09 – Rodi se ponovo i živi večno: Novorođenje

Novo rođenje nevidljiva je promena koja se odvija unutar čoveka. Njeni su rodovi vidljivi. Apostol Pavle kaže: „Zato, ako je ko u Hristu, nova je tvar: staro prođe, gle, sve novo postade“ (2 Korinćanima 5, 17). Ovaj novi čovek uči da živi nesebično, ne fokusira se na sebe i svoja interesovanja. Njegova životna orijentacija ima novi cilj i smer. Došlo je do promene u njegovim mislima – želi da ljubi Boga i da mu bude poslušan. Više ne želi da čini „dela tela“ kao što opisuje Pavle u Galaćanima 5, 19-21, već želi da donosi rodove Božijeg duha (Galaćanima 5, 22. 23).

Uvod:

  1. Potreba nanovorođenja – Jovan 3, 7; Efescima 2, 1-3
  2. Šta je nanovorođenje – 1 Jovanova 3, 1; Jovan 1, 12-13; Efescima 2, 19; 2, 4-5; 2 Korinćanima 4, 16; Filipljanima 1,6
  3. Kako i kada se odvija nanovorođenje – Jovan 3, 5; Tit 3, 5; 1 Petrova 1, 23; Jakov 1, 18
  4. Smisao i cilj nanovorođenja – 2 Korinćanima 3, 18; Efescima 4, 13; Kološanima 3, 10

Pre određenog vremena kada se naš poznanik oporavio nakon teške automobilske nesreće, rekao je: „Znate, ponovo sam se rodio.“ Želeo je time da kaže, da je u životu dobio drugu šansu. Trebalo je da bude mrtav ali može da uživa u životu.

Neko drugi će reći: „Osećam se kao da sam se ponovo rodio.“ Time izražava svoj duboki osećaj svežine, zadovoljstva i radosti. Nekada se kaže za ceo narod da se ponovo rodio, na primer kada  nakon izgubljenog rata stane na svoje noge. U ovom slučaju ovaj termin ima značenje oživljavanja nacije u političkom smislu. Kada se o određenoj zajednici kaže da joj je potrebno nanovorođenje to znači, da treba da obnovi moralne vrednosti i da doživi duhovni preporod.

Kako da shvatimo biblijski pojam nanovorođenje ili ponovno rođenje?

  1. Potreba nanovorođenja – Jovan 3, 7; Efescima 2, 1-3

Isus je u noćnom razgovoru sa Nikodimom koji je bio član najvišeg jevrejskog saveta i učenjak svoga vremena, govorio o iskustvu koje je rabin trebao da doživi. Rekao mu je: „valja vam se nanovo roditi“ (Jovan 3, 7). To je bilo neophodno ne samo za njega, nego i za nas. Zašto je potrebno da se nanovo rodimo? Zato što smo se rodili kao grešnici, imamo grešnu prirodu (Jevrejima 51, 7; Jeremija 17, 9). Apostol Pavle u poslanici Efescima objašnjava: „I vas koji bijaste mrtvi za prestupljenja i grijehe svoje, u kojima nekad hodiste po vijeku ovoga svijeta, po knezu koji vlada u vjetru, po duhu koji sad radi u sinovima protivljenja, u kojima i mi svi življesmo negda po željama tijela svojega, čineći volju tijela i pomisli, i bijasmo rođena djeca gnjeva, kao i ostali.“ (Efescima 2, 1-3). U poslanici Rimljanima pokazuje i objašnjava na osnovu ličnog iskustva: „a ja sam tjelesan, prodan pod grijeh, jer ne znam šta činim, jer ne činim ono šta hoću, nego na što mrzim ono činim… Jer znam da dobro ne živi u meni, to jest u tijelu mojemu“ (Rimljanima 7, 14-18; vidi Jeremija 13, 23. Ljudi koji su od Boga otuđeni, ne žive sa njime u zajednici, da bi postali Božija deca, potrebno je da u životu dožive promenu i prime ponudu Božije milosti.

Karakteristična osobina grešne prirode je sebičnost, egocentričnost, uzdizanje i zavist. Ovih i svih ostalih negativnih osobina sami ne umemo da se oslobodimo. Potrebno je da doživimo ono što Biblija naziva nanovorođenje ili novo rođenje.

  1. Šta je nanovorođenje – 1 Jovanova 3, 1; Jovan 1, 12-13; Efescima 2, 19; 2, 4-5; 2 Korinćanima 4, 16; Filipljanima 1,6

Izraz nanovorođenje (na grčkom palingenesia, na latinskom regeneratio) sastoji se iz dve reči: ponovo i rođenje. Znači da se radi o ponovnom rođenju ne fizičkom, nego duhovnom.

  1. a) Roditi se ponovo znači biti rođen u Božiju porodicu. U trenutku kada onakvi kakvi jesmo, predamo se u potpunosti Isusu, prihvatamo ga za svog ličnog Spasitelja i Gospoda. Odlučni smo da živimo za Boga i po njegovoj volji. Rađamo se kao Božiji sinovi i kćeri i Bog nas prihvata kao svoju decu. Od sada pripadamo Božijoj porodici (Efescima 2, 19; 1 Jovanova 3, 1; Jovan 1, 12.13). Biti Božiji sin ili kćer je najbolja prednost i najveća čast kakvu čovek može da dobije. Ovo ponovno rođenje rezultat je određenog životnog sazrevanja i procesa koji se dešava pod uticajem Božijeg Duha. Sam, po sebi čin je trenutka.
  2. b) Ponovo se roditi znači dozvoliti Bogu da nas menja u nove ljude, život koji će odgovarati ovoj promeni.To znači iz dana u dan menjati se po Božijem obličju (2 Korinćanima 4, 16; Kološanima 3, 10). Za Božije sinove i kćeri neophodno je da se ovako „rađaju“ svaki dan, znači da svaki dan obnavljavju svoj odnos sa nebeskim Ocem. U tom odnosu treba da rastemo, kao novorođena deca, da učimo da hodamo sa Bogom, i da mu dozvolimo da nas menja. Jedino tako možemo da odražavamo lepotu njegovog karaktera. (Rimljanima 12, 1.2; Jov 22, 21; 2 Petrova 3, 18). Bog je obećao da će nam dati novo srce i pomoći nam da sa njim živimo u poslušnom odnosu (Efescima 11, 19. 20; Jeremija 31, 34-34). Nanovorođeni hrišćanin ljubi Boga i svoje bližnje, a mrzi greh (Marko 12, 30. 31; Jevrejima 12, 1-4).

Novo rođenje nevidljiva je promena koja se odvija unutar čoveka. Njeni su rodovi vidljivi. Apostol Pavle kaže: „Zato, ako je ko u Hristu, nova je tvar: staro prođe, gle, sve novo postade“ (2 Korinćanima 5, 17). Ovaj novi čovek uči da živi nesebično, ne fokusira se na sebe i svoja interesovanja. Njegova životna orijentacija ima novi cilj i smer. Došlo je do promene u njegovim mislima – želi da ljubi Boga i da mu bude poslušan. Više ne želi da čini „dela tela“ kao što opisuje Pavle u Galaćanima 5, 19-21, već želi da donosi rodove Božijeg duha (Galaćanima 5, 22. 23).

U smislu toga koristi se termin nanovorođenje za određivanje doživotnog dela. Izveden je od prvog, osnovnog značenja. Radi se o svakodnevnom novom rođenju iz Duha.

Kada smo postali Božiji sinovi i kćeri doživeli smo nanovorođenje. Iako ga svakim danom obnavljamo i rastemo u njemu, ne znači da smo se rešili svoje grešne prirode. Mi smo nova stvorenja u smislu jer imamo novi odnos sa Bogom, naš život ima novi cilj i smer, promenilo se naše razmišlljanje. U nama počinje da se formira Božiji karakter. Počinjemo da učimo da živimo novim hrišćanskim stilom života. To je život ljubavi i službe. Iako pripadamo Hristu, iako smo „razapeli svoje telo sa žudnjama i željama“ uprkos tome, što smo dozvolili Svetom Duhu da nas vodi (Galatima 5, 24. 25; Rimljanima 8, 14) nije nam uzeta naša grešna priroda. Ona  nam ostaje do drugog Hristovog dolaska, kada ćemo se pretvoriti (Filipljanima 1, 6.10.11; 3, 21; 1 Jovanova 3, 2; 1 Korinćanima 15, 51-53). Naša grešna priroda sa sklonošću ka grehu i raznim strastima sada je pod kontrolom Duha Svetoga. Ako se poremeti naš odnos zavisnosti sa Bogom „stari čovek“ sa svojim grešnim sklonostima ponovo će početi da se manifestuje. U našem životu vlada Duh Sveti,  vodi nas i usmerava. Pomoći će nam da um preovladava naša osećanja i da u nama nema pobedu greh, već milost Božija. Nećemo živeti po telu, nego po duhu (Rimljanima 8, 5). Zato svaki dan moramo da se borimo sa grehom. O toj borbi govori apostol Pavle u 7. i 8. poglavlju poslanice Rimljanima. Da bi smo pobedili  greh, moramo se svakodnevno boriti  i  imati zajednicu sa Bogom (1 Timotiju 6, 12; Priče 24, 16; 1 Korinćanima 10, 12.13; 1 Jovanova 2, 1).

  1. c) Roditi se ponovo, znači prelazak iz smrti u život. Bili smo mrtvi zbog svoje krivice i greha, „Ali Bog, koji je bogat u milosti, za premnogu ljubav svoju, koju ima k nama, I nas koji bijasmo mrtvi od grijehova oživlje s Hristom (blagodaću ste spaseni)“ (Efescima 2, 4.5). Kada se izgubljeni sin vratio svome ocu, svi sem njegovog starijeg brata radovali su se njegovom dolasku, otac je povratak svoga sina dva puta komentarisao rečima: „Jer ovaj moj sin bješe mrtav, i oživlje; i izgubljen bješe, i nađe se“ (Luka 15, 24. 32).
  2. Kako i kada se odvija /događa/ nanovorođenje Jovan – 3, 5; Tit 3, 5; 1 Petrova 1, 23; Jakov 1, 18
  3. A) Moramo imati na umu da priroda ovog Božijeg dela u čoveku obavijena je određenom misterijom. Bog nam je ipak otkrio deo ove tajne. Kako se odvija ova dramatična promena?
  4. a) Naše nanovorođenje omogućeno je smrću i vaskrsenjem Gospoda Isusa Hrista. Da Hristos nije pobedio nad grehom, da nije vaskrsao, ne bismo mogli da se ponovo rodimo (1 Petrova 1,3). Novo obličje imamo samo u Isusu Hristu (2 Korinćanima 5, 17). Isus je živa snaga novog života. Zahvaljujući njegovom vaskrsenju i mi smo već sada uskrsnuti za novi život (ne nakon drugog Isusovog dolaska). On je izvor života i snage (Jovan 6, 63; 10, 10.28; 14, 6; 1 Jovanova 2, 29).
  5. b) Novo rođenje odvija se pod uticajem Duha Svetog. Isus je rekao Nikodimu: „ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije“ (Jovan 3, 5). Isto to tvrdi i Pavle: „…spase nas banjom prerođenja i obnovljenjem Duha svetoga“ (Titu 3, 5.6).
  6. c) Novo rođenje odvija se posredstvom Božije reči. Apostol Petar objašnjava: „Kao prerođeni ne od sjemena koje truhne, nego od onog koje ne truhne, riječju živoga Boga, koja ostaje dovijeka“ (1 Petrova 1, 23). Isto naglašava i Jakov 1, 18: „Jer nas dragovoljno porodi riječju istine.“

Zapazimo da Duh Sveti i Biblija čine nerazdvojnu celinu. Duh daje reči snagu i upečatljivost. U stvaranju zajedno su učestvovali Božija reč (Psalam 33, 6) i Duh Božiji (1 Mojsijeva 1, 2), slično je i kod ponovnog rođenja čoveka za novi život, oba činioca deluju zajedno – reč i Duh. Neodvojivi su. Moć koja je stvorila čoveka  deluje i na njegovo nanovorođenje.

Delo ponovnog rođenja ne zasniva se na tome da će se u ponašanju čoveka promeniti ili poboljšati. Nije dovoljno da čovek dobije bolje vaspitanje ili obrazovanje. Neophodno je promeniti ljudsko srce. Inače imamo samo obrazovane bankovne lopove, kriminalce sa fakultetskim titulama i slično. Neko je tačno konstatovao: „Najteže nije razbiti atom, već ljudsko srce.“ Nanovorođenje neće nastati ako se promeni sredina. Pokvareni sat nećemo popraviti premeštanjem u drugu prostoriju. Da bi sat radio, potrebno je da se popravi njegov mehanizam. Čovek koji se ponovo rodio nije onaj koji daje bolji „učinak“ već onaj koji čini na osnovu novih podsticaja.

  1. Spoljašnja i konkretna forma nanovorođenja je krštenje. Krštenjem se čovek na vidljiv i jasan način rađa u Božiju porodicu. Hristos to naglašava rečima: „Ako se ko ne rodi vodom …“ (Jovan 3, 5).  I Pavle isto kaže u Titu 3, 5. Verom primamo Hrista za svog ličnog Spasitelja. Božija deca postajemo u trenutku, kada mu se potpuno predamo. Prilikom krštenja ova vera postaje vidljiva u konkretnom obliku, javnim predanjem Bogu, kada se na osnovu priznanja vere čovek krštava uranjanjem u vodu. To je slično kao kod rođenja deteta. Počinje od začeća koje je nastalo pre devet meseci. Mora da prođe određeno vreme da se dete rodi. Sličan slučaj je i kod mladih, zaljubljenih ljudi. Pre svadbe, mnogo puta rekli su da se vole. Njihov uzajamni odnos stalno se produbljivao, sve do jednog dana kada je ljubav sazrela u tolikoj meri, da su javno mogli reći da žele zajednički život. Takva svadba je krštenje u duhovnom životu, kada se u potpunosti poistovećujemo sa Hristom (Rimljanima 6, 4; Kološanima 2, 12).
  2. Smisao i cilj nanovorođenja – 2 Korinćanima 3, 18; Efescima 4, 13; Kološanima 3, 10

Smisao nanovorođenja je da se uz Božiju pomoć menjamo prema obličju Isusa Hrista i da u svom životu odražavamo Božiju prirodu (2 Korinćamina 3, 18; Efescima 4, 13; Kološanima 3, 10;  1 Korinćanima 10, 31). To je moguće zato što je Hristos obličje nevidljivog Boga (Kološanima 1, 15).

Drugo rođenje nije čovekovo delo. To je Božije delo. Ovo iskustvo rezultat je Božijeg delovanja. Matej 19, 28  kaže da će prilikom drugog Hristovog dolaska biti obnovljeno, ponovo rođeno baš sve.

II Objašnjenje tumačenja

U jevanđelju po Jovanu 3, 3 Isus kaže Nikodimu: „zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može vidjeti carstva Božijega.“ U sedmom stihu čitamo: „Valja vam se nanovo roditi.“ Reč „nanovo“ koja se u ovom delu pojavljuje dva puta ima grčki oblik „anothen“. Ovaj grčki termin može se prevesti na dva načina: 1. ponovo, 2. odozgo. U ovom slučaju primenjuju se oba izraza i uzajamno se dopunjuju. Radi se o nanovorođenju, o rođenju u Božiju porodicu koje je rezultat Božijeg delovanja, odnosno delovanja odozgo. Nanovorođen čovek rođen je Duhom posredstvom Reči Božije, a vidljivo se potvrđuje  krštenjem. To znači da je ključni činilac u ovom delu spasenja od prvog do zadnjeg trena, Bog (Efescima 2, 9.10).

U zabludi su ljudi koji odlažu svoju odluku da se predaju Hristu i govore: „Ja ću se obratiti tek kada …“ Nanovorođenje nije rezultat našeg truda ili povoljnijih životnih okolnosti. To je delo Svetog Duha koje dolazi „odozgo“. Nanovorođenje rezultat je Božijeg delovanja, iako nam se na prvi pogled čini da je to naša aktivnost („treba da se ponovo rodimo“). Roditi se „nanovo“ znači roditi se „odozgo“ – odnosno od Boga (Jovan 1, 13).

O kakvom iskustvu govori apostol Pavle u Rimljanima 7 i 8? Pavle opisuje svoje iskustvo nakon što je upoznao Isusa Hrista. Otkriva da se u njemu odigrava borba između dobra i zla. Želi da čini dobro, ali shvata da on to ne može da učini sam. Uništen je i skrušen. Zato govori: „Jadan ja. Ko će me izbaviti iz ovog tela smrti?“ Zna da postoji rešenje: povezati se sa Isusom Hristom i dozvoliti Duhu Svetom da ga vodi (Rimljanima 7, 25; 8, 14). Samo zahvaljujući Hristovoj pobedi i sili Duha Svetoga, sposobni smo da živimo radosnim i pobedonosnim hrišćanskim životom.

Zapravo, isto kaže i Hristos: „jer bez mene ne možete činiti ništa“ (Jovan 15, 5). Neki ljudi bez Hrista mogu da sagrade kuću, putuju, sklapaju brakove, ubijaju, kradu itd. Šta bez Hrista ne možemo? Ako želimo da donosimo dobre rodove  kako kaže i Jovan u 15. poglavlju ako želimo da pobedimo kušanja i greh, potreba nam je natprirodna Božija sila, sila Hristova. Jedino sa Hristom možemo da pobedimo svako kušanje i greh. Samo sa njime možemo nesebično da volimo druge i da im služimo.

Novo rođenje u Jovanu 3 može se porediti sa delovanjem vetra. Povetarac čujemo ili osetimo, ne znamo odakle dolazi i kuda ide (Jovan 3, 8). Približavu nam tajnu suštinu nanovorođenja. Ne možemo tačno da odredimo početak rođenja. Svako novorođenje je individualno, specifično i jedinstveno. Može radikalno da se razlikuje od slučaja do slučaja. Neko tačno može da kaže  kada i kako se desilo. Neko drugi uopšte ne ume da kaže, iako je njegovo novo rođenje neosporno. Baš kao što je i sa zaljubljenošću. Obično je to postepen proces koji iziskuje određeno vreme (izuzetak je ljubav na prvi pogled). Čovek postaje svestan, da je nastala uzajamna naklonost i da je zaljubljen. Nije neophodno tačno znati  kada i kako je počelo. Da je bi nanovorođenje bilo autentično, bitna je prava vera i pokajanje.

III Praktične implikacije

  1. Time što smo postali Božiji sinovi i kćeri stekli smo nov identitet i svesni smo naše vrednosti. Zahvaljujući novom identitetu znamo da nekome i negde pripadamo – pripadamo Bogu i mi smo sastavni deo velike Božije porodice. Svesni smo da imamo mnogo braće i sestara u Hristu. Ovo nismo zaslužili, to je predivan dar Božije milosti. Sad znamo ko smo. Naša vrednost ne proizilazi iz nas samih i ne zavisi od naših sposobnosti ili učinaka. Jednostavno poklonjena nam je u Hristu.
  2. Predivna radost je, kada se u porodici rodi dete. Srećni su ne samo roditelji već i cela porodica i bliža okolina. Novom članu raduju se svi. Slično i onaj koji se rodio u Božiju duhovnu porodicu, doživljava veliku radost (Galaćanima 5, 22) i zajedno sa njim i ostali koji su doživeli iskustvo slično njegovom (Luka 15, 5.6.9.23).
  3. Kada je nanovorođen čovek bliže Hristu, jasnije vidi svoje nedostatke. Zato mora iznova i iznova da ne bude egocentričan, već da svoj pogled usmerava na Hrista kako bi od njega mogao da crpi optimizan i snagu za novi život, i da se menja po njegovom obličju. Ovakav čovek svestan je svoje zavisnosti od Boga. Hristos nije za njega samo Spasitelj, već i Gospod. On je njegov primer i ideal, po njemu se vlada i menja. Rado, iz ljubavi i zahvalnosti sledi Isusa Hrista.
  4. Ako smo Božiji sinovi i kćeri, znači da smo naslednici njegovog carstva. Sa Hristom dobijamo sve (Galatima 3, 29; 4, 7; Rimljanima 4, 13-16; 8,32).