Osveženje za dušu

Pre nekoliko godina, kada su filmovi „Zvezdani ratovi“ ponovo počeli da se prikazuju u bioskopima i na malim ekranima, unutar hrišćanske zajednice pokrenula se debata. Službeni baptistički časopisi objavljivali su članke osuđujući filmove kao teologiju novog doba koja preti da zavede mlade umove. Drugi su to odbacivali, tvrdeći da su filmovi klasična priča o borbi između dobra i zla, gde likovi koriste zvezdane sablje umesto revolvera. Umesto Džona Vejna na konju, Luk Skajvolker vozi se svemirskim brodom.

Šta je istina? Tvorac „Zvezdanih ratova,“ Džordž Lukas, odbacio je i kritike i divljenje kulta od strane nekih obožavatelja koji su tvrdili da su filmovi opravdali neka njihova verovanja novog doba. U časopisu „Tajm,“ Lukas je rekao: „Zvezdani ratovi ne predstavljaju nijednu religiju, već teže da učine značajne teme dostupnim novoj generaciji. Ne bih Silu nazvao Bogom. Ona je smišljena da podstakne mlade da razmišljaju o tajnama: Postoji li Bog? Kako da se povežemo s Njim? Želim da mladi razmišljaju na tom nivou.“

Svi treba da razmišljamo na „tom nivou“. U Izveštaju iz Jovana 4, Isus vodi ženu Samarjanku na studencu da razmišlja o važnim temama obožavanja Boga. Istraživanjem ove priče možemo da naučimo nekoliko važnih principa o tome kako da se dobro napijemo iz studenca žive vode.

Cenite prioritet

Tekst kaže da nebeski Otac traži „bogomoljce.“ Bog želi da Ga obožavamo. Mi smo stvoreni da Ga obožavamo i zapoveđeno nam je da Ga obožavamo. To je prva od Deset zapovesti i poslednja slika onoga šta ćemo raditi na nebu.

Da li ste ikada pokušavali da kupite poklon nekome ko ima sve? Odeća, nakit, knjige, skupocena kozmetika – šta god da kupite, znate da će vaš poklon biti jadna zamena za ono što ta osoba već ima i verovatno ni ne želi. Sada povećajte tu dilemu pokušavajući da date poklon svemoćnom Bogu koji je sve stvorio i sve održava svojom svemogućom silom. Bogu ništa ne treba, ali On želi iskreno bogosluženje i obožavanje! To je nešto toliko dragoceno Bogu da On pretražuje zemlju kako bi obznanio svoje prisustvo onome koji Mu nudi dragoceni dar obožavanja. Bog ne traži obožavanje zato što Mu je ono potrebno; On želi obožavanje zbog onoga što ono donosi u život vernika.

Jedan primer da smo stvoreni za obožavanje može se videti u starozavetnom izveštaju o caru Davidu koji vraća kovčeg zaveta u Jerusalim. Prvi pokušaj propada kada Uza dodirne kovčeg koji vuče naročita zaprega sa volovima. Nakon istraživanja kako kovčeg, koji predstavlja Božju slavu, treba da se nosi, David sledi uputstva koja su otkrivena kroz Mojsija, koji kaže da kovčeg treba da se nosi na ramenima sveštenika. Božja slava, Njegova manifestovana prisutnost, treba da se nosi na ramenima sveštenika, a ne na volovskoj zaprezi. U Novom zavetu učimo da su kroz krv Isusa Hrista svi vernici postali sveštenici (1. Petrova 2,9), što znači da smo stvoreni i otkupljeni da bismo nosili Božju slavu!

Izbegavajte zamke

Baš kao što je car David doživeo padove kada je pokušao nepravilno da obožava Boga, i mi često grešimo u našem bogosluženju. Isus je jasno rekao da postoji razlika između pravog i lažnog bogosluženja. Neki misle da obožavaju Boga, ali njihovo obožavanje ne donosi čast nebeskom Ocu. Razmislite o sledećim zamkama:

• Mesta umesto Božje prisutnosti Žena je upitala Isusa o bogosluženju na „ovoj gori ili u Jerusalimu.“ Mi se borimo sa istim pitanjem, osim što naglasak stavljamo na prekrasne crkve, prozore od bojenog stakla i debele tepihe. Stefan je kamenovan kao prvi hrišćanski mučenik zato što je izazvao jevrejski običaj koji je Božju prisutnost ograničavao na hramove koje je napravio čovek. Naravno da možemo ceniti lepotu objekta posvećenog za bogosluženje, ali moramo se čuvati zamke da se više brinemo za cigle nego za duše, za imovinu nego za ljude.
• Ličnosti umesto Isusove ličnosti Planina na koju je žena mislila bila je dom „Jakovljevog studenca.“ Mesto je imalo naročito značenje zbog tog heroja vere. Dopada mi se Isusov odgovor: „Da ti znaš dar Božji, i ko je taj koji ti govori: Daj mi da pijem, ti bi iskala u Njega i dao bi ti vodu živu.“ Suviše često u našim crkvama privlače nas pastor koji je dobar govornik ili neki talentovani pevač, ili smo razočarani što propovedanje i pevanje nema kvalitet „super crkava.“ Vernici žele da se zabave, a ne da se promene. Mnoštvo ljudi dolazi u crkve i prolazi kroz pokrete bogosluženja, izgovarajući reči hvale i obožavanja Boga, ali ipak odlaze kući nepromenjenog srca.
• Tradicija umesto istine Isus jasno govori da je pravo bogosluženje zasnovano na istini, ipak žalosna stvarnost je što u mnogim crkvama možete čuti kako se propoveda jeres sve dok ne dirate dragocene tradicije crkve. Možete se odricati Trojstva sve dok pevate Doksologiju na početku bogosluženja. Samo pokušajte da promenite redosled bogosluženja u većini crkava i videćete kako vernici pene od besa i očajanja. Čak smo stvorili i izraz „bogoslužbeni ratovi“ da bi opisali napetost koja vlada u crkvi pri pokušaju da se dodaju savremeni elementi u bogosluženje. Treba da tražimo i štitimo istinu, a ne tradiciju, metode ili način na koji je istina upakovana.
• Programi umesto Božje sile U iskušenju smo da postanemo zavisni od raznobojnih materijala o učeništvu, proba hora, veštih propovedi i savršenih bogosluženja umesto od sile i prisutnosti Božje. Naša procena bogosluženja na žalost meri se prisustvom umesto pomazanjem i protokom službe umesto Božjom naklonošću. Sigurno je potrebno planirano, organizovano i pripremljeno bogosluženje, ali ne možete planirati Božju silu. Potrebno je da se kao Jakov borimo s Bogom. Potrebno je da tražimo Božju prisutnost u grmu koji gori. Treba da dodirnemo rub Isusove odeće. Treba nam blistavo svetlo na putu za Damask. Treba nam sila i prisutnost svemogućeg Boga, a ne još jedan program.

Primenite principe

Poznavanje nekih zamki pomaže nam da primenimo principe bogosluženja. Ovo nije konačni spisak, ali sve je ilustrovano u ovom značajnom razgovoru sa ženom Samarjankom.

• Najpre, moramo strastveno da tražimo. Bog traži vernike koji traže Njega. Biblija obećava da će oni koji traže Boga pronaći Ga ako Ga traže svim srcem.
• Drugo, moramo da predamo naš položaj. Isus je vodio ovu ženu da se ponizno pokaje za greh. Da bismo uspešno obožavali Boga, moramo predati naš ponos i položaj da bismo priznali Njegovu superiornost i gospodstvo.
• Treće, treba da pokažemo privrženost. Grčka reč koja se obično prevodi kao obožavanje je „proskineo,“ što znači pokloniti se i poljubiti. Kada su tri mudraca posetila Isusa, Biblija ovu reč koristi u množini: „padoše i pokloniše mu se.“ Naše bogosluženje treba da sadrži izraze privrženosti koji su opisani u Pismu. Isus je rekao da pravo bogosluženje obuhvata srce, dušu, um i snagu.
• Četvrto, moramo da proučavamo istinu. Isus je otkrio da je pravo bogosluženje zasnovano na istini. Isus je objavio da je On Istina i da je Njegova reč istinita.
• Peto, pravo bogosluženje izaziva nas da se menjamo. Susret ove žene sa Isusom promenio je njen život. On ju je pozvao iz tame u Njegovo čudesno svetlo i ona je bila podstaknuta da podeli vesti sa drugima. Pravo bogosluženje vodi na svedočenje. Prorok Isaija imao je istu reakciju. Nakon što je bio u Božjoj prisutnosti, molio je Boga da ga pošalje da govori drugima o Božjoj slavi. Neki se nerazumno raspravljaju: koja je najvažnija odgovornost, obožavati ili svedočiti? Oni zvuče kao bogati plemić koji je upitao Isusa koja je zapovest najvažnija. Apostol Pavle je opisao svoje obožavanje kao sveštenik koji prinosi neznabošce (koje je osvojio za Hrista) kao ugodnu žrtvu Bogu. Obožavanje i svedočenje su neraskidiva dela onih koji slede Isusa, a ne nešto što treba da se rangira.

Zaključak

Jedan otac je upitao svog mladog sina šta želi za rođendan. Dečak je odgovorio: „Tata, želim rukavicu za bejzbol ili loptu za fudbal.“ Otac je pitao: „Pa sine, šta bi više voleo?“ Dečakov odgovor je probio očevo srce: „Tata, ako ćeš imati vremena da mi bacaš loptu, onda bih voleo rukavicu za bejzbol. Ako ćeš biti prezauzet da se igraš sa mnom, onda mi kupi fudbalsku loptu da mogu da je šutiram sa prijateljima.“

Pravo bogosluženje je kao želja tog malog dečaka da provodi vreme sa svojim ocem. Ne radi se o tradiciji niti o novim tehnološkim igračkama koje čine da je bogosluženje savremenije. Pravo bogosluženje je traženje Božjeg prisustva. Dobra vest za nas je što Bog nikada nije previše zauzet da bi provodio vreme sa nama. Ustvari, On nas čeka!

IZDVAJAMO:

Slike vaskrsenja

Tri krsta na Golgoti

Pokazivanje ljubavi i poštovanja

Smrt: Da li je to kraj?

Fizičko zdravlje je važno

👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg