SADRŽAJ
Bilo ko ko poseduje Bibliju može proveriti najdivnije činjenice o ljudskoj istoriji, kao i osnovne istine o onome što možemo znati o Bogu i večnosti. To može učiniti ispitivanjem proročanstava datih u Starom zavetu, koja su nesumnjivo napisana vekovima pre nego što je Hristos rođen, a ispunjena su Njegovim dolaskom i službom. Videti ova zapanjujuća i nepogrešiva ispunjenja proročanstava znači dokazati ne samo da je On obećani Spasitelj, već i da je Biblija sama Božja reč i da Bog stvarno postoji. Pogledajte ova proročanstva i vidite kako ih je Isus ispunio. Postoji još mnogo mesijanskih proročanstava u Starom zavetu, delu Biblije koji je napisan pre Hristovog prvog dolaska, ali ona koja su ovde navedena mogu se klasifikovati kao izvanredni primeri proročanstava o Hristu, napisana i čitana mnogo pre nego što je Isus živeo.
Seme
Obećanja o Spasitelju počela su da dolaze još u Edemskom vrtu, gde je Adamova neposlušnost Stvoritelju dovela do prokletstva greha koje muči čovečanstvo od tada. U Prvoj knjizi Mojsijevoj, koju je Mojsije napisao više od četrnaest vekova pre Hrista, Bog kaže zmiji koja je kušala prvog čoveka i ženu i dovela do njihovog pada: „I još mećem neprijateljstvo između tebe i žene i između semena tvog i semena njenog; ono će ti glavu zgaziti, a ti ćeš ga u petu ujesti“ (1. Mojsijeva 3,15).
Ovo proročanstvo kaže da će ženino seme zgaziti (podrazumeva se fatalni udarac) glavu zmije, dok će zmija ujesti u petu njeno seme. Prvo, čudno je, i možda jedinstveno za ovaj odlomak, govoriti o ženinom potomstvu kao o „semenu“. Ovaj izraz skoro uvek je referenca na muški deo u ljudskoj reprodukciji. Čudno je govoriti o ženinom semenu. Proučavaoci Biblije tvrde da se ovo odnosi na Hristovo devičansko rođenje i da se ujedanje u petu Semena odnosi na Hristovu žrtvu na Golgoti. Seme će na kraju uništiti zmiju i poništiti štetu koju je ona učinila.
Bez obzira na to kako tumačimo reči iz 1. Mojsijeve 3,15, čitanje ostatka jevrejskog teksta (Stari zavet) čini jasnim da se sveti spisi usmeravaju na naročito povezivanje semena tokom godina – to je porodična loza koja će dati Spasitelja. Eva je imala mnogo sinova i kćeri, ali posle određenog vremena ona i Adam rodili su sina po imenu Sit (1. Mojsijeva 4 i 5). Njegovo ime znači „postavljen“, jer „reče Eva: Bog mi dade drugog sina za Avelja“ (pravednog sina kojeg je ubio njegov brat Kain). Jasno je da je Eva ozbiljno shvatila obećanje o njenom semenu dato u 1. Mojsijevoj 3.
U 1. Mojsijevoj 12, potomak Sita, kroz Noja i Sima, po imenu Avram, dobio je obećanje da će „biti blagoslovena sva plemena na zemlji“ (stihovi 1-3). Ovaj zavet sa Avramom održaće se i sa njegovim sinom Isakom i sa njegovim semenom posle njega (pratite 1. Mojsijevu 12,7; 17,19; 22,16-18). Avram je imao dva sina, ali obećanje se odnosilo na Isaka (pogledajte ponovo 1. Mojsijevu 17,19, a zatim poglavlje 21,1-12). Isak je takođe imao dva sina, ali Bog je uredio da se blagoslov prenese na Jakova i na njegovo seme (pročitajte 1. Mojsijevu 25,20-26; 27,28-29; 28,1-4 i 28,12-14), a ne na njegovog brata Isava i njegovu porodičnu lozu.
Jakov je imao dvanaest sinova i pre svoje smrti patrijarh je jasno odredio da će njegov sin Juda naslediti blagoslov o obećanom semenu (pogledajte 1. Mojsijevu 49,8-10). Sve do ovog trenutka u Pismu, fokus je na jednoj porodici, porodici obećanog semena. Od Avrama, preko Isaka i Jakova, do Jude, narativ ima svoj naglasak. Druge porodične loze povezane sa patrijarsima proverene su i odbačene u određenom trenutku (Ismail u 1. Mojsijevoj 25 i Isav u 1. Mojsijevoj 36). Zatim se priča vraća na lozu Semena. Kako se 1. Mojsijeva završava, narativ se okreće rastu Jakovljeve porodice u narod dok su živeli i patili u ropstvu u Egiptu. Tema o obećanom pobedničkom Semenu zaboravljena je na neko vreme sve dok se ne spominje ponovo u knjigama o Ruti i Prvoj Samuilovoj. Prizor se premešta na Vitlejem, a porodica koju pratimo je Jesejeva porodica i njegov sin David. U 2. Samuilovoj 7 kaže nam se da obećano „seme“ treba da bude Davidovo (stihovi 12, 16, 25-29). Mesija treba da bude sin Jeseja i Davida, prema prorocima (Isaija 11,1-5, na primer), a Novi zavet potvrđuje da je Isus bio potomak te porodice.
Davidova carska loza (carevi Izraila i Jude) navedena je u prvom poglavlju novozavetnih spisa, u Mateju 1. Zapazite da ovo poglavlje počinje sa „Pleme Isusa Hrista, sina Davidovog, Avramovog sina“, što je podsetnik na slične odrednice u 1. Mojsijevoj 2,4; 5,1; 10,1; 11,10; 25,19. Zapazite da carska porodična loza uključuje Joakima ili Honiju (1. O carevima 24,8; 1. Dnevnika 3,16 i 2. Dnevnika 36,8) koji je proklet u Jeremiji 22,28-30 rečima: „Niko neće biti srećan od semena njegovog, koji bi sedeo na prestolu Davidovom.“ To znači, između ostalog, da čovek iz carske Davidove loze ne može biti Mesija. Josif se nalazio u toj carskoj lozi i pružio je Isusu njegovu službenu, zakonsku porodicu, ali naravno, on nije bio Njegov biološki otac. Marijina porodična loza data je u Luci 3 i takođe se vraća do Davida, ali ne kroz njegovog carskog sina Solomuna. Biološka loza Isusa kroz Mariju došla je kroz inače nepoznatog Davidovog sina, Natana (pogledajte Luka 3,31; uporedite sa Matej 1,6) i nije bila prokleta, tako da On jednog dana može vladati sa Davidovog prestola kao Mesija (Luka 1,32-33).
Zakon
Kada je Bog izbavio Izrailj iz egipatskog ropstva, On je dao naciji zakone koje je trebalo da poštuju dok su se naseljavali u zemlji koju im je obećao. Mnogi od ovih zakona bila su pravila o verskom poštovanju i obredima koji su jedinstveni za izrailjski narod. U ceremonijalnom zakonu (datom u knjigama od Druge do Pete Mojsijeve), nalazimo određeni broj referenci na Isusa u tipu i simbolu.
Životinjske žrtve koje su prinošene u Šatoru od sastanka i kasnije u Hramu u Jerusalimu sve su nosile ideju da pomirenje za greh može da se ostvari kroz žrtvu nevinih za grehe krivih. Životinje su žrtvovane i njihova krv prolivana da bi se prikazalo pomirenje za greh obezbeđeno u žrtvi Onoga koji će biti „Jagnje Božje koje uzima na sebe grehe sveta“ (Jovan 1,29-34). (Pročitajte veoma zanimljiva uputstva povodom žrtvovanja određenih žrtava koja se nalaze u 2. Mojsijevoj 12,1-27; 3. Mojsijevoj 1,1-9; 16). Životinje koje su se žrtvovale bile su muškog roda, na vrhuncu života i potpuno bez mane. Naravno, sve te žrtve ukazuju na Isusa koji je umro za naše grehe na krstu.
Psalmi
Kolekcija božanski nadahnutih pesama za upotrebu na bogosluženju od strane Izrailjaca čini najdužu knjigu u Bibliji, Knjigu psalama. Mnogi od njih imaju Davida kao svog ljudskog pisca, čije je seme trebalo da donese Spasitelja (pogledajte 2. Samuilovu 7,12-13, 18-19) i odnose se veoma jasno na Spasitelja koji dolazi. Bilo koji objektivni čitalac može videti da su to reference na Isusa, koji je došao vekovima nakon što su napisane.
Psalam 2 (koji je napisao David – pogledajte Dela 4,24-26 – oko hiljadu godina pre nego što je Isus rođen) kaže da će Božji „Pomazanik“ (Mesija na jevrejskom) vladati kao Car sa Siona (Jerusalim), da će On biti Sin Božji i da će biti blagosloveni oni koji se uzdaju u Njega. Psalam 16 (koji je takođe napisao David) jasno ukazuje da će Mesija ustati iz mrtvih. Onaj koji se moli rečima ove pesme kaže: „Još će se i telo moje smiriti u uzdanju“, jer Bog neće „dati da Svetac Tvoj vidi trulost.“ Petar je koristio Psalam 16 na Dan pedesetnice da dokaže da Hristos, sin Davidov, mora ustati iz mrtvih.
Psalam 22 (koji je takođe napisao David) predstavlja detaljan opis Hristovog raspeća čitav milenijum pre nego što se ono dogodilo.
- Početni stih kaže: „Bože, Bože moj! Zašto si me ostavio?“, što su, naravno, reči koje je Isus izgovorio sa krsta.
- Stihovi 7 i 8 kažu: „Koji me vide, svi mi se rugaju, razvaljuju usta, mašu glavom i govore: Oslonio se na Gospoda, neka mu pomogne, neka ga izbavi, ako ga miluje“, što tačno opisuje kako su se verske vođe rugale Isusu dok je umirao.
- Stihovi 12-15 detaljno opisuju ono što znamo da se događa fizički osobi koja pati zbog raspeća (načina pogubljenja koji se još nije ni primenjivao kada je ovaj psalam napisan).
- Šesnaesti stih govori o probodenim rukama i nogama.
- Stihovi 17 i 18 opisuju čuveno bacanje kocki od strane vojnika koji su delili Njegovu odeću.
- Stih 15 govori da će Žrtva biti stavljena u „prah smrtni“.
- U stihovima 19 do 21 On viče Bogu da Ga spasi, i Bog čuje Njegovu molitvu.
- Počevši od 22. stiha, očigledno je da je On ustao iz mrtvih: „Kazujem ime Tvoje braći; usred skupštine hvaliću Te. Koji se bojite Gospoda, hvalite Ga. Sve seme Jakovljevo! Poštuj Ga. Boj Ga se, sve seme Izrailjevo! Jer se ne ogluši molitve ništeg niti je odbi; ne odvrati od njega lice svoje, nego ga usliši kad Ga zazva. Tebe ću hvaliti na skupštini velikoj; zavete svoje svršiću pred onima koji se Njega boje“ (22-25).
- Stihovi 26 do 30 govore da će potrebe krotkih biti ispunjene kroz ono što je On učinio i da će oni koji će se spasiti „kazivati za Gospoda rodu potonjem“.
- Psalam se završava sledećim rečima (31. stih): „Doći će i kazivaće pravdu Njegovu ljudima Njegovim, koji će se roditi; jer je On učinio ovo.“ Evo reference o propovedanju krsta od strane hrišćana širom sveta. „Oni“, ova „generacija“ spasenih, „kazivaće pravdu Njegovu ljudima Njegovim, koji će se roditi; jer je On učinio ovo“: umro je raspećem i ponovo vaskrsao da nam da večni život (26. stih – „živo da bude srce vaše doveka“).
Psalam 22 je jedan od najzapanjujućih primera ispunjenog proročanstva koje je svet ikada video i usmerava se na Golgotu!
Dete
Prorok Isaija propovedao je grešnom i licemernom Judinom narodu tokom vladavine četiri cara. On je nadahnuo knjigu koja je napisana sedam vekova pre Isusa, ali veoma jasno govori o Njemu. U sedmom poglavlju, on kaže Davidovoj carskoj kući da će se naročito dete roditi u njihovoj porodici i da je ono određeno da vlada svetom i pruži spasenje Božjem narodu.
„Eto, devojka će zatrudneti i rodiće Sina, i nadenuće Mu ime Emanuelo“ (Isaija 7,14b). „Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade, kome je vlast na ramenu, i ime će Mu biti: Divni, Savetnik, Bog silni, Otac večni, Knez mirni“ (Isaija 9,6). „Ali će izaći šibljika iz stabla Jesejevog, i izdanak iz korena njegovog izniknuće. I na Njemu će počivati Duh Gospodnji, duh mudrosti i razuma, duh saveta i sile, duh znanja i straha Gospodnjeg“ (Isaija 11,1-2). „A On bolesti naše nosi i nemoći naše uze na se, a mi mišljahmo da je ranjen, da Ga Bog bije i muči. Ali On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar beše na Njemu našeg mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo. Svi mi kao ovce zađosmo, svaki nas se okrenu svojim putem, i Gospod pusti na Nj bezakonje svih nas“ (Isaija 53,4-6).
Sva ova proročanstva divno su ispunjena u Isusu Hristu.
Mudrac
U Knjizi proroka Danila (napisanoj više od 500 godina pre Hrista) upoznajemo jednog Jevrejina koji je odveden kao zarobljenik kada je Vavilon pokorio Judu i uništio grad Jerusalim. Danilo i njegova tri druga obučeni su i stavljeni u klasu javnih slugu koji su nazvani „mudraci“. Kao mudrac, Danilo je dobio da služi vladaru tadašnjeg sveta kao savetnik. U tom kapacitetu, Bog je dao caru (kroz Danila) neka od najzapanjujućih proročanstava u istoriji, a nekoliko njih odnose se na Isusa.
U poglavlju 2 on predviđa vekovima unapred uspon i pad svakog velikog svetskog drevnog carstva: Vavilona, Persije, Grčke i Rima. U tom zapanjujućem proročanstvu on govori o dolasku nebeskog carstva. Ono će doći nakon što prva četiri padnu i kada se četvrto (Rimsko carstvo) podeli. Podeljeno Rimsko carstvo završiće kao zbirka carstava, neka jaka, a neka slaba, ali više nikada se neće ujediniti sve dok ne dođe Božje carstvo (pogledajte stihove 40-44). Naravno, ovo predviđanje precizno opisuje šta se dogodilo u Evropi tokom vekova posle pada Rima.
U poglavljima 7 do 9 ponovo čitamo o Hristovom dolasku i Njegovom carstvu i čak nalazimo indikaciju vremena kada će se On pojaviti. Danilo 9,24-26: „Sedamdeset je nedelja određeno tvom narodu i tvom gradu svetom da se svrši prestup i da nestane greha i da se očisti bezakonje i da se dovede večna pravda, i da se zapečati utvara i proroštvo, i da se pomaže Sveti nad svetima. Zato znaj i razumi: Otkada iziđe reč da se Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode biće sedam nedelja, i šezdeset i dve nedelje da se opet sagrade ulice i zidovi, i to u teško vreme. A posle te šezdeset i dve nedelje pogubljen će biti pomazanik i ništa mu neće ostati; narod će vojvodin doći i razoriti grad i svetinju; i kraj će mu biti s potopom, i određeno će pustošenje biti do svršetka rata.“ Ovo proročanstvo odnosi se i na prvi i na drugi Hristov dolazak. Ovo proročanstvo i druga zasnovana su na poseti „mudraca“ koji su došli da nađu Mesiju u Mateju 2. Oni su shvatili da je vreme došlo, prema njihovom proučavanju spisa velikog mudraca Danila.
Car
Više detalja o Isusovom životu dali su proroci dok su govorili o Hristu kao o izrailjskom caru koji dolazi i Vladaru sveta, kao i o obećanom Spasitelju.
- On će biti rođen u Vitlejemu: „A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji među hiljadama Judinim, iz tebe će mi izaći koji će biti Gospodar u Izrailju, kome su izlasci od početka, od večnih vremena“ (Mihej 5,2).
- On će doći u grad jašući na magaretu: „Evo, Car tvoj ide k tebi, pravedan je i spasava, krotak i jaše na magarcu, i na magaretu, mladetu magaričinom“ (Zaharija 9,9).
- Biće prodat za trideset srebrnika: „I rekoh im: Ako vam je drago, dajte mi moju platu; ako li nije, nemojte; i izmeriše mi platu, trideset srebrnika“ (Zaharija 11,12).
- Kada On dođe da uspostavi svoje Carstvo, Njegov narod će se kajati što su Ga odbacili prilikom Njegovog prvog dolaska i što su Ga raspeli: „I izliću na dom Davidov i na stanovnike jerusalimske duh milosti i molitava, i pogledaće na mene kog probodoše; i plakaće za njim kao za jedincem, i tužiće za njim kao za prvencem. U ono će vreme biti tužnjava velika u Jerusalimu kao tužnjava u Adadrimonu, u polju migdonskom. I tužiće zemlja, svaka porodica napose; porodica doma Davidovog napose, i žene njihove napose; porodica doma Natanovog napose, i žene njihove napose; porodica doma Levijevog napose, i žene njihove napose; porodica Semejeva napose, i žene njihove napose; sve ostale porodice, svaka napose, i žene njihove napose. U taj će dan biti otvoren izvor domu Davidovom i stanovnicima jerusalimskim za greh i za nečistotu“ (Zaharija 12,10-13,1).
Imena navedena kao poglavari ogranaka mesijanske porodice potiču iz nepoznate linije Davidove kroz njegovog sina Natana i mogu se pronaći u spisku Marijinih i Isusovih predaka u Luci 3. Kada se dom Davidov obrati Isusu, otvoriće im se izvor očišćenja i spasenja, baš kao što je izvor spasenja otvoren grešnicima koji se kaju danas.
Ko god proučava dokaze o ispunjenom proročanstvu može videti da je Isus Hristos obećani Spasitelj. Možete doći do izvora i danas piti vodu života. Slušajte Gospodnji glas kako vas zove u Isaiji 55 i Otkrivenju 22 i dođite Isusu radi spasenja. On će vas primiti kada vi primite Njega.
Izdvajamo:
Zašto je toliko teško oprostiti?
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
