SADRŽAJ
Dela 16:14-15
Danas ćemo razmotriti kako je Bog iskoristio i zatvorena i otvorena vrata da bi uticao na Evropu jevanđeljem kroz poslovnu ženu po imenu Lidija. Molim vas, otvorite Biblije na Dela 16. Apostol Pavle putuje sa grupom sledbenika kako bi preneo odluke donete na saboru u Jerusalimu. Oni prelaze iz grada u grad, posećujući crkve koje su osnovali i osnivajući nove. Međutim, iznenada se sva vrata počinju zatvarati.
Iz Lidijinog života možemo izvući četiri pouke koje možemo primeniti na naš život:
1. Tražite otvorena vrata
Bog koristi zatvorena vrata da nas postavi u situacije u kojima Njegova poruka dopire do ljudi koje je On već pripremio da je čuju. U Delima 16:6 vidimo da je Sveti Duh zatvorio vrata u Aziji: „Zabrani im Duh Sveti da propovedaju reč u Aziji.“ U stihu 7, Isusov Duh im nije dozvolio da uđu u drugo područje. Vrata su se dva puta zatvorila, a Pavle nije razumeo zašto, jer je bilo logično da odu u te zajednice. Verovatno je bio razočaran, možda čak i obeshrabren zbog zatvorenih vrata.
Da li ste se ikada našli u sličnoj situaciji? Postoji izreka: „Ako želite da nasmejete Boga, ispričajte Mu svoje planove.“ Ponekad nam stvari deluju jasno, ali kada pokušamo da prođemo kroz vrata, ona se zalupe – prodaja kuće nije prošla, unapređenje na poslu je izostalo, zdravstveni izveštaj nije bio onakav kakav smo očekivali. Umesto da se ljutimo ili očajavamo, pokušajmo to sagledati kao Božje ljubavno preusmeravanje. Dobar princip glasi: Otkrijte gde Bog deluje i pridružite Mu se. Mnogo je bolje pridružiti se Božjem delu nego raditi ono što mi želimo i tražiti od Njega da nas blagoslovi.
Umesto da se nervira, Pavle pokušava da spava i u Delima 16:9 ima viziju o čoveku iz Makedonije koji moli: „Dođi u Makedoniju i pomozi nam.“ Nakon te vizije, oni se „odmah“ spremaju da krenu. Evo još jednog principa: Bog često otvara put kada se mi sklonimo s puta. Dok čekamo, Bog radi. Psalam 38:15 kaže: „Jer Tebe, Gospode, čekam, Ti odgovaraj za mene, Gospode, Bože moj!“ U Delima 16:12 čitamo: „A odande u Filibu, koji je prvi grad zemlje Makedonije, naselje rimsko…“ Filiba je bila rimska kolonija, iako geografski odvojena od Italije. Pavle i njegova ekipa stigli su u grad očekujući da pronađu čoveka iz vizije. Verovatno su postali pomalo zabrinuti jer nisu mogli da pronađu nijednog vernika. Ipak, stih 12 završava rečima: „…i u onom gradu ostasmo nekoliko dana.“ Ovo je važan princip kada čekate na otvorena vrata: Nemojte se previše žuriti. Čekajte Božje vreme.
U stihu 13 saznajemo da su u subotu izašli iz grada, pored reke, kako bi pronašli mesto za molitvu, verujući da se tamo okupljaju ljudi. Čak i u Vavilonu, Božji narod se okupljao pored reke kada nije imao drugo mesto za bogosluženje. Psalam 137:1 kaže: „Na vodama vavilonskim sedasmo i plakasmo opominjući se Siona.“
Ovde je potrebno malo objašnjenja. Prema jevrejskom zakonu, sinagoga se mogla osnovati ako je bilo deset posvećenih ljudi. Pošto Filiba nije imala kvorum za sinagogu, grupa žena se okupljala pored reke radi molitve. Situaciju dodatno komplikuje natpis na lukovima izvan Filibe koji je zabranjivao unošenje nepriznatih religija u grad. To možda objašnjava zašto se bogosluženje održavalo izvan grada.
2. Neka Božje mesto postane prioritet
Pogledajte prvu polovinu Dela 16:13: „A u dan subotni izađosmo iz grada k vodi gde beše bogomolja…“ Bilo je važno da budu pored reke jer su Jevreji ritualno prali ruke pre molitve. Ove žene su se okupljale da recituju Pismo, čitaju iz Zakona i Proroka, razgovaraju o pročitanom i mole se. Prijatelji, nemojte potcenjivati moć molitve. Kada smo u stavu očekivanja, Bog će nam otvoriti vrata. Male grupe uvek su bile otvorene za učitelje putnike koji bi iznosili pouke iz Pisma. To su uradili Pavle i njegovi saputnici. U drugoj polovini stiha 13 čitamo: „I sedavši govorismo k ženama koje se behu sabrale.“ Ovo se događa kada se Biblija proučava u maloj grupi – ljudi sede zajedno i razgovaraju o Pismu. Ohrabrujem vas da se pridružite ovakvoj grupi.
U stihu 14 čitamo: „I jedna bogobojazna žena, po imenu Lidija, iz grada Tijatirskog, koja prodavaše skerlet, slušaše…“ Lidija je bila iz Tijatire, grada poznatog po proizvodnji purpurne boje, i verovatno je vodila ogranak poslovanja u Filibi. Purpur je bio carska boja, a odeća od purpura bila je statusni simbol, sličan Armani odelu, Roleks satu ili Guči torbi. Međutim, za većinu Jevreja njen posao bio bi skandalozan jer je purpurna boja dobijana iz školjki koje su smatrane nečistim. Proces proizvodnje uključivao je drobljenje hiljada školjki za samo metar ili dva tkanine.
Iako je Lidija bila uspešna poslovna žena, bila je među onima koji su slušali. Reč „slušati“ ukazuje na trajni proces ispitivanja duhovnih tema, bukvalno znači „naćuliti uši“ kako ništa ne bi propustila. Kada slušamo pažljivo, čujemo ono što Bog ima da nam kaže. Ako sanjarimo ili smo ometeni, propuštamo Božju poruku. Znam da je ponekad teško ostati budan i usmeren tokom propovedi, ali propoved nije pokora. Lidija je bila „bogobojazna“, što znači da je bila neznaboškinja koja je sledila judaizam i iskreno tražila duhovnu istinu. Bila je religiozna, ali još nije bila obraćena. Znala je za Boga, ali Ga nije stvarno poznavala. Molila se, ali još nije otkrila Božju nameru za njen život.
Istaknimo očigledno: Lidija, zauzeta poslovna žena, nije odustajala od subotnjih sastanaka. Mogla je ostati kod kuće i duže spavati jer je to bio njen „slobodan dan“, raditi papirologiju ili otići na izlet. Umesto toga, sledila je savet iz Jevrejima 10:25: „Ne ostavljajući skupštinu svoju, kao što neki imaju običaj, nego jedan drugog savetujući, toliko većma koliko vidite da se približava dan sudni.“ Na tom sastanku susrela se s Bogom na veoma stvaran način. Ako želite da vam Bog postane stvarniji, učinite molitvu i zajedničko bogosluženje prioritetom.
3. Prođite kroz otvorena vrata
Dok je Lidija slušala Pavlovu poruku, Dela 16:14 kažu: „Gospod otvori srce njeno da pazi na reči Pavlove.“ Reč „otvori“ znači potpuno otvaranje. Čarls Spurdžon kaže: „Onaj koji je načinio katanac dobro zna koji će ključ odgovarati.“ Ovde vidimo povezanost između Božjeg dela i ljudske odgovornosti. Bog je otvorio Lidijino srce, ali to je učinio dok je ona slušala Njegovu Reč. Uvek je reč o Bogu. Grešimo kada kažemo: „Odlučio sam da sledim Hrista“ ili „Biram Hrista.“ Ništa slično ne bismo učinili da Bog nije otvorio naše srce. Isaija 50:5 kaže: „Gospod Gospod otvori mi uši, i ja se ne protivih, ne odstupih natrag.“ Jovan 6:44 potvrđuje: „Niko ne može doći k meni ako ga ne dovuče Otac koji me posla…“ Bog otvara vrata, a mi možemo proći kroz njih.
Pavle i njegovi saradnici bili su poslušni Ocu dok su tražili one koji su otvoreni, i pronašli su Lidiju, koja je tražila duhovnu istinu. Bog je sve to uredio. On je izabrao glasnike da prenesu poruku kako bi ova religiozna žena postala deo Njegove porodice. Bog suvereno radi iza scene, čak i kada toga nismo svesni. Razmislite kako je Bog sastavio Lidiju i Pavla u pravom trenutku. Lidija je bila iz Tijatire u zapadnoj Turskoj, a Bog ju je doveo u Filibu, udaljenu hiljadama kilometara. Mogla je prodavati tkaninu u Korintu ili Atini, ali Bog ju je usmerio u Filibu. Pavle je pokušao da ode u Tursku, ali je bio sprečen i doveden u Filibu. Bog je uredio njihov susret pored reke kako bi Lidija čula poruku i obratila se. Uz put, čini se da bi bilo lakše i brže da je Pavle otišao u Tijatiru, ali Bog je imao drugačije planove. Bog je najveći evanđelista. Nekoliko godina kasnije, Pavle piše crkvi u Filibi, koju je Lidija pomogla osnovati, u Filibljanima 2:13: „Jer je Bog što čini u vama da hoćete i učinite kao što Mu je ugodno.“ Naša odgovornost je da podelimo Božju Reč kad god imamo priliku. Božji posao je da otvara srca.
Da li poznajete „religiozne“ ljude? Recite im da je Bog više zainteresovan za zajednicu nego za religioznost. Postoje ljudi oko nas koji traže Boga, ali Ga ne nalaze u ritualima. Obratite im se, poslužite ih, sedite i razgovarajte s njima, posredujte za njih, pozovite ih u svoju malu grupu. I danas postoje religiozni ljudi koji još nisu započeli zajednicu s Hristom.
4. Pokažite spoljašnji dokaz unutrašnje promene
Nakon Lidijinog obraćenja, Dela 16:15 kažu da su se ona i njeno domaćinstvo krstili, verovatno u istoj reci pored koje su se okupljali. Krštenje je javno objavljivanje unutrašnje odluke. Lidija nije gubila vreme da se javno identifikuje sa Spasiteljem. Redosled u Delima apostolskim je jasan: verujte i krstite se. Dela 2:41 kažu: „Koji dakle rado primiše reč njegovu krstiše se…“ Krštenje pomaže da naša vera postane javna. Kada se krstimo, javno potvrđujemo želju da se posvetimo i identifikujemo s Hristom.
Kada uđete kroz vrata spasenja, postojaće spoljašnji dokazi unutrašnje promene. Naš tekst pokazuje dve stvari koje se događaju odmah nakon krštenja:
- Priznanje vere u krštenju
- Pružanje gostoprimstva
Lidijina skromnost u stihu 15 je dirljiva: „Ako mislite da ja verujem Gospoda…“ Pošto je Gospod otvorio njeno srce, ona se javno identifikovala kao vernica kroz krštenje, a zatim je otvorila vrata svog doma, rekavši: „Uđite u moju kuću i živite.“ Kada se otvorilo njeno srce, otvorila su se i vrata njenog doma. Primila je poruku u srce, a zatim glasnike u dom. Luka kaže da ih je „naterala“ da upotrebe njen dom kao bazu za odmor i osveženje, ne prihvatajući „ne“ kao odgovor. Gostoprimstvo je bilo strateška služba tada, i tako je i danas. Kada Bog otvori naše srce, moramo otvoriti i svoj dom. Dobro pitanje za razmišljanje: Da li su vrata moje kuće otvorena? Ako nisu, razmislite o načinima da ih otvorite za ljude.
Rimljanima 12:13 kaže: „Delite potrebe sa svetima; primajte rado putnike.“ Jovan piše u 3. Jovanovoj 8: „Mi smo, dakle, dužni primati takve, da budemo pomagači istini.“ U Delima 16:40 vidimo da ovo nije bio izuzetak za Lidiju: „A kad izađoše iz tamnice, dođoše k Lidiji, i videvši braću utešiše ih, i otidoše.“ Odakle su došla ova „braća“? Nisu bila s Pavlom kada je stigao u Filibu. Bog je upotrebio Lidijinu promenu života da dopre do drugih jer je ona otvorila svoj dom. Starala se za neobraćene, koristila svoje veze da podeli Isusa i učinila svoj dom sredstvom za službu. I mi možemo učiniti isto. Upotrebite ono što imate da služite Hristu. Prođite kroz otvorena vrata i ne brinite previše za ona zatvorena.
Lidijine životne pouke
- Kada Bog otvori vrata spasenja, prođite kroz njih. Da li pokušavate živeti „religiozan“ život, ali niste sigurni imate li zajednicu s Isusom? Slušajte Gospoda, i kada On otvori vaše srce, odgovorite Mu. Danas ste ovde zbog nekih otvorenih vrata. Pozvani ste u ovu crkvu za ovo vreme. Vreme je da primite otkupljenje i prođete kroz vrata. Jovan 10:9 kaže: „Ja sam vrata; ko uđe kroza me spašće se, i ući će i izići će, i pašu će naći.“
- Kada Bog zatvori vrata, prođite kroz ona koja je otvorio. Bog otvara put kada se sklonimo s puta. Zatvaranjem jednih vrata, druga su se otvorila, i Pavle i njegova ekipa prošli su kroz njih. Koja vrata su vam sada zatvorena? Umesto da ih silom otvarate, verom tražite od Boga da otvori druga. Postoje li otvorena vrata u nekom području vašeg života, ali niste voljni da prođete kroz njih? Odlučite sada da ćete to učiniti verom.
- Pomozite drugima da prođu kroz otvorena vrata tražeći duše. Pavle i njegova ekipa su:
- Bili namerni. Otišli su tamo gde su bili religiozni ljudi. Pronađite načine da budete s ljudima koji ne poznaju Isusa – pridružite se organizaciji, družite se s drugim roditeljima ili ne žurite s posla kada možete razgovarati s nekim. Ispitajte svoju karijeru, odnose i zanimanja radi Božjeg carstva.
- Stvarali odnose. Seli su sa ženama. Ponekad je Pavle propovedao na tržnici, ali ovog puta je seo. Kasnije su boravili u Lidijinoj kući, gde su učili nove vernike. Služba uvek stvara odnose. Neki od nas treba da usporimo i usmerimo se na prijateljstvo s ljudima.
- Razgovarali. Pričali su s njima, ne propovedajući niti se raspravljajući o politici ili običajima. Propoved ne bi bila na mestu. Ispričajte priču i uvijte jevanđelje u nju.
- Hristološki. Mogli su pričati o mnogo čemu, ali usmerili su se na Hrista. Uvek tražite načine da razgovor usmerite na Hrista.
- Porodični. Kada se jedna osoba obrati, to može uticati na čitavu porodicu. Dok su misionari boravili u Lidijinom domu, upoznali su njenu porodicu i razgovarali s njima. Molim se da se usmerimo na porodice u našem društvu kako bi čitavi domovi došli Hristu.
Jedan čovek iz Makedonije tražio je pomoć, i Bog je upotrebio zatvorena vrata da pokrene svoje glasnike ka otvorenim vratima. Bog često otvara put kada se sklonimo s puta. Koje uzvike čujete danas? Očaj saradnika? Tugu suseda? Bol izgubljenih članova porodice? Prođite kroz otvorena vrata i pomozite drugima da učine isto.
Izdvajamo:
Zašto je toliko teško oprostiti?
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
