U anketi iz 2021. godine sprovedenoj nad 1000 tinejdžera uzrasta između 13 i 17 godina, postavljeno je pitanje šta bi smatrali svojim poslom iz snova. Otkrili su da je 60 posto učesnika više bilo zainteresovano za započinjanje sopstvenog posla nego za tradicionalno zapošljavanje u nekoj firmi. Jedna druga anketa u kojoj je učestvovalo 3000 dece uzrasta između 8 i 12 godina pokazala je da je 29 posto navelo „Jutjuber“ kao svoj prvi izbor. Još jedna anketa, sa 1000 dece uzrasta od 6 do 17 godina, otkrila je da 52 posto želi da ima karijeru na Jutjubu. Ali ono što je zanimljivo u svim ovim ispitivanjima jeste činjenica da je na sve njih izvršen uticaj. Od tih 1000 tinejdžera, 37 posto je navelo da su influenseri na društvenim mrežama odgovorni za izbor njihove buduće karijere (1).
Mi živimo u onome što neki nazivaju „vek uticaja“. To je referenca na fenomen influensera sa društvenih medija koji nadahnjuju ljude povodom raznih tema ili brendova. Potrebni su vam proizvodi za bebe? Tu je neko ko će vam reći šta tačno treba da kupite. Putujete na godišnji odmor? Tu je neko ko će vam reći koje je najbolje mesto za selfi. Niste sigurni šta da obučete na neki događaj? Samo bacite pogled na društvene mreže i odmah ćete naći nekoga ko će odlučiti za vas.
Želja da se utiče na druge nije neobična. Svi bismo mogli da ispričamo bar jednu priču u kojoj je neko kopirao ono što smo radili ili obukli, i onda smo, bilo s ponosom ili s nelagodom, shvatili da su nas pratili. Možda smo sanjali da budemo vođa – predsednik odeljenja u osnovnoj školi, kapiten srednjoškolskog sportskog tima ili glavna uloga u školskoj predstavi. Želja da utičemo i vodimo druge je prirodna, a za neke je na društvenim mrežama postala osnovni cilj.
Ali hajde da se vratimo još unazad. Brzo listanje Biblije otkriće da je uticaj star koliko i samo vreme. U mnogim biblijskim pričama vidimo uticaj kao osnovni faktor. Usmerimo se na jednog pojedinca – Saula. On je doslovno bio za glavu viši od svih drugih, što je nagoveštavalo njegov potencijal za uticaj i vođstvo. Zanimljivo, Saulov početak je skoro neprimetan – krije se iza prtljaga. Hajde da pogledamo kako je neko ko je želeo da ostane neprimetan postao jedan od ključnih influensera u izraelskoj istoriji. To je priča o tome kako se uticaj može zloupotrebiti, pogrešno koristiti i uzalud potrošiti.
Harizmatična maska
Najpre, Saul je posedovao kvalitete koji su mu stekli naklonost i priznanje. Izabrao ga je Bog, a narod ga je prihvatio; njegova fizička pojava bila je impresivna; posedovao je harizmu i šarm. Ipak, harizma i dobar izgled, mada korisni kod uticaja, ne garantuju uspešno vođstvo. Pokazalo se da je Saul površan, maskirajući dublje mane u karakteru – naročito težnju za odobravanjem.
„Veliki nedostatak Saulovog karaktera bila je njegova ljubav prema pohvalama. Ta osobina je presudno uticala na sva njegova dela i misli; sve je bilo obeleženo njegovom željom da ga hvale i uzdižu. Šta je dobro i šta je zlo odmeravao je prema umanjenim merilima narodnog odobravanja. Niko nije siguran ako živi da ugodi ljudima ili ako odobravanje na prvom mestu ne traži od Boga. Saul je žarko želeo da, prema procenama ljudi, bude na prvom mestu.“ (2)
Ovde se krije prva pouka o uticaju: ako naša težnja da utičemo proizlazi iz duboke potrebe za odobravanje drugih, koračamo po opasnom tlu. Živeti za „lajkove“ i „sledbenike“ može kompromitovati naše vrednosti i odvući nas od duhovnog kompasa.
Otrov ljubomore
Osnovni katalizator koji je poveo Saula niz put lošeg vođstva bila je ljubomora. Kada je David, mlad i hrabar ratnik, pobedio Filistejca, narod je slavio Davida više nego Saula. Umesto da prigrlio Davidov uspeh i iskoristi ga za dobrobit carstva, Saul je podlegao ljubomori. Ovaj otrovni osećaj dao je gorivo njegovim akcijama i izobličio njegovo rasuđivanje.
Moramo razumeti podmuklu prirodu ljubomore: ona gaji ogorčenost, seje neslogu i podriva poverenje. Kada dozvolimo da se ljubomora ukorenjuje, gubimo sposobnost da utičemo, negujemo i podržavamo ljude oko sebe na pozitivan način. Iako uticaj može biti za opšte dobro, on isto tako može izazvati negativnost, zavist i sukobe.
Želja za uticajem često nas navodi da merimo svoj uspeh brojem sledbenika, što stvara takmičenje i dodatnu ljubomoru – baš kao kod Saula, koji je želeo da bude hvaljen više od Davida. Moramo se postarati da naš uticaj proističe iz gledanja na Isusa i imitiranja Njegovih osobina, a ne iz posmatranja drugih.
Moć straha
Strah je još jedna sila koja može pomračiti rasuđivanje. Kod Saula, ljubomora zbog Davidove sve veće popularnosti prerasla je u strah za sopstveni položaj. Taj strah ga je naterao na nagle, nepromišljene odluke, dodatno podrivajući njegovo vođstvo. Ovo nas podseća da se moramo suočavati sa svojim strahovima. Treba da gradimo okruženje u kojem je otvorena komunikacija dobrodošla i zabrinutost može biti izražena bez straha od osvete. Primer za ovo pruža Ed Katmull, osnivač Piksara (3): tajna uspeha Piksara i Diznijeve animacije leži u kulturi trust mozga gde ljudi mogu otvoreno da razmenjuju ideje bez straha od kazne. Priznavanjem i upravljanjem svojim strahovima, donosimo racionalnije i bolje informisane odluke i izbegavamo negativnu spiralu lošeg vođstva i pogrešnog uticaja.
Destruktivni uticaj nesigurnosti
Gde su ljubomora i strah, tu nije daleko ni nesigurnost. Dok se Saul poredi sa Davidovim dostignućima, sve je više postajao svestan sopstvenih mana. Umesto da konstruktivno rešava svoju nesigurnost, Saul je tražio način da podriva i eliminiše one koje je video kao pretnju svom autoritetu.
Ni mi danas nismo imuni na to. Moramo da prioritetizujemo lični rast i samosvest. Vitalno je da prepoznajemo i radimo na sopstvenim slabostima. Jedan od najboljih načina je da dozvolimo ljudima koji nas poštuju i cene da nam ukazuju na naše mane i podrže nas kao potencijalne vođe. Stvaranjem kulture koja ceni ranjivost, neguje lični razvoj i ohrabruje saradnju, umesto destruktivnih taktika, dugoročno jačamo svoj uticaj.
Dugotrajne posledice
Saulovo loše vođstvo imalo je dugotrajne i katastrofalne posledice po Izrael. Njegove pogrešne odluke odjekivale su tokom njegove 40-godišnje vladavine, ostavljajući neizbrisiv trag u istoriji. Opsednutost održavanjem vlasti ometala je rast i potencijal carstva. Saulov moralni kompas bio je sve više iskrivljen, a u potrazi za samoodržanjem on je žrtvovao integritet.
Njegovo nestalno ponašanje i nepošten tretman erodirali su poverenje i odanost onih oko njega. Umesto da neguje jedinstvo, Saul je posejao seme nesklada i nepovjerenja, stvarajući atmosferu tenzije i neprijateljstva. Kad se poverenje razbije, sposobnost uticaja biva ugrožena.
Uticaj može biti dar vođstva ili plod života posvećenog Bogu, ali ga lako možemo izgubiti ako skrenemo pogled s Isusa i usmerimo se na sebe ili druge. Negativan uticaj ostavlja dugotrajne posledice na nas i ljude oko nas.
U zaključku, priča o caru Saulu služi kao snažan podsetnik na to kako uticaj zloupotrebljen može doneti strašne posledice. Iako ne donosimo odluke za celu naciju, svakodnevno naše odluke utiču na druge. Učeći iz Saulovih grešaka, možemo izabrati drugačiji put. Hajde da izbegnemo opasnosti zloupotrebe uticaja koji nam je Bog poverio. Hajde da se ponovo posvetimo ostavljanju trajnog uticaja kroz naša dela i reči, bilo u ličnom životu ili na društvenim mrežama. Treba da utičemo na svet za Njegovo carstvo.
Džared Turmon, Adventist Review
Izdvajamo:
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
