Da li ste ikada razmišljali o svom molitvenom životu? Da li ste ga ikada istraživali i želeli da imate bolju komunikaciju sa Bogom? Da li ste se ikada osećali kao da vaše molitve stižu samo do plafona i vraćaju se nazad? Pitam se da li ste ikada zastali da razmislite ima li ikakve sile u vašim molitvama?
Čitao sam o jednom malom gradu u Oklahomi koji je imao dve crkve i jednu destileriju. Članovi obe crkve žalili su se da destilerija čitavoj zajednici daje lošu reputaciju. Da bi stvari bile još gore, vlasnik destilerije bio je tvrdi ateista. Nije ni najmanje verovao u Boga. Ljudi iz crkve neuspešno su godinama pokušavali da zatvore destileriju.
Konačno su odlučili da održe zajedničko molitveno bogosluženje. Tražiće od Boga da interveniše i reši stvari. To veče kada su se vernici okupili na molitvu, nastalo je strašno nevreme sa munjama i grmljavinom, i na oduševljene članova crkve, munja je pogodila destileriju i ona je izgorela do temelja.
Sledeće nedelje prepodne u obe crkve propovedale su se propovedi o sili molitve. Agenti osiguranja su odmah obavestili vlasnika destilerije da neće isplatiti odštetu, jer je požar bio Božje delo, a za to ne postoji klauzula u polisi osiguranja.
Vlasnik destilerije je bio besan i tužio je obe crkve, tvrdeći da su se zaverili sa Bogom kako bi uništili njegov biznis. Ali crkve su poricale da imaju bilo kakve veze sa uzrokom požara.
Sudija je započeo suđenje sledećim rečima: „U ovom slučaju evo šta me najviše zbunjuje – imamo situaciju u kojoj tužilac, ateista, izražava svoju veru u silu molitve, a tuženi, svi verni članovi crkve, odriču se iste sile.“
Ponekada se čini da kao hrišćani, mi tražimo od Boga da učini nešto, bilo u našem životu ili u životu nekog drugog, samo da bismo se strašno iznenadili kada Bog usliši našu molitvu. Prema tome, gde treba da počnemo ako je naš cilj legitimna komunikacija sa Bogom?
Postoji mnogo knjiga koje govore o molitvi kaoi vezi saBogom, alikakomožemo da znamo šta je verodostojno a šta nije? Jedan hrišćanski pisac je rekao, „Ponašao sam se prema molitvi kao da je duhovni švedski sto! Uzeo sam malo ideja ovog pisca, malo saveta iz propovedi onog pastora, primenio šarolike biblijske stihove, sve izmešao sa nekim savetima dobronamernih prijatelja.
Rezultat?
Neuravnotežen i napola pečen molitveni život kojime je ostavio da gladujem i čeznem za nečim što više zadovoljava!“ (Li Strobel) Svi možemo da pronađemo previše izvora koji nas vode u intimni molitveni život sa Bogom, ali ko može bolje da nam opiše principe pravilnemolitve odsamogIsusa,Božjeg Sina.
On je proveo više vremena u uspešnoj, aktivnoj komunikaciji sa Ocem nego bilo ko drugi. Kada bismo slušaliNjega, otkrio bi nam se put ka snažnom molitvenom životu.
Naučite osnovne principe molitve
Luka 11,1-13: „I kad se moljaše Bogu na jednom mestu pa presta, reče Mu neki od učenika Nje govih: Gospode! Nauči nas moliti se Bogu, kao što i Jovan nauči svoje učenike. A On im reče: Kad se molite Bogu govorite: Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje; da dođe carstvo Tvoje; da bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu; Hleb naš potrebni daj nam svaki dan; I oprosti nam grehe naše, jer i mi opraštamo svakom dužniku svom; i ne navedi nas u napast; nego nas izbavi oda zla. I reče im: Koji od vas ima prijatelja, i otide mu u ponoći i reče mu: Prijatelju! Daj mi tri hleba u zajam; Jer mi dođe prijatelj s puta, i nemam mu šta postaviti; A on iznutra odgovarajući da reče: Ne uznemiravaj me; već su vrata zatvorena i deca su moja sa mnom u postelji, i ne mogu ustati da ti dam. I kažem vam: ako i ne ustane da mu da zato što mu je prijatelj, ali za njegovo bezobrazno iskanje ustaće i daće mukoliko treba. Ijavamakažem: ištite i daće vam se: tražite i naći ćete; kucajte i otvoriće vam se. Jer svaki koji ište, prima; i koji traži, nalazi; i koji kuca, otvara mu se. Koji je među vama otac u koga ako sin zaište hleba da mu da kamen? Ili ako zaište ribe da mu da mesto ribe zmiju? Ili ako zaište jaje da mu da skorpiju? Kad dakle vi, zli budući, umete dobre dare davati deci svojoj, koliko će više Otac nebeski dati Duha Svetog onima koji ištu u Njega?“
Mora najpre da postoji želja da naučite ono što mislite da već znate (1. stih).
Učenici su se molili i pre nego što su tražili od Isusa da ih nauči o sili i ozbiljnosti molitve. 2. Ali dok su tog dana okružili Isusa, shvatili su da se On moli drugačije.
On im tog dana nije dao svetu formulu koja treba da se ponavlja stalno iz početka, već im je dao dosledan model molitve.
Ubeđen sam da je većina hrišćana naučila da se moli na jedan od sledećih načina:
Kroz primer nekog drugog. Kroz svoju ličnu definiciju.
Pogledajte sada principe koje je Isus postavio za moćnu molitvu.
„Oče naš“ – Smatram da je veoma zanimljivo što ovde što nas je Isus naučio ovaj izraz, jer sam Isus nikada nije koristio taj oblik. On je o Bogu govorio kao o „Ocu“, „Mom Ocu“, ili „Ocu vašem,“ jer je On pravi Božji Sin, ali vi i ja treba da Mu se obraćamo kao „Ocu“ ili još bolje kao „našem Ocu“ jer smo usvojeni u carsku porodicu. Taj izraz se poistovećuje sa izrazom „tata.“
Princip #1: Mi smo upućeni da Mu pristupamo s nežnošću.
„Na nebesima“ – Isus nas ovde podseća da ne pristupamo nekom zemaljskom ocu koji ima ograničene sposobnosti ili prisutnost. Mi pristupamo samom Ocu sveg stvaranja. On je naš nebeski Otac i zato smo mi stvoreni prema Njegovom liku (1.Mojsijeva 1,26).
Princip #2: Mi smo upućeni da Mu pristupamo sa strahom Gospodnjim.
„Da se sveti ime Tvoje“ – Mnogi ne bi mogli da kažu da su sveti iako nam je ova titula data kao deo odvojenosti (posvećenja) za službu na slavu Bogu. Isus nas podseća da nas naš Otac oslobađa od svake nečistote. On je potpuno odvojen od svakog zla.
Princip #3: Mi smo upućeni da Mu pristupamo s poštovanjem.
„Da dođe carstvo Tvoje“ – Teško je prići Bogu u molitvi znajući da niste u skladu sa službom carstva. Onda mi pred Njega spuštamo ogromno licemerje, jer u našem životu sprečavamo i ometamo napredovanje Njegovog carstva.
Princip #4: Mi smo upućeni da Mu pristupamo pobožno.
„Da bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu“ – U određenom smislu Božja volja se sprovodi dopadalo nam se to ili ne. Ipak, u jednom drugom realnom smislu, svi vernici ne sprovode uvek Božju volju. Zanimljiva činjenica je da ne možemo da vidimo sprovođenje Njegove volje ukoliko Mu najpre ne dozvolimo da vlada našim svakodnevnim životom. On mora da bude Gospod i Car a mi moramo da težimo da uvećamo Njegovo carstvo. Prema tome, čitav koncept nam deluje malo strano. To je poziv da se dragovoljno odreknemo svoje volje ovde na zemlji kako bi se ostvarila Njegova nebeska volja. Filibljanima 2,5: „Jer ovo da se misli među vama šta je i u Hristu Isusu.“
Princip #5: Mi smo upućeni da Mu pristupamo u poniznosti.
Sve o čemu smo do sada govorili ima veze sa STAVOM molitve. Sledeće se bavi sa ODNOSOM molitve.
„Hleb naš potrebni daj nam svaki dan.“ Ako imamo ispravan stav u molitvi, onda nas ova molba dovodi u ispravan odnos prema Božjim darovima. Bog nije Bog koji želi da Njegovi sledbenici imaju potrebe, ali zapazite da se naše potrebe ispunjavaju tek nakon što svoju volju predamo Ocu. Ilustracija:
Bog se javio Solomunu u 2.Dnevnika 1,7 i rekao mu traži šta god želi. Većina od nas, kada bismo dobili tu mogućnost, tražili bismo ono što bi nam bilo korisno, ali pošto je Solomun bio u skladu sa Božjom voljom, on je tražio nešto što će pomoći drugima. On je tražio mudrost da vodi Božji narod ka Njegovoj volji. Vi i ja možemo otkriti kako naše želje nestaju dok se primenjuje Očeva volja. Tek posle toga možemo da tražimo da Bog ispuni naše potrebe i da budemo potpuno sigurni da će On to i učiniti. Posle mudrosti, Bog je Solomunu dao i druge blagoslove.
Princip #6: Mi smo upućeni da Mu pristupamo sa zahvalnošću.
„I oprosti nam grehe naše, jer i mi opraštamo svakom dužniku svom“ – Plašim se da ovaj princip nosi sa sobom određeni prtljag. Greh je dug koji izaziva teško breme. Ako se ne obračunamo s njim, on može totalno da optereti čoveka sve dok ne postane potpuno neuspešan kao hrišćanin. Čini se da smo ohrabreni da se molimo za one koji su sagrešili protiv nas.
Luka 6,28: „Molite se Bogu za one koji vas vređaju.“ Podrazumeva se da ako nismo voljni da se odreknemo svojih ljutnji i mržnji prema onima koji su nam sagrešili, možda nismo dovoljno pobožni da očekujemo da Bog olakša teret koji nosimo.
Princip #7: Mi smo upućeni da Mu pristupamo s oproštenjem.
„I ne navedi nas u napast“ – Da li se ovde radi o tome da će nas Bog stvarno navesti na iskušenje? Da bismo ovo razumeli, moramo da razumemo da ova reč ima dvostruko značenje. Prvo značenje je nevolja – ponekada dobijamo nevolje koje služe kao ispit naše vernosti. Drugo značenje je bukvalno pobuđivanje, zavođenje i mamljenje u pravcu koje izaziva nekoga da počini greh. Radi se o tome da nas Bog ne vodi u iskušenje, već da isprobava našu veru.
Jakov 1,13: „Nijedan kad se kuša da ne govori: Bog me kuša; jer se Bog ne može zlom iskušati, i On ne kuša nikoga.“ Razumite da vas Bog nikada neće uvesti u nešto iz čega nije isplanirao da vas izvede. U drugom slučaju, mi smo direktno podložni izvoru iskušenja, to su obično sotonine zamke, i moramo da se držimo istina Božje reči zapisane u 1.Korinćanima 10,3: „Drugo iskušenje ne dođe na vas osim čovečijeg; ali je veran Bog koji vas neće pustiti da se iskušate većma nego što možete, nego će učiniti s iskušenjem i kraj, da možete podneti.“
Princip #8: Mi smo upućeni da Mu pristupamo svesno.
„Nego nas izbavi oda zla“ – Zanimljivo je što mnoge stvari za koje smatramo da su zle, ustvari nisu. Rečeno je da siromaštvo nije zlo, patnja nije zlo. Jedino pravo zlo je greh. Sotona nas gura ka grehu. To me je podsetilo na jednu priču koju sam pročitao.
Ilustracija:
Neko je ispričao o crkvi koja je verovala u bezgrešno savršenstvo kada jednom poverujete u Isusa, primite Ga u svoj život i krstite se. Jedan posetilac čuo je ovo učenje i tražio je da se krsti. Dosadilo mu je da se bezuspešno bori sa svojim gresima iz navike. Nažalost, bila je sredina zime i obližnja reka je bila zamrznuta.
Čovek je bio toliko uporan da su starešine odlučile da ga ipak krste u reci. Nakon što su čovek i dvojica starešina izašli iz ledene vode, čovek je bio toliko uzbuđen da je rekao, „Tako se dobro osećam! Čak mi nije ni hladno.“ Jedan starešina je pogledao drugoga i rekao, „Laže, moramo to ponovo da uradimo.“
Sve dok ne priznamo da je Bog naš Otac a mi Njegova deca, nikada nećemo razumeti koliko je greh zao. Bez pravilne molitvene zajednice sa našim Ocem, mi smo osuđeni da postanemo plen zloga. Princip #9: Mi smo upućeni da Mu prilazimo bespomoćno.
„Jer je Tvoje carstvo, i sila, i slava va vek“ (Matej 6,13) – Zar nije prikladno da Bogu konačno damo priznanje koje zaslužuje. Radi se o Bogu, Stvoritelju svemira. Njegova sila donosi sve dobro u našem životu. Bog i samo Bog zaslužuje slavu. Samo Bog može kroz molitvu da nas dovede do mesta večnog mira i sigurnosti.
Princip #10: Mi smo upućeni da Mu pristupamo iskreno.
Zaključak:
Šta tražite od Boga da uradi u vašim molitvama? Previše često mi govorimo, „Bože, ispuni moje potrebe,“ „Bože, ispuni moje želje,“„Bože, učini da sve ispadne onako kako ja želim.“ Da li smo zaboravili da veliki Bog neba i zemlje takođe ima potrebe? On treba da zna da Ga volite. On ne samo da želi da Mu to kažete, već želi da to i dokažete tako što ćete Mu verno služiti. On treba da zna da želite zajednicu sa Njim. To uključuje provođenje vremena sa Bogom.
To je mnogo više od samo komentara duž puta. Ponekada to znači provođenje vremena u molitvi razgovarajući sa Njim, a ponekada znači ćutati i slušati šta On ima da kaže. On treba da zna da ste Mu verni. To znači da Ga birate kada imate izbora. Zadivljujuće je razmišljati kako Bog želi da usliši vaše molitve, ali On želi da vi i ja imamo pravilan stav prema molitvi. Molite se sa ispravnim stavom, činite to u iščekivanju, i Bog će uslišiti.
Izdvajamo:
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
