Poruka trećeg anđela

Poruka trećeg anđela: počivanje ili bez počinka (Otkrivenje 14,9-13)

„I treći anđeo za njim ide govoreći glasom velikim: Ko se god pokloni zveri i ikoni njenoj, i primi žig na čelo svoje ili na ruku svoju, I on će piti od vina gneva Božijeg, koje je nepomešano utočeno u čašu gneva Njegovog, i biće mučen ognjem i sumporom pred anđelima svetima i pred Jagnjetom. I dim mučenja njihovog izlaziće va vek veka; i neće imati mira dan i noć koji se poklanjaju zveri i ikoni njenoj, i koji primaju žig imena njenog. Ovde je trpljenje svetih, koji drže zapovesti Božije i veru Isusovu. I čuh glas s neba gde mi govori: Napiši: Blago mrtvima koji umiru u Gospodu od sad. Da, govori Duh, da počinu od trudova svojih; jer dela njihova idu za njima.“

„Počinak“ (u drugim prevodima „odmor) je interesantan izraz sa raznim nijansama značenja. Može da se odnosi na fizički i emotivni odmor (Marko 6,31), može da opisuje duhovni odmor i može da se odnosi na odmor u smrti u Isusu sve do vaskrsenja. Otkrivenje 14,9-13 koristi istu terminologiju kao Matej 11,28.29 – imenica „odmor“ i povezani glagol „odmarati se.“ Jedna grupa doživljava odmor. Druga nema odmora, ni danju ni noću.

Treća poruka

Poruka trećeg anđela je najduža od tri poruke. Ona je otrežnjavajuća. Sastoji se od dva dela: dugački deo koji se bavi idolopokloničkim bogoslužbenicima i njihovim sudom (Otkrivenje 14,9-11) i suprotan deo koji naglašava karakteristike pravih vernika (14,12). Dodatak se nalazi u 13. stihu. Ljudi su doneli pogrešne odluke i nisu ozbiljno shvatili poruku prvog anđela, dok su drugi prihvatili Boga i Isusa, zasnovano na tri poruke.

Oni koji su odbacili treću vest

• Duži deo osvrće se na zver iz mora, ikonu zveri iz mora – koju je podigla zver iz zemlje – i žig zveri, koji omogućava onima koji su ga primili da kupuju i prodaju (Otkrivenje 13). Mnogi sada obožavaju ove entitete i to će činiti i u budućnosti. Na druge će se zatim izvršiti pritisak i mnogi će popustiti pred lažnim bogosluženjem. Njihova vrsta bogosluženja je odbacivanje Boga Stvoritelja. Treća poruka je individualizovana, obraćajući se osobama, jednoj po jednoj. U njoj se Bog suproti poruci o žigu zveri.
• Posledice. Ovaj dugački deo počinje i završava se obožavaocima zveri i njene ikone, primaocima žiga zverinog (14,9.11). Između ova dva kraja, njihov sud opisuje se u tri elementa uz pomoć živih slika i budućeg vremena: 1) On će piti od vina gneva Božjeg; 2) on će biti mučen ognjem i sumporom, i 3) neće imati odmora dan i noć.
• Isus se pojavljuje u centralnom elementu. Sud nad onima koji ne obožavaju Boga događa se u prisutnosti anđela i Jagnjeta. Ovaj odlomak sadrži takozvani kazuistički zakon: ako ne činiš ono što je pravo, onda će ovo biti posledica. To ukazuje na uslovnost.

Prema tome, treća poruka je indirektno poziv da se donese prava odluka radi sopstvene koristi. Možete da izaberete da obožavate zle sile i pretrpite posledice ili možete da izaberete da obožavate Boga i uživaćete u povezanim prednostima. Ako sledite Isusa, odražavaćete Njegov karakter. Ako izaberete da sledite zle sile, postaćete kao oni, koji prebivaju na zemlji i progone i ubijaju prave vernike (6,9.10). To nisu nevini ljudi koji su nesvesno doneli pogrešnu odluku. Umesto toga, oni podržavaju ekonomski bojkot i smrtnu presudu usmerenu protiv vernika.

• Bog i Najjači i najprovokativniji jezik suda služi kao upozorenje. On je možda delimično figurativan, i muke mogu da budu više psihološke i duhovne nego fizičke – iako ovo poslednje nije isključeno. Božji neprijatelji naći će se u prisutnosti Jagnjeta i moraju da priznaju da je Bog pravedan u svom sudu i da zapaze da su njihove odluke postale neporecive. Život ne može da se održi bez Boga. Oni će umreti drugom smrću (20,14.15). Jedan anđeo potvrđuje Božje poštenje u Njegovom sudu: „Pravedan si Gospode, koji jesi, i koji beše, i svet, što si ovo sudio; Jer proliše krv svetih i proroka, i krv si im dao da piju jer su zaslužili.“ Sud nema

veze samo sa pravdom, već i sa izbavljenjem Hristovih sledbenika i uništenjem greha u svemiru.

• Sud pred Jagnjetom i Njegovim anđelima ne znači da Isus trijumfuje kada Njegovi neprijatelji pate. Sigurno Ga boli jer je On došao da spase ljude svojom najvećom žrtvom na krstu. Ovi izgubljeni ljudi ne pate samo zbog ekstremnog očajanja, oni su takođe suočeni sa Isusom, Izvorom života (Jovan 14,6), koga su odbacili i protiv čijeg naroda i dela su se boriti. Sada oni nemaju odmora ni mira.

Oni koji su prihvatili Treću poruku

Sveti iz 12. stiha (pogledaj i 13,10) u ovom kontekstu takođe su ostatak (12,17) i 144.000 (14,1-5). Ovde su naglašene tri njihove karakteristike: trpljenje, poslušnost i vera. Na drugim mestima zapisano je još – na primer, držanje Isusovog svedočanstva (12,17) i sleđenje Isusa gde god On ide (14,4). Te karakteristike nisu važne samo zato što identifikuju Božji narod, već i zato što one indirektno govore ko su oni i kako treba da žive. Pored toga, one govore slušaocima šta grupa izgubljenih nije. One takođe pomažu da se razume šta je žig zveri.

Trpljenje. Trpljenje izraženo aktivnije moglo bi da se prevede izrazima „izdržavanje“ i „istrajavanje.“ U sred neprijateljstva, nevolje i jada, sveti ne odustaju, ne dozvoljavaju da izbledi njihova zajednica sa Bogom i ne odvajaju se od nade u Isusov skori povratak. Oni pobeđuju zlo.

Trpljenje (1,9; 2,2.3.19; 3,10; 13,10; 14,12) je ključno za crkvu u Otkrivenju. Ono nikako nije drugorazredno u odnosu na druge dve karakteristike. Jakov je već razvio koncept o trpljenju u okruženju kraja vremena u Jakovu 5,1-11. On govori o tri dimenzije trpljenja vernika: 1) trpljenje u čekanju Isusovog povratka; 2) trpljenje u međuljudskim odnosima i 3) trpljenje u patnji. Trpljenje je jedna od naistaknutijih osobina samog Boga jer je On „milostiv, žalostiv, spor na gnev i obilan milosrđem i istinom“ (2.Mojsijeva 34,6 –

„milosrdan i milostiv Bog, strpljiv, bogat milošću i vjernošću“ – prevod Šarić). Njegovo strpljenje usmereno je na naše spasenje (2.Petrova 3,9.15).

Držanje zapovesti. Najvažnije među zapovestima – osim zapovesti o ljubavi prema Bogu i bližnjima – jesu Deset zapovesti. Kontekst ukazuje na to. Kovčeg zaveta (Otkrivenje 11,19) već se indirektno odnosi na njih. Otkrivenje naglašava prvu ploču (bez idolopoklonstva, ne uzimanje uzalud Božjeg imena, ne odbacivanje subote kao sedmog dana) a ne odbacuje ni drugu ploču (seksualni nemoral, bez ubijanja i laganja, itd; Otkrivenje 21,27; 22,15). Poštovanje biblijske subote utemeljeno je u prvoj anđeoskoj vesti (14,7:

„koji je stvorio nebo i zemlju, more i izvore vodene“) i poziva se na 2.Mojsijevu 20,8-11. Držanje Božjih zapovesti nije toliko pitanje dužnosti i intelektualni čin slaganja s njima, već mora da bude pitanje srca. Iako je držanje zapovesti veoma važno i deo je novog zaveta, overenog kroz Isusovu smrt na krstu, Otkrivenje ne uči da držanje zapovesti spasava ljude. Prema tome, sledeća je naglašena vera.

Vera. Vera svetih već je spomenuta (Otkrivenje 13,10). Ovde Apokalipsa govori o pistis iesou. Ova fraza može da znači (1) naša vera u Isusa ili (2) vera u Isusa. Druga varijanta bi razumela veru kao telo verovanja, koja je Isus držao i poučavao. Pored toga, pistis takođe može da znači „vernost.“ Ovo otvara dve dodatne mogućnosti: (3) naša vernost Isusu ili (4) vernost Isusu. U slučaju raznih mogućih tumačenja, kontekst mora da se koristi da bi se odlučilo tačno značenje. Ipak, povremeno kontekst može da bude namerno dvosmislen. Jovan može da bude dvosmislen s namerom da prikrije sve vidove našeg odnosa prema Isusu i Njegovog odnosa prema nama:

Dok sveti drže veru u Isusa i verni su Njemu i Njegovim učenjima, oni mogu da se oslone na Isusovu vernost, koji ih je blagodaću opravdao i spasao. Vera svetih opisuje njihovo poverenje i oslanjanje na Gospoda, njihovo pouzdanje u najdubljim nemirima, njihovu vernost u mučeništvu i njihovu apsolutnu odanost Isusu Hristu. Oni žive sa sigurnošću u spasenje jer spasenje je dar i ne može se steći ljudskim naporima. Prema tome, vera i poštovanje zapovesti ukazuju ka spasonosnoj veri, iz koje nastaju dela ljubavi.

Dodatak u 14,13. Ovaj dodatak poruci tri anđela spominje Gospoda i Svetog Duha. On stvara još jedan kontrast sa idolopokloncima. Gospodnji sledbenici doživljavaju duhovni odmor koji je povezan sa subotnim odmorom. Prema tome, oni koji umiru u Isusu u vreme kraja odmaraju se u smrti sa sigurnošću u vaskrsenje u večni život. Sledenici zle sile nemaju odmora (14,11), nemaju mira ni nade. Oni nemaju koristi od

Hristove solidarnosti sa ljudima kada je preuzeo na sebe da postane jedan od nas, da živi, pati, umre, vaskrsne i spase nas.

Zaključak

„Gospode, pomozi mi da biram mudro, da Te sledim i doživim odmor. Dok objavljujem Tvoju poruku, pomozi mi da se ne štitim od teških učenja koje ljudi možda ne vole da slušaju. Pomozi mi da Tvoju reč iznesem istinito, verno i mudro.“