Zašto Bog dopušta patnju?

Patnja, kao i svaka neprijatnost koja nam se može dogoditi u životu, ima svoje „zašto“. Često se, kao roditelji, suočavamo s velikim poteškoćama u odgovaranju deci na njihova jednostavna, ponekad banalna, ali iskreno radoznala pitanja – „zašto?“.

Međutim, šta se događa kada takvo pitanje postavi odrastao čovek, čija pitanja ne možemo svesti na dečju radoznalost? Kada zreo čovek postavi pitanje „zašto“, njegovi razlozi su mnogo dublji od obične dečje znatiželje.

Na stranicama Biblije često srećemo Božje ljude pritisnute raznim patnjama, koji u nevolji pitaju Stvoritelja: „Bože, zašto?“

Poslušajmo proroka Jeremiju, koji u trenutku teškog razočaranja postavlja pitanje sebi i Bogu:

„Što me ne usmrti u utrobi materinoj, da mi mati moja bude grob i utroba njezina da ostane zauvek trudna? Zašto izidoh iz utrobe da vidim muku i žalost i da se svrše u sramoti dani moji?“
(Jeremija 20, 17-18)

Poslušajmo šta kaže pravedni Jov u trenucima teškog iskušenja:

„Zašto ne umreh u utrobi? Ne izdahnuh izlazeći iz utrobe? Zašto me prihvatiše kolena? Zašto sise da sisam?… Zašto se daje videlo nevoljniku i život onima koji su tužna srca, koji čekaju smrt, a nje nema, i traže je većma nego zakopano blago, koji igraju od radosti i vesele se kada nađu grob?“
(Jov 3, 11-12; 20-23)

To su reči ljudi koji su bili pritisnuti patnjom, reči pune gorčine, u kojima se pitanje „zašto?“ pojavljuje kao uznemirujući refren.

Veliki problem patnje nije patnja sama po sebi, bez obzira na to da li je fizičke ili duševne prirode, već pitanja koja proizilaze iz nje – „Zašto?“

Dve žene, ista patnja – različiti odgovori

Čitao sam bolno iskustvo dve hrišćanke koje su živele u potpuno različitim kulturama, a obe su izgubile muževe nakon teške i neizlečive bolesti. Psihologija kaže da gubitak bračnog druga izaziva najdublju patnju u životu jedne osobe.

Međutim, ono što me je iznenadilo bila je potpuno različita reakcija ovih žena na istu vrstu patnje. U jednom hrišćanskom časopisu objavljene su njihove izjave:

Prva žena:

„Žao mi je kada čujem da su izgubljeni i nađeni psi, izgubljeni i nađeni ključevi odgovor na nečiju molitvu! Moj muž je umro prošle sedmice, posle duge i teške bolesti. Očajno sam molila Boga da mu sačuva život, ali On to nije učinio. Sama pomisao da Bog uslišava trivijalne molitve, a zanemaruje nešto tako važno kao što je bio život moga muža, stvara u meni ljutnju, konfuziju i deprimiranost.“
Druga žena:

„Ovo je najteže iskustvo u mom životu. Tužna sam što ga nema među nama. Deca i ja živimo od sećanja, ali smo zahvalni Bogu što je za mog supruga učinio najveće čudo – spasio ga je. Odgovorio je na moju životnu molitvu. Bog nam daje snage da se radujemo jer ga je oslobodio od muka i patnji i na miru spava čekajući da ga Gospod probudi u dan vaskrsenja.“

Dve identične patnje, a sasvim drugačiji stavovi. Jedna udovica u smrti svog muža vidi razlog za razočaranje i revolt prema Bogu, dok druga u istoj patnji vidi razlog za nadu i zahvalnost.

Odakle takva razlika u stavovima? Jedna od njih je pronašla smisao patnje, dok druga još nije.

Smisao patnje

Čovek je u stanju da dugo izdrži ogromnu fizičku ili duševnu patnju pod uslovom da zna zašto pati. Ako pronađe smisao, patnja sama po sebi prestaje da bude tragedija.

Zato se može pevati na lomači kao Jan Hus, podneti teret jednog celog naroda 40 godina kao Mojsije ili ući u lavovsku jamu kao Danilo.

Primeri iz svakodnevnog života

Roditelji i kazna
- Dete mnogo lakše podnosi kaznu kada zna zašto je kažnjeno. Ali ako ne razume razlog kazne, burno reaguje – viče, plače i protestuje.
Razlika između posta i gladi
- Glad je patnja – stomak boli, glava se vrti, telo slabi. Ali postoji ogromna razlika između gladi i posta! Izgladneli pati i na kraju umire. Onaj koji posti ne samo da izdržava duže, već se raduje i oseća duhovno osveženje.

Jov – patnja pod Božjim nadzorom

Jov je izgubio sve – decu, imanje, zdravlje. Ali u Bibliji piše:

„Uza sve to ne sagreši Jov, niti reče bezumlje za Boga.“
(Jov 1,22)

Jov nije znao za razgovor koji se vodio na nebu, nije znao da je đavo uzrok njegovih patnji, a ne Bog. Da je znao, sigurno bi lakše podneo patnju.

Zašto Bog dopušta patnju?

Patnja nas dovodi do ključnih životnih odluka
- Ljudi često balansiraju između dobra i zla, između Boga i sveta. Patnja nas može „probuditi“ i pomoći nam da se opredelimo za večne vrednosti.
Patnja usavršava karakter
- „Bolje je žalost nego smeh, jer kad je lice neveselo, srce postaje bolje.“ (Propovednik 7,3)
Patnja nas približava Hristu i njegovoj žrtvi
- Avram je kroz svoju patnju mogao da razume Božju žrtvu na Golgoti. Patnja nam pomaže da dublje shvatimo cenu spasenja.

Zaključak

Možda nećemo uvek znati zašto prolazimo kroz određene patnje. Ali jedno je sigurno – Bog nas nikada ne ostavlja.

„Ne boj se, jer sam ja s tobom. Ne plaši se, jer sam ja Bog tvoj; ukrepiću te i pomoći ću ti, i podupreću te desnicom pravde svoje.“ (Isaija 41, 10)

Još malo, i istorija ovog sveta će se završiti, zajedno s njom i ljudska patnja. Kada stanemo pred Božje lice, shvatićemo zašto smo morali proći kroz suze i bol.

I tada ćemo, puni zahvalnosti, reći: