Možemo li da položimo ispit?

Jovan 13,31-38

A. Pitam se kako bismo prošli kada bi nam bio na raspolaganju test koji bi jasno pokazivao koliko smo verni i odani hrišćani – koji bi stvarno merio nivo naše duhovnosti?
Vidite, na površini deluje da većinom osećamo da sve ide dobro i da smo prilično dobri hrišćani.

Uveren sam da bi većina ljudi, kada bi ih pitao, „Kako ide,“ odgovorila, „Dobro.“
Ilustracija: Plašim se da smo skloni da budemo slični čoveku u jednoj staroj priči koji se pojavio na saslušanju na sudu zbog nesreće u koju je bio uključen. Ruka mu je bila u gipsu, svuda oko njega bili su umotani zavoji, a na izloženim delovima tela jasno su se videle modrice i posekotine. Stvarno je bio u haosu.

Prilično iznenađeni sudija upitao je za njegove povrede. Odgovorio je, „Sudija, u strašnom sam stanju. Svuda po meni su posekotine i šavovi, užasno se osećam.“ Sudija je rekao, „Ne razumem. Izveštaj o nesreći koju je popunio dežurni policajac kaže da ste mu u vreme nesreće rekli da se osećate sasvim dobro.“

„Pa, sudijo,“ odgovorio je čovek. „Dozvolite mi da objasnim. Vozio sam moj kamionet i vukao prikolicu. U kamionetu se nalazio moj stari pas Šep, a u prikolici je bilo moje magare. Iznenada me je zakačio jedan ogroman kamion i sleteo sam s puta.“

„Kamionet i prikolica su se prevrnuli nekoliko puta i završili smo na dnu velikog jarka. Sledeće čega se sećam je policajac koji je pregledao ruine. Video sam kako proverava mog magarca, zatim je izvadio pištolj i upucao ga između očiju.“

„Zatim je otišao do mesta gde je ležao Šep i nakon što ga je proverio, upucao je i psa. Onda je prišao meni i pitao me, „Kako ste vi?“ Odgovorio sam, „Dobro sam!“
B. Ali čak iako uopšteno kažemo, „Dobro sam,“ u stvarnosti, kada se radi o našem duhovnom životu, stvari možda baš i nisu tako dobre.

Možda ne rastemo duhovno. Ipak, sami sebe smatramo da smo„dobro.“

Ali šta bi bilo kada bismo imali test koji bi stvarno mogao da izmeri nivo naše posvećenosti Hristu i našeg učeništva? Pa, možda ga i imamo.

Izgleda da nam je u Jovanu 13,31-38 Isus dao karakteristike pravog učeništva, i metar da nam pokaže koliko smo dobro duhovno. Evo prizora. Bilo je to Njegovo poslednje veče sa učenicima pre raspeća. Nalazili su se zajedno u gornjoj sobi.

Veče je počelo tako što im je Isus oprao noge, učeći ih poniznosti. Zatim su počeli da jedu i tokom jela Isus je rekao da će Ga jedan od njih izdati. U sred pitanja i nemira, Juda je tiho otišao.

Tako kada počinjemo 31. stih, Juda je otišao, ostavljajući Isusa i preostalih 11 učenika. Kao da je u prostoriju dunuo dah svežeg vazduha.

Sluga neprijatelja je otišao i Isus počinje da govori šta to znači biti Njegov učenik. On im je dao tri karakteristike šta to znači slediti Ga.

 

ŽELJA ZA PROSLAVLJANJEM BOGA

A. Najpre, Isus im kaže da je znak učeništva želja za proslavljanjem Boga. Slušajte 31. stih: „Kad on (Juda) iziđe, onda Isus reče: Sad se proslavi Sin čovečiji i Bog se proslavi u Njemu.“
Isus kaže, „Biću proslavljen,“ i očigledno je da govori o svom raspeću. Ali kako bilo kakva slava može da nastane iz toga?

Kako slava može da nastane zato što Božji Sin visi na starom, krvavom krstu? Kako slava može da nastane iz patnje i bola i smrti?

Postoji samo jedan način. Na krstu je Isus pobedio sotonu. Na krstu je On postao žrtva koja nas je sve otkupila iz greha koji nas je odvajao od Boga. Na krstu je On sagradio most između čoveka i Boga, tako da ponovo možemo da budemo zajedno.

B. „Ja ću biti proslavljen,“ kaže On. „ Ali ima još. I Bog će se proslaviti kroz Mene.“ Kakva čudna izjava! Kako Bog može da se proslavi kroz Isusa Hrista? Ponovo se odgovor nalazi na krstu.

Na krstu Isus otkriva kakav je Bog. Na krstu vidimo ljubav i milost Božju, blagodat i pravednost Božju. Vidimo pravdu, svetost i silu Božju. Sve se to vidi na krstu.
Isus nam kaže, „Kada god pokažemo svetu Božju ljubav, milost i blagodat u našem životu, onda se Bog proslavlja kroz nas.“

Ilustracija: Jedan govornik bio je pozvan da bude gost govornik na jednom sastanku za muškarce. Kada je stigao na mesto događanja, najpre je sreo jednog sitnog čoveka krhkog izgleda. Prvi utisak o njemu nije bio baš dobar. „Ovo je neki osušeni slabić,“ pomislio je govornik. Ali prvi utisci nisu uvek tačni.

Govornik i oko još 30. ljudi bili su zajedno petak uveče i u subotu. Zajedno su razgovarali i molili se i pričali iskustva. Govorniku je postalo zapanjujuće očigledno da, dok su ovi ljudi pričali svoja iskustva o obraćanju i prihvatanju Isusa Hrista kao svog Spasitelja, skoro svi su u nekom delu iskustva spomenuli tog sitnog čoveka krhkog izgleda.

Negde duž puta ovaj sitni čovek uticao je na svakoga od njih i oni su se obratili Hristu delom i zbog njega. A kao rezultat, Bog je bio proslavljen.

Primena: Kako mi napredujemo? Da li smo previše zauzeti trudeći se da proslavimo sebe, ili pokušavamo da proslavimo Boga? To je prvi ispit.

 

NEISCRPNA MEÐUSOBNA LJUBAV

Druga karakteristika učeništva nalazi se u 34. stihu. Isus je rekao: „Novu vam zapovest dajem da ljubite jedan drugog, kao što ja vas ljubih, da se i vi ljubite među sobom.“

Božja Reč kaže da će svet znati da smo hrišćani zbog naše ljubavi, ne zbog broja stihova koje znamo napamet ni količine novca koju smo dali crkvi. Hristos želi da Njegovi sledbenici budu poznati po svojoj ljubavi koja se vidi u tome kako služe jedni drugima.

Možda je to pomaganje nekoj razvedenoj osobi da shvati da Bog mrzi razvod, ali voli razvedene! Možda je to tešenje nekoga ko pati zbog gubitka voljene osobe ili se bori sa nekim ogromnom za- datkom!

Možda je to vaš zagrljaj pružen nekoj problematičnoj mladoj osobi, stavljajući joj do znanja da ste tu da pomognete i da volite.

 

NEPOKOLEBLJIVA ODANOST ISUSU

Prva karakteristika našeg učeništva je želja da proslavimo Boga, a druga je neiscrpna međusobna ljubav. Treća je nepokolebljiva odanost Isusu.

Pogledajte sa mnom stihove 36-38: „Reče Mu Simon Petar: Gospode! Kuda ideš?

Isus mu odgovori: Kuda ja idem ne možeš sad ići za mnom, ali ćeš posle poći za mnom. Petar Mu reče: Gospode! Zašto sad ne mogu ići za Tobom?

Dušu ću svoju položiti za Te. Odgovori mu Isus: Dušu li ćeš svoju položiti za me? Zaista, zaista ti kažem: neće petao zapevati dok me se triput ne odrekneš.“

A. Koliko smo mi odani? Da li imamo nepokolebljivu odanost koja će uvek biti prisutna? U 16. poglavlju Jevanđelja po Mateju, „poče Isus kazivati učenicima svojim da Njemu valja ići u Jerusalim, i mnogo postradati od starešina i od glavara svešteničkih i književnika, i da će Ga ubiti, i treći dan da će ustati.

I uzevši Ga Petar poče Ga odvraćati govoreći: Bože sačuvaj! Neće to biti od tebe. A On obrnuvši se reče Petru: Idi od mene sotono; ti si mi sablazan; jer ne misliš šta je Božje nego ljudsko“ (Matej 16,21-23).

Čini se kao da je sotona uvek kušao Simona Petra i Isus se uvek molio da se Petar odupre iskušenjima. Zašto? Šta nije bilo u redu sa Simonom Petrom? Bio je to Simon Petar koji je želeo da hoda po vodi.

„Treba Ti neko da hoda po vodi, Gospode? Ja ću.“

Simon Petar je želeo da sagradi senice na Gori preobraženja. Simon Petar je uvek govorio, uvek jurio napred, uvek pokazivao svoju odanost, barem svojim rečima.

B. Ali postoji velika razlika između objavljivanja naše odanosti i njenog primenjivanja. Petar je uvek objavljivao svoju odanost, ali nije uvek bio spreman da je primeni.

„Umrećeš, Gospode?“ pita on. „Pa, ako umreš, i ja ću umreti s Tobom.“ Lako je reći, „Ja bih umro za Gospoda.“ Ali kada izvade klinove da njima probiju vaše ruke i noge, to je sasvim drugačija situacija.

„Jesi li stvarno spreman da umreš za mene, Petre? Daj da ti pokažem koliko si stvarno odan. Pre nego što dođe jutro, tri puta ćeš me se odreći.“

„Hoćeš da Mi budeš odan?“ Pita Gospod. „U redu Petre, straži i moli sa sa mnom. Idem malo dublje u Gecimanski vrt da se molim.“ Ali Petar je zaspao.

„Hoćeš da Mi budeš odan, Petre? Koliko ćeš me, onda, blisko slediti?“ Luka kaže da, kada su vojnici uhvatili Isusa i odveli Ga iz Gecimanskog vrta, Petar ih je sledio iz daleka.
Kada sledite Isusa izdaleka, obično završite među pogrešnim ljudima.

Tačno to dogodilo se i Petru. Našao se u dvorištu prvosveštenika sa onima koji su počeli da ga pitaju, „I ti si jedan od Nazarećaninovih sledbenika, zar ne?“ „Ne, nisam,“ rekao je Petar.

Tri puta su ga pitali. I tri puta je porekao da uopšte poznaje Isusa. Petar je otkrio da je mnogo lakše objavljivati odanost nego je primenjivati!

Ilustracija: Jedna majka je pisala: „Moj trogodišnji sin me je pratio u stopu gde god sam išla. A kada god bih se zaustavila da nešto uradim i zatim okrenula, saplepa bih se iz njega. Stalno sam mu strpljivo predlagala zabavne aktivnosti koje bi ga okupirale.

Ali on bi se jednostavno nevino nasmešio i rekao, „U redu je, mamice. Više volim da budem ovde sa tobom.“ Zatim bi nastavio veselo da skakuće za mnom.“

„Nakon što sam mu po peti put stala na prste, počela sam da gubim strpljenje. Kada sam ga upitala zašto se tako ponaša, pogledao me je svojim slatkim zelenim očima i rekao, „Pa, mamice, učiteljica nam je rekla da idemo Isusovim tragom. Ali ja ne mogu da Ga vidim, zato idem tvojim tragom.“

Zaključak: Ovog jutra, da li hodate tragom Isusa Hrista? Da li vaš život donosi slavu Bogu? Da li je vaš život pun ljubavi prema porodici i Bogu? Da li je vaš život pun odanosti Isusu?

Nije važno koliko krstova nosimo na sebi, koliko nalepnica zalepimo na našem automobilu. Ono što je stvarno važno je posvećenost da sledimo Isusa. Da, ali suviše često u ovome doživljavamo neuspeh.

Bog kaže, „Stvarno želim da budeš moj učenik. Zato ću ti dati još jednu priliku. Samo zato što si doživeo neuspeh ne znači da sam ja prestao da te volim. Zato krst i postoji. Možeš da počneš iz početka. Možda ćeš me sada malo bliže slediti.

Možda ćeš biti malo ponizniji. Možda ćeš me malo više voleti. Možda ćeš biti manje sebičan i stvarno dozvoliti da moja slava svetli kroz tvoj život.

Da li si spreman da počneš iz početka? Ja to želim.“

To je ono što Isus govori. On poziva i čeka. „Da li želiš da budeš moj učenik?

Evo karakteristika učeništva.

Da li si spreman da ih pokažeš tako da sve zna da si moj učenik?“

Molim se danas da donesete odluku za Isusa.

 

IZDVAJAMO:
Živeti životom zahvalnosti

Fatalna radoznalost

Bog je Bog – i nije se promenio

Da li bi neko mogao da upali svetla?

Bog može da izleči naše rane