno da se duhovno probudimo i budemo spremni. Međutim, praćenje vesti i događaja nije cilj samo po sebi, već način da budemo svesni vremena u kojem živimo.
- Održavamo živu vezu s Bogom
U unutrašnjem, duhovnom smislu, stražariti znači „ostati budan“ tako što redovno provodimo vreme u molitvi, čitamo i razmišljamo o Božjoj reči. Reč „gragoreo“ koju Isus koristi, upućuje ne samo na to da motrimo oko sebe, već i na to da „ostanemo potpuno živi“ – duhovno budni.
- Pripremimo se za ono što dolazi
Spremnost ne znači samo znanje da će Isus doći, već konkretno delovanje. Kao što stražar zna kako da reaguje ako se pojavi opasnost, tako i mi moramo biti spremni da reagujemo na Božji poziv.
Ta spremnost nas čini korisnima – Bogu i drugima.
Stražarenje je, dakle, stanje uma i srca: da sve što činimo i na sve što gledamo, posmatramo kroz prizmu večnosti, svesti da nas Bog poziva na stalnu budnost. Takva spremnost, kako Matej 24,46 kaže, donosi blagoslov čoveku koji se zatekne da izvršava Božju volju.
REČ I SVETI DUH
Parabola o deset devojaka (Matej 25,1-13) neposredno sledi Isusov poziv na stražarenje. Iako se na prvi pogled čini da se sve devojke ponašaju isto – sve imaju žižke (lampe) i čekaju ženika – postoji jedna ključna razlika: neke su ponele i ulje u posudama, dok su druge to zanemarile.
- Žižak kao simbol Božje Reči
U drevno doba, žižak ili lampa bila je neophodan izvor svetlosti u tami. Psalmista nam kaže:
„Reč je tvoja žižak stazi mojoj i videlo nozi mojoj“ (Psalam 119,105).
Kao što lampa obasjava put čoveku u mraku, tako Božja Reč osvetljava naš životni put i čini ga sigurnijim. Bez Božje Reči, često zalutamo u tami neznanja, sumnje i straha.
- Uloga ulja – simbol Duha Svetog
Parabola pokazuje da su mudre devojke, osim žižaka, ponele i posebnu posudu s uljem. Ulje u Svetom pismu često predstavlja prisustvo ili dejstvo Svetog Duha u našim životima.
Neophodno za svetlost: Kao što je lampi potrebno ulje da bi nastavila da gori, isto tako nam je potrebna sila Svetog Duha da bismo „gorili“ za Boga i istrajali u veri.
Obnavljanje i stalno dopunjavanje: Mudre devojke nisu se oslanjale samo na „jednokratno“ sipanje ulja. One su razumele da je neophodno stalno obnavljanje, što simbolično ukazuje na važnost redovne molitve, zajedništva sa Bogom i otvorenosti za vođstvo Duha Svetog.
- Formalan odnos naspram žive vere
Lude devojke imale su svoje žižke, ali nisu unele ulje. To ukazuje na opasnost spoljašnje religioznosti bez unutrašnjeg života vere. Važno je razumeti da:
- Obredne i tradicionalne forme mogu postati prazne ukoliko ih ne prati prava posvećenost srca.
- Pravi duhovni život zahteva da dopustimo Svetom Duhu da preobražava naše misli, karakter i dela. To nije jednokratni događaj, već svakodnevni proces rasta.
- Zašto je to ključno za stražarenje?
Da bismo živeli u nadi, potrebno nam je oslanjanje na obe ove sile:
- Božja Reč koja nas upućuje, savetuje i pruža nam jasnoću u vremenima konfuzije.
- Sveti Duh koji nas osposobljava da sprovodimo u delo ono što čitamo u Pismu, da razvijamo pravu veru, a ne samo privid i formu.
Mudrost devojaka koje su ponele ulje u sudovima jeste u tome što su znale da se na putu do susreta sa Gospodom može dogoditi „duža noć“ ili neočekivana kašnjenja. Umesto da se prepuste slučaju, pripremile su se za sve okolnosti. Ta spremnost bila je vidljiva tek kada je došao trenutak provere – dolazak ženika.
Kako ovo primeniti danas?
Čitanje i proučavanje Svetog pisma svakoga dana, tražeći od Boga da nam otkrije svoju volju.
Molitveni život koji nije samo rutina, već istinski razgovor s Bogom, kroz koji primamo snagu i vođstvo Duha.
Redovno ispitivanje sebe: da li zadržavamo samo spoljašnji izgled hrišćanstva ili zaista rastemo u veri i ljubavi prema Bogu i bližnjima?
Upravo to je način na koji možemo „stražiti“ i biti spremni – ostajući čvrsto ukorenjeni u Reči i osnaženi Svetim Duhom, iz dana u dan.
KORISNI BOGU
Nakon parabole o deset devojaka, Matej 25 nastavlja sa pričom o talentima (Matej 25,14-30). Ova parabola na upečatljiv način govori o tome šta znači stražariti i spremati se za Gospodnji dolazak u smislu naše korisnosti za Božje delo.
- Različite odgovornosti
U priči, tri sluge dobijaju različit broj talanata: jedan dobija pet, drugi dva, a treći jedan.
Iako ponekad možemo pomisliti da je onaj s jednim talentom „najugroženiji“ i da je to možda malo, važno je razumeti vrednost jednog talanta. Jedan talent, prema nekim proračunima, odgovarao bi zaradi od čak 6.000 radnih dana – otprilike 20 godina plate.
Poenta je jasna: bez obzira na to koliko mislimo da nam je dato, to je i dalje dragoceno i važno u Božjim očima.
- Bog očekuje plodnost
Gospodar u priči putuje u daleku zemlju i ostavlja sluge da upravljaju njegovim bogatstvom. Pri povratku, traži izveštaj kako su upotrebili poverene im talente.
Dvojica slugu su „uložili“ svoje talente i udvostručili ih. Jedan koji je dobio pet, vratio je deset, dok je onaj sa dva vratio četiri. Gospodar ih nagrađuje, govoreći:
„Valjaš, slugo dobri i verni… uđi u radost gospodara svog“ (Matej 25,21).
Treći sluga, koji je sakrio talent iz straha, biva ukoren jer nije učinio ništa korisno sa onim što mu je dato.
- Svačiji doprinos je dragocen
Parabola naglašava da se nagrada i pohvala ne zasnivaju na apsolutnoj količini talenta ili rezultata, već na vernosti i spremnosti da se ulože postojeći darovi i mogućnosti.
Onome kome je bilo povereno mnogo, mnogo se i traži (Luka 12,48), ali i onaj kome je povereno manje, treba da postupi jednako verno i predano.
- Praktična primena
Prepoznati svoje darove: Bog nas je sve obdario različitim sposobnostima, talentima, resursima, vremenom i okolnostima. Prepoznavanjem svojih darova i njihovim korišćenjem za dobrobit drugih i Božje delo, postajemo aktivni učesnici u širenju Božjeg Carstva.
Odgovorno upravljanje: Kao što finansijski savetnici govore o ulaganju i planiranju, i duhovno je važno da dugoročno planiramo kako ćemo koristiti ono što imamo. Hoćemo li „zakopati“ svoj potencijal iz straha, lenjosti ili nebrige, ili ćemo ga razvijati?
Strah ili vera: Treći sluga nije ulagao svoj talent jer se plašio, misleći da ne može dovoljno da doprinese ili da će pogrešiti. Kada nas strah sputava, ostajemo pasivni. Vera, s druge strane, pokreće na akciju – čak i kada ne znamo ishod, verujemo da će Bog blagosloviti iskreno zalaganje.
- Zašto je to ključno za stražarenje?
Spremnost za Isusov dolazak ne ogleda se samo u tome da pasivno „čekamo“ ili analiziramo znakove vremena, već u tome da aktivno učestvujemo u misiji koju nam je Bog poverio.
Na taj način, vera dobija praktično ruho – mi postajemo korisni instrumenti u Božjim rukama, spremni za svaku priliku koju On otvara.
Parabola o talentima nas, dakle, uči da u vremenu neizvesnosti i kriza, najviše nade osećamo kada shvatimo da ono što imamo (bilo mnogo ili malo) možemo uložiti u Božje delo. Bog očekuje vernost, a ne savršenstvo. Spremni smo onda kada On može računati na nas da ćemo biti Njegovi saradnici u svetu kome je toliko potrebna istina, uteha i nada.
STARANJE ZA DRUGE
Treći deo Mateja 25 (stihovi 31-46) donosi poznatu priču o ovcama i jarcima, koja se često naziva „parabola o poslednjem sudu“. Za razliku od parabole o deset devojaka (koja naglašava značaj Božje Reči i Duha) i parabole o talentima (koja govori o našim darovima i pozivu na aktivnu službu), ovde Isus naglašava praktičnu primenu vere u odnosu prema ljudima, naročito najpotrebitijima.
- Pravi karakter izlazi na videlo
Isus opisuje da će u dan suda ljudi biti razdvojeni na „ovce“ i „jarce“. Ključna razlika nije u onome kako izgledaju spolja, već u tome šta su činili ili nisu činili.
„Ovce“ se karakterišu delima milosrđa: nahranile su gladne, napojile žedne, primile strance, odenule gole, posećivale bolesne i utamničene. „Jarci“ su, s druge strane, propustili sve te prilike da pokažu milosrđe.
- Isus se poistovećuje s najpotrebitijima
Najpotresniji deo ove parabole jeste što se Isus poistovećuje sa onima kojima je učinjeno dobro ili nije učinjeno:
„… kad učiniste jednome od ove moje najmanje braće, meni učiniste… kad ne učiniste jednomu od ovih najmanjih, ni meni ne učiniste” (Matej 25,40.45).
Ova izjava jasno pokazuje vrednost svakog ljudskog bića u Božjim očima i koliko je važno da imamo srce puno saosećanja.
- Ljubav prema Bogu pokazuje se ljubavlju prema drugima
Biblijski komentar ističe da je najbolji dokaz ljubavi prema Bogu upravo ljubav koja se iskazuje u službi drugima.
Nije dovoljno reći da volimo Boga, a zatvoriti srce i ruke pred potrebama bližnjih. Istinska vera rađa saosećanje i želju za delanjem.
- Praktična primena
Prepoznajmo potrebe oko nas: U našem okruženju postoje ljudi koji su duhovno i materijalno u velikoj potrebi. Ne moramo ići daleko da bismo činili dobro – ponekad je dovoljno otvoriti oči za ono što se događa u komšiluku ili crkvenoj zajednici.
Uključimo se u humanitarne i misionarske aktivnosti: Neki mogu volontirati u narodnim kuhinjama ili lokalnim organizacijama koje brinu o beskućnicima, izbeglicama ili starijima. Drugi mogu posvetiti vreme kućnim posetama, usamljenim osobama ili bolesnima.
Lična inicijativa: Bog želi da budemo kreativni i hrabri u pronalaženju načina da pomognemo. To ne moraju uvek biti veliki projekti; ponekad je jedan telefonski poziv, osmeh ili toplina doma dovoljna da promeni nečiji život.
- Zašto je to ključno za stražarenje?
Stražariti i biti spreman za Isusov dolazak ne znači samo čekati na nebu znakove, već i u srcu nositi Njegov karakter, a to je ljubav i milosrđe.
Parabola o ovcama i jarcima podvlači činjenicu da je naša duhovna spremnost usko vezana za način na koji postupamo s drugim ljudima. Bez ljubavi i dela milosrđa, naše propovedanje i isticanje znakova vremena ostaje bez pravog svedočanstva.
Ukratko, ono što činimo za druge – bilo da je to hranjenje gladnih, oblačenje nevoljnih ili čak samo topla reč – jeste pravo odrazavanje Božjeg srca u ovom svetu. Kada svi zajedno delamo, unoseći nadu u tuđe živote, mi ujedno pronalazimo i sopstvenu nadu u „vreme beznađa“.
Neka to postane stvarnost
Kroz sve tri parabole iz Mateja 25, Isus nam pokazuje kako konkretno da stražarimo i budemo spremni:
- Oslanjajući se na Božju Reč i Duh Sveti (deset devojaka)
- Koristeći darove koje nam je Bog poverio (talenti)
- Staranjem za druge (ovce i jarci)
Umesto da se isključivo fokusiramo na kada će Isus doći, Hajde da se pitamo kako i zašto živimo danas. Tako ćemo, budući ukorenjeni u Reči, ispunjeni Duhom, aktivni u službi i obuzeti ljubavlju, doživeti i deliti autentičnu nadu u vremenu koje često naziva beznadežnim.
Isus zaista uskoro dolazi, ali već danas možemo pronaći nadu kroz smislen odnos s Njim i službu ljudima oko nas.
Izdvajamo:
Depresija – izazov mentalnog zdravlja
Bolji način molitve – molite se kao Isus
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
