SADRŽAJ
Adventisti imaju duboko razumevanje određenih poglavlja Knjige proroka Danila. Rana poglavlja, poput prvog, slave vegetarijanstvo (mada je takva ideja možda bila prilično strana Danilu i njegovim prijateljima). U drugom poglavlju, carevi savetnici uspevaju da sačuvaju svoje poslove (i glave) zahvaljujući Danilu i njegovoj grupi genijalnih stranih zarobljenika. U trećem poglavlju, neposlušni, ali genijalni zarobljenici odlaze u šetnju sa Isusom po užarenoj peći.
Paralelna proročanstva
Adventisti su posebno nadahnuti paralelnim proročanstvima iz poglavlja 2, 7, 8 i 9 Knjige proroka Danila. Poglavlje 3, sa svojom užarenom peći (stihovi 6, 11, 15, 17, 20, 21, 23, 26), stavlja poseban naglasak na to da je Bog Gospodar života. Paralelna proročanstva iz poglavlja 2–9 pokazuju izvan svake razumne sumnje da Višnji Bog nije samo divni Tvorac života, već i vladar nad svakim vladarom u ljudskom carstvu (Danilo 4:17), Gospodar i sudija istorije, carstava i careva (Danilo 7:9–14). Kakav god da je sjaj i slava zemaljskih carstava i vladavina, njihova prolazna sila konačno će postati prah vremena, dok Božje carstvo „neće proći“ i „carstvo Njegovo neće se rasuti“ (Danilo 7:14). „To se carstvo neće ostaviti drugom narodu“ (Danilo 2:44). Umesto toga, „ono će satrti i ukinuti sva ta carstva, a samo će stajati do veka“ (Danilo 2:44).
Paralelna proročanstva takođe pokazuju da se Bog stara o svom narodu. On, pravedni sudija čitave zemlje (2. Timotiju 4:8; 1. Mojsijeva 18:25), u svojoj pravednosti izabrao je narod koji identifikuje kao „izabrani narod“ (1. Petrova 2:9). Njegov plan je da preda svoje carstvo ovom narodu u prikladno vreme (Danilo 7:22): „carstvo i vlast, i veličina carstava pod celim nebom, biće data narodu, svecima Višnjega“ (Danilo 7:27, slobodan prevod), i oni „držaće carstvo na vek i doveka“ (Danilo 7:18; vidi takođe Danilo 2:44). Sveti koji će preuzeti carstvo zauvek su sveti koji najpre moraju preživeti veliko progonstvo.
Ovo je dobra vest. Kao Božja deca, oni koji vole proročanstvo i učestvuju u proročkom pokretu vole da čitaju ove detalje, gazeći kroz stari i poznati teren.
Car sa severa
Adventisti takođe prepoznaju mračnu stranu Knjige proroka Danila. Bog koji trijumfuje na kraju na početku je predmet ruganja i nevolja. Njegov sveti dom je uprljan, a njegov sveti sadržaj postavljen je, kao navodni dokaz o Njegovoj inferiornosti, u dom neznabožačkog boga (Danilo 1:1–2). Sveti koji će preuzeti carstvo zauvek su sveti koji najpre moraju doživeti veliko progonstvo. Njihov krst pre krune traje „vreme, vremena i pola vremena“ (Danilo 7:25). Oni moraju podneti sezone religiozno-političke tiranije pod vlašću sile toliko pokvarene da uspeva u obaranju i gaženju nekih nebeskih zvezda (Danilo 8:10). Ta sila se usuđuje, u duhu graditelja Vavilonske kule (1. Mojsijeva 11:1–4), da se uzdigne „u visine nad oblake“ (Isaija 14:14), da se izjednači sa Višnjim i teži da uzurpira Njegov autoritet i kontrolu (Danilo 8:11). Takva je velika drama ovih poglavlja.
Danilo 11 i sukob cara
Kasnija poglavlja Knjige proroka Danila jednako su nabijena divnim vestima i intrigantnim proročanstvima. Danilo 11 pruža izveštaj koji zaokuplja pažnju o dva cara – caru severnom i južnom – koji su u sukobu koji obuhvata rad, invaziju i čak ubistvo Božjeg Sina. Danilo 11:43 daje uvid u razmišljanje severnog cara kada kaže: „Osvojiće blago u zlatu i u srebru i sve zaklade misirske; i Livijci i Etiopljani ići će za njim.“
Ova sila, agresija i pljačkanje nekada su bili domen južnog cara (Danilo 11:5, 8). Kasnije, međutim, severni car vraća ono što mu pripada, uključujući bogove „i knezove njihove sa zakladama njihovim dragocenim zlatnim i srebrnim“ (Danilo 11:8). Spominjanje ovih dragocenih materijala podseća na duhovnu tragediju Danilovog vremena, kada je neznabožački car Navuhodonosor opustošio Božji hram i preneo njegove svete predmete u „riznicu boga svog“ (Danilo 1:2).
U Danilu 11, proročanstvo ukazuje na vreme hiljadu godina kasnije od Danilovog doba, kada će severni car učiniti mnogo više od odnošenja Izrailjevih svetih blaga u Egipat, koji ovde simbolizuje svetovne i filozofske sile koje poriču Boga (vidi Otkrivenje 11:8). Severni car sada ima vlast nad vladarima u svetovnom, ateističkom domenu, dok istovremeno praktikuje veliku duhovnu prevaru.
U kosmičkoj orijentaciji knjige, Danilo 11:43 proročki se odnosi na prevaru koja uključuje zemaljsku versku instituciju, Rimsku crkvu, politički poštovanu i duhovno autoritativnu, koja sebe potvrđuje kao Božji pravi Izrailj. Ona postavlja svetinju koja zamenjuje Božju nebesku svetinju i potiskuje nebeski program spasenja na način koji je odlučno zlokobniji i opasniji od Navuhodonosorovih dela u prvom poglavlju knjige. Ova sila teži da preuzme kontrolu nad svim duhovnim silama, što je jasna indikacija da je ulog u ovoj konačnoj borbi pravo na obožavanje (Otkrivenje 13:4, 7, 15; 14:9).
Livijci i Etiopljani
Zašto tekst spominje Livijce i Etiopljane? (Napomena: Neki prevodi koriste reč „Libija“, npr. Prevod Stvarnost.) Dve imenovane zemlje predstavljaju geografske granice drevnog Egipta, sugerišući da je uspeh severnog cara dostigao svoj vrhunac: on je uspešno pokorio čitav svet.
Kao što Kerol Njusom ističe, ovaj odlomak „ukazuje na paradigmu eshatološke bitke protiv Jude i Jerusalima, kao što je opisano u prorocima posle izgnanstva, naročito invazija Goga u Jezekilju 38:8–13 i skupljanje nacija protiv Jerusalima u Zahariji 14:2“ (2). To je prizor svih zemaljskih sila ujedinjenih protiv Božjeg naroda.
Prorok Jezekilj takođe spominje vojske Etiopije i Libije na krajnjem jugu, okupljene zajedno sa silama severa, identifikovanim kao Persija (Jezekilj 38:5), i vojskama Gomera i Togarmina (Jezekilj 38:6), koje padaju pod vođstvo Goga iz zemlje Magog (Jezekilj 38:2) sa dalekog severa (Jezekilj 38:15) protiv Božjeg naroda: „I doći ćeš iz svog mesta, sa severnog kraja, ti i mnogi narodi s tobom… u poslednje vreme dovešću te na zemlju svoju da me poznaju narodi kad se posvetim u tebi pred njima, Gože!“ (Jezekilj 38:15–16; Prevod Stvarnost: „U poslednje dane dovest ću te na svoju zemlju da me narodi upoznaju, kad na tebi, Gože, njima naočigled, pokažem svetost svoju.“).
Knjiga Otkrivenja govori o istom eshatološkom sukobu koji se vodi na velikoj reci Eufrat (Otkrivenje 16:12), koja predstavlja sever (Jeremija 46:2, 6, 10). To je okupljanje svih sila koje vode „tri nečista duha, kao žabe. Jer su ovo duhovi đavolski koji čine čudesa i izlaze k carevima svega vasionog sveta da ih skupe na boj za onaj veliki dan Boga Svedržitelja“ (Otkrivenje 16:13–14). Kasnije u Knjizi Otkrivenja, ovo okupljanje zlih sila identifikuje se imenom Gog (Otkrivenje 20:8), koji se takođe nalazi na severu (Jezekilj 39:1–2). Ova sila sada sledi careve korake, jer više ne priznaje Gospodnje vođstvo (Priče 20:24; uporedi sa Psalam 37:23; Jeremija 10:23; Priče 16:9). Obožavanje severnog cara, Danilovog malog roga (Danilo 7:8; 8:9), zamenilo je obožavanje Boga, kao što je predviđeno u Otkrivenju: „I ceo svet se zadivi i pođe za Zveri“ (Otkrivenje 13:3; Savremeni srpski prevod).
Duhovnost iznad politike
Ovaj opis sila juga kojima sada vlada severni car proročki se odnosi na sindrom koji će obeležiti poslednje događaje u ljudskoj istoriji. Nakon dugih sezona ratovanja, generacija osvajanja i sukoba, jug i sever pronaći će način da hodaju istim tempom, istim putem, ujedinjeni u istom projektu. Država i crkva, politika i religija, zajedno sa mnogima koji se smatraju svetovnima i otvorenog uma, ujediniće se oko duhovnih ideala jednog zemaljskog vođe koga slave kao svog boga u izgradnji zemaljskog carstva.
Značajno povezivanje nekadašnjih rivala i suprotnih sila ne zavisi od nacionalnih izbornih ciklusa. Ono nije podstaknuto vođama u ljudskim institucijama koje teže miru i jedinstvu kroz parlamentarne izbore, niti glasanjem u državnim kongresima ili Ujedinjenim nacijama. Krajnje poravnanje sila u poslednjem sukobu između dobra i zla nije svetovno pitanje. Umesto toga, to je delo čudotvornih demonskih sila koje marširaju protiv Svevišnjeg (Otkrivenje 16:14).
Ljudi širom sveta slede zajedničke trendove u modi, muzici, hrani i zabavi. Na vrhuncu svoje svetske prevare, dok su zavedeni i osioni, vernici i cinici, religiozni i svetovni, komunisti i katolici, pronalaze zajedničko tle i odgovaraju na natprirodne impulse: aždaji koja daje silu zveri (Otkrivenje 13:4); aždaji koja i dalje čezne za pažnjom za kojom je čeznula na početku sukoba između transparentnosti i prevare, koja gaji nove misli o veličini (Isaija 14:13); koja postaje žrtva sopstvenog izuma greha – naročito ponosa (Jezekilj 28:17) – koji se dogodio na početku i postao sukob; koja zna da je njeno vreme ograničeno (Otkrivenje 12:12); i koja, u svom besu zbog ličnog neuspeha, nadahnjuje svoju poslednju kampanju terora protiv naroda kojeg Bog identifikuje kao Njegov ostatak (Otkrivenje 12:17).
Konačna borba
Ova poslednja borba između istine i laži ne ostavlja prostora za neutralnost ili nepripadnost. Ono što Danilo vidi je usrdna posvećenost jedinstvu zasnovanom na ljudskim terminima i strategijama, kao što je bilo u dane graditelja Vavilona (1. Mojsijeva 11:1, 4, 6), odluka da se obožava Stvoritelj ili da se veruje stvorenom biću. Danilo kaže: „…to će se oni pomešati… neće prionuti jedan za drugog… A u vreme tih careva Bog će nebeski podignuti“ svoje neuništivo carstvo „koje se… neće ostaviti drugom narodu; ono će satrti i ukinuti sva ta carstva, a samo će stajati do veka“ (Danilo 2:43–44).
Pre nego što dođe taj kraj, stvorenje koje demoni uzdižu primiće obožavanje čitave zemlje: „Dobila je i vlast nad svakim plemenom, narodnošću, jezikom i narodom“ (Otkrivenje 13:7; Savremeni srpski prevod), a sam događaj opisan je kao okupljanje careva „svega vasionog sveta“ (Otkrivenje 16:14).
Niko ne može precizno reći kako će nastati ovaj ujedinjeni pokret. Ali Božja Reč jasno govori da će sila natprirodne prevare proizvesti paradoks jedinstva među ponosnim entitetima koji svi teže prevlasti i u demonskom udruživanju nalaze najbolju nadu za sopstveni uspon, dok ih sotonina lažna čuda pune divljenjem (3) i materijaliste svetovnog uma dovode u sklad sa zavedenim teistima kroz silu spiritualizma (4).
Ne tako daleka budućnost
Biblijski predviđeni scenario bogohulnog ujedinjenja već je počeo. Višestruke ljudske sile danas teže ujedinjenju na svakom nivou: kulturološkom, verskom, ekonomskom, političkom, vojnom. Alijanse koje su nekada delovale nemoguće između žestoko neprijateljski nastrojenih nacija sada se materijalizuju pred našim očima.
Na nivou popularne kulture, ljudi širom sveta pronalaze zajedničke trendove u modi, muzici, hrani i zabavi. Čak i ideologije poput modernizma, postmodernizma i posthrišćanstva sada postoje i rastu kao globalni trendovi, fenomen koji je dramatično pojačan razvojem sredstava masovne komunikacije. Ljudi iz različitih uglova zemlje sada kao da znaju sve jedni o drugima, dok svet sve više postaje jedno „globalno selo“, kako je Maršal Makluan predvideo pre nekih pedeset godina (5). Tradicionalni neprijatelji, Rimokatolička crkva (severni car) i svetovna državna sila (južni car), sve se više približavaju ujedinjenju.
Istovremeno, u ovom veku vođenom naukom i ultratehnologijom, postoji paradoksalno jačanje interesovanja za paranormalne fenomene i manifestacije spiritizma. Iskustva bliska smrti postaju teme televizijskih reportaža i popularnih časopisa, što potpomaže prevaru da postoji život posle smrti.
Naš čuvar i zaštita
Naš čuvar i zaštita u ovom vremenu laži mora biti ista ona koju je Isus primenio kada je đavolovo iskušenje bilo najdrskije: na svaku provokaciju, optužbu i predlog, Isusov odgovor bio je isti: „Pisano je.“ To je uspelo za Njega. Uspeće jednako dobro i za nas.
Izdvajamo:
Zašto je toliko teško oprostiti?
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
