Jedan od najčešće pogrešno tumačenih biblijskih stihova nalazi se u Mateju, 15. poglavlju, 11. stihu.
Zašto je to tako?
U kom smislu je pogrešno tumačen?
U narednih desetak minuta iznesem jedno ispravno tumačenje teksta iz Mateja 15:11:
„Ne pogani čoveka ono što ulazi u usta, nego što izlazi iz usta – to pogani čoveka.“
Ovaj stih su mnogi hrišćani često koristili kako bi dokazali da sada mogu jesti svinjsko meso i drugu nečistu hranu, tvrdeći da je Isus sve očistio i doneo novi zavet, koji je, prema njihovom shvatanju, suprotan starom zavetu. Po toj logici, čovek sada ima apsolutnu slobodu da jede šta želi, bez ikakvih ograničenja.
Ali, hajde da se malo dublje osvrnemo na kontekst ovog stiha kako bismo bolje razumeli njegovo pravo značenje.
Mi živimo u 21. veku, ali ovaj događaj se odigrao pre više od 2000 godina, dok je Isus još bio na zemlji i dok još nije otišao svome Ocu. Dakle, da bismo shvatili šta je Isus želeo da pokaže ovim rečima, moramo razumeti situaciju onog vremena. Ljudi su često pogrešno postavljali prioritete – ono što je zaista važno stavljali su u drugi plan, dok su sporedne stvari uzdizali iznad svega. Isus je želeo da ispravi te stavove i da vrati stvari na pravo mesto, onako kako treba da budu.
Ovaj stih dolazi iz dijaloga između Isusa i fariseja. Isusove reakcije su često bile odgovor na određene rasprave, nesuglasice ili sukobe sa religijskim vođama tog vremena. U ovom slučaju, fariseji su ga kritikovali zato što njegovi učenici nisu prali ruke pre jela, što je bila dugogodišnja tradicija starih.
Obredno pranje ruku nije bilo samo higijenski čin, već verski ritual koji su fariseji smatrali neophodnim za duhovnu čistoću. Međutim, Isus ukazuje da prava čistoća ne dolazi iz spoljašnjih obreda, već iz unutrašnjeg stanja srca.
Sada, samo mala digresija – sama praksa pranja ruku pre jela nije loša. Naprotiv, ona je korisna i iz higijenskih razloga, jer sprečava širenje bakterija i bolesti. Bog je kroz istoriju davao svom narodu mnoge zdravstvene savete. Na primer, kada su Izraelci bili u pustinji, Bog im je dao uputstvo da sa sobom nose lopaticu kako bi zakopavali svoje nečistoće, čime se sprečavalo širenje zaraza. Takođe, postojala su i pravila o izbegavanju kontakta sa mrtvima, što je imalo medicinsku svrhu. Dakle, Božji zakoni su često imali i praktičnu vrednost.
Međutim, ključna stvar u razumevanju ovog teksta – i mnogih drugih biblijskih odlomaka – jeste da se zapitamo: o kojem zakonu je ovde reč? Kada Biblija govori o zakonu, da li se misli na:
- Moralni zakon (Deset zapovesti)
- Građanski zakon (pravila koja su važila za izraelski narod)
- Zdravstveni zakon (pravila o ishrani i higijeni)
- Obredni zakon (pravila o žrtvama i ritualima)
Apostol Pavle često govori o zakonu, ali moramo razumeti o kojem zakonu tačno govori. Na primer, u svojim poslanicama Pavle kaže da se verom ne ukida zakon, već se on još više učvršćuje. Ali koji zakon? Moralni zakon ostaje nepromenjen – Božji principi poput „ne ubij“, „ne kradi“ i „ne čini preljubu“ i dalje važe. Međutim, obredni zakon, uključujući obrezanje i žrtvene prakse, više nisu obavezni za hrišćane, jer su imali simboličnu svrhu koja je ispunjena u Hristu.
Takođe, u Starom zavetu postojale su i obredne subote – posebni praznici koji su padali u određene dane u godini i nisu imali istu težinu kao sedmična subota iz Deset zapovesti.
Dakle, važno je razlikovati različite vrste zakona kako bismo ispravno razumeli kontekst Isusovih reči.
Obredne subote su bile deo starozavetnih praznika, a tada su ljudi često pripremali posebnu hranu i slavili određene verske obrede. Kada se u Bibliji pominju „subote“ u kontekstu obrednih pravila, ne govori se o sedmoj zapovesti iz moralnog zakona, već o ovim posebnim verskim danima.
Sada se vraćamo na Mateja 15. Isus ovde ne menja zakon o hrani, niti govori o tome da više nije važno šta jedemo. On naglašava moralnu i duhovnu čistoću, a ne fizičku ili ritualnu nečistoću.
Kada Isus kaže da ono što ulazi u čovekova usta ne pogani čoveka, već ono što izlazi iz njegovih usta, on ne misli na promenu zakona o ishrani, već na nešto mnogo dublje – greh izlazi iz srca, a ne iz hrane.
Pogledajmo logiku koju Isus koristi: pre nego što neko učini greh (ubistvo, preljubu, krađu itd.), taj greh prvo nastaje u njegovim mislima i srcu. Dakle, zlo dolazi iznutra – iz čovekovog karaktera, njegovih namera i misli.
Mnogi danas koriste ovaj stih kako bi tvrdili da je Isus ukinuo zabranu jedenja određene hrane, uključujući svinjsko meso. Međutim, ako pažljivo čitamo Bibliju, vidimo da Bog nikada nije opozvao svoj zakon o čistoj i nečistoj hrani. Na primer, u proroku Isaiji, Bog govori o poslednjem sudu i kaže da će uništiti one „koji jedu svinjsko meso, miševe i druge gadne stvari“ (Isaija 66:17).
Zašto ja, recimo, ne jedem svinjsko meso? Zato što je Bog jasno dao pravila u vezi sa ishranom.
U trećoj knjizi Mojsijevoj (Levitski zakon, 11. poglavlje), Bog je napravio razliku između čistih i nečistih životinja i dao ljudima jasne smernice šta je dozvoljeno jesti, a šta nije.
Njegov razlog nije bio samo verski, već i zdravstveni. Svinja je, na primer, životinja koja jede sve – uključujući otpatke, pa čak i uginule životinje. Njeno telo sadrži visok nivo toksina, jer svinje imaju drugačiji sistem varenja. Isto važi i za mnoge morske životinje koje su „čistači“ – poput školjki, rakova i jegulja. Bog nije mogao tadašnjim ljudima objasniti toksikologiju i biologiju, ali im je jednostavno rekao: „Ja sam vas stvorio, znam šta je najbolje za vas, jedite ono što sam vam dozvolio, a ostalo nemojte.“
Ali, da se vratimo na Isusove reči – ako ih pažljivo analiziramo, vidimo da on ne govori o ishrani, već o ritualnom pranju ruku pre jela. Isus ne dovodi u pitanje zakon o hrani, već kritikuje fariseje koji su spoljašnje rituale stavili iznad prave, unutrašnje čistoće srca.
Fariseji su bili opsednuti pranjem ruku, ali Isus ih suočava sa njihovim pravim problemom – licemerstvom. Kaže im:
„Vi ste kao okrečeni grobovi – spolja lepi, a iznutra puni nečistoće.“
Upravo ti isti fariseji su, iz zavisti, na kraju razapeli Isusa.
Dakle, Isusova poruka nije da je nebitno šta jedemo, već da prioritet mora biti unutrašnja čistoća – kakvi smo u svom srcu i mislima. Spoljašnje obrede možemo obavljati koliko god želimo, ali ako u srcu imamo mržnju, zavist i greh, to je ono što nas zaista prlja i udaljava od Boga.
Ove Isusove reči jasno pokazuju da istinska nečistoća nije fizička, već moralna i duhovna. Nečistoća ne dolazi od neopranih ruku, već od onoga što izlazi iz srca – od grešnih misli, stavova i dela.
Neki će možda reći: „Ali Petar je dobio viziju u kojoj mu je rečeno da jede nečistu hranu.“ Da, ali hajde da pažljivo analiziramo tu viziju i njen pravi smisao.
U Delima apostolskim 10. poglavlju, Bog daje Petru viziju – platno koje se spušta sa neba, ispunjeno raznim životinjama, među kojima su bile i one koje su po zakonu bile nečiste. Glas mu govori:
„Ustani, Petre, zakolji i pojedi!“
Petar odmah reaguje:
„Nipošto, Gospode! Nikada nisam jeo ništa pogano i nečisto.“
Ovo nam jasno pokazuje da ni Petar, čak ni posle Hristove smrti i vaskrsenja, nije verovao da je zakon o ishrani ukinut. Da je Isus na krstu Golgote „očistio“ svu hranu, Petar bi to znao, ali on i dalje odbija da jede nečistu hranu.
Zašto je onda Bog dao Petru ovu viziju?
Kada čitamo dalje, vidimo da Petar ostaje u nedoumici oko njenog značenja, sve dok ne dođu ljudi iz kuće Kornelija, rimskog kapetana. Tek tada Petar razume da mu Bog kroz viziju nije govorio o hrani, već o ljudima.
U to vreme, Jevreji su smatrali neznabošce „nečistima“ i nisu želeli da imaju kontakt sa njima. Petar je bio odgajan u tom mentalitetu i imao je predrasude prema onima koji nisu bili Jevreji. Bog mu je, kroz viziju, pokazao da više ne treba da pravi razliku među ljudima – da je spasenje sada dostupno svima, i Jevrejima i neznabošcima.
To je pravo značenje vizije – Bog ne govori Petru da sada može jesti svinjetinu, već da više ne treba smatrati neznabošce nečistima.
Sam Petar kasnije potvrđuje ovo tumačenje kada kaže:
„Sada sam razumeo da Bog ne gleda na lice, nego da je svakome, u svakom narodu, ko ga se boji i čini pravdu, prihvatljiv.“ (Dela 10:34-35)
Dakle, ovaj odlomak nema nikakve veze sa ukidanjem zakona o ishrani. Bog nije menjao svoju reč, već je poučavao Petra da ne pravi razliku među ljudima i da Evanđelje treba propovedati svima.
Nažalost, mnogi danas izvlače ovaj stih iz konteksta kako bi opravdali jedenje bilo koje hrane. Ali Biblija se tumači kontekstualno, a ne izvlačenjem pojedinačnih stihova van šire slike.
Petar u sledećem poglavlju jasno objašnjava značenje vizije koju je dobio. On kaže:
„Evo, i meni Bog pokaza da nijednog čoveka ne nazivam poganim ili nečistim.“
Dakle, čak i sam Petar tumači svoju viziju i potvrđuje da se ona odnosi na ljude, a ne na hranu.
Međutim, neki i dalje pogrešno tumače ovaj tekst i tvrde da je Isus rekao Petru: „Pokolji i pojedi“ – što bi, po njima, značilo da je Bog sada dozvolio jedenje bilo koje hrane. Ali to jednostavno nije tačno.
Kada razumemo istorijski i kulturni kontekst, vidimo da su Jevreji imali stroge zakone o čistom i nečistom, ne samo u ishrani, već i u društvenim kontaktima. Oni su smatrali da ne treba da se druže sa neznabošcima i da su samo oni Božji narod. Isus i apostoli su učili drugačije – da je spasenje dostupno svima, i Jevrejima i neznabošcima.
Zato je Bog dao Petru ovu viziju – da mu pokaže da ne treba više da pravi razliku među ljudima. Vizija nema nikakve veze sa ukidanjem zakona o ishrani.
Kada čitamo Bibliju sa razumevanjem, vidimo da Isus nikada nije ukinuo zakon o hrani. On je ukinuo obredne zakone – poput obrezanja, žrtvovanja životinja i starozavetnih ceremonija koje su bile senka onoga što će doći u Hristu. Ali zakon o hrani je deo Božje brige za zdravlje ljudi i on nikada nije promenjen.
Zaključak
Dakle, kada čitamo Mateja 15:11 – „Ne pogani čoveka ono što ulazi u usta, nego ono što izlazi iz usta.“ – moramo razumeti kontekst.
- Isus ovde ne govori o hrani, već o ritualnom pranju ruku pre jela.
- On ne osporava Božje zdravstvene zakone, već kritikuje fariseje koji su se fokusirali na spoljašnje rituale, dok su zanemarili unutrašnju čistotu srca.
- Isusova poruka je da prava nečistoća dolazi iz čovekovih misli i dela, a ne iz toga da li su mu ruke oprane ili ne.
Danas, mnogi koriste ovaj stih kako bi opravdali svoje životne navike, ali Biblija je jasna – Bog nije menjao svoje principe. On je ljudima dao smernice za zdravlje i svetost, i te smernice i dalje važe.
Na kraju, svako od nas bira da li će slediti Božju reč ili će tražiti izgovore da je prilagodi sopstvenim željama. Ja sam samo podelio tumačenje za koje verujem da je istinito i pošteno. Svako od vas neka odluči za sebe.
Amin!
Autor: mr Zoran Marcikić
IZDVAJAMO:
Depresija – izazov mentalnog zdravlja
Bolji način molitve – molite se kao Isus
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
