Enron je bio sedma najveća kompanija u Americi.
Reč je o gigantu elektroindustrije, kome su se svi divili. Tokom 1990-ih, ako ste želeli da investirate novac na zapadu, ulaganje u Enron bila bi dobra odluka, zbog njegovog dinamičnog razvoja. Ova kompanija se bavila izradom i montažom sprava za proizvodnju energije, bez obzira da li je reč o sunčevoj energiji, prirodnom gasu ili vodi.
Kompaniji je tako dobro išlo da je izgradila ogromne, luksuzne zgrade za svoj poslovni prostor. Vrednost akcija Enrona skočila je neverovatno. Ljudi su ulagali u ovu kompaniju i zarađivali milione dolara. Nisu samo poslovni ljudi sa velikim kapitalom ulagali u akcije Enrona, već i obični građani. U januaru 2001. jedna akcija Enrona koštala je 85$, a vrednost kompanije, verovali ili ne, dostigla je 60 milijardi dolara. Svi finansijski izveštaji koji su dolazili iz Enrona govorili su jednoglasno: „Kompanija je sigurna. Svetla budućnost čeka kompaniju. Ako želiš da zaradiš novac, uloži u Enron.“ Šta može biti pouzdanije, šta može biti sigurnije?
Ali iznenada, u januaru 2002, sedma najjača kompanija u Americi, Enron, izgubila je 99% svoje vrednosti. Vlasnici akcija su obavešteni da je kompanija do guše u dugovima, te da joj vrednost opada drastičnom brzinom. Enron je preko noći doživeo totalni bankrot! Hiljade zaposlenih odjednom je ostalo bez posla i osećalo se kao da ih je neko izdao. Kako je mogla da se dogodi takva katastrofa? Niko to nije mogao da predvidi. Niko nije ni sanjao o tome.
Naš svet je nedavno doživeo finansijsku krizu. Veliki broj kompanija je bankrotirao. To nas podstiče da se zapitamo: Na šta možemo da računamo u životu? Da li uopšte postoji neki pouzdan izvor sigurnosti kada i najmoćniji među nama padaju? Da li uopšte možemo da se oslonimo na neku finansijsku instituciju da bi nam bila garantovana sigurnost? Šta je sa bankama? Mogu li se stvari tako iznenada promeniti, a da ne postoje nikakvi znaci upozorenja? Kada je reč o finansijama, da li smo prepušteni sami sebi?
Šta je sa našim zdravljem? Da li postoji mogućnost da u tvom ili mom telu postoji nešto zloćudno, čega nismo svesni, te da neka sutrašnja lekarska kontrola otkrije prisustvo raka? Da li smo zaista toliko sigurni u svoje zdravlje? Ili živimo na klackalici između bolesti i zdravlja? Kako stoji stvar sa našim emocijama? U nekim momentima smatramo da smo sposobni da se izborimo sa pritiscima, međutim, naiđe trenutak kada pritisak života postane toliko jak da osećamo kao da se raspadamo.
Jedan broj magazina Tajm detaljno se bavio pitanjem Enrona. Na naslovnoj stranici bila je jedna beba, a ključni članak je nosio naslov: „Prepušten si sam sebi, dušo.“ Pitanja koja se postavljaju na ovoj naslovnoj strani su sledeća: Da li se Enron može i meni dogoditi? Na koga, u stvari, možemo računati u svom životu? Koliko su sigurne naše banke? Da li mogu biti siguran da ću imati zdravstveno osiguranje i penziju? Šta je sa kompanijama koje nam nude svoje usluge – da li nam one realno predstavljaju svoje proizvode ili žele isključivo naš novac?
Članak o Enronu tvrdi da niko, ama baš niko, nije učinio ništa da zaštiti interes običnih ljudi koji su posedovali akcije kompanije. Direktori su dozvolili da vlasnici akcija budu prepušteni sami sebi. Kada je kompanija počela da tone, oni su prodali i unovčili svoje lične akcije, dok su svima govorili da kompanija odlično posluje. Ostavili su, izdali su ljude koji su ulagali u Enron.
I članovi upravnog odbora su ostavili ljude na cedilu. Oni su bili direktno uključeni u neke od mutnih poslova koji su Enron doveli do bankrota. Čuli su interne izveštaje, zabrinuli su se, ali ništa nisu preduzeli.
Revizori su ih takođe ostavili na cedilu. Ispostavilo se da su imali svoje lične interese u skrivanju loših vesti o kompaniji.
Finansijski savetnici su ih takođe izneverili. Njihova odgovornost je bila da daju jasan znak upozorenja javnosti da kompanija skriva svoj ogroman dug. Iako su finansijski savetnici bili upoznati sa trendovima, nisu hteli da pogledaju realnosti u oči i ostavili su akcionare na cedilu.
Znači, ljudi koji su radili godinama u kompaniji, čiji je penzioni fond bio vezan za akcije Enrona, odjednom su se našli na ulici i ispostavilo se da nemaju čak ni radni staž koji bi im omogućio penziju. Totalni bankrot! Obični ljudi koji su investirali u Enron, izgubili su sve, a direktori, koji su bili milioneri, izvukli su svoj novac. Osnovna ideja članka u Tajm-u jeste da život mnogih ljudi danas liči na borbu za opstanak, a u toj borbi smo prepušteni sami sebi.
Članak u Tajm-u takođe tvrdi da, kada je reč o finansijskim savetima stručnjaka, realnost je da smo prepušteni sebi. Ako neko želi da kupi akcije na berzi, treba da zna da brokeri dobijaju procenat od prodatih akcija. Tajm tvrdi da, ako brokeri prodaju nepouzdane akcije, postoji mogućnost da dobijaju još veći lični procenat nego od prodaje stabilnih akcija.
Kada je reč o zdravstvenom osiguranju, ponovo smo prepušteni sebi. Zdravstvena nega se naplaćuje, bolnice i domovi zdravlja su u krizi. Korupcija je, nažalost, realnost. Nikome nije stalo da ti pruži odgovarajuću negu, ako nemaš novac koji se traži.
Kada je reč o kompanijama za telefonske i Internet usluge, i tu si prepušten sebi. Stalno nas bombarduju oglasima i svi tvrde da imaju najbolju kombinaciju cena i usluga. Razni telekomunikacioni sistemi toliko su komplikovani da čovek ne može praktično ni razumeti njihovu ponudu: mobilni servis, ADSL, kablovski servis, satelitski servis, itd. Skoro da je potrebno da imaš magistraturu iz matematike da bi mogao izračunati koliko te stvari koštaju.
Prepušten si sebi. To je zaključak analitičara nakon pregleda realne situacije na terenu. Članak u Tajm-u tvrdi da je izraz koji najbolje karakteriše situaciju: „raspad sistema“. Nikome nije stalo do mene—to je ono što većina ljudi danas oseća! Ljudi se osećaju kao list na drvetu koji se ljulja kako vetar duva. Osećaju da su samo komadić drveta, koji pluta okeanom. Osećaju da su prepušteni okolnostima. Živimo u društvu koje se ponosi individualizmom: svako želi da donosi svoje odluke sam, ali, u isto vreme, ljudi se udaljavaju jedni od drugih. Osećaju se kao da su samo „zupčanik“ u sistemu. Osećaju se kao da su samo broj, kao da čitavim svemirom vlada neka globalna birokratija koja nije zainteresovana za pojedinca. Nije ni čudo što su obeshrabrenje i depresija sve učestaliji problemi u XXI veku.
05 – Da li samo veruješ u Boga ili veruješ Bogu – Vera i poverenje
Ipak, uz dužno poštovanje prema analizi Tajm-a, želim da izrazim svoje neslaganje sa zaključkom koji tvrdi: „Prepušten si sam sebi, dušo“. Slažem se da su se okolnosti promenile. Očigledno je da mnoge kompanije nisu toliko sigurne koliko bi želele da mi to mislimo. Slažem se da bi, pre nego što donesemo neku veliku odluku, trebalo da ispitamo situaciju vrlo pažljivo, da ne bismo bili prevareni. Međutim, želeo bih večeras da vam skrenem pažnju da ipak niste prepušteni sami sebi. Nisam naivan da ne znam da svi treba da donosimo teške odluke, ali želeo bih večeras da vam kažem da niste sami u svemu tome.
Želeo bih večeras da vam iznesem razloge zbog kojih verujem da nismo sami. To ću učiniti na primeru nekoliko ljudi, koji su postigli velike stvari, a kada su se osvrnuli na svoj život, mogli su da zaključe: „Zaista nisam bio sam.“ Ti ljudi su takođe prolazili kroz krize, probleme i teškoće. Doživeli su razočarenja i imali svoje borbe. Međutim, u svim teškim situacijama, Božja ruka je bila sa njima. Smatram da su njihova iskustva moćna i ubedljiva. Posebno su ohrabrujuća u ovim teškim vremenima kada su uzdrmani i sami temelji na kojima stojimo.
Prvo ćemo spomenuti Mojsijev život. Ovaj čovek, koji je napisao prvih pet knjiga Biblije, predstavlja stub Starog zaveta. Osvrnimo se na njegovo razmišljanje u 5. knjizi Mojsijevoj. Ova knjiga, u stvari, može da nosi naslov “Mojsijevi memoari”. Napisao ju je kao starac koji gleda unazad na svoj život pun dogodovština.
Mojsije je započeo svoju karijeru u vreme kada je njegov narod, Izrailj, bio u ropstvu pod najjačim tadašnjim carstvom—Egipatskom imperijom. Bila su to dosta mračna vremena. Ali, evo šta je Mojsije posle svega zapisao:
[blockquote author=““ link=““ target=“_blank“]Insert your content here[/blockquote]“I tako znaj da je Gospod Bog tvoj Bog, Bog veran, koji drži zavet svoj i milost svoju do tisuću kolena onima koji ga ljube i drže zapovesti njegove.“ (5. Mojsijeva 7:9)
Šta je Mojsije zaključio o Bogu? On drži svoja obećanja. On je veran. On je dosledan—ne samo jedan dan ili godinu, već hiljadama generacija. Mojsije je dobro znao da je Božja ruka sa njim. Bog nije promenio svoje mišljenje. Bog je blizu nas u svakoj životnoj situaciji.
Moćni Enron, koji je ljudima nudio finansijsku sigurnost, propao je. Briljirao je oko deset godina i odjednom bankrotirao, slamajući hiljade srca i snova. Ali, Božja obećanja su čvrsta kao stena. Toliko čvrsta da nas nikada neće razočarati, jer je On pouzdan. On je Bog. Šta vi mislite o tome?
On nije bio veran samo Mojsijevoj generaciji—već svim generacijama, uključujući i našu. Biće veran i generaciji vaše dece i vaših unuka i praunuka. On nije čovek. On igra drugačiju igru.
Kada je reč o Mojsiju, zapazimo da on nije bio čovek koji je živeo u oblacima i gajio nerealna osećanja o Bogu. Kada piše svoje memoare, on to čini kroz prizmu teškog života koji je bio pun konflikta, borbi i teškoća. On je bio proklet već prilikom svog rođenja. Faraon je izdao dekret da se svako muško dete ubije već prilikom rođenja. Ali Bog je ispružio svoju ruku i uzeo Mojsija u zaštitu. Blagoslovio je Mojsijevu majku koja je stavila bebu u korpicu od trske i skrivala je u Nilu.
Kada se Mojsije na samrti osvrnuo na svoj život, zaključio je da je Bog uvek bio sa njim. Ne samo prilikom rođenja, već i za vreme njegovog detinjstva, kasnijeg školovanja, kao i života na egipatskom dvoru. Božja ruka bila je sa njim i tokom 40 godina provedenih u pustinji, kada je predvodio grupu bivših robova ka obećanoj zemlji. Bog je sve vreme bio sa njima: danju u oblaku, a noću u stubu od ognja.
Neko mi je jednom kazao: „Moj život je kao lift“. Kao lift? „Da, stalno ideš gore-dole unutar zgrade. Ponekad si na vrhu, a ponekad u podrumu, u zatvoru. Moj život i moje emocije ponekad su na vrhuncu, a ponekad na dnu očajanja.“ Zatim je ta osoba dodala: „Bog upravlja tim liftom i On ide gore-dole sa mnom.“ Lift može da se kreće, ali Bog se sigurno ne pomera. On je postojan: živi Hristos je uvek isti Bog, u sva vremena.
Kada je Mojsije svodio račune na kraju svog života, zaključio je: Bog je veran i drži svoju reč, drži svoja obećanja. Obratimo pažnju na njegov zaključak o Bogu: „Delo je te stene savršeno, jer su svi putevi njegovi pravda; Bog je veran, bez nepravde; pravedan je i istinit.“ (5. Mojsijeva 32:4).
Ova metafora o Bogu izuzetno mi se dopada: „On je stena.“ Evo nekoga ko je pouzdan. Evo nekoga ko je siguran. Evo nekoga na kome sa sigurnošću možeš da gradiš svoju budućnost, nekoga ko može biti temelj tvoje nade. On je Bog za sva vremena—i za naše vreme. Da li ponekad strahuješ kada se oko tebe sve raspada? Da li se osećaš nesigurnim? Da li u bliskoj budućnosti treba da doneseš neku tešku odluku koja te uznemiruje? Živi Hristos je ta Stena. On je čvrst, on je siguran. On nije temelj koji će početi da se ljulja pod tvojim nogama. Bog koji je zaštitio Izrailj od egipatske vojske, sa tobom je.
Setimo se ove istinite priče iz Biblije. Mojsije je poveo izrailjski narod preko Crvenog mora. More se otvorilo, a voda je stajala poput zidova sa strane i narod je prešao na drugu obalu. Egipatska vojska je gonila Izrailjce i činilo se da je propast neizbežna. Ali kada su egipatski vojnici zakoračili u Crveno more , voda se obrušila na njih. Bog koji je savladao egipatsku vojsku nadvladaće i tvoje životne neprijatelje. Moćni Bog koji je bio sa Mojsijem, biće i sa tobom. Zato budi hrabar u životu. Podigni glavu. Budi ispunjem nadom i radošću. Suoči se sa životom u duhu optimizma, jer će Bog koji je porazio Egipćane biti i sa tobom u tvojim životnim bitkama.
Pre izlaska iz Egipta, serija zala pogodila je zemlju u dolini Nila. Ova zla do kolena su ponizila faraona i čitav Egipat sa njim. Ali Svemogući Bog čvrsto je stajao. Čvrsto je stajao, jer je Njegovo delo savršeno—On je Bog pravde i pravednosti.
U današnjem nesigurnom svetu prilično je teško predvideti koja će kompanija napredovati, a koja propasti. Teško je verovati u brojke nakon ove ozbiljne ekonomske krize. Međutim, Mojsijev život svedoči u prilog činjenici da čovek koji se uzda u Boga nikada nije sam—nije prepušten okolnostima. Ni sve sile zla ne mogu osujetiti Božji plan za tvoj život. Ne mogu, jer ako staviš svoj život u Božje ruke, On će ostvariti svoj plan sa tobom.
Iako je svakodnevni život pun nesigurnosti i nagađanja, o Bogu nema nagađanja. Biblija kaže da je On na tvojoj strani. Možeš se osloniti na Njega—Njegova vernost traje hiljadama generacija. On je taj razlog zbog kojeg ti nisi prepušten sam sebi.
Pogledajmo još jedan dokaz iz Biblije. Saslušajmo svedočanstvo Isusa Navina. On je bio vojni zapovednik koji je vodio bitku za bitkom i uveo izrailjski narod u zemlju Filistejaca, u obećanu zemlju. Saslušajmo šta je, u svom oproštajnom govoru, rekao ovaj čovek u čijem se životu nizao izazov za izazovom:
„Poznajte dakle svim srcem svojim i svom dušom svojom da nije izostalo ništa od svega dobra što vam je obrekao Gospod Bog vaš …
… sve vam se navršilo, nije izostalo ništa“ (Isus Navin 23:14). Ovo je svedočanstvo Isusa Navina. Isus Navin se suočavao sa neprijateljima, vodio brojne ratove, video koliko je mnogo ljudi nastradalo. Međutim, na kraju svog života, zapisao je sledeće moćne reči: „Nije izostalo ništa od svega dobra „. Od kojeg dobra? Od dobra koje je obećao Gospod Bog.
Kada svoj život predamo Isusu Hristu, to samo po sebi ne znači da više neće biti teškoća, bolova i razočarenja u našem životu. To ne znači da se nikada nećemo razboleti ili da naša deca nikada ne mogu da nastradaju u nesreći. Ali Njegovo obećanje znači da će, u svim bolovima i radostima života, On biti prisutan. Kada jednog dana sagledaš svoj život iz perspektive večnosti, moći ćeš i ti da kažeš, zajedno sa Isusom Navinom: „Gospode, bio si dobar. Nisam sve razumeo dok sam bio na Zemlji. Nisam bio u mogućnosti da sagledam svu složenost života—mnoge stvari su me mučile. Ali sada, kada svoj život posmatram iz perspektive večnosti, mogu da posvedočim, zajedno sa Isusom Navinom, da si ti dobar Bog.“
Znate, Enron je obećavao mnoge dobre stvari svojim akcionarima. Govorio je dobre stvari sve do poslednjeg momenta. U svom poslednjem godišnjem izveštaju, direktori su dali sledeću izjavu, kao obećanje svojim klijentima:
„Sposobnost Enrona da obavi posao je jedina sigurna stvar u svetu u kome kompleksnost i takmičenje postaju sve izraženiji.“ Jedina sigurna svar? Jedina sigurna stvar u Enronu bila je, jednostavno, pohlepa. Mnogi ljudi danas veruju da je novac koji su stavili u banku siguran. Postoje drugi ljudi koji veruju da im je brak siguran. Neki drugi veruju da je sve što imaju od materijalnih stvari na sigurnom. Međutim, nema sigurnih stvari na ovom svetu osim odnosa sa Isusom Hristom. Sve što ste uštedeli, može u trenutku da nestane. Sve u šta ste čitavog života ulagali, može da nestane preko noći. To me podseća na veliku katedralu u Milanu u Italiji. Katedrala ima troja vrata. Natpis nad levim vratima kaže: „Sve što ti godi traje samo jedan trenutak.“ Natpis nad desnim vratima kaže: „Sve što te muči traje samo jedan trenutak.“ A natpis nad centralnim vratima kaže: „Ono što će zaista potrajati je večnost.“
U avgustu 2001, Kenet Lej, generalni direktor Enrona, uveravao je zaposlene, putem e-mail-a, da kompanija stoji na čvrstim temeljima. Ali u isto vreme je, piše Tajm, pokušavao da proda svoje lične akcije da bi se izvukao iz haosa.
Lažne priče. Prazna obećanja. Reči kojih se hiljade zaposlenih sećaju sa gorkim ukusom u ustima.
Kao što vidimo, ne možemo uvek da verujemo ljudima. Ali Biblija kaže da, iako ljudska bića daju lažna obećanja, Božja Reč nas neće razočarati. Isus Navin je, na kraju svog života, ustao da javno posvedoči kako je Bog ostvario sva svoja obećanja. Milioni ljudi su se tokom istorije svojim stavom pridružili ovom velikanu. Saslušajmo proroka Isaiju:
„Suši se trava, cvet opada; ali reč Boga našega ostaje do veka.“ (Isaija 40:8) Onaj koji daje ovo obećanje je živi Hristos. On je večan i Njegova Reč ostaje za čitavu večnost. Upravo to je još jedan razlog zbog kojeg možemo, čak i u ovako nesigurnim vremenima kao što je današnje vreme, verovati da nismo prepušteni sami sebi.
Postoji neko na koga možeš da računaš. Isusu Hristu je stalo do tebe. On je dao obećanja kojima možeš da veruješ.
Upoznaćemo se večeras sa još jednim čovekom, sa Jezdrom. Ako je iko u svom životu doživeo pravu tragediju, bio je to Jezdra.
Svojim sopstvenim očima gledao je kako idolopoklonstvo uništava moralnu snagu njegovog naroda. Kao posledica toga, njegov narod je prognan u ropstvo. Neprijateljske neznabožačke sile uništile su veći deo Izrailja, a Jezdra je bio jedan od zarobljenika koje su odveli u daleki Vavilon. U toj dalekoj zemlji, Jezdra nije prestao da veruje u Božja obećanja. Znao je da je Bog čvrsta stena i da su Njegova obećanja sigurna— znao je živog Hrista, Boga za sva vremena. Jezdra je imao osećaj Božjeg prisustva u svom životu.
Kada je došlo vreme, jevrejski zarobljenici su se vratili u zemlju iz koje potiču. Kir, car Persije, dozvolio im je da obnove zidove Jerusalima!
Stojeći u zemlji svog porekla, u gradu cara Davida, Jezdra je pogledao unazad na decenije svog života koje su bile pune izazova, te je zapisao sledeće reči koje nalazimo u njegovoj knjizi, u Starom zavetu:
„Jer roblje smo, ali u ropstvu našem nije nas ostavio Bog naš, nego nam dade te nađosmo milost pred carevima persijskim …“. Zapazimo – gde nas to Bog nije zaboravio? „U ropstvu našem“. Da li se večeras osećaš kao da si u ropstvu? Da li je tvoje ropstvo to što si prikovan za kolica i ne možeš da ustaneš? Bog te u tvom ropstvu nije zaboravio. Možda si u ropstvu artritisa, u ropstvu reume, u situaciji u kojoj nemaš izbora. Živi Hristos te u tom ropstvu nije zaboravio. Da li osećaš večeras da si u ropstvu bolesti, ili možda u ropstvu emocionalnih rana nakon razvoda? Da li možda osećaš da si u ropstvu finansijskih teškoća i dugova iz kojih ne vidiš izlaz? Jezdra kaže: da, bili smo robovi ali Bog se postarao za rešenje:
„… davši nam da odahnemo da podignemo dom Boga svojega i opravimo pustoline njegove, i davši nam ogradu u Judeji u Jerusalimu“ (Jezdra 9:9). Bog nas je okružio svojom blagodaću. Kakva god da je vaša potreba, Božja blagodat je veća od nje. Zapazimo tri reči koje su naglašene u tekstu. Koje su to tri reči? 1. Odahnuti; 2. Podići; 3. Opraviti. Možda ste večeras došli na ovo mesto sa osećanjem otuđenosti od Boga. Možda se ranije niste ni molili, niti ste čitali Bibliju, a duhovne teme su vam bile dosadne. Živi Hristos želi da vas oživi. Živi Hristos želi da postane deo vašeg života. On će u vaše srce staviti želju za molitvom, kao i želju za proučavanjem Njegove reči. U ovom tekstu smo takođe čitali da živi Bog želi da izgradi, da popravi. On želi da nas isceli od emocionalnih poteškoća, od unutrašnjih ožiljaka. Nijedan psiholog ne može isceliti emocionalne rane i nijedan socijalni radnik nije u stanju da reši probleme ovakve prirode. Isus Hristos, živi Bog je taj koji želi da ti priđe i ponudi isceljenje. Želi da ponovo izgradi naš život, ako treba, čak i iz ruševina.
Bog je prišao Jezdri i bio je blizu njega u najtežim trenucima. On to želi da učini i za tebe, kakve god trenutke da doživljavaš u svom ličnom životu. On nam prilazi kada nam je najteže. On nam prilazi i onda kad odustanemo od nade.
Da li se sećate šta se dogodilo Enronu kada je krenuo nizbrdo? Šta se dogodilo kada su investitori obavešteni o dugovima kompanije koji su skrivani? Napusti brod! To se dogodilo. Ljudi su se oslobodili akcija Enrona što su pre mogli. Direktori Enrona prvi su prodali svoje akcije.
Da li se sećate šta se dogodilo Enronu kada su teška vremena zakucala na vrata? Ljudi su se distancirali od kompanije. Hteli su što pre da se izvuku, okrenuli su leđa. Nisu hteli ništa da imaju sa Enronom.
Niko nije hteo da bude ni blizu Enrona u trenutku kolapsa. Prepušten je sam sebi. Zadivljujuće je koliko ljudi je uz vas kada vam sve ide dobro. Ali kada se vaš život raspada i prolazite kroz bankrot, gde nestaju svi ti ljudi? Otišli su. Ako se osramotiš, ljudi često ne žele da budu oko tebe, jer ne žele da ih povezuju sa tobom kako ne bi i oni bili osramoćeni.
Međutim, to nije Božji način postupanja sa nama. On neće pobeći od katastrofe. Kada smo slomljeni, kada svi ostali pobegnu, živi Hristos neće pobeći, već će nam prići da nas podigne. Upravo onda kada mi je potreban, Isus je blizu da zaleči moje rane. On je sposoban da udahne život i u beznadežnim situacijama. On je čovek za sva vremena.
Postoji priča o jednom čoveku koji je imao san o svom životu. Video je na obali mora dva para otisaka stopala u pesku, jedan pored drugog. To je bio dokaz da je Bog godinama hodao pored njega. Međutim, na jednom posebno niskom, mračnom mestu, jedan par otisaka je nestao. Čovek je uznemireno zapitao: „Bože, gde si bio? Zašto si me ostavio kada mi je bilo najteže i kada si mi bio najpotrebniji?“ Bog je odgovorio: „Nisam te ostavio, već sam te tada nosio u svojim rukama.“ On je živi Hristos. On je čovek za sva vremena.
Prijatelji moji, kompanije se uzdižu i propadaju.
Vrednost akcija raste i odjednom pada.
Banke prave greške.
Oni koji su pozvani da reaguju, ponekad to ne čine.
Ali Bog je drugačiji. On se neće predomisliti niti će propasti. Mojsije je svedočio o tome. Isus Navin je svedočio o tome. Jezdra je svedočio o tome. On je čovek za sva vremena. Stvari u današnjem svetu koje se čine najsigurnijim, preko noći se ruše kao kula od karata. Ali živi Hristos se ne menja. On je tu. Bog Mojsija, Bog Isusa Navina i Bog Jezdre—živi Bog.
I apostol Pavle je to otkrio. I on je podignuo svoj glas da svedoči u prilog istine da je Bog sa nama. On je doživeo mnoge teškoće na svojim misionskim putovanjima po Mediteranu. Ali, došao je do predivnog zaključka.
U Poslanici Rimljanima zapisao je sledeće reči: „Ko će nas rastaviti od ljubavi Božje? Nevolja ili tuga? Ili gonjenje? Ili glad? Ili golotinja? Ili strah? Ili mač?“ Nevolja u ovom stihu znači problem. Zapazite, nikakav problem kroz koji prolazite ne može vas odvojiti od ljubavi Hristove. Tuga koja se spominje je konfuzija, mentalna konfuzija. Ili progonstvo—reč je o spoljašnjim pritiscima. Glad, golotinja—misli se na finansijske teškoće. A strah i mač—znači protivljenje.
Pavle kaže u 37. stihu: „… Ali u svemu ovome pobeđujemo Onoga radi koji nas je ljubio …“ Dakle, mi smo pobednici, pobednici kroz Isusa.
To me podseća na jedan slučaj is kasnih 1980-ih u Rumuniji. Nikola Čaušesku, komunistički diktator, odlučio je da uništi sve hrišćanske crkve u Bukureštu, glavnom gradu Rumunije. Poslao je buldožere na jednu crkvu u nameri da je sravni sa zemljom. Vernici ove crkve, bogobojazni hrišćani, odlučili su da mu ne dozvole da to učini. Da bi odbranili svoju crkvu, ušli su u nju i počeli da pevaju i slave Boga, dok su se buldožeri spremali za akciju. Pet dana su uspevali da odlože uništenje crkve. Na kraju petog dana, Čaušesku je došao lično, a doveo je i nekoliko oslobođenih kriminalaca iz zatvora. Oni su bili zaduženi da razbiju prozore, provale vrata i izvuku ljude iz crkve. Nakon nekoliko sati, crkva je ležala u ruševinama. Kada je došlo vreme za sledeće bogosluženje, vernici su se okupili na ruševinama i pevali himne. Podigli su šator i nekoliko godina su se tu okupljali na bogosluženju. Komunistički režim je pao 1989. godine i čitava ideologija se srušila kao kula od karata. Ovoj crkvi dodeljen je komad zemlje u ulici koja je dobila naziv Ulica pobednika. Diktator zemlje je ubijen. Međutim, ova crkva koja je bila srušena, sada je jedna od najlepših u zemlji – crkva u Ulici pobednika. Pavle kaže da smo pobednici kroz Onoga koji nas je ljubio. Ako te neko ili nešto uništava, zapamti da još nije izrečena konačna reč. Ako su bolest ili razvod uzdrmali tvoj život, ako te boli glava od teškoća i razočarenja, ako si opterećen, nemoj zaboraviti da još nije izrečena konačna reč. Jednog dana i mi ćemo sagraditi svoj lični hram za Boga u svojoj ličnoj Ulici pobednika. Bog nas je pozvao na pobedu, a ne na poraz. Ti si na pobedničkoj strani.
Biblija kaže u Rimljanima 8:38: „… Jer znam jamačno da ni smrt, ni život, ni anđeli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadašnje, ni buduće …
… Ni visina, ni dubina, ni druga kakva tvar može nas razdvojiti od ljubavi Božje, koja je u Hristu Isusu Gospodu našemu.“ (Rimljanima 8:35, 37-39)
Upravo to je Pavle video kada je gledao unazad na svoj život. Ovo je jedna od izjava koja najviše ohrabruje, od svega što je ikada napisano. Prepušten sam sebi? Pavle bi ismejao ovu ideju. On je lično iskusio toliko snažnu i istrajnu ljubav koju ništa na nebu niti na Zemlji nije moglo da uništi.
Ali Pavle bi nam kazao još nešto. Rekao bi nam, takođe, da iako je Božja ljubav uvek pored nas, mi nismo uvek sa Božjom ljubavlju. Mi možemo da se distanciramo od nje—pa čak i onda kada je ta ljubav neverovatno uporna. Bog čezne da ti kaže večeras: „Ti nisi prepušten sam sebi. Ja sam ovde.“
Verovatno ste na početku predavanja zapazili logo ove serije na početnom slajdu: „Čovek za sva vremena“. Na ovoj slici Isus nežno drži jedno jagnje u svojim rukama. Ova slika je nastala pod uticajem jedne poznate priče u Jevanđelju po Luki, koju je ispričao sam Isus. Isus je često podučavao narod u pričama.
Priča u Luki 15:4 kaže: „Koji čovek od vas imajući sto ovaca i izgubivši jednu od njih ne ostavi devedeset i devet u pustinji …“
„… i ne ide za izgubljenom dok je ne nađe?“ Biblija nam predstavlja Hrista kao pastira, koji je zainteresovan za onu jednu izgubljenu ovcu. Možda ćeš pomisliti: „Gospode, kako možeš biti zainteresovan za mene? Zar nema još 6 milijardi ljudi na ovoj Zemlji? Gospode, možda sam ja samo jedna genetska slučajnost. Možda sam ja samo skup kostiju pokrivenih kožom. Možda sam ja, Gospode, samo jedan mali kamen kraj puta, neko ko nema neku naročitu vrednost.“ Međutim, Biblija nam kaže da je Bogu stalo do nas, jer nas On ljubi. Ljubav majki i očeva nije veća od ljubavi koju Bog ima prema tebi.
Šta se događa u priči kada je izgubljena ovca pronađena? „I našavši digne je na rame svoje radujući se.“ (Luka 15:5) Isus je srećan kada dođemo k Njemu.
On kaže u Jovanu 14:18: „Neću vas ostaviti sirotne, doći ću k vama.“ Kada smo izgubljeni, kada se udaljimo od Njega, On dolazi k nama. Kada se mi ne brinemo za Njega, On se brine za nas. Kada Mu okrenemo leđa, On nama ne okreće leđa. Kada pobegnemo od Njega, On neće pobeći od nas. On je čovek za sva vremena. On voli, On se brine.
Pavle kaže o Njemu u Jevrejima 13:5: „Jer On reče: neću te ostaviti, niti ću od tebe odstupiti.“
I večeras slobodno možemo zaključiti da je Mojsije, kada je gledao unazad na svoj život, mogao da kaže: „Bog me nikada nije napustio, niti zaboravio. Hristos je bio tamo.“
Isus Navin je mogao da kaže: „On me nikada nije napustio, niti zaboravio. On je bio tamo.“
Jezdra je mogao da kaže: „On me nikada nije napustio, niti zaboravio. On je bio tamo.“
Pavle je mogao da kaže: „On me nikada nije napustio, niti zaboravio. On je bio tamo.“ I ti možeš kazati večeras: „Ni mene Bog nije zaboravio.“ Bog je uložio sve u tebe. Šta si ti uložio u Boga? Molim vas, zapamtite, ljudi osećaju da su prepušteni sebi, međutim, to se događa kada oni napuste Boga. Zapamtite, nije potrebno da sami prolazite kroz svoj život. Isus je vaš prijatelj.
Njegova obećanja su sigurna. Njegova Reč je verna. Njegova ljubav je večna. I On ti kaže: „Nikada te neću ostaviti i nikada te neću zaboraviti.“
Vreme je da krenete u drugom pracu u svom životu.
Vreme je da i mi pokažemo ljubav prema Bogu, koji je uvek tu za nas. Vreme je da potražimo onu jedinu stvar koja nas može istinski ispuniti. Vreme je da tražimo odnos sa Bogom svom snagom svojom, svim umom svojim i svim srcem svojim. Njegova obećanja su sigurna.
Njegova Reč je takođe sigurna. Možeš računati na nju kao na čvrst oslonac u svim životnim prilikama.
Njegova ljubav je večna.
Njegovo staranje za nas je večno. Suviše si vredan za Hrista da bi te izgubio. Iako On ima milione anđela na nebu, postoji mesto za tebe u Njegovom srcu. Njegova obećanja su sigurna. On želi da nas zagrli. Ako otvorimo svoje oči, videćemo Ga. On je Živi Hristos. On nije Bog koji je daleko. Kada nam je potreban, On je blizu nas. Blizu nam je, da bi nas smirio i razveselio upravo onda kad nam je najpotrebniji.“
Pevajmo pesmu 241: “U Hristu je sigurnost”
MARK FINLI
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
