Za većinu hrišćana ovo je jedno od najtežih područja duhovne discipline. Jedno je čitati Pismo, jer dobijamo trenutni blagoslov znanja i razumevanja, ali molitva je jedna od onih stvari za koje je potrebna vera.
Mi se molimo nekome koga ne vidimo i očekujemo odgovor koji ne možemo da kontrolišemo. Slično svakoj drugoj stvari za koju je potrebna vera, molitva je suprotna čovekovoj prirodi i svetu u kojem živimo, zato ona nije često samo zanemarena, već i teška za ostvarivanje.
Neko je jednom rekao, „Velika životna tragedija nije neuslišena molitva, već neizgovorena.“
Čarls Spurdžon, veliki propovednik viktorijanskog doba rekao je za molitvu u crkvi, „Ako duh molitve nije sa narodom, propovednik može da propoveda kao anđeo ali ne može da očekuje uspeh.
Ta crkva može da ima bogatstvo, talente, trud i mnoge misionske napore, ali Gospod nije prisutan. Molitva je siguran dokaz Božjeg prisustva, kao što je podizanje žive u termometru pokazatelj povećanja temperature. Ako je Bog blizu crkve, ona mora da se moli. Ako nije, jedan od očiglednih znakova Njegovog izostanka biće ravnodušnost u molitvi.“
Ako ćemo biti sasvim iskreni, morali bismo da priznamo da je molitva, uglavnom, nedisciplinovano područje našeg duhovnog života. U najboljem slučaju ona je sporadična, uglavnom nestalna i često proizvoljna a ne moćna.
Ona je sredstvo koje se malo koristi, neistraženi kontinent u kome leže bezbrojna još neiskopana blaga. O njoj se govori više nego o bilo čemu drugom, a koristimo je manje nego od bilo čega drugog. Ipak, za vernika ona ostaje jedna od neophodnih disciplina koje moramo da imamo u našem duhovnom životu ako želimo da nastavimo da rastemo sve sličniji Hristu.
Danas se naš tekst nalazi u Kološanima Poslanici, 4. poglavlje, stihovi 2-4. Slušajte Reč Gospodnju. (Pročitajte tekstove 1-6).
Pavle je razumeo molitvu i njenu moć. Molitva je bila neraskidivi deo njegovog života i, ako čitate delove Pisma koje je on napisao kroz Božje nadahnuće, videćete da on stalno iz početka poziva sve hrišćane da se mole.
Činjenica je da ne možete da budete hrišćanin koji raste ako se ne molite, kao što ne možete da imate brak koji napreduje ako ne razgovarate sa svojim bračnim drugom. Možete da budete hrišćanin a da se ne molite kao što možete da budete u braku a da ne razgovarate sa svojim bračnim drugom.
Ali u oba slučaja vaša zajednica će stagnirati i nikada nećete upoznati pune razmere blagoslova koje možete da imate od nje. Molitva je cevovod komunikacije između Boga i njegovog naroda, Boga i onih koji Ga vole i učenik koji raste imaće običaj molitve.
Zapazite zajedno sa mnom nekoliko stvari koje nam tekst kaže da treba da radimo sa molitvom.
SADRŽAJ
Pozvani smo da se molimo istrajno.
Pavle počinje govoreći, „Da vam se ne dosadi molitva“ ili „Molite se ustrajno i budno“ (Croatian Easy2Read) ili „U molitvi ustrajte“ (prevod Stvarnost). Reč koja se prevodi kao „ustrajno“ znači, „budite uporni, čvrsto se držite toga, ili ostanite posvećeni ili posvetite neprestanu pažnju.“ Ona nosi pojam posvećenosti.
Od deset puta, koliko se koristi u Novom zavetu, četiri imaju veze sa posvećenošću molitvi. To je veoma snažna reč i u tom stihu dobijamo imperativ, ili zapovest. Tačno to Pavle govori u 1.Solunjanima 5,17 kada kaže, „Molite se Bogu bez prestanka.“
Istrajnost u molitvi nije mogućnost za hrišćane; to je naređenje od samog Gospoda; direktna zapovest.
Isus je ispričao dve parabole sa najvećim poukama o molitvi, jedna je zapisana u Luci 11 a druga u Luci 18; obe imaju veze sa istrajnošću i neodustajanjem od molitve.
Luka 11,9 sadrži obećanje i kaže, „Ištite i daće vam se: tražite i naći ćete; kucajte i otvoriće vam se.“ Svaki od tih glagola je u sadašnjem vremenu i može da se prevede kao, „nastavite da tražite; nastavite da ištete; nastavite da kucate.“ Isus ne želi da odustanemo od molitve, On nas poziva da budemo istrajni.
Luka 18,1 kaže: „Kaza im pak i priču kako se treba svagda moliti Bogu, i ne dati da dotuži.“
Postoji razlika između istrajne molitve i dugačke molitve. Osoba koja je istrajna u molitvi ne mora neophodno dugo da se moli. To su jednostavno ljudi koji su razvili naviku molitve i tu naviku primenjuju.
Istrajnost znači ne odustati. To znači ne prekinuti, ne popustiti i ne obeshrabriti se kada odgovori ne dođu brzo ili na način koji smo zamislili.“
Neki ljudi lako odustaju od molitve. Oni prestaju jer kažu da ne osećaju želju da se mole, radost je
nestala, osećanje jednostavno nije tu. Ali mi ne treba da živimo prema našim osećanjima, već prema zapovestima našeg Gospoda koji nam kaže da se molimo bez prestanka.
Džordž Miler, poznat kao jedan od najvećih ratnika molitve svih vremena, imao je dosta toga da kaže o istrajnosti u molitvi.
„Sotonino svakodnevno kušanje je da nas navede da odustanemo od čitanja Reči i molitve kada nestane naša radost; kao da nema nikakve koristi da čitamo Pismo kada ne uživamo i njemu i kao da nema nikakve koristi da se molimo kada nemamo duh molitvi.
Istina je, da bismo uživali u Reči moramo da nastavimo da je čitamo; i da bismo stekli duh molitve moramo da nastavimo da se molimo. Što manje čitamo Božju Reč, to sve manje želimo da je čitamo; što se manje molimo, to sve manje želimo da se molimo.“
Ako hoćete da uzmete svoj krst i sledite Isusa, molitva nije mogućnost za vas. Ako želite da budete slični Njemu, molićete se onako kako se On molio. On je bio istrajan u molitvi i svojim sledbenicima je naredio da slede Njegov primer.
Drugo što nam Pavle kaže takođe se nalazi u 2. stihu i tu nam se kaže da treba da se molimo budno.
Treba budno da se molimo
Ako ste istrajni u nečemu, onda je razumljivo da želite da budete i pažljivi i vredni povodom toga.
Pavle kaže da treba da stražimo u molitvi; to je suprotno lenjosti. To opisuje strastvenu moltivu.
Isus je bio strastven u svom molitvenom životu. Pisac S. D. Gordon u svojoj knjizi Tihi razgovori o molitvi kaže:
„Koliko je mnogo molitva značila Isusu! Ona nije bila samo Njegova redovna navika, već utočište u svakoj hitnoj situaciji, bez obzira na njemu ozbiljnost. On se molio kada je bio zbunjen. Molio se kada Ga je pritiskao težak posao.
Kada je čeznuo za društvom, pronalazio ga je u molitvi. Na kolenima je birao svoje saradnike i primao poruke. Molio se kada bi se našao u iskušenju. Molio se kada bi Ga kritikovali.
Umoran u telu i oslabljen u duhu, pribegavao je svojoj neiscrpnoj navici molitve. Molitva Mu je donosila neizmernu moć u početku, održavaju Ga celog i čistog duž puta. Nije bilo hitne situacije, nikakve teškoće, nikakve neophodnosti ni iskušenja koje ne bi mogao da iznese u molitvi.“
Kada god vidimo Isusa da se moli, On se molio strastveno.
U Luci 3,1 prilikom Njegovog krštenja – dok se molio nebo se otvorilo. Strastvena molitva otvara Nebo.
U Luci 6,12 pre nego što je pozvao svoje učenike – proveo je čitavu noć na molitvi. Strastvena molitva otvara prozore neba i Božja svetlost obasjava pravac našeg puta.
U Luci 9,29 prilikom svog preobraženja – „I kad se moljaše postade lice Njegovo drugačije, i odelo Njegovo belo i sjajno.“ Strastvena molitva uvodi nas u nebesku prestonu dvoranu i omogućava nam da doživimo Očevu slavu.
U Jovanu 17 On se molio za one koji će Ga slediti, da budu sačuvani od zla i posvećeni istinom, koja je Njegova Reč. Strastvena molitva izražava najdublje želje našeg srca i otkriva našu ljubav prema drugima.
U Luci 22,44 kada se Isus molio one noći u Gecimanskom vrtu, Biblija kaže, „I budući u borenju, moljaše se bolje; znoj pak Njegov beše kao kaplje krvi koje kapahu na zemlju.“ „I budući na samrtnoj muci vruće se moljaše…“ (prevod Lujo Bakotić). Strastvena molitva osposobljava nas da budemo potpuno iskreni prema Bogu, čak i usred najtežih okolnosti.
U Luci 23,24 dok je visio na krstu. Strastvena molitva je kapija ka Božjoj sili. Ona nas jača iznutra i često je sprovodnik za izlivanje Božje blagodati na nas.
Isus se uvek molio strastveno jer je znao s kim razgovara i znao je da je pristupanje Ocu moćna stvar, a ne nešto što se uzima olako.
Strastvena molitva je molitva iz srca, a ne samo iz glave. Razmislite kada ste poslednji put bili strastveni povodom nečega. Nikada ne treba da gubimo strast kada razgovaramo sa Bogom. Isus je uvek bio strastven kada se molio i tako želi da se i mi molimo.
Ustvari, On nas je učio da se molimo na taj način ne samo svojim primerom, već i određeno kroz svoje učenje. U Mateju 6,7, u Propovedi na gori, dok Isus poučava o molitvi dao je primer koji je postao poznat kao Gospodnja molitva. Ali neposredno pre Gospodnje molitve, šta On kaže?
„A kad se molite, ne govorite mnogo ko neznabošci; jer oni misle da će za mnoge reči svoje biti uslišeni.“ Prevod Bakotić „… ne umnožavajte prazne reči…“
Šta se dogodilo Gospodnjoj Molitvi? Ljudi je ponavljaju kao da je neka vrsta magične mantre koja će ih blagosloviti ili pokrenuti Boga da ih čuje. Oni čine tačno ono što je On rekao da ne čine.
Neznabošci, kada su se molili, pokušavali su da kroz svoja ritualna ponavljanja, napeve i mantre prizovu ili ostave utisak na svoje bogove. To se ne radi kada ste u zajednici. Jakov 5,16 kaže, „Neprestana molitva pravednog mnogo može pomoći.“
Ako želimo da budemo učenici Isusa Hrista, da uzmemo naš krst i sledimo Ga, to će zahtevati da budemo strastveni u svom molitvenom životu. Ali ne treba samo da se molimo istrajno i strastveno, već i sa zahvalnošću. Pogledajte poslednji deo 2. stiha.
Treba da se molimo sa zahvalnošću
Stalna tema koja treba da se provlači kroz naše molitve je zahvalnost. Pavle nikada nije propuštao da je spomene.
- Efescima 5,20 nam kaže da je zahvalnost prirodni rezultat ispunjenosti uticajem Svetog Duha i života u Njemu.
- Filibljanima 4,6 nam kaže da se ne brinemo ni za šta, već da za sve treba da se molimo i zahvaljujemo kada upućujemo molitve Bogu.
- Solunjanima 5,18 nam kaže da je stalna zahvalnost Božja volja za nas u Hristu Isusu.
- Kološanima 3,17 kaže da mi kao vernici treba sve da govorimo ili radimo u ime Gospoda Isusa dok Mu zahvaljujemo.
- Timotiju 4,4 kaže da su hrana i brak dobre stvari koje nam je Bog dao i da treba da ih primamo sa zahvalnošću.
Izražavanje zahvalnosti dok se molimo postiže nekoliko stvari:
Ono izražava zavisnost – Zahvalnost govori da znamo ko je Bog, znamo ko smo mi i svesni smo, makar do određene mere, koliko bismo bili očajni da nije Njegovog proviđenja i prisusnosti u našem životu.
Kada se molimo, uvek treba da izražavamo naše razumevanje da je svaki dah koji udahnemo zaista dar od Boga. Ako propustimo da se molimo sa zahvalnošću, prikazujemo osećaj oslanjanja na sebe, samodovoljnost koja je uvredljiva za Boga.
To me dovodi do mog drugog zapažanja o izražavanju zahvalnosti. Ne samo što izražava zavisnost već…
Stvara poniznost – izražavanje zahvalnosti nastavlja da nas podseća koliko smo stvarno bespomoćni bez Boga.
Sve na ovom svetu, naše telo, svetski sistem, ljudi oko nas, svi pokušavaju da nametnu ideju o čoveku koji je stvorio samog sebe. Ali sve u Božjoj Reči govori suprotno. Mihej 6,8 kaže: „Pokazao ti je, čoveče, šta je dobro; i šta Gospod ište od tebe osim da činiš što je pravo i da ljubiš milost i da hodiš smerno s Bogom svojim?“
Izražavanje zahvalnosti prikazuje zajednicu – Ono govori da znamo da je On naš Otac i da smo mi Njegova deca, i kao Njegova deca znamo da nas On voli i da se iz te ljubavi stara za vrlo malo toga može toliko da razočara ili razbije srce kao nezahvalno dete.
Kada propustimo da izrazimo zahvalnost, mi uzimamo Boga zdravo za gotovo i pretpostavljamo da sami nekako zaslužujemo Njegovu blagodat i Njegovu ljubaznost. Ništa ne bi moglo da bude dalje od istine.
Mi smo blagosloveni jer je Isus to omogućio kroz svoju smrt, sahranu i vaskrsenje, da možemo da budemo usvojeni u Božju porodicu. Blagoslovi u kojima uživamo su blagoslovi zajednice, i kada izražavamo našu zahvalnost, to prikazuje stvarnost te zajednice.
Kada se molimo istrajno i sa strašću, to nam omogućava da izrazimo dubinu naše zahvalnosti Bogu koji nas toliko mnogo voli i toliko želi da bude u zajednici s nama da je poslao Isusa Hrista, svog jedinog Sina, da umre na krstu kako bismo mogli da imamo oproštenje greha i zajednicu sa Bogom.
Postoji li nešto veće od ovoga? Zar to nije dovoljan razlog da se zahvaljujemo kada god se molimo?
Molite se sa zahvalnošću. Ali ima još… pogledajte 3. stih. On nam govori da treba da se molimo i za druge.
Treba da se molimo nesebično – i za druge
Posrednička molitva je u osnovi molitva za druge. To je molitva da se Božja volja ostvari u životu drugih ljudi. Ne samo što se jako malo molitvi danas upućuje Bogu, već većina tih molitvi je veoma sebična.
Gospode daj mi ovo, Gospode daj mi ono; učini ono za mene; učini ono za mene. Čitajte Isusove molitve i otkrićete da je velika većina Njegovog molitvenog života bila posvećena molitvi za druge.
Posrednička molitva karakteriše Isusov molitveni život.
U Isaiji 53,12 Biblija kaže, „Jer je dao dušu svoju na smrt, i bi metnut među zločince, i sam nosi grehe mnogih, i za zločince se moli.“
Luka 22,32 – Isus govori Petru. „A ja se molih za tebe da tvoja vera ne prestane.“
Luka 23,34 – na krstu, Isus se molio za druge kada je rekao, „Oče! Oprosti im; jer ne znadu šta čine.“
Jovan 14,15 – Isus posreduje za nas, tražeći od Oca da pošalje Svetog Duha.
Jovan 17,9 – On se molio za nas, crkvu, u svojoj Prvosvešteničkoj molitvi. Slušajte posredičku prirodu ove molitve: „Ja se za njih molim… za one koje si mi dao.“
Rimljanima 8,38 govori nam da Isus sedi s desne strane Ocu, posredujući za nas.
Jevrejima 7,25 kaže: „Zato i može vavek spasti one koji kroza Nj dolaze k Bogu, kad svagda živi da se može moliti za njih.“
Isus se molio posrednički, On se uvek molio za druge.
Razumevajući silu molitve, Pavle je želeo da bude siguran da hrišćani u Kolosu razumeju za šta to treba da se mole. On je želeo da se oni mole s određenim ciljem. On je želeo da se mole za njega, tražeći od Boga da otvori vrata kako bi mogao da govori jevanđelje.
Pavle je živeo za jevanđelje; propovedanje jevanđelja dovelo ga je do tamnice; propovedanje jevanđelja uvek je bilo Pavlu na umu. Pavle je sledio veliki nalog. On je stvarao učenike u svim narodima.
Jedna od stvarnosti učeništva koja je najčešće pogrešno razume je cilj duhovne discipline i da to nikada nije sebična stvar. Božja svrha da nas učini sličnima Isusu nije kraj sama po sebi; On želi da budemo slični Isusovom liku kako bismo mogli da nastavimo Isusovo delo.
U Jovanu 20, 21 Isus kaže, „Kao što Otac posla mene, i ja šaljem vas.“ Naša svrha u duhovnom rastu nije samo da uživamo u ličnim koristima zajednice sa Bogom, iako je to zaista slavna prednost.
Naš cilj je da postanemo korisniji carstvu i da sprovodimo veliki nalog o stvaranju učenika u svim narodima, kao i da utelovimo veliku zapovest da volimo Gospoda Boga svim što imamo i svoje bližnje kao samog sebe.
To doživljava najveće izražavanje kada pomažemo drugima da uđu u ličnu zajednicu sa Isusom.
Zapazite da Pavle ne traži od njih da se mole za njegovu legalnu situaciju ili da bude izbavljen iz tamnice.
On traži da se oni mole da bi on imao priliku da nekoga dovede Hristu. On je usmeren na Božje carstvo, na pomaganju njima da postanu onakvi hrišćani koje Bog može da upotrebi da bi ostvarili Njegovu volju.
Pavle se uvek starao za ispunjavanje Božje volje. Koliko vaših molitava je usmereno na proširenje Njegovog večnog carstva a ne na proširenje naših sitnih carstava?
Kada biste napravili hronologiju svojih molitvi, koliko vremena trošite na molitvu za razne stvari, koliko vremena trošite moleći se za svoju porodicu, njihovo zdravlje, za zdravlje i blagostanje vašim milih i dragih – u poređenju sa vremenom koje trošite moleći se za spasenje onih koji su izgubljeni?
Pozvani smo da se molimo za druge.
Postoje tri stvari koje želim da vam kažem o vašem molitvenom životu, tri stvari koje treba da istražite dok se molite:
- Istražite stav vašeg srca – pošto je molitva zajednica sa Bogom i direktno odražavanje vaše zajednice s Njim, ona uvek uključuje stav vašeg srca. Ako volite Boga, vaš molitveni život odražavaće tu ljubav. Molitva počinje u našem srcu. Ona je izlivanje našeg srca ka Bogu i uvek otkriva istinu o tome šta osećamo prema
- Merite vaše reči – Molitva počinje u srcu ali dolazi do naših To je Psalmista mislio kada je u 19. Psalmu rekao, „Da su Mu reči usta mojih ugodne, i pomisao srca mog pred Tobom…“ Bog čuje ono što govorimo. Budite pažljivi šta govorite jer Bog uvek sluša i smatra nas odgovornima za svaku praznu reč, naročito za one koje se izgovore u molitvi.
- Oslobodite svoj život – Kako možete da očekujete da će vas Bog ozbiljno shvatiti ako niste voljni da učestvujete u Božjem odgovoru na vašu molitvu? Možete li ozbiljno da se molite da izgubljeni dođu Hristu ako niste spremni da im govorite? Možete li iskreno da se molite da Bog ispuni materijalne potrebe drugih ako niste spremni da date nešto od onoga što vam je Bog dao? Ako želimo da budemo uspešni u našem molitvenom životu, najpre moramo da budemo voljni da delujemo kada Bog odgovori. Vaša uključenost može da bude deo odgovora na vašu molitvu.
Kako danas izgleda vaš molitveni život? Da li ste istrajni u molitvi? Da li su vaše molitve strastvene ili su površne?
Da li su pune intenziteta i usrdnosti ili su slabe, strašljive i pokazuju nedostatak vere? Šta je sa zahvalnošću? Koliko vremena provodite zahvaljujući Bogu za sve što je učinio za vas? I za koga se molite?
Postoji li neko u vašem životu za koga se molite da se obrati? Postoji li teret na vašem srcu da se Božje carstvo proširi, da se ostvari Njegova volja?
Šta bi se dogodilo u vašem životu kada biste stvarno počeli da se molite? Kada biste postali disciplinovani ratnik molitve?
Umesto da radite neke stvari iz navike, koje nemaju nikakve večne vrednosti, šta bi se dogodilo kada biste to vreme posvetili molitvi?
Šta bi se dogodilo u vašoj porodici kada biste više počeli da se molite za njih, šta bi se dogodilo u vašoj crkvi ako biste se molili da Bog deluje među vama?
Šta bi se dogodilo u vašem srcu kada biste se redovno molili da vas Bog istražuje i upozna vaše srce i očisti vas od svakog stava ili ponašanja koje vas sprečava da budete sličniji Isusu? Šta vas sprečava da se molite i da li je to stvarno vredno toga?
IZDVAJAMO:
Bog je Bog – i nije se promenio
Da li bi neko mogao da upali svetla?
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
