U veku društvenih medija, poruka i imejlova, mnogim pastorima u dvadeset prvom veku bilo bi lako da stave posećivanje na dno svog spiska pastoralnih dužnosti. Ipak, posećivanje je i dalje naročito važno i vitalno za rast crkve.
Počeo sam svoju pastoralnu službu u Indiani i dobio sam okrug od tri crkve. Dve od tri crkve nalazile su se na sat vremena vožnje od mog doma. Bilo bi lako da racionalizujem da posećivanje nije važno i da radim na drugim dužnostima mnogo bliže domu. Ipak, okrug je bio bez pastora nekoliko meseci i mnogi stari i nepokretni vernici su bili suviše dugo zanemareni. Tako, te prve godine krenuo sam da posetim što više vernika i prijatelja koji su imali neku vezu sa crkvom. Za prva tri meseca prešao sam više od 1500 kilometara, ali ne kajem se ni zbog jednog metra.
To je jako mnogo značilo mnogim vernicima jer po prvi put posle nekoliko godina, pastor ih je posetio. Zapamtio sam jednu posetu jednoj vernici i njenom suprugu. Ova žena, koja se upravo preselila u Indianu iz nekog drugog dela zemlje, pitala je čim smo sedli u dnevnoj sobi, „Jesam li u nekoj nevolji?“ Pitanje me je začudilo i odgovorio sam, „Ne, zašto pitaš?“ Rekla je da u području iz koje se preselila pastori posećuju samo ako je vernik u nekoj vrsti nevolje.
Moj drugi okrug imao je dve crkve u Apalačinskim planinama. Jedna vernica koja je tu bila mnogo decenija komentarisala je da je ovo prvi put da je pastor posetio. To je bila odskočna daska za rast u toj crkvi.
Načinite prioritete
Posećujući nekoga ko pokazuje zanimanje za poruku naročito je važno. „Dok se nalaze usred religioznog interesovanja, neki zanemaruju najvažniji deo posla. Oni propuštaju da posete i upoznaju se sa onima koji su pokazali zanimanje tako što su iz večeri u veče dolazili da slušaju objašnjavanje Pisma. Razgovori o duhovnim temama i usrdna molitva sa takvima upravo vreme može da usmeri mnoge duše u dobrom pravcu“ (1).
Najvažnija stvar koju bilo koji pastor treba da uradi kada stupi u novi okrug je da prepozna vođe u crkvi, naročito starešine i đakone. Pokušajte najpre da posetite vođe, čak iako je to samo nekoliko minuta posle bogosluženja. Morate da imate dobar odnos sa vašim vođama kako biste uspešno obavljali propovedničku službu. Neki od njih će rado poći sa vama da posetite vernike i prijatelje zainteresovane za crkvu. To je biblijski način posećivanja jer je Isus poslao svoje učenike dvoje po dvoje (Marko 6,7).
Drugo što treba da uradite je da pregledate spisak članova i onih koji dolaze redovno i da identifikujete 1) vernike koji nedostaju ili više ne mogu da dolaze u crkvu zbog starosti ili bolesti i 2) prijatelje koji se spremaju da postanu vernici.
Bio sam svedok ovoga u mojoj službi. Ljudi koji su iskreno zainteresovani moraju odmah da se posete pre nego što to interesovanje oslabi. Njima treba pružiti posebnu priliku da donesu odluku, a to se najbolje obavlja lično. Iako društveni mediji i drugi elektronski metodi mogu da dovedu ljude do tačke zainteresovanosti za istinu, potreban im je neko ko će sesti sa njima i pokazati im – stih za stihom i pravilo za pravilom – zašto je Biblija istina. U nekim slučajevima ovakvi razgovori mogu da se obave samo telefonom. Ali lična poseta je najbolja.
Kada se radi o vernicima koji nedostaju ili su otpali, važno je potražiti ove ljude što je pre moguće kako bismo pokušali da ih vratimo u carstvo. Tokom godina izgubili smo mnogo naših mladih članova, ali ne smemo da odustanemo od njih. Mnogi od ovih mladih ljudi došli su iz razorenih domova i nisu imali čvrst temelj kada su došli u crkvu.
Iako se neki bivši članovi neće odmah vratiti u crkvu zbog posete, dijalog i lični kontakt može da ih navede da razmišljaju o povratku. U mom poslednjem okrugu, posetio sam jednu ženu koja je odrasla kao vernik, napustila je crkvu a i dalje je bila na crkvenom spisku. Bila je u svojim sedamdesetim godinama i vodili smo prijatan razgovor koji je trajao više od sat vremena. Tokom te posete rekla mi je da razmišlja o povratku u crkvu. Kasnije te sedmice mi je poslala poruku i rekla koliko joj je ta poseta značila.
Evanđelista Fordajs Detamor rekao je da ne smemo da odustanemo od bivših vernika: „Bićete iznenađeni kada otkrijete da je njih prilično lako vratiti. Oni retko gube svoju ljubav prema istini. Nakon što su neko vreme živeli u svetu, oni shvataju njegovu prazninu i u vremenu nevolje i potrebe teže za utehom i sigurnošću crkve. Oni brzo reaguju na ljubaznost i ljubav i često je jedan poziv dovoljan da se vrate u crkvu“ (2).
Budućnost
Kao što sam ranije spomenuo, važno je da sarađujete sa vašim vođama u ovim posetama. Jedna od važnih pouka koju sam naučio u mom prvom okrugu je da nikada ne idem sam u posete. Uključivanje vaših vođa od vitalne je važnosti za rast crkve. „Stavite terete na ljude i žene u crkvi, kako bi oni mogli da rastu kroz to iskustvo i tako postanu uspešne sluge ruke Gospodnje za prosvećivanje onih koji sede u tami“ (3).
Iako su posle dvehiljadite nastale mnoge promene, jedno je ostalo isto: ljudi čeznu za ljudskim dodirom. Stvoreni smo po Božjem liku i, prema tome, društveni smo jer Bog želi takav odnos sa nama. Bog nas poziva kao pastore i radnike u crkvi da se staramo za naš narod. Jedan važan način na koji to možemo da uradimo je posećivanje. Budite pastori koji svojim crkvama pokazuju da se starate za svakoga od njih! Nemojte da zaboravite ili zanemarite važnost posećivanja.
Džastin Čilders, SAD
Izdvajamo:
Zašto je toliko teško oprostiti?
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
