SADRŽAJ
Uvod
Dvadeset četvrti jul 1969. godine. Astronauti se vraćaju sa dugog putovanja. Krenuli su 11. jula 1969. godine, stavili svoja stopala na Mesec i sada se vraćaju kući. Čeka ih vojni brod, lociran oko 2000 kilometara od Havaja. Na njemu se nalaze mnogi naučnici, inženjeri, reporteri i predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Njihove oči uprte su u nebo, pokušavajući da probiju oblake još od ranog jutra. Svi gledaju gore, nestrpljivi da vide povratak Apola 11 sa Meseca. U 5:41 čuje se uzvik: „Eno ga!“ Apolo 11 se vratio.
Vekovima hrišćanska crkva gleda u nebesa, čekajući na ispunjavanje Isusovog obećanja: „Opet ću doći.“ Poslednji put kada je Isus viđen na zemlji, On se uzdizao na nebo. Anđeli su uverili učenike: „Ovaj Isus koji se od vas uze na nebo tako će doći kao što videste da ide na nebo“ (Dela apostolska 1,11). Ovo obećanje obogatilo je život vernika tako što ga je nadahnulo nadom. Danas ćemo istražiti šta to obećanje znači za nas i kako ono oblikuje naš život vere.
Trajni pristup Božjoj prisutnosti
Božja prisustva kroz istoriju
Prilikom Drugog dolaska, Hristova prisutnost biće jedinstvena i u trajnom obliku. Bog je uvek bio na našoj planeti posredstvom Svetog Duha. Ali On se takođe pojavio Mojsiju skriven u grmu koji gori (2. Mojsijeva 3,2-4); Izrailjcima na Sinajskoj gori (2. Mojsijeva 19,16-20) i proroku Isaiji koji Ga je video kako hram ispunjava svojom slavom (Isaija 6,1-5). Bog nam se takođe pojavio u svom Sinu, skriven u ljudskom telu (Jovan 1,1-3.14), tokom ograničenog vremena, u izrailjskoj zemlji. To je priroda biblijskih božanskih dolazaka – svi su bili privremeni i geografski ograničeni, a videla ih je samo nekolicina.
Jedinstvena priroda Drugog dolaska
Način Božjeg prisustva prilikom Drugog dolaska razlikuje se od bilo čega drugog u zemaljskoj istoriji. Sva druga božanska pojavljivanja bila su bledi odsjaj onoga što će biti ovo pojavljivanje; u smislu da su bili tip ovoga, prethodnica konačnog otkrivenja. Drugi dolazak biće konzumacija Božanskog prisustva među ljudskim bićima na ovoj grešnoj planeti.
Kada Hristovo prisustvo doživi erupciju na našu planetu u veličanstvenosti Njegovog božanstva, zemlja će se protresti do samih svojih temelja. Biće ognja, svetlosti, zemljotresa i zvuka truba. Stvaranje nije dovoljno veliko da obuhvati puninu Njegovog slavnog prisustva – ono se povlači pokušavajući da načini prostora za Njega. Svako ljudsko biće će Ga videti odjednom (Otkrivenje 1,7).
Univerzalni karakter Drugog dolaska ne ostavlja mesta na kojima bi se zli sakrili; oni nemaju izbora nego da se suoče sa vaskrslim Hristom.
Večno zajedništvo sa Bogom
U tom slavnom trenutku, barijera greha i smrti će se srušiti i Božje prisustvo sa nama biće vidljivo i trajno. Ljudska bića su nestrpljivo čeznula da budu u samom Božjem prisustvu, da mogu da Ga vide. Apostol Jovan to lepo izražava: „Kad se pokaže, bićemo kao i On, jer ćemo Ga videti kao što jeste“ (1. Jovanova 3,2). Isus je to dobro rekao: „Blaženi oni koji su čistog srca, jer će Boga videti“ (Matej 5,8). Kakvo divno obećanje! Drugi Hristov dolazak znači da ću videti svog Stvoritelja i Otkupitelja! Ljudska težnja da Ga vidi konačno će biti ispunjena.
Ispunjava naš život nadom
Priroda hrišćanske nade
Drugi Hristov dolazak je blažena nada (Titu 2,13). Mi smo stvorenja nade, a ne očajanja. Svaki trenutak našeg života živi se u očekivanju i nadi. Mi postojimo očekujući ispunjenje onoga čemu se nadamo. Imamo mnogo nada i očekujemo mnogo toga, ali svima je potrebna nada koja nas definiše i daje značenje našem životu. Bez takve nade živeli bismo u očajanju.
Hrišćanska nada tako je isprepletena sa našim samim bićem da je ne možemo odvojiti od nas a da drastično ne promenimo značenje i kvalitet našeg postojanja. U odsustvu ove nade, mnogi žive u strahu i čekanju „onoga što ide na zemlju“ (Luka 21,26).
Temelj naše nade
Hrišćanska nada utemeljena je u Hristovoj smrti i vaskrsenju. Značenje našeg života određeno je onim što se dogodilo u prošlosti – krst – i budućnošću – ispunjenje našeg spasenja. Živimo „čekajući blaženu nadu i javljanje slave velikog Boga i Spasa našeg Isusa Hrista, koji je dao sebe za nas“ (Titu 2,13-14a). Ova nada ne očekuje uništavanje već najavljuje spasenje i naše ujedinjenje sa onima koji spavaju u Hristu.
Transformacija naše prirode
Ova nada očekuje uklanjanje greha i smrti sa planete i iz naše pale prirode (1. Korinćanima 15,51-53). Šta bi to značilo kada bismo mogli da postojimo slobodni od greha i sebičnosti! Priroda Hristove žrtve promeniće našu prirodu u slavnu, i to će se dogoditi „u jedanput, u trenutku oka“ (1. Korinćanima 15,52)! Drugi Hristov dolazak znači da je moj život ispunjen slavnom i divnom nadom i da gledam unapred ka njenom ispunjavanju!
Definiše našu sadašnju funkciju u životu
Vreme između dva dolaska
Hristov povratak govori nam o prošlosti (krst), budućnosti (Hristov povratak) i o sadašnjosti. Sadašnjost je vreme između prvog i drugog Hristovog dolaska. Bog je postao čovek i videli smo Njegovu slavu (Jovan 1,14), ali sada postojimo između ova dva dolaska. Sadašnjost je vreme čekanja. Obećanje o Hristovom dolasku obogaćuje sadašnjost tako što odgovara na pitanje: Šta treba da radimo tokom ovog perioda čekanja?
Misija tokom čekanja
Kratko pre Isusovog vaznesenja, učenici su Ga pitali: „Gospode! Hoćeš li sad načiniti carstvo Izrailjevo?“ (Dela apostolska 1,6). Oni bi voleli da pređu sa prvog dolaska na drugi bez čekanja. Isus im je rekao: „Nije vaše znati vremena i leta koje Otac zadrža u svojoj vlasti; nego ćete primiti silu kad siđe Duh Sveti na vas; i bićete mi svedoci u Jerusalimu i po svoj Judeji i Samariji i tja do kraja zemlje“ (Dela apostolska 1,7-8).
Nikada ne treba da brinemo o vremenu Hristovog dolaska. Moramo da čekamo jer je Hristos ispunio period čekanja značenjem: „Idite i ispunite misiju koju sam vam poverio!“ On nam je dao misiju. Ne treba da prekinemo misiju kako bismo mudrovali o stvarima koje nam nisu otkrivene. U ispunjavanju naše misije možemo da se spremimo za Hristov povratak. Kada god crkva ustane i postane aktivna u objavljivanju jevanđelja, crkva se revitalizuje i obnavlja.
Naša svrha na zemlji
Drugi Hristov dolazak za mene znači da znam zašto sam na ovoj planeti. Ja sam ovde sa veoma određenom misijom, a to je da sa drugima delim nadu koju imam u Hrista. Mi nismo rođeni jednostavno da radimo, zarađujemo platu, oženimo se, kupimo kuću, penzionišemo se i zatim umremo. Ne! Našu ulogu u društvu Bog treba da iskoristi kako bi ukazao grešnicima na Hristov krst kao jedini način spasenja i na njegovo ispunjavanje prilikom Njegovog dolaska.
Zaključak
Radosno iščekivanje
Onog dana uzviknućemo radosno: „Evo Ga!“ „Gle, ovo je Bog naš, Njega čekasmo, i spašće nas“ (Isaija 25,9). U međuvremenu, pitam vas i sebe: Da li svakodnevno čeznete da vidite Isusa i večno budete u Njegovoj prisutnosti i u društvu milih i dragih? Da li ste opsednuti nadom u Hristov dolazak? Koliko često razmišljate o tome i molite se za to?
Poziv na spremnost
Da li ste utemeljeni u ubeđenju da je Hristos umro da vas spase i da On dolazi da vas povede kući? Da li ste stavili svoj život u Hristove ruke da budete upotrebljeni na svaki mogući način da delite nadu u Hristov skori dolazak? Dok se sada molimo, tražite od Gospoda da vam udahne radost Hristovog skorog povratka.
Izdvajamo:
Ispunjavanje vaših najdubljih potreba
Armagedon – Biblijska perspektiva
Varnava i novi sveštenici riznice
Umetnost i važnost pastoralnog posećivanja
