Od svoje mladosti Roberto je osećao poziv da se posveti službi. To je bilo jedino što je ikada želeo da radi. Postigao je to i bio dobar u svom radu. Ali posle određenog broja godina postao je depresivan, bolestan, iscrpljen i spreman da odustane. Ako se ništa ne promeni, ovo pregorevanje okončaće njegovu službu.
Roberto nije usamljen u ovome. Iako neverovatno ispunjavajuća, duhovna služba može biti veoma teška i iscrpljujuća. Oni koji se bave propovedanjem, kao i drugi radnici, bore se sa pregorevanjem. Prema istraživanju kompanije Majkrosoft, sprovedenom u julu i avgustu 2023. godine na 20.000 ljudi u 11 zemalja, skoro 50% zaposlenih i 53% menadžera izjavilo je da su pregoreli na poslu. Anketa je obuhvatila 20.006 zaposlenih s punim radnim vremenom ili intelektualnih radnika koji imaju sopstvene privatne poslove. Svakodnevni stres utiče na 90 posto svetske populacije i, dugoročno, može dovesti do zabrinutosti, depresije i pregorevanja.
Nemamo razloga da verujemo da je išta drugačije kod onih koji se bave duhovnom službom. Simptomi pregorevanja povezanog s poslom obuhvataju duboki osećaj izolacije, česte emotivne promene, strah, zabrinutost, preterani rad, kao i nebrigu za sopstveno fizičko, mentalno i psihičko zdravlje.
Simptomi pregorevanja manifestovali su se i kod starozavetnih proroka, iako se obično ne prepoznaju na taj način. Služba drevnih proroka često je bila iscrpljujući posao, a neki su dostizali visok nivo fizičke, mentalne i emotivne iscrpljenosti. Uzmimo, na primer, Iliju.
Ilija je bio veliki Božji čovek (1. O carevima 17:24), hrabar (1. O carevima 18:8,18), posvećen (stihovi 42-46) i čovek molitve (Jakov 5:17,18). Jedna od njegovih najznačajnijih pobeda bila je protiv Valovih proroka na gori Karmil (1. O carevima 18:20-40). I pored toga, apostol Jakov otkriva da je bio čovek kao i mi, podložan istim osećanjima (Jakov 5:17). Ako je bio kao mi, njegova priča može i treba da nas nauči i upozori. Naglašavamo ovde četiri istine iz Ilijinog iskustva, zabeležene u 1. O carevima 18 i 19.
Briga o telu i umu ne sme se zanemariti
Koliko god da je bila bliska njegova zajednica sa Bogom, Iliji je bila potrebna ishrana bogata hranljivim materijama koje pomažu u smanjivanju nivoa stresa, zabrinutosti i depresije. Možda mu je trebalo bolje spavanje kako bi stekao emotivnu stabilnost da se nosi s velikim izazovima, a da ostane neuzdrman.
Oni koji se bave duhovnom službom skloni su da budu revni povodom duhovnih stvari, ali nemarni oko fizičkog i emotivnog zdravlja. Iscrpljenost često nastaje zbog lošeg zdravlja izazvanog neumerenošću i zanemarivanjem zdravstvenih principa, a ne zbog duhovnih aktivnosti.
Nedostatak pravilnog spavanja, fizičkog vežbanja i dobre ishrane može oslabiti um i emocije. „Zanemarivanje fiziologije i nepoštovanje zakona zdravlja doveli su mnoge do groba, a mogli su da žive da inteligentno rade i proučavaju.“
Prema tome, potrebno je uvesti pauze u rutinu (što često nije moguće subotom). Spavanje pomaže u obnavljanju fizičke energije i priprema um za bolje procesuiranje svakodnevnih iskustava i donošenje pravih odluka. Dobar san pomaže u sprečavanju depresije.
Samostalni rad vodi u pregorevanje
Ilija je vodio bitku na Karmilu potpuno sam: rečit govor, obnavljanje Gospodnjeg oltara, nošenje drva, žrtvovanje i deljenje bikova na komade – sve je to sam uradio. U drugom trenutku, načinio je dve greške koje su doprinele njegovoj silaznoj putanji. Najpre, nije poveo svog slugu.
Tokom najmračnijih časova u pećini, niko nije bio s njim da ga malo oraspoloži. Još gore, otuđio se od bogobojaznih Izrailjaca, „sedam hiljada, koji ni jedan ne saviše kolena pred Valom“ (1. O carevima 19:18), koji bi mu pomogli.
Usamljeni rad na teškom zadatku je rizičan. Oni koji to čine razvijaju sebičan pogled da sve zavisi od njih. Kada sami obavljaju sve zadatke, jer misle da niko to ne može bolje, postaju iscrpljeni i depresivni. Da bi se oslobodili ovog stanja, moraju usporiti, baciti svoje terete na Gospoda i prepoznati potrebu da se udruže s drugima koji imaju drugačije talente kako bi završili posao.
Briga o sebi je neophodna za prevenciju pregorevanja
Na gori Karmil, Ilija je bio toliko zaokupljen svojim poslom da nije odvojio vreme da jede. To je dovelo do fizičke slabosti i, kao posledica, bio je emotivno uzdrman kada se suočio sa stresnom situacijom, poput Jezaveljine pretnje. Ljudska tela nisu osmišljena da ostanu u modu „bori se ili beži“ na duže vreme. Kada akutni nivoi stresa postanu hronični, pate i telo i um.
Pod ozbiljnim stresom, hormoni poput adrenalina, kortizola i noradrenalina iscrpljuju telo, ugrožavaju imuni sistem, podižu krvni pritisak i izazivaju sve – od glavobolja, poremećaja varenja i iscrpljenosti do srčanih oboljenja.
Hronični stres povezan je sa povećanom zabrinutošću, napadima panike i pregorevanjem – složenim fenomenom u kojem se sposobnost za racionalno razmišljanje smanjuje, emocije postaju lomljive, a najmanji događaj čini se preterano velikim.
Suprotno uobičajenom mišljenju, stres se ne može lako eliminisati. Oni koji pate od hroničnog stresa moraju preduzeti prikladne mere. Razvili smo plan od pet koraka koji mogu pomoći u sprečavanju sindroma pregorevanja:
a. Stavite brigu o sebi u raspored. Napravite lični plan i odvojite vreme (dnevno ili sedmično) za aktivnosti koje doprinose fizičkom i mentalnom zdravlju.
b. Praktikujte preventivno zdravlje. Bolje se brinite o zdravlju preduzimanjem preventivnih mera. Osam prirodnih lekova treba da bude deo vašeg načina života. Ako sumnjate na simptome pregorevanja, potražite pomoć lekara za tačnu dijagnozu i, ako je potrebno, prihvatite prikladno lečenje. Što se pre simptomi leče, manji je rizik od vrhunca pregorevanja.
c. Održavajte zdrave međuljudske odnose. Pogledajte ljude oko vas. Da li vas ohrabruju? Podržavaju? Staraju se za vas? Ljudi s kojima provodimo vreme utiču na nas, pa birajte prijateljstva mudro. Negovanje porodičnih odnosa takođe je važno.
d. Smanjite vreme pred ekranom. Načinite pauzu od elektronskih uređaja. Ostavite pametni telefon, tablet i laptop. Izađite napolje, pogledajte u nebo, slušajte ptice, hodajte u prirodi, čitajte knjigu ili se bavite baštom. Previše vremena pred ekranom ne čini mnogo dobrog i troši dragoceno vreme.
e. Vežbajte zdrave navike. Navike se formiraju ponavljanjem. Izaberite korisno ponašanje i istrajte u tome. Ako prihvatite da je briga o sebi nepregovorna, postaće prirodni deo svakodnevnog života i preduzećete najvažnije korake ka sprečavanju pregorevanja.
Sindrom pregorevanja nije kraj
„Ilija je zaključio da je njegov rad besplodan i da njegov život nije vredan življenja. Izgubio je poverenje u trijumf Božjeg carstva i povlačio se iz arene sukoba.“ Kakva dramatična slika: Božji čovek, uzdignut do vrha planine, patio je u najdubljoj dolini očajanja, straha i razočarenja. Ali ova drama nije značila kraj njegove službe.
Ilijini zaključci su tipičan vid pregorevanja: ne vidite izlaz, ne vidite kako bi stvari mogle biti drugačije jer je deo mozga zadužen za rešavanje problema i zamišljanje novih scenarija negativno pogođen. Kada ste iscrpljeni, ne možete pronaći kreativne načine za savladavanje problema.
Evo tri strategije za rešavanje pregorevanja:
Uzmite slobodno vreme. Na vrhuncu Ilijine krize, Bog mu je dao odmor za fizički i emotivni oporavak (1. O carevima 19:6-8). „Treba pažljivo raditi i poštovati periode odmora. Čineći to, sačuvaćete svoju fizičku i mentalnu snagu i vaš rad će biti uspešniji.“
Iskreno govorite o osećanjima. U pećini, Bog je pitao Iliju šta radi tamo, a prorok je bio iskren. Idite Bogu u molitvi, iznoseći svoje borbe. Pronađite nekoga (čak i profesionalca za mentalno zdravlje, ako je potrebno) s kim možete razgovarati, savetovati se i otvoreno se izraziti. Ponekad samo govor može mnogo pomoći.
Steknite pravu perspektivu. Ilija je verovao da je doživeo neuspeh, da ga je Bog napustio i da nema nade. Pregorevanje iskrivljuje pogled na Boga, sebe i službu. „Nada i hrabrost su suština savršene službe Bogu. To su rodovi vere. Očajanje je grešno i nerazumno. Bog je voljan i spreman da svojim slugama još ‘izobilnije’ (Jevrejima 6:17) udeli snagu koja im je neophodna u kušanjima i nevoljama.“
Svesne odluke za obnovu
Roberto i oni slični njemu ne treba da ostanu u „mračnoj pećini“ pregorevanja ili dolini iscrpljenosti. Oni koji vode druge ka Božjim obećanjima treba ta obećanja da prisvoje i za sebe. Istovremeno, donesite svesne odluke koje pomažu u donošenju odmora, isceljenja i obnavljanja. Neophodno je najpre priznati problem i zatim ponizno, u veri, postupati u skladu s tim.
Izdvajamo:
👂 POSETI NAŠ YOUTUBE KANAL “BIBLIJA UČI”
➡️➡️ KLIKNI NA OVAJ LINK: https://bit.ly/38UtmKg
